Jakšić, Đura - PROZA
Ima tu ljudi i iz dalekih sela: Gružana, Temnićana, pa, bogami, i čaršinlije, poznavajući gostoprimstvo mirnoga seljaka, nisu propustili da toga
Obradović, Dositej - BASNE
Takova ljubov ne ograničuje se samo onima koji u njihovo vreme živu, nego se rasprostranjuje i do onih dalekih rodova ljudi koji ćedu na hiljade godina po njima živiti.
Dučić, Jovan - PESME
Pevale su joj, jer je ona volela njihovu čudnu pesmu, i jer im je davala iz svoje crne rukavice neko sitno zrnje sa dalekih ostrva, da joj mogu po ceo dan pevati o Tuzi.
Afrika
Iziđosmo na krov: limunade i led. Dok smo razgovarali, nebo se stade oblačiti i nekoliko dalekih munja objaviše oluju. Prvi pucanj groma bio je tako iznenadan, suv i akustičan, da nas je uistinu trgao.
obojene predstavljaju oči najrazličitijeg zverinja; ali nikad nisam razumeo zašto se oči životinje ne vide kao oni parovi dalekih zvezda, već se sastaju uvek u jednu jedinu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
nije bila podvodna – bila je već davno izmerena velika površina zemljišta, za narod, koji je Komanda doseljavala, iz dalekih zemalja Nemecke, iz Lotaringije i Rajnlanda. Sav taj narod bio je u plavim kaputima.
kao što su bili čudnovati i kaluđeri, sa kojima je Trandafil neke črezvičajne poslove imao, a koji su mu dolazili, iz dalekih, balkanskih, zemalja, često, u kuću.
A u daljini se pojaviše planinski vrhovi, i suvati, na kojima je sve bilo prazno. Iza dalekih vrhova bilo je samo nebo. Čudan je bio taj osećaj da put u Rosiju ide sve više u visinu.
To je dakle kraj, u koji su, odrpani, stigli, oni koji su bili, krvavi, doprli, do dalekih zemalja, koje se zovu Provansa i Ešpanja?
Ono što su pamtili, bilo je čuđenje da Petar, car, i njegovi potomci, mogu, tako, da dovedu, koga hoće, iz dalekih zemalja, da njihove snove u kamenu ostvari.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Zadruga nestaje potpuno kao i slava. Ljudi se retko sećaju svojih dalekih predaka; svako nosi ime svoga oca. Najzad će promatrač zapaziti pored nekih osobina zajedničkih svima Južnim
Nema slave sa njenim divnim, toplim, običajima. Bugarin se ne seća svojih dalekih predaka i ne pada mu na um da ih spominje. Etnička stapanja.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
U širokim, zelenim poljima, u tišini dalekih zemljanih opkopa, nazirao je zid na koji je hteo, još pre no što Sunce grane, da se urlikom baci.
Svud kao da se širila tišina, za sumrakom. Uskoro se zamagli tama u logoru, prašina zavi sve, sem vrhova voćnjaka dalekih, i Isakovič se smiri. Prazno je dakle bilo, pred njim, zanavek, i uzaludno, za njim, sve što beše prošlo.
koja je koračala oko nje, sve brže, u kojoj je, po deset puta, ugledala i svog muža, strahovitog, glavatog i krvavog. Dalekih gradova, po čijim je strmim ulicama, sva zadihana, trčala sa mužem, dok su na njih, a naročito na nju, svi pucali; ne
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
i nije čudo kad se zna da ovi trolejbusi povezuju dva tako različita dela grada, noseći na svojim blatobranima zemlju dalekih periferijskih bašti.
– reče žena. Nastavio je da okreće pedale i tako stigao čak do onih dalekih godina kada je život tek bio pred njim i obećavao čuda. Onda se istuširao i legao pokraj žene.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
dete moglo da uoči i dosluti; u opisima tih poslova ima uvek i one omamljujuće izmaglice što se samo pri oživljavanju dalekih uspomena javlja. Ono što doista znamo, naučili smo ko zna kad, nehotično.
Čak i onda kada shvatimo da u svetu čudesa nema, da su zakoni bitisanja svuda jedni i isti, zov tih dalekih, nestvarnih prostranstava ne prestaje da nas ispunjava milinom i teskobom.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
je uteha nadati se da ćedu naša imena živiti i mila našemu rodu biti za dobro koje smo mu učinili do oni(h) sami(h) dalekih(h) vremena kad se naše kosti u prah obrate.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Bazenom pliva lepojka neka, glatka i živa, vesela oka. To ti je foka. Ona je kćerka dalekih strana, skrivenih maglom, ledom i tajnom, tamo joj društvo na santi pravi gospodin pingvin u fraku sjajnom.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Ustale su pčele, podiglo se cveće, Sa dalekih gora povetarac leće; U mirisu cveća, u bisernoj rosi On vam svako zdravlje i veselje nosi.
III VEČE Rumene pruge već šaraju daleki zapad, Klonuo počiva svet. Sa mirnih dalekih polja Umorni ratar s pesmom žurno se noćištu sprema, I samo čas po čas zaječi šarena dolja. Od škripe točkova kolskih.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
BOLESNI PESNIK Nisam čovek, krv mi je mlaka samo rosa dalekih rumenih oblaka. Razvratan kolut pod očima mojim pečat je šuma, sa bolom svojim.
Nije davno da su i ovde tek zapažene prve maske crnačkih čarobnjaka i vračeva, i kipovi idola sa tih dalekih ostrva. Svakako obojica, kao svi Jevreji umetnici, više su ljudi razuma i ukusa nego bahičnog zanosa, koji stvara.
Ja sam prešao preko njega, visoko, iz među duboke vode, dalekih brda, i beskrajnog neba, lak i prozračan i miran, prvi put u životu.
Došao sam da legnem i tu, da se zagledam u more i prošapućem strasno imena rodnih polja, azijskih ostrva, i dalekih reka, da pomislim na boju leda i snega, oko zemlje, i mesečine na nebesima.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Starac se pročuo kao svet čovek, veliki pravednik i čudotvorac. Još dok je bio u pustinji, sve je iz dalekih krajeva dolazio k njemu na pouku i blagoslov. Jedanput ga narod iz Rima pozva da im dođe u prestolni grad za episkopa.
njome plamti uskršnja zora, A na njoj Crkva ko zlatna gora U rumenome sjaju se kupa— I k njojzi stupa Svet budućnosti s dalekih strana... Pod plavim nebom divotna dana Grmi i zvoni, Gmižu tisući i milioni— „Hristos voskrese!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ti kukuruzi u predgrađu S vetrom se, u ponoć, nasamo nađu, Javi se, u septembru, njiva cela Hukom dalekih, pustih sela. Taj ćuv nas podseti, neveselo, Na detinjstvo, na rodno selo.
Rakić, Milan - PESME
Tako svakog dana Deo mog života kopni kao gruda, Odvoji se, krene put dalekih strana, Neznano ni zašto, ni kako, ni kuda.
ona što se nikada ne menja, Večna stara rana, opet zakrvavi; Ja bih da mi vreme dâ sve moje dane, Što bi redom došli s dalekih krajeva, Da ih sve odjednom, kao jato ševa, Pustim u slobodu na četiri strane! Da ih bacim svuda, i na vjeki veka!
tužnu, svečanu i belu; I kao zvezde ugašene, koje Čoveku ipak šalju svetlost svoju, I čovek vidi sjaj, oblik, i boju Dalekih zvezda što već ne postoje, Tako na mene sa mračnoga zida, Na počađeloj i starinskoj ploči, Sijaju sada, tužna
Pandurović, Sima - PESME
Donose ih redom s dalekih ravnica Oborene mačem, u borbi i lomu. Nosila se nižu. Preplanula lica, Naši pali borci vraćaju se domu.
su mirno, ne znajući kuda, Prešli preko polja, klanaca i gora, I orlove naše pronosili svuda Od pragova svojih do dalekih mora. Pobijena deco naše zemlje zdrave!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
ona što se nikada ne menja, Večna stara rana, opet zakrvavi; Ja bih da mi Vreme dâ sve moje dane Što bi redom došli s dalekih krajeva, Da ih sve od jednom, kao jato ševa, Pustim u slobodu na četiri strane! Da ih bacim svuda i na vjeki vjeka!
V. Ilić XCVIII VEČE Rumene pruge već šaraju daleki zapad, Klonuo počiva svet. Sa mirnih, dalekih polja Umorni ratar s pesmom žurno se noćištu sprema; I samo čas po čas zaječi šarena dola On škripe točkova kolskih.
tužnu, svečanu, i belu; I kao zvezde ugašene, koje Čoveku ipak šalu svetlost svoju, Te čovek vidi sjaj, oblik, i boju Dalekih zvezda što već ne postoje, Tako na mene, sa mračnoga zida, Na počađaloj i starinskoj ploči, Sijaju sada, tužna
njome plamti Uskršnja zora, A na njoj crkva, k'o zlatna gora, U rumenome sjaju se kupa; I k njojzi stupa Svet budućnosti s dalekih strana. Pod plavim nebom divotna dana Grmi i zvoni; Gmižu tisuće i milioni „Hristos vaskrse!
dug, i vlažan Jesenji dan se tmuri; Plače bez kraja, bolno plače Sumorni beskraj suri; I tužan, tužan ropac tajni Dalekih slušam dana; Ugušen jeca šum beskrajni, Tiši i tiši vesma K'o stara, bolna, polagana, Ubogih, mutnih, šturih
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
potražnja misaone i osjećajne mašine za događajnom materijom koju će ona preraditi i ispresti, namirivala se uvozom iz dalekih krajeva.
kroz željezne vagone-cisterne, kroz crna gumena crijeva sipljivih pumpa, dok se najzad ne bi smirilo u podrumima dalekih maglenih gradova.
Prepadi nevjernih Arapa, levantinske podvale trgovaca starinama, ujedi otrovnica, zavijanje dalekih hijena u noći, misteriozni mikrobi i besmrtno klijava pšenica u milenijskim grobnicama.
I porodični portreti odbijali su bešćutnošću stranih i dalekih lica, kojima doduše dobro poznajemo crte, ali onako razumski i ravnodušno, kao što poznamo uglove trokuta i bridove
Petković, Vladislav Dis - PESME
I samo katkad, al' to retko biva, Nju kada vidim posred ovih zala, Prilazi meni neka magla siva, Nagovest bleda dalekih obala.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Sunce podiže vodu iz Okeana, a vetrovi je nose do dalekih krajeva gde ostaje u stanju izuzetno delikatne ravnoteže. Da je u našoj moći da je poremetimo kad god i gde god
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
i najvažniji sluga srpskog seljaka, a naj više u Banatu On poore sve njive u proleće, on preveze sazrelo žito sa dalekih plodnih pola na seoska guvna, kada dođe vreme žetvi.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A na snežnim visovima dalekih planina poslednji sunčevi zraci sjaje bledom, ledenom svetlošću. Zarobljeni Arnaut, vezanih ruku pozadi crvenim širokim
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ona neophodna unutarnja napetost koja u poeziji nastaje sprezanjem dalekih i suprotnih slika i smislova, ono neponovljivo događanje (a ne iznošenje) poetskih značenja na osnovu koga prepoznajemo
u ljudskoj kulturi, što mu omogućuje da kondenzuje i očuva neka čovekova duhovna iskustva i vrednosti iz, katkad, vrlo dalekih epoha.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Povetarci, uzdisaji — Oni se ne dele; Na susret im lete tice I crne i bele. Na moru ćeš uvek videt’ Dalekih brodova — Isto tako plove nâdi Morem njenih snova.
Miljković, Branko - PESME
prstiju budim je zbog reči koje peku grlo volim je ušima treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove ovde zbog ljudi koji bez čela i imena prolaze ulicom zbog anonimnih reči trgova budim je zbog
a dva i dva su jedan kad padne poslednja noć za one koji su se utopili u vodama večitog sna kao što umre sunce udnu dalekih pejzaža zakopano za one čije su reči nikle iz zemlje ko lek i buna neka pognu glave daleki suncokreti JUGOSLAVIJA Evo
Krakov, Stanislav - KRILA
svojim nažuljenim plećima, sem teške ratne spreme, Vukli su i svu toplotu julskog dana, koju su neke duge krstarice iz dalekih tropskih voda donele kao strašnu istočnjačku bolest.
Piloti su radili sve brže, a jeza je trčala ispod kožom postavljenoga odela. Izgubila se čežnja dalekih letova i pesma arlekina u zraku. Vazduh više nije ljubio poljupcima već šibao kandžijama.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Iziđosmo na krov: limunade i led. Dok smo razgovarali, nebo se stade oblačiti i nekoliko dalekih munja objaviše oluju. Prvi pucanj groma bio je tako iznenadan, suv i akustičan, da nas je uistinu trgao.
obojene predstavljaju oči najrazličitijeg zverinja; ali nikad nisam razumeo zašto se oči životinje ne vide kao oni parovi dalekih zvezda, već se sastaju uvek u jednu jedinu.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
vlasti koja, radi održanja svoga nepravednog gospodstva nad tuđim pokorenim narodima, potrže mirne stanovnike iz dalekih pokrajina i šalje ih na kasapnicu. A pogledaj ovoga staroga Čerkeza. On je divljačan, surov, krvožedan, grabljiv.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
I nižu se grobovi, mali i veliki, ženski i muški. Strahota pogledati! Nagrnuli ogoleli prosjaci i blentovi iz dalekih sela; puno ih groblje.
Bojić, Milutin - PESME
da opelo služim Bez reči, bez suza i uzdaha mekih, Da miris tamjana i dah praha združim uz tutnjavu muklu doboša dalekih. Stojte, galije carske! U ime svesne pošte Klizite tihim hodom!
Ilić, Vojislav J. - PESME
1883. VEČE Rumene pruge već šaraju daleki zapad, Klonuo počiva svet. Sa mirnih dalekih polja Umorni ratar s pesmom žurno se noćištu sprema, I samo čas po čas zaječi šarena dola Od škripe točkova kolskih.
1889. (PODIGNI ZAVESE TEŠKE) Podigni zavese teške, i okna, i šalone, Pogledaj kako sunce u plavoj pučini tone; S dalekih obala morskih bezbrojne galije stižu, Nad njima galebi lete, viju se, i žurno dižu.
1889. NA MORU JEGEJSKOME Na cvetnoj obali morskoj, stanovnik dalekih gora, Ja slušam potmuli ropot Jegejskog sinjega mora. Preda mnom prostranstvo puklo... Svedoci vekova slavni.
Tu gnezdo jeina vije, I zmija odvratno mili i gušter po travnom podu. 1890. JUTRO NA HISARU KOD LESKOVCA Sa pustih, dalekih polja jutarnja magla se diže, I hladni ćarlija vetar.
S bazara negovih šumnih večita vika se hori, Sve se tu žuri, kliče, pogađa i živo zbori. S dalekih obala nilskih i drevnih japanskih strana K Benari stizahu lađe i mnoštvo karavana.
To beše Ben—Kasim glavom... Kô putnik s dalekih mora, On gleda u čudno veče s razvali braminskih dvora, I celu njegovu dušu obuze sumorna seta Nad spomenikom mračnih,
Bujni vetri, što se nose Sa dalekih surih strana, Lepršaju njene kose I skutove sarafana. Ali jednog majskog dana Zaprosi je vitez vredan, „Hoću“, reče
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Iz večite knjige neba pročitana je, kao što ću Vam to drugom prilikom saopštiti, buduća sudbina Zemlje, Sunca i dalekih svetova.“ - „A šta piše u toj knjizi o sudbini nas, pojedinaca?“ - „Ništa, draga prijateljice!
Pa ipak su astronomski instrumenti, sa te male stazice Zemljine, izmerili otstojanja tih dalekih zvezda. Mi ih nazivamo, sada razumemo zašto, nekretnicama. To je ime davno zastarelo.
on je naselio ta nebeska tela dušama svojih umrlih prijatelja i poznanika, da se sa njima, porazgovara i dozna tajne tih dalekih svetova.
Petrović, Rastko - PESME
Ispod livada vlažnih, i svežih crnih kora, Ove ruke ožive preobraženjem u zvezde, I probijaju se kroz zemlju u pravcu dalekih mora; Izmeđ vulkana i neba ruke umrlog jezde.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
U tome pogledu naš čovek s kraja XVIII i s početka XIX veka malo se razlikovao od svojih vrlo dalekih predaka. I da je to doista bio nužan uslov i za našu epsku poeziju najjasnije se vidi iz toga što se ona kasnije, u