Jakšić, Đura - PROZA
On mora doći, mislila sam. Ponoć je... Ja vidim iz daleka jednu tavnu senku, posle čujem kako opaklija šušti. On je! I ja bih htela da uđem u kuću, ali ne mogu...
Ništa drugo nego gostoljubivi domaćini, a ja bejah njihov gost iz daleka, primljen i ugošćen, a po tim mrkim planinama šetao sam se baš kao naša gospoda po parkovima, s tom samo razlikom što
Obradović, Dositej - BASNE
Vrana mu jede živo magare, a on se smeje. A nas kako od daleka upazi, stane ga vika kao da se pomami”. Naravoučenije Neke su stvari same po sebi tako smešne da i neveseo mora im
76 Jarac i bik i lav Bik upazi iz daleka lava strahovita, uplaši se, pobegne i sakrije se u tuđu pojatu. Domaći jarac uzme ga terati, preteći mu s rogovi.
” 103 Lovac i drevosečac Lovac, zdravo vooružen, hođaše po gori za lovom. Upazi iz daleka drevosečca, i za pokazati mu se da je junačina, upita ga zna li gdi koju pešteru gdi lavovi stoje.
” Pruži vrat i poizdigne glavu, kao da nešto iz daleka vidi: „Evo i naših pasa gdi uprav ovamo trče, i nose nam novine mira!” „Pasa!
u njegovoj kući i avliji žene i devojke pevaju, i njihove pjesne izlaze im iz sred srca; a bogate familije, kad ih iz daleka gledaš, neopisano i neponjatno ti se čini njihovo blagopolučije, a kad blizo dođeš i vnutrenjaja srca njihova poznaš, gdi
Dučić, Jovan - PESME
Dok on mirno gleda na more, i čeka Da galije stare vidi iz daleka, Što odoše nekad pre mnogo vekova. SELO Iz Trstenog Vitorog se mesec zapleo u granju Starih kestenova; noć svetla
SLUŠANjE Iz Dubrovnika Kada padne veče povrh vode plave, I zasvetle Mlečni Puti iz daleka, Tada kao ptica iz svog gnezda meka, Sve od mahovine i od morske trave, Prhne moja duša.
Vidim vrh zvonika; to crkvica mala Viri iz maslina, topola i iva. Opet noć bez mira. I sad iz daleka, Večernjega zvona kad se čuje jeka, Pominjem te s bolnom suzom što se roni.
Gde je taj svetli izvor, šta je Ta istina prva, daleka? Ne vodi ništa u te kraje! Sve dublja i crnja je reka. Da najzad s čistog zahvatim vrela! Da spojim izvor i ušće!
STVARANjE Nisu te glasnici oglasili meni, Niti čuh korake tvoje iz daleka; I ne znam kad beše već minuta neka Kad se moj duh napi tvoje svetle seni.
samim vrhovima tvrđa, Ima pobedničku gordost na svom čelu: Jer umre u sjaju pre nego zarđa, Ona prođe dušom kao iz daleka Zalutale ptice u svetlosti maja; U pesmi su njinoj glasi drugih reka, I na krilima im sunce drugog kraja.
Ostaj nedostižna, nema i daleka — Jer je san o sreći viši nego sreća. Budi bespovratna, kao mladost; neka Tvoja sen i eho budu sve što seća.
KOPLjANICI Stoji tutanj konjskih oklopa i zveka Pancira. Već podne pada na vrhunce. Car gleda, još vrve, strašni iz daleka — Svaki u svom štitu nosi jedno sunce.
Prolaze zastave putišta daleka; Sutra će da sevnu sablje otrovane... No legija gde će najposle da stane? Na svakom raskršću po jedan kralj čeka.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
« A on mi kaže: »E, moja Savka, moja Savka! Ne pitaj me, veli, odakle sam doš’o! Ja sam ti iz daleka, od tuđe zemlje, iz tuđa sveta, di petli ne poju, di zvona ne zvone, di se odžaci ne puše; ja sam ti, moja Savka, sa
je veštica, pa se iskopistila na svoju snahu, zavadila je s mužem, pa dolazi svaku noć; dokle je tu, sve se čuju iz daleka šijačke gajde kako tanko sviraju, a ona je davi i viče joj jednako: »Ti si me, veli, u ove nečiste sile oterala i ja
Vid’o sam samo jedared još jedan takav, i to na cimeru jednog dentista... visi kao cimer, da se iz daleka vidi! »Ha, ha, ha, smeje se ekselencija. Ta gde ste ga samo našli?
Pamti sve i jedna i druga, i mada se tuži na slab vid, ipak zato jedna drugu još iz daleka opazi, pa se jedna drugoj uklanja s puta. Izbegavaju se da se sretnu, jer se još jednako smrtno mrze.
Afrika
Ne usuđujem se proveriti, jednim prostim pokretom, u koga je. Sva čar neizvesnosti propala bi. Najzad, ta daleka linija na horizontu obala je Zapadne francuske Afrike. Tamni galebi koji nas nadletaju prvi su vesnici od nje.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ta kuća je bila na oniskoj humci, a okrečena belo, tako da se videla sa daleka. U nju su bili uzidani i plavi, kalaisani, turski, pendžeri.
Kad se Sunce rađalo izišao je na doksat, krijući se, iza zida, a zagledan iznad krovova u daleka brda, iza kojih je, negde, ostao Cer, na kom je opadalo žuto lišće. Tako ga se sećao.
Tako ga se sećao. U snovima, međutim, ne javlja se samo daleka prošlost, nego je sa njom, često, pomešana, i nedavna sadašnjost, ono što je juče bilo.
Čuo je kako se, kroz zid, dečji plač, stišava. Tišina je, posle, nadvladala i lavež pasa, koji se čuo, napolju, sa daleka. Zaspao je bio tako, sedeći, a kad se trže, leže na postelju, obučen, u čizmama. Ujutru su ga probudila deca.
U zelenilu, ispod oniskih brda, tiha, daleka od sveta. Nije nikad nameravao da u Tokaj dođe, a znao je da se u nju neće vraćati, kad odatle ode.
Zablenula su se bila i dva husara. Glas ljudski je odjekivao u toj krčevini, nadaleko, i sa daleka. Jedan od slugu Trifunovih primeti, u zelenilu, iznad druma, konjanika, a valjda poznade Pavla.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Usled ove mešavine i dodira nastalo je poslovenjavanje Aromuna. Sloveni su se od njih naučili na daleka stočarska kretanja, od njih su primili tip sela, pečalbu, isto tako i neke delove ženske nošnje.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Od sviju strana dolaze kupci i prodavci. Iz kakvih zemalja tu ljudi nema. Od silnih šatra, kola, iz daleka mislio bi da je kakav veliki logor. Robe svakojake, sve na izbor.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
I zagleda se tada u daleka brda iza kojih se sad pomaljalo Sunce. Kad na njemu zablista srebro, on se oseti čio i lak, i kao da nema tela.
Urlajući od bola, a vezanih ruku, krvav, trčao je teško, vijući se, savijajući se i ljuljajući se, tako da je iz daleka, iz kola, otkuda ga je Komesar, sa svojim kirasirima, posmatrao, izgledao kao neki veliki cvet, sad beo, sad rujan,
Eto, pomisli, dovoljno je odseliti se, pa da sve što ostavljaš, bude kao da nije bilo. Zagledan u daleka brda, iza kojih se opet pomaljalo Sunce, oseti kako na njemu zablista srebro.
Matavulj, Simo - USKOK
Po njegovijem prostranijem hladovinama, što se iz daleka vide kao crne pjege, pase silna stoka, kreće se svijet, razliježe se pucnjava, svirka, udaranje sjekira, pjevanje, a ne
Milićević, Vuk - Bespuće
kadikad zaigra nešto rastrgano u njemu, nešto se bolno potrese; začuje jedan suhi, pjeskoviti smijeh koji dolazi iz daleka i koji zveči razbijeno i čudno. A dani prolaze.
Radičević, Branko - PESME
Oči joj veljau Da meneka čeka, I da je u strau Za mene daleka. I suze je lilo Drago u samoći: „O ti višnja silo, Kad ćeš mi pomoći!
“ Ovo reče, ka izvoru ode, Lice umi, I natoči vode: „Sada idem, majka mene čeka, No, junače, ti si iz daleka, Jera misliš, kâ što reče amo, Da ovdena žive zverke samo, A ne znadeš sred ove gorice Bele dvora Rajka Žeravice.
Dođi k nama, svak te rado čeka, Jer si, vidim, putnik iz daleka, Majka, seja za tebe se boje, Jer si samac ostavio svoje — No ljuto se mlada zagovori, Valjalo je da sam već na
Al' opet stade, opet prisluškuje, Uputi s' drumu — da li što čuje? I bogme jeste, eno iz daleka Čuje se drumom i topot i jeka.
Umače l' mu kaka sreća? 90. I od grada jošte bruji Kao more iz daleka, Kao kotô kada struji, Tako s' čuje; ali neka, Veće i to posta tiše, A na nebu zvezda više. 91.
Ta njiova silna jeka Nosi nešto iz daleka, Nosi glase; on i sluša — Sve tužnija njemu duša, Sve se teže jad obara, Trza srce iz nedara; Al' sa čega i sa
Gledaj onu mutnu oblačinu Kako s' vije nebu niz pučinu. Već se čuje bura iz daleka, Već se čuje groma amo jeka, Već su ovde munje i gromovi, Već ka zemlji viju se rastovi.
Tice poju, a vrelo žubori: „Odmori se!“ kao da govori. Mileta se bacio u travu, Na desnicu naslonio glavu; Iz daleka zvoni klepetuša, Divno zvoni, al' on je ne sluša, Od lova mu telo malo trudno, Al' odmora srce nije žudno.
“ Ovo reče pa studencu ode, Lice umi i natoči vode. „Moram doma, majka mene čeka. No, junače, ti si iz daleka, Jera misliš, kô što reče amo, Da ovdena žive zverke samo, A ne znadeš sred ove gorice Bele dvore Rajka Žeravice.
Dođi k nama, svak te rado čeka, Jer si, vidim, putnik iz daleka; Majka, seja za tebe se boje, Jer si samac ostavio svoje...
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Za podozrivog Panteliju ne zna se jesu li sumnjiviji putnici koji stižu otud preko planine, iz daleka, ili su gori ovi s druge strane, iz okolnih sela, među kojima se uvijek nađe veliki broj poznatih i polupoznatih ljudi.
Kostić, Laza - PESME
bije, u glavu mi krvca lije, al' mi vila lice mije hladom svoga krila meka, i još neka blaga reka, neka struja iz daleka: sveti miris pamtiveka.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
“ i tako i učine i počnu bježati, ali Baš-Čelik to odmah dozna pa iz daleka poviče: — Stani, careviću, nijesi utekao!
— Što se god nazove tvoje, branićeš dok te traje; lajaćeš na svaku opasnost čim je osjetiš, a osjećaćeš je svakad iz daleka; nećeš imati ni sna ni odmora; nećeš nikad ni doručati ni dovečerati. I sve to činićeš više za drugoga nego za sebe.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
DOKTOR: Otkuda ste vi? PUTNIK: Ja sam iz daleka i, upravo da kažem, obitatelj sveta, jer neprestano po svetu putujem. DOKTOR: Po svetu?
Ja sam od blagorodne familije, i iz daleka. Otac mi je vrlo strog bio i zato se. naši postupci nisu nikako složiti mogli.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
LASTA: Jeseni evo, poljima rudi, a mene nemir u zoru budi, sanjam sve češće obale Juga, daleka mora, letenja duga. Zašto me mori u jesen tuga? KRAVA: Šalju nam jesen dobri bogovi, kud oko baciš — sena stogovi.
“ Uskoro, evo, s daleka puta, iz Kine šalju dečaka žuta, iz malog sela Tri-Zmaja-Ljuta. Pišu mi pismo „Drugaru fini, najbolji dečak to je u
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Po poljima travnim razleže se jeka, Odjekuje nebo i gora daleka. I kroz tihe ravni potočić krivuda, A pesme i svirke razležu se svuda...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Vučjak — i stari pođe, naprežući godine da me stigne. — Odakle idete, deco? Rekoh mu: iz daleka, i zategoh dizgine da se stari ne zamara. — E! — i stari zavrte glavom. — Mnoga su čuda počinili.
A ona jok, kao da me čika. — Pomozi bog, snao, kažem ja. „Bog ti pomogao... A otklen si?“ — pita ona mene. — iz daleka — velim joj ja i prilazim sve bliže. — A, ovaj... je l ti se sviđamo, onako na oko?
Za ovom šarenom vojskom išli su starci i žene, tražeći svoje sinove. Roditeljski nagon gonio ih je iz daleka, danima su putovali, noseći malo preobuke i hrane za svoju decu.
A sutra, po danu, čim vidiš komandanta iz daleka, onda digni ruku, pokaži mu pravac i onda nastavi kasom do mene. Kretali smo se seoskim putem i konji su nam se
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Putom, što vodi od železničke stanice k opštini orlovičkoj, kreće se tromo i umorno jedan putnik. Još iz daleka, po celoj njegovoj figuri, poznaćete da je to nešto neobično, a kad vam se približi, izgledaće vam njegova neobičnost
slobodna!... i uz tu misao ukaza se odmah i druga, ali iz daleka, nejasno... Nu ona joj ne dade razviti se, činjaše joj se nezgodna sad, kad ovaj paćenik umire.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ali će na dnu čestite duše i građanskih žila, kao gudalo iz daleka, kao moja nevidljiva ruka, svirati svaki leptir beo, i svaki jastuk vreo.
Probudimo se noću i smešimo, drago, na Mesec sa zapetim lukom. I milujemo daleka brda i ledene gore, blago, rukom. Beograd, Braće Nedića 29, 1920. STENjE Danas sam bio tako veseo! A sad?
šta je bilo i priklonim glavu na ono što me čeka; na ceo jedan kraj sa kog se vino slilo i smeh, i divna bestidnost, daleka. I, tako, bez mora, preliću život naš, zorama Fruških gora.
Nisam znao da mi, trešnjom i bistrim potokom i strasnom vitkošću devojke, njinom pritokom, Ona to već, iz daleka, kolena prebija! Prvi put izgovorih: Serbia.
A, čini mi se, jedna jedina, takva, blista kap, nad peskom pustinja, i tla, nad zemljom, daleka. Zaista, zrak sam samo?
Plava mora, i daleka ostrva, koja ne poznajem, rumene biljke i korali, kojih sam se setio valjda iz zemljopisa, jednako su mi se javljali u
Za ona daleka ostrva, gde se događa ono što smo, možda, mi učinili. Izgubio sam strah od smrti. Veze za okolinu. Kao u nekoj ludoj
A nad zelenim poljima, beo povez žena, koje se vraćaju u sela, lebdi po mraku, kao daleka, mala jedra. Lica su sva u komadima. Nosevi, vilice, čela su četvorouglasti, i crni. A oči mokre na danu, i uvek mutne.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Nemo sijaju zvezde božja oka I nemo nad njom palma stražu čuva — No što se buni tišina duboka I otkud vriska daleka i gluva?
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
“ Buni me što je isti jezik, ali pomislim da to mogu biti dva daleka naroda, jednog porekla, bratska, ista, koji imaju jedan jezik, ali i ne znaju jedan za drugog.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
seća da ga je negde čuo i možda čak i pročitao, ali s kojim narodom i događajem stoji u svezi — to nije u stanju ni iz daleka da odredi. Sve mu je to maglovito kao zaboravljeni san... A Vizantija... Justinijan... šta to bi?... A san?...
šta vam je ?... — Pirotski!... Zar nije iskočio... smrvljen? Kao odgovor na to pitanje začu se iz daleka tutnjava voza, koja se približavaše sve više...
Toliki narod oko nje, a ona je tako usamljena, tako daleka od toga naroda. Dođe joj da vrisne. »Ah, kad bi me teta povela! ... Pa neka njega mnogo voli... više od mene.
Rakić, Milan - PESME
Ona mene čeka Ko nekad plava Izolda Tristana. Strepi, i sluša topot iz daleka, Dok mesečina nasmejana sija I ćuv mirisni zanosno ćarlija U bokorima cvetnog jorgovana!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
hladilo, i uz ono noćno, izdvojenije i jače žuborenje reke, klaparanje vodenicà, a više njihnih glava jednoliko, kao iz daleka, šuštanje topola, njihovog gustog, sočnog lišća.
to da je sada, kada uđe, neće više gledati kao pre, kada je sa materom dolazila, još bila neisprošena (onda je sve iz daleka čisto zaobilaze, diveći se njenoj lepoti), već da će je sad sasvim drukčije gledati. Kao da je nikada nisu videle.
Ali Sofka je znala kako niko ne gleda u te čočeke, nego svi odmah ovamo, pravo na nju upiru poglede i, propinjući se iz daleka, trude se da je što bolje vide, i da sve na njoj do sitnica zapaze.
I kada videsmo kako on sam duboko preko granice zalazi, počesmo za njim i mi, ali čim on opazi da ga iz daleka čuvamo i pratimo — u malo nas ne pobi. Otada niko nije smeo ni da mrdne za njim. I, sad... eto... tako!
Pandurović, Sima - PESME
ZA PRIJATELjE Nije to, mislim, budućnost daleka Kada će proći sav nemir, rugoba Života zemnog, a mi reći: neka! Pred senkom smrti i dverima groba.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
III Sveti Đurađ jezdijaše na svome bjelcu put našijeh strana. Proljetni svetac, vido je iz daleka golemijeh smetovâ po dubodolinama i zaladinama, ali je i nazirao prisoje zaodjevene mladom travicom.
Da ih je ko iz daleka gledao, ne bi mogao razaznati bjehu li ljudi ili planinska zvjerad. Na vršini stadoše. Pod njima, druga strana brijega,
Mnogo je trebalo da ih umiri i razveseli, ali je on to postigao prijatnim i vještim govorom. Počeo je iz daleka navoditi, kako su ga zli ljudi ozloglasili u selu, da je on tobož vještac i koješta drugo, a u istini da je on prijatelj
Kako naprijed sve to laganije, čisto je iz daleka izgledalo kao da broje stope. Đakon poglednu Vladiku, koji je jednako zamišljen sjedio, obrnutom glavom na drugu
U nazdravici je pomenuo staro prijateljstvo i napomenuo kako će se i dalje uzdržati. A, kao iz daleka, nešto te bi se moglo razumjeti kako bi se bolje svezalo to prijateljstvo.
„Kako bi bilo“, pomisli on, „da se ja baš s njom porazgovorim? Da je onako iz daleka, ama iz daleka, da počnem! Postidjeće se, pa...i meni je muka... Onako, da pokušam... A ostavimo pa ću u jutro s Jokom.
„Kako bi bilo“, pomisli on, „da se ja baš s njom porazgovorim? Da je onako iz daleka, ama iz daleka, da počnem! Postidjeće se, pa...i meni je muka... Onako, da pokušam... A ostavimo pa ću u jutro s Jokom...
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
da mi zetovi u pomoć dođu,“ pa se odmah digne i opet se vrati onoj pećini, đe Baš-Čelik držaše ženu njegovu, i kad iz daleka vidi da Baš-Čelik nekud ode, javi se ženi, a ona se začudi i prepane pa mu reče: „Boga ti, zar ti je tako omrznulo
„još jedared došao po tebe; hajde odmah da bježimo“ i tako i učine i počnu bježati, ali Baš-Čelik to odmah dozna pa iz daleka poviče: „Stani, careviću, nijesi utekao!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” Uljezemo. A kad svatovom kažemo da smo poizdaleka, „Hee, srića,” vikne kum, „kad na ovako veselje iz daleka gosti dolaze!” Reče nam sesti, | jesti, piti i veseliti se.
Svuda se oni dobri ljudi raduju viditi koga iz daleka da istim jezikom besedi. Ko god ima dovoljno hleba u domu, raduje se da mu ko na ručak i večeru dođe.
Ova škola [h]rani 30 učenika, a iz tako daleka mesta da ste petorica došli, ja bi[h] vas rado primio.” Učini mi se kao da neko božestvo iz njega govori.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Šta to može biti? — Nije ništa, i jest velika stvar, kako uzmeš — reče Tetka smijući se. — Došâ je jedan seljak iz daleka, čak iz ti strana ispod Velebita. Bogat čovik. Možeš zamisliti zapisuje dvadeset misa!
— viknu Maša ne mičući se s mjesta, pa dodade: — Jednu kafu, ali dobru, čuješ! A vi umorni, gospodine? Putujete iz daleka? U isti mah promoli se kroz prozor sušta Mašina glava, ali mlađa gotovo za dvadeset godina, pa je odmah nestade.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
O znamo i još šta nas čeka Na putu kroz ovo leto: Prah, neko zaspalo pseto. I — možda: bulka daleka. O znamo mi, znamo, znamo, Al ipak koračamo. SUNCU KRAJ JE Bili smo daleko, al najdalje — ne.
Ćosić, Dobrica - KORENI
se k njoj i zagnjurio glavu u njena nedra, pa se pripio i ugrčio u njeno telo, a ona mu se podala, opuštena, tuđa i daleka, čvrsto stežući rukama daske kreveta. Onda je rekao: „Kupiću manastiru zvono...
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ubrzo se toliko proču da su ludi iz daleka dolazili da vide i kupe njen vez. Mogle su da žive udobno, gotovo srećno. I možda bi tako i bilo da se jednoga dana, na
— Repati i rogati? Svašta! — smejali su se putnici iz daleka. Ali čim je nekoliko njih ugledalo repate rogonje, stranci su u širokom luku počeli da obilaze unesrećeni grad.
Dok bi ptica krilom mahnula, nestade ih. Više ih niko nije video. Ali putnici iz daleka pričaju da na obali mora u kući od kamena živi Zlatokosa se dečakom i mužem na čijoj je kapi izvezena crvena žaba.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ona mene čeka K'o nekad plava Izolda Tristana. Strepi, i sluša topot iz daleka... Dok mesečina nasmejana sija, I ćuv mirisni zanosno ćarlija U bokorima cvetnog jorgovana. M.
Biću, mila, ceo K'o u dečjoj bajci putnik iz daleka Promrz'o od studi, i od snega beo. Oprezno ću tada po mrazovom cveću Kucnuti na prozor.
U svoj svojoj pompi, k'o carica neka, Svesna svoje moći, ponosna i hola, K'o dočaran sanak vremena daleka, Stala je po sredi našeg tmurnog kola.
Treba l' da rađaš, zašto se brineš? On će poslati Duha s daleka, Da cvet potera... Travka ne niče U zimnje vreme, već sunce čeka.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
glavna muška uloga, a metnuo sam preda se jednu u bojama reprodukovanu sliku Grekovu na kojoj se Toledo vidi iz daleka. Tako se uživljujem u ona davna vremena i usuđujem se da se, odeven kao kakav lombardiski trgovac prenesem ovamo.
“, reče mu opat. „Istina, časni je uskršnji post, ali, vidiš, dobih mila gosta, učenog mladog čoveka, koji nam dođe sa daleka severa“. „Onda ga, bome, moramo čestito počastiti!“, odgovori odlučno kaluđer. „I ja mislim, dragi moj Marko.
upravnik vatikanske biblioteke bio je načisto da pred njim stoji obrazovan mladić, žedan nauke, koji se potrudio iz daleka da ovde upozna blaga grčke nauke, nagomilana u biblioteci. I to ga veoma obradova.
Tek što beše kročio na ulicu, ču kako se sa tornja obližnje crkve Svetog Jovana trubi na uzbunu, razabra iz daleka tutnjavu i pucnjavu iz pušaka. On osluhnu i pođe onamo odakle je ta pucnjava dolazila, ka reci Labi.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Međutim morao sam se ukloniti sa prozora jer mi iz daleka dopreše zvuci posmrtnog marša, koji me ponovo baciše u tugu, izazvanu sad pogrebom nekog oficira; i gledati u krst
A šta se o njima govori? Šta svaki dan čitamo? Šta pišu patriotski pesnici što iz daleka druge tutkaju u smrt? Pišu: da su oni hteli umreti, da onima ništa slađe nije bilo nego umreti. Je li da je to laž?
Koliko bi puta drumom ka školi ugledao iz daleka kakvog starijeg čoveka, koji mu ide u susret i koga je hteo pozdraviti, reći mu dobar dan kao i ostala deca, i
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
XXVII Na belom hlebu!... Kako mu je daleka i strašna bila ta pomisao nekada, kako se zdrhtavao od užasa, kad je slušao priče o tome crnome danu...
Petković, Vladislav Dis - PESME
SPOMENIK Sa očiju mojih san lagano ide, I duša se budi. I Dok raste java, Izrasli grobovi sad se lepo vide, K'o daleka brda kroz podneblja plava. Neka čudna radost i novo buđenje!
vaša teška moj je bio život, K'o ruka kakva bolesna i meka, On pada na vas i sprema vaš ćivot Gde je i moja budućnost daleka.
Najednom zasta. Mesec beše tajno Obiš'o tamu i stada daleka Oblaka crnih; k'o ropac očajno Usklik se ote: “Ona mene čeka!
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Bio sam prinuđen da ispod svoje postelje podmećem gumene jastuke da bih se bar malo odmorio. Zaglušujuća buka iz daleka i izbliza naličila mi je na nejasno izgovorene reči, koje bi me prepale da nisam bio u stanju da ih raščlanim na njihove
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Nebo na istoku bilo je kao zlatni veo i nagoveštavalo je divan aprilski dan. Polje, ptice, daleka stabla šume i dobar poljski put, sve se udružilo da zapeva pesmu o lepotama slobodnog lutalice.
Ona nam više nije daleka. Ona je u našim srcima jer ste nam je doneli ovamo. Ona je nova zemlja na mojoj zemljopisnoj karti i Novi svet u mom
Ona nam više nije daleka. Ona je u našim srcima jer ste nam je doneli ovamo. Ona je nova zemlja na mojoj zemljopisnoj karti i Novi svet u mom
Ona nam više nije daleka. Ona je u našim srcima jer ste nam je doneli ovamo. Ona je nova zemlja na mojoj zemljopisnoj karti i novi svet u mom
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Odakle si? — upita je neko od njih. —Iz daleka, čak iz Zagore. —Pa si ovde došla? —Eto, od nevolje. —Jesi li udata? — upade druga u reč. —Jesam, dušo.
Iz daleka, iz Levanta, bjaše on, najmiliji joj, „starovirske” vjere, crnomanjast, mrka pogleda. Teško je po suvu hodao i bio je ne
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
sliku orahove dvorane, koja u ogledalskom odslikavanju teče kao reka, i oticanje pesama kroz sopstvenu dušu u polja daleka. Polja s jezerom u čiji ponor, odražavajući se, silaze brda: Kroz ogledala otiče orahova dvorana kao reka.
I sve pesme pesnika Kroz dušu moju otiču u polja daleka. U polja, gde ogledajući se jezerom brda silaze u ponor [...]. Polja nisu udaljena samo prostorno nego i vremenski.
ka ovakvome dvosmernom prevođenju s lica na naličje; tako nam, u stvari, i postaje razgovetno i lice i naličje. Daleka i zaboravljena čovekova iskustva, one duhovne vrednosti koje je on ugrađivao u svoj model kulture, Popa gotovo na
I kao što su pesnici u takvim trenucima sposobni da sažmu vrlo daleka i dugo sticana pesnička iskustva, da u stvaralačkome magnovanju „obnove“ ceo evolutivni krug, tako i ovi vrlo retki
bi, razume se, trebalo bliže ispitivati konkretne postupke kojima se Popa služi kad u prirodnojezičkome mediju vraća daleka sećanja i daleka čovekova iskustva upoređujući ih i uzajamno projektujući sa današnjim, našim duhovnim iskustvima.
trebalo bliže ispitivati konkretne postupke kojima se Popa služi kad u prirodnojezičkome mediju vraća daleka sećanja i daleka čovekova iskustva upoređujući ih i uzajamno projektujući sa današnjim, našim duhovnim iskustvima.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
čoveka ne samo da zbunjuje, nego ga plaši prostor ako je uređen prema dva međusobno isključiva načela, i uz to oba njemu daleka, tuđa.
I kao što se na početku pesnička utopija projektuje u daleka jugoistočna ostrva Sumatru i Cejlon, tako se na kraju projektuje u daleku severnu, mitsku Hiperboreju.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Javor« 1884. HUKA... TRESKA... Huka... treska... zveka... jeka... Neko trči... ko si? stoj! „Ja dolazim iz daleka!“ (Iz ludnice utekô j’). Kuda žuriš? — „Puzim doma!“ Zar ga imaš? — „Sto i dva!“ O siroma’, o siroma’!
“ Tu farisej dukat baci, Al’ ne što je srca meka, Već ga tako diže, spušta Da svak vidi iz daleka. Udovica sirotica Jedan novčić spušta ti’o, A možda je (ko bi znao) Poslednji joj novac bio; Rado j’ dala malen
“ Retko, al’ ne zato što ta zemlja nema Još mnogo i mnogo ovakih oceva, Već što je daleka od vaših otrova Pa ne rađa često onakih sinova. »Starmali« 1884.
Starac gledi iz daleka pa se pokloni: „Pomozi Vam Bog nebeski, gospo boljarko! Sad se valjda želje vaše već umirile.“ — Ali žena, al’ boljarka
Krakov, Stanislav - KRILA
Vaseljena je bila puna crvenih bakcila. Kada su Cigani prestali sa Marseljezom, i nastala trenutna tišina, čula se daleka grmljava topova, možda čak tamo sa Vardara. Više planine se nebo na mahove otvaralo i palilo ćutljivim munjama.
Nad njima je bilo lišće lipa i sjaj solunskog neba, nevidljive laste i jedna daleka zalutala pesma. Valjda kakvog pijanog mornara. Pod ljudima je škripao šljunak aleje. Ležali su svi mirni i čekali.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ne usuđujem se proveriti, jednim prostim pokretom, u koga je. Sva čar neizvesnosti propala bi. Najzad, ta daleka linija na horizontu obala je Zapadne francuske Afrike. Tamni galebi koji nas nadletaju prvi su vesnici od nje.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Ostanite! — naredi im komandir. Još kao dete čitao sam negde kako se sprovode teški osuđenici na neka daleka ostrva. Trpali su ih u mračne kabine brodova stisnute jedne uz druge. Ta predstava veza se najednom za ovu stvarnost.
Iako su izložene vatri neprijateljskih baterija, ipak, daleka je to pozadina. Ne bije ih u glavu merzer, ne slušaju zvizak kuršuma i ne plaše se iznenađenja iz bugarskih rovova.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Sve se više smračava i kao da se nešto iz daleka potajno i podmuklo sprema i prigušeno huji. Sniježne lepirice ukrštaju se u letu, lome se jedna o drugu i šušte u
Bojić, Milutin - PESME
O, misliš li, možda, postoji Lepota Daleka i čudna, nepojamna nikom? Bludeći je tražiš stazama života, Očajno je kličeš svojom grubom vikom, A vreteno svoje
(1917) NERANDžIN CVET O, nerandžin cvete mirisni i beli, I mi smo ženici stigli iz daleka. Carske tvoje kite sudba nam dodeli, Jer nevesta žudno na žalu nas čeka. O, nerandžin cvete, okiti nam čela!
dana Nimfa topla, meka, Dade mu pehar prepun čedne slasti, I on se opi od detinske strasti, I u trk pusti u polja daleka Zauzdan orkan i sunčane zrake.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Tipska struktura bajke o odlasku glavnog junaka u daleka prostranstva, gde treba da izvrši "neizvršive" zadatke, objektivizuje se u siže o srpskom graničaru koji, da bi se
Ćipiko, Ivo - Pauci
Srčano pozdravljaše po livadama rasijane težake, odjevene u bijelo; godilo mu je razgovjetno i jasno šuštanje rijeke i daleka muzika vrbovih grana i povijenih zelenih trstika.
očiju mu proletaju meke sjenke što se pučino časom stizahu i nadođe na nj sjeta, kao nekaka bona slutnja, neodređena i daleka... On pođe zamišljeno dalje k onoj strani, okle se čula zveka i otkucaji motike.
Mladiću se čisto ražalilo što se je vjetar utolio i prestao šum koji ga je blažio k'o najutješljivija daleka muzika, u kojoj se njegova duša gubila u neizmjernosti pustora... Uto poče da sipa blaga kišica.
Nije to bila hirovita putena strast, već je to bila daleka čežnja za nečim što je bilo izvan njenoga ženskoga bića. Tu ljubav sve više i više natapale su moćne kaplje bratskog
! — šanu djevojka. I nasta tajac. Oboma bruji u ušima šum živoga mora i čini im se kao da dolazi odnekle iz daleka čak s kraja svijeta... I sve stoje tako, dok se iznenada ne prenu djevojka i pogleda u sunce. — Biće brzo podne...
Otkada je zamilovao, vodio je s njome čistu, iskrenu ljubav. Daleka Amerika dolazila mu je pred oči u najslađim trenucima njihove ljubavi, te, mjesto mladićke obijesti, zavladala bi njime
Naglo u dušu tiskali mu se bolni osjećaji, no oni su neizvjesni kao neodređena, daleka čežnja. I on iđaše sve tako polagano za povorkom, a iz očiju mu sipao se blagosloveni, blagi oganj i povlačio se po
” Pa, pošto se bliže primiče selu, osjeća sve višu sjetu. A uspomene iz djetinja doba javljaju se iz daleka... I dođe mu teško; savlađuje ga tuga, i najradije vratio bi se opet k moru, da ga ono ublaži i razabere.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Jer ponovo i ponovo, jedna daleka plava gora raskriliće svoje tajanstvo samo da bi me ranila gorkom istinom: ni na njoj ništa.
Ilić, Vojislav J. - PESME
U moru kandila sjajnih blista se sveštena reka... Sa lađa, s obala, s kula iz bliza i daleka Šareni fenjeri svetle i rujne mašale s njima, A sa žrtvenih mesta dižu se stubovi dima.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ja sam katkad, na krilima svoje uobrazilje preduzimao daleka lutovanja u beskrajnu vasionu ili u drevnu prošlost da bih svojim rođenim očima sagledao izbliza ono što je nauka
koji sam skrenuo pažnju učesnika kongresa na sve te napretke nauke, a kod njih sviju našao razumevanje koje nisam ni iz daleka očekivao.
Taj rukavac Dravin samo je neznatno uži no glavni tok te reke. Zato mislim, da je Milanko došao vrlo iz daleka, kad je prebrodio reke pored kojih je Stara Drava izazvala toliko preziranje naše prababe.
Taj znak, viđen iz daleka. privukao me je mađiskom snagom ovamo. Noćas je pao prvi sneg i pokrio svojom čistom belinom njive i pašnjake, ali se u
Okamenotina tog amonita izgleda, iz daleka, kao diskos za bacanje poznate Mironove klasične skulpture, ali kada se zagledate bolje, Vi ćete se zadiviti veštačkim,
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Oči joj veljau Da menena čeka, I da je u strau Za mene daleka. I suze je lilo Drago u samoći: „O ti višnja silo, Kad ćeš mi pomoći!
Stanković, Borisav - TAŠANA
Je li ovde neki han, mehana, ili kakva — Bože me prosti! — crkva? (Sluša. Čuje se iz daleka, ali jako zvonjenje zvona.) Zar već zvona? već večernje, već da se ide na groblje?!
Čuje se svirka Cigana, čočeka i njihov dolazak. Ispred njih igrajući momak Kosta koji ih je zvao. Čuje se iz daleka pesma: Istambol da čika rir kete nalva, Kete nalva gitiler, vaj, kokona!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Bleda, mršava, s jakom kosom crvenog metalnog sjaja, izgledala je kao daleka neka tuđinka, i sve je čovek očekivao da će progovoriti jezikom koji niko ne razume.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
drugoj desetici našli odgovarajući bračni par i jedino nas je dovodio u zabunu prota, koji se zbog mantije nije iz daleka razlikovao mnogo od svoje žene, te su nam izgledali kao dve nule.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Sada, baš pred tvoj dolazak, odigrao se jedan događaj, eto, ovde na drumu, čija je istorija daleka, još iz Ćuprije. Napominjem ti uzgred, da vidiš samo psihologiju i pravedljivost našega naroda.
Petrović, Rastko - PESME
“ BODINOVA BALADA Kroz ogledalo otiče orahova dvorana kao reka. I sve pesme pesnika Kroz dušu moju otiču u polja daleka.
lovac iz srednjega veka, Na dnu ugleda nepomičnog strelca da luk zateže; Trulu mu kožu spiraju talasi pristižuć iz daleka, Kao meka dlaka il' runo, alga po njemu leže. Dok rascvetane kosti belinom sijaju snega.
lovac iz srednjeg veka, Na dnu ugleda nepomičnog strelca da luk zateže; Trulu mu kožu spiraju talasi pristižuć' iz daleka, Kao meka dlaka il' runo, alga po njemu leže; Sa dna jezera lovcu dižu se isparenja: Otrovan njima lovac malaksava,
neke moći u meni da samo jedno mogu; sve je utopljeno: beskraj, pustolovina, manastiri, moj život mi sija kao zvezda iz daleka, i sve ono što treba da se nastavi čeka da je prvo ugnjavim pesnicama, pa... Nema više ljubavi za čovečnost, već dahtanje.
voćno tvoje truljenje i pad; Uz tajnu tela kad zagrizosmo u okean, Taj plod detinjstva kojim nam sazre san, I koga daleka glad odbaci u naše krilo.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Nije mogao da odredi. Bežale su u beskraj kreste talasa: kako je tanka, kako je daleka bila obala! Već su mu i vrhovi planina nestajali iz očiju, kad se riba okrete, i reče: — Čvrsto se drži i ne plaši
Nije dolazio. Možda zbog gladi koja je bila česta gošća, a možda i zbog vode koju su stanovnici Peščare iz daleka, na leđima, donosili, jer nigde dokle je oko sezalo nije bilo ni izvora, ni bunara.
Hop, hop! Cup, cup! Uhvati se oko stolice kolo miševa. Plašljivo, iz daleka njušili su u početku mišići novu gošću, a onda se jedan malecki zalete i ugrize stolicu za nogu.
Ali, njegova Zvezda ne dođe. Ponekad, gledajući u nebo verovao je da je vidi. Ali, kako da bude siguran? Iz daleka sve su zvezde jednako sjajne, jednako nežne. Nad jezerom je, kao vetrom nošen list, letelo vreme.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Na Zagorju sustiže svatove. Litaju ga kićeni svatovi: „Otkud ideš, mlađano Bugarče?“ Miloš im se iz daleka kaže, kô što su ga braća naučila. Lijepo ga svati dočekaše: „Dobro došô, mlađano Bugarče! Nek je jedan više u družini!
prvu udarila, na busiju Kune Hasan-age; govori joj Kuna Hasan-aga: „A, bora ti, mlada seratlijo, otkud ideš tako iz daleka? Nijesi li od Lijevna grada? Ja viđe li svate Smiljanića? I vode li Maru Đurkovića?
Kad to čuše do dva serašćera: Nožin-aga i s njim Derviš-aga, od pojasa sablje povadiše, iz daleka Turke povratiše, i na silu Turke naćeraše: „Jala, kardaš, juriš na dušmana! U dušmana nestalo džebane“.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
Najlepša poza u srezu Za slikanje Druga Marina poza Zvala se „Slatka nervoza” Mara na prozoru čeka Dragana iz daleka Za slikanje Otkad se udala Mara Za Đuru slastičara Radi na točenju boze Pa joj i nije do poze Za slikanje BEGUNCI
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
svojima vlasima zašto nisam kteo ujedno s onom bludnicom ženom na Hristovu priliku kome god svešteniku ili putniku, iz daleka gostu, oprati nogu ni vodom, a kamoli suzami svojim, i mešte svojih kosa, bar krpom da otrem.
Ja tebe prosim da dođeš na moj izvor, a ti mene, kako neznana, iz daleka umorna putnika iz tvoga studenca napoj. Daj ti piti meni piće svoje, i od mene prihvati moje.
nego svoga brata u dobru gledati, kojano i na njegovo gospodstvo primače se od zlobne mu braće: videše Josifa iz daleka gde im na žetvu nosi ručak. I zdogovoriše se među se da ga ubiju.
Dođe Hristos do toga gradića Sihara. Umoran bijaše s daleka puta putujući mu, te sede na bunaru malo otpočinuti. Šestoga časa piše se da je onde stigao, to jest u podne.
Reče mi; navrh bašče, na najviši beden gradski gore da izlezem, nadanje gde se vidi, dobro izgledati koga iz daleka video bih jer ide do grada, kuda li! Odoh ja i stadoh na visokom brdu, svud mi po zakazu na pusulu gladeći.