Dučić, Jovan - PESME
Ne daj mutnoj suzi na sumorno oko: Sreća nikad ne mre, ni onda kad mine. Taj eho kog jedva čuješ iz daljine, To još ona zbori u tebi duboko — U samotne noći, kad žalosno šume Reke pune zvezda, gore pune sena...
STRAH Zašto volim tako sve ono što mine, I radost, i bole? S kakvom željom tamnom Ja lakomo slušam taj glas iz daljine, I pogledam na put koji osta za mnom? Kakva je to veza izmeđ duše sada, I tih dana što su protekli, kô voda?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Pokatkad, pošto je naišao na nešto važno, odmakne ih držeći ih u levoj ruci i gleda ih iz daljine, onda udari desnom rukom po njima, pogleda onoga koji najbliže sedi do njega, klimne važno glavom i promumla: Natürlish!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Čuo je neke korake iz daljine, pa se sklonio u hlad ispod nekog bagrenja. To behu koraci seoskog boktera ča-Niće, koji je javljao selu koje je doba, i
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
horizontu, sastavljaju s nebom, izgledalo mi je: kao da si ta beskrajna daljina ti, da je tvoja duša neodeljivi deo one daljine. Za mene ti si bio izgubio svu realnost i da mi se opet povratiš trebalo mi je...
Afrika
Pijaca riba svih najnežnijih boja: onih koje gledamo da se prevrću po pučini, na radost beskrajne mlečne daljine mora i nebeskoga azura, u kome kao beli požar gori sunce, onih koje jatima izleću, sitne, i lete nad vodom, sve dok im
To je muzika koja nam se sa ko zna koliko daljine savanske približuje. Ništa prostije i uzbudljivije od tih zvukova koji se postupno počinju razlikovati jedan od drugog.
Kada su već bili sasvim blizu, njihova pesma bila je još uvek toliko tiha i prosta, da je izgledalo kao da dopire iz daljine. Ja sam dotle sa uzbuđenjem merio koliko je razmak između svirača i nas sve manji.
Južni Krst, koso poboden, sijao je pred nama. Iz daljine se čuo plač hijene, a zvečarka je zvonila sasvim blizu. Panteri su prolazili sasvim mirno kraj nas ili nas gledali
One sa nekoliko metara daljine pljuju pravo u oči čoveku a onda, kada trenutno zaslepi, ujedaju ga. Sresti pantera, sâm, sa dvojicom–trojicom
To je najvažnije središte ovoga dela Afrike. Oko nas crnci koji su dopešačili iz daljine i koji takođe čekaju šalupu. Čekajući, žene peru svoje marame, hlade i peru bokove, a oko njih plivaju, bezbrojne ribe
), odlaziš, a ne vidim više, kao nekada, stražnjicu samo tvoju iz daljine!“ Smejao sam se radosno, na ovaj primer kako se jedna ista pesnička ideja obznanjuje različito u belome a različito u
Njegov grob je u Kulikoru, i na ovome naročiti fetišeri prinose žrtve poklonika koji dolaze sa daljine god više hiljada kilometara.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Veliko, zalazeće, Sunce, kao da još crveni iznad brda i Dunava, iz daljine, a ona stoji i sad onako kako je vide. S crnom lepezom u rukama, u plavoj krinolini.
Da čuje njihov smeh, veseo. Kao da ga stotine po imenu iz daljine dozivaju. U odjeku je, sad, međutim, čuo samo tišinu, jutarnju, u kojoj su kokoti pevali, iz tih rupa, gde su bile
Krovovi Grana pojaviše se, ispod tog brdašca, u večernjoj rumeni. Ta varoš, koja je počela da se pomalja iz daljine, bila je, dakle, tu. Bio je to svet u kom je Isakovič mislio da se, na putu, sakrije, i skloni.
U bašti, međutim, ispod njegovog prozora, bila je tišina. Noć, koja na nas spušta, iz neke neshvatljive daljine, sa neke nepojmljive visine, neku čudnu zavesu vazduha, kao od mekog, plavog velura.
Sve je bilo u kući zaspalo. Kao i na prenoćištu u varoši Rab, iz bašte se čuo zrik popaca. A iz daljine zavijanje pasa. On, međutim, video je, i u mračnoj noći, svoju neprolaznu nadeždu: zvezdu Danicu.
Psi su lajali na kola koja su se pomaljala iz daljine, kod varoškog đerma, a posle dan, dva nestajala, u daljinu, u šumarke pored druma, sve do kraja oktobra.
U tom buktanju vazduha, iznad Kijeva, koji se iz daljine činio, kao da će izgoreti, sa svojim krovovima, kućama, Isakovič je, te jeseni, sahranjivao svaku nadu, sa kojom je bio
Bože! Isakovič je taj jauk, tiše i glasnije, isprva, čuo samo kad ga ču izbliza, docnije mu se činilo da ga čuje i iz daljine, čak i kad se prošapće, a kud god ode, sa gospožom Julijanom, među te svoje sunarodnike u Podolju, čuo je to: Bože!
Ona je eto, na vodi, a na vodi kamen stoji. Kubeta njena vide se, izdaleka, iz veće daljine, nego što čovek može da zamisli, i oko da vidi.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Šare su od crne vune i predstavljaju samo vertikalne linije i površine sa velikim zvezdama od srme. Iz daljine čine vanredno ukusan efekat, i za utisak na daljini efektnije su od kosovske nošnje.
Jako su vezani za svoj kraj i zbog toga su se retko na daljine iseljavali, nego ponajviše u Kosovo, i to oko Gatnjeg i Nerodimlja.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Razbježali se i putnici, i čobani, pa čak i ptice. Iz daljine su se čuli samo uzvici i dozivanje: — Ehej, ljudi, čiča Brko nosi lava u džaku! Čuvajte se!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Tad, iznenada, iz daljine ciknu francuska truba. Francuski kralj, onako usput, hteo je da poseti, na nekoliko časaka, napadnuti Štrasburg i da
ruku tako da mu je visila iz kola, pomisli da sve njegove kuće, svi njegovi obori, svi njegovi ćemeri srebra, ne mogu, iz daljine, da mu spuste na šaku ni toliko, koliko bi osetio jedno zrno peska.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
« Kako je izgledala? Isto kao i pre, kad se posmatra s izvesne daljine, a ja sam je gledao čak iz pedeset i neke, iz sirotog restorana »Balkan«, koji je u to doba, jedini u našem gradu,
dok smo se tako premeštali s noge na nogu kao krivci, ne znajući o čemu da razgovaramo, ona nas je već gledala iz neke daljine, kao da više nije sa nama, svojim starim drugarima, a onda se popela u vagon, ali prozor nije nikako mogao da se
Vukli su ga, dakle, za rukave, a on ih je gledao kao iz neke daljine, a onda je polako, sasvim polako, spustio svoj tovar na zemlju i dugo razgledao polumrtvog profesora i to mesto.
Matavulj, Simo - USKOK
Od istoka, na savijutku ždrijela, na jedno tri puškometa daljine, pomoli se povorka putnika, pet pješaka i dvojica konjanika za njima.
Krupna rogata stoka, razrijeđena, zahvata velike prostore; bjeloruna stada, zbijena, iz daljine se čine kao preostale površi snijega; ergele konja i mazaga crne se na okupu; neukrotljiva kozjač rastrka se naobit oko
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
(Junački svijet Maligina delije) Sve je to viđeno iz daljine, u perspektivi izgubljenog raja: vreme, ljudi, tajna značenja, veze.
i danas, svejedno da lije zaodevamo religijom, ili intuitivnom spoznajom, ona je takva, kad je istinski živa: Daljine su zvale tajanstvenim šapatom, koji samo djeca mogu da čuju.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
DOBRI MOMAK VASILIJE Stojeći na korak daljine od sinovca, seljak je toliko galamio prepirući se s njim kao da se nadvikuje s nekim ko se nalazi čak u dnu zelene
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Pa san toplih noći kad vetar duše i lišće kreće, kad mesec sija a iz obasjane daljine dopire zvon od klepetuša i tiha, monotona pesma pastira u „duduk“; san tamnih večeri, razvalina od zidova, turskih
Lalić, Ivan V. - PISMO
Leptir u srcu. I osećaš da si I odstupnicu predao u zalog Odsutnoj nekoj milosti. Na trasi Što uvire u obzor, sjaj daljine Već rubi nevid, i oblak prašine Za konjanikom koji nosi nalog. Purpurne krpe lepršave zorom!
maknu se u grobu — A možda je to bila ona Ana; I zvuk i slika, malo asinhrono Na pozadini avgustovskog zlata; Glas iz daljine, kao sitno zvono, Zuj bumbara u čaški sunovrata; Pokret tek uobličen, a već pline Ko kvarna svetlost, ko
5 Da li osećaš ovo ubrzanje: To prostori se sabiru u nama Ko med u saće; daljine se tanje Kao folija: iza nje je tama I vrv od zvezda neznanih, postanje Nesagledanog, crno usijanje — A s ove strane
milost Gorivo je tvoje; Zato kažem zdravo Zvezdo mora, nado, I pri tvome svetlu Sabiram račune — Godine sve kraće, Daljine sve bliže, A sve skuplje reči: Zvezdo, moli za nas. (5.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
I onda, sasvim originalno, dok on leži kao ukočen sa parafinskom suzom u oku, iz daljine dofuravaju lagano slova K R A J — što polaganije mogu, mislim! Strašan fazon.
Iz daljine, tamo od Trijumfalne kapije, najpre sasvim malo, a onda sve veća i veća slova FIN, FINE, THE END, KONEC! Grickamo semen
Ako ne verujete, pokušajte i sami. Zamolite nekog da vam opali ćorak s daljine od tri metara i bićete ukokani dok kažete —britva! Mrtvi mrtvicijati, mislim, kao Ramzes III ili neko njemu sličan.
je danas u tri po podne prestao da me boli zub, jer džonjam na peronu broj šest i čekam svog Mišelina koji već tutnji iz daljine, a s njim se završava ovaj moj roman, a počinje neki drugi, nov novcijat, još nerazrezan!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Mreža mu teška, veslo još teže, vjetar ga svaki hladnoćom reže, s prijetnjom se more giba. Uzalud zovu daljine drage, starini tužnom nestalo snage, sve mu je manje riba.
Pa ipak, druže, i u tom čudu, uz puni gas, deda je često jurio drumom plašeći nas. Morem slanim, u daljine, mirnim hodom, putovȏ je deda brodom.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Slušam lagani šumor ovoga bilja i glasna dovikivanja ptica u visinama. Čuje se šum vazduha i vode, a iz daljine dopire lavež. Pored svega toga, nazivam opet, po navici, to noćnim ćutanjem i tišinom.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Rasejano pogled bludi, Tromo idu časi. Iz daljine zvono gudi, Razležu se glasi — Odjekuju na daleko... Mora da je umro neko. POSLEDNjI GOST Ponoć je odavno prošla.
A u selu jošte u prozorje milo Noć, vedra i hladna, ne podiže krilo. Iz daljine samo lisica se krade, Pa kokoši vreba i piliće mlade — I od njenih šapa i tuna i tamo U prvome snegu trag se vidi samo.
Sumorno graktanje kao krik se hori I gubi se naglo u neme daljine, Niti potok šumi, nit' listak šumori, Počivaju mirno rudničke planine — Al' njegovu dušu crna slutnja para, I Branković
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Opet se čuje jedno otegnuto neeeeee, malo strožije izgovoreno iz malo veće daljine. Suviše se brzo navikavate da budete neko drugi.
beli od zore belje ima dugačke pletenice pod kojima se previja Ibar čija su to leđa gledam kroz durbin vidim vidovite daljine tamo gde se rub noći oslanja o klance jedan hrast oblači zlatnu košulju i u potoku se mije to se ni u snu ne
urezana u stenu jedva je nazreš u pećini prsti zbijeni u zid udeveni svetle kao glas nečuven i neznan dolazi iz daljine željan da se sa sobom sretne kao i ti što na svom dlanu i sa svojim prstima ostaješ u većini među mnogima sam iz
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A zvono se i dalje jogunasto klatilo, i ja otvorih oči. Zvoni... zvoni... drhtavo i tužno, odnekud iz daljine, iz doline, iz nekog sela, sa neke crkve. Otkuda u ovo gluvo doba?... Pridigoh se.
A noć je odmicala. Kad sam otvorio oči, čobani su već bili ustali, psi su lajali. Ali nešto se događalo. Iz daljine su dopirali dozivi, i onda se izvi samo jedan glas: — E-he-ej!
Gledali smo na desnu stranu, u noć, odakle je dopirao topot konjskih kopita. Onda se naredi da vojnici skinu kape. Iz daljine se začu drhtav glas: — Blagosloven Bog naš vsegda ninje i prisno...
Naročito kad po dolasku u bivak treba čistiti oruđa od prašine, ili kada odnekuda iz daljine treba na leđima nositi slamu za prostirku ljudi i stoke. Ili kada komandir vrši pregled konja...
S vremena na vreme daju se zastanci i ljudi posedaju. Ali odmah zadremaju i, taman glava klone na grudi, a iz daljine dopire komanda, vozari uzjahuju i jednolično kloparanje, kao udari kostiju, provlači se kroz noć.
— Prekinite paljbu, pobiste naše! — izlete iz kukuruza jedan pešak. — Ura, ura! — razležu se povici naših pešaka iz daljine, i baterije zamukoše. Ne čuje se više ni puščana paljba. Vetar rastera prašinu i sunce granu. Ljudi se uspravili.
Eto... jedva izvukoh čitavu glavu. Njegovo pričanje prekide ponovo neko krkljanje na onoj obali... Iz daljine, jurila je ka obali ona naša baterija, ostavljajući za sobom oblak prašine.
Gađala je neprijateljska baterija s povećanjem daljine i talas čelika se postepeno približavao. Osećamo neku lomljavu na osmatračnici komandanta diviziona.
Ćarlija jesenji povetarac noseći iz daljine šum pokreta od naroda, koji beži pred navalom neprijatelja. A sela, njive i livade bukte u plamenu i dim obavija
U intervalima pucnjeva, čuje se iz daljine tutanj neprijateljske artiljerije. Jedna njihova baterija u galopu nastupa drumom, dižući kao vihor oblake prašine, pa
A iz daljine dopiru potmuli pucnji stražara, na koje je uvo naše naviklo isto onako kao na otkucaje časovnika. Ova neobična tišina
za ljude, te podizanje štala za konje, pa parkiranje topova i kara, dovlačenje građe i drva za ogrev sa četiri časa daljine. Onda beskrajni spiskovi u ne znam koliko primeraka o poginulim i ranjenim, o utrošku municije...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ljubav je put beskrajan na kom je dozvoljeno sve. Ne žalim ni tebe ni sebe ja, i smešim se na daljine. Umor mi samo u očima sja, i sve što ištem od tebe to je: časak‑dva tišine, tišine.
Na veće daljine, u dublje more, u mirne uvale ostrva, izlaze veće barke. One love u vodama daljim od obala. One bliže zadržane su za
I pognuh glavu. Voz je pošao i zatutnjao. Uspavljivalo me je to da je sve sad tako neobično, i život, i te ogromne daljine u njemu. Kud sve nisu stigli naši boli, šta sve nismo, u tuđini, umorni, pomilovali!
U jednom vagonu su pevali. Negde je plakalo jedno dete. Ali svi ti zvuci dopirali su do mene kao iz neke neizmerne daljine. Pređe me jutarnja jeza. Video sam još Mesec, sjajan, pa se i nehotice osmehnuh. On je svud isti, jer je mrtvac.
po zidovima, kao onaj što ga Alpi razastiru malim, kamenitim gradićima na ušću Pijave, pa od Snega brda, što iz daljine beli, pred zoru zatreperi.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
I sad, kad sunce za planine zađe, Prošlost se vraća iz daljine sive, Kad se Nazaret u sutonu nađe I stare priče, legende ožive.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Njemu dođe neobično milo ovo jednačito zveckanje u raznim tonovima, koje se još iz daljine slivaše u jedan odmereni takt: tres... tres — tres...
Medvednika, dok ga, slabunjava, čuvaše nežna roditeljska ruka, čini mu se da je još tada jedared ovako isto ležao, a iz daljine se čulo ovo isto zanosno jednačito zveckanje: tres — tres... tres — tres...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Sećate se vazda da imate braće svoje i s ove strane okeana u Prudelju, Sreza kačerskog, Okruga rudničkog, koji vam iz daljine kliču: Slava, slava, slava borcima za narodna prava i progres čovečanstva!« — Slava borcima! — dodade Sreta.
Čulo se za ovo burno veselje nadaleko! I bog sveti zna iz koje se daljine video taj plamen, a daleko se razlegali glasi od pesama i zurli, od ćemaneta i bubnjeva; nadaleko se razlegahu Mićine
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
brdima, Razvije barjak od dima, Pa po vasceli dan Drveta hvata san — Dođu mi, poput tajne I stare jeze neke, Iz daljine beskrajne Kupušnjaci kraj reke.
) Nad rekom, u klinastom poretku, jato proleće, U uglu neba skupljaju se oblaci, I čovek, zagledan u daljine, polja i šume Sve vidi, a ništa ne razume. Nepismeni usamljenik, nadomak sunčanog zahoda.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
sa mesta gde su se odronili; 4˚ pesak sa peščanih obala i peskovitih ravnica biva vetrom nošen kroz vazduh na velike daljine; krupnije čestice padaju bliže obalama, a sitnije vetar nosi daleko, dok se i one ne stalože po pučini; 5˚ sitan
Kad prost radiosteziski štapić, ili klatno, može da iz velike daljine oseti ono što je za čula običnog smrtnika neosetno, i to pomoću tajanstvenih, za ta čula neprimetnih radijacija za
Rakić, Milan - PESME
nas blago vaseljena nema, Lepršnuće krilom u obližnjem gaju Slepi miš, poslednji što se na put sprema, Pa dok iz daljine grmi gradska jeka I zabave puste što nize čoveka, I bučno vesele tajanstveno huji, Zapevaće negde skriveni slavuji, I
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ali kao nikada do tada, odjednom poče osećati: kako je počine za srce da hvata neka neizmerno duboka, iz tamne daljine sa slutnjom taka teška tuga, jad i usplahirenost: čime će se sve ovo svršiti? Da neće, a sigurno će, sigurno — smrću?!
Pandurović, Sima - PESME
Jurnuh napolje, pun jada. Varnica masa iz lokomotive Preleće. Čađ i dim na lice pada, Kao na dušu. U daljine sive Gube se misli bez nade i sklada; A mrtve nade neće da ožive, K’o ni vek zlatan propale Ninive.
Što zasipa život mrakom koji pada; Al’ njima se opet okreću sve glave Pognute pod jarmom naše sudbe prâve, Kad s daljine plave Sunca naših snóva u jesen se jâve.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Svaki se poče braniti od toga sažaljenja, navodeći kako i Crnogorke idu u drva na dva puškometa daljine, a kamoli neće oni, vojnici, da pregaze to malo nameta, da vide svoga Gospodara o novome ljetu!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ne kolji se bez noža:: sve dade, što imade!“ B) VERTEPSKA (Još iz daljine začuje se religiozna pesma: „Roždestvo tvoje, Hriste bože naš, vosija mirovi svijet razuma; v nebo zvijezdam služašči
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Kapci su svakojake boje i raspadaju se od starosti. Iz daljine se ta zgrada svakome činjaše lijepa, jer je začinja zelenilo, ali Bakonji ni iz bliza ne poružnje.
Ćosić, Dobrica - KORENI
U bradi se zgrudvala krv. Grudi su iscepane. Naježi se, ledene su nozdrve vetra, a dah mu uvek zaudara na daljine. A iza oblaka nebo je puno zvezda. Za daljine i Boga Đorđe Katić, trgovac, isto je što i list u šumi.
Naježi se, ledene su nozdrve vetra, a dah mu uvek zaudara na daljine. A iza oblaka nebo je puno zvezda. Za daljine i Boga Đorđe Katić, trgovac, isto je što i list u šumi. Isto što i kokoška. Krtica. I sve će biti isto.
Laki i meki detinji prsti. Oči što sve vide. Otegnute pesme na mesečini kad je put ravan a šume iz daljine silaze u polja.
“ Nije verovao svojim ušima. Bilo mu je toliko žao sebe da smalaksa u pokornom ćutanju, i, odozdo, sa daljine od petnaest godina, bez ljutnje se zagleda u ženu koja je tada imala isto ovako surovo lice i nemilosrdne oči.
Sad mi je čovek javio. Aćim podigao bunu! — drma mu rame Ika. Đorđe jedva podiže glavu, gleda ga iz daljine, prazno. — Jeste. Čovek iz vlasti me izvestio da je Aćim podigao bunu. — Ako. I ja dižem bunu... Cigani, ovamo!
Ko je pucao? Na koga? Noć je. Video je sneg i staJu pre nego što je pao. Onda je svanulo. Opet je mrak. Iz daljine čuje glasove i viku, muklu i iskidanu kao da zapomažu ludi zatrpani zemljom. I Simku čuje. Isterao je iz kuće. Nije.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Vuk je slušao drukčije, iz daljine koju Višnjić nije prepoznavao a odnosi između njega i pesme bili su neobični: nije pesma hvatala Vuka, nego je Vuk
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Nekada, davno, pre v'jekova mnogo, Na plećima su hitrih dromedara Tu dvoje dragih stigli iz daljine, Sa srcem punim ljubavi i žara. Ja nemam ništa da ti pričam za njih; Bez priče tihi život im je bio: „Ljubav je vječna!
Pa dok iz daljine grmi gradska jeka, I zabave puste što nize čoveka, I bučno veselje tajanstveno huji, zapevaće negde skriveni slavuji I
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
svjetovima; al' se vide zrakom oblačeni, kako morski veliki ostrovi kad ih zima snijegom obuče, te ih plovac iz daljine gleda.
Popa, Vasko - KORA
blagodatna opsena U OSMEHU U uglu usana Pojavio se zlatan zrak Talasi sanjare U šipražju plamenova Plavooke daljine Savile se u klupče Podne mirno sazreva U samom srcu ponoći Gromovi pitomi zuje Na vlatima
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Teško je i zamisliti kako je to kamenje dovučeno iz daljine i podignuto do one visine“. Pitagora ućuta, razmišljajući nešto, pa onda zapita: „Koji od vas je peške prevalio
Zato Aristarhos pomeri u svojim mislima te zvezde u sve veće i veće daljine. Pri tom mu sinu kroz glavu nova jedna misao.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
bunovna i natmurena izlazila lenjo iz pasivnog zaklona, narednik je psovao i pretio, jedan poranio avion zujao je iz daljine; a tamo preko preprečnih žica, krstina, neprijateljskih rovova, ukopanih među šiljaste i oštre karpe, usred krševa, tamo
su služile za šetnju u slobodnim časovima i koje su oficiri, u beskrajnim trenucima očajanja, sa mutnim pogledom u plave daljine i snovima o sloboli. vremenom ugazili šetajući se gore-dole.
Voleo sam da poranim, rano da izađem izvan varoši, gledam u plave daljine, gazim po rosi, slušam trubne zvuke i sretam čete što idu na vežbanje; a kad sunce odskoči da se vratim u probuđenu
bila su dupla, pa se na mahove i jedva moglo čuti isprekidano, ali jezivo ječanje koje je dopiralo kao iz vrlo velike daljine ili kao iz neke strahovite dubine.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Poplavio bi me paničan osjećaj. — Mama! Mama! — povikao bih usplahiren, kao da je dozivljem iz velike daljine u koju se izmakla, naglo joj ustajući iz krila.
IX Danas je tmuran dan. Noćas sam osjetio kako se mijenja vrijeme. Negdje iz velike daljine nadolazilo je nešto mutno i sklupčano, prolijetalo mimo moj pritvoren prozor, nalijetalo na krošnje drveća i nosilo se
je pomišljao na ženu i na svoje dvoje djece, sa žaljenjem što ih osjeća tako izblijedjelo, kroz koprenu prorijetke sive daljine, odijeljene hladnim staklom bešćutnosti. Pa je odlazio. Katkad, možda, ponešto smiren, neizvjesno utješen.
Čežnjivo sam se osvrtao za njim, do obamrlosti vratnih žila. Vidio sam ga u dnu razreda, u maglici daljine, kao na drugom kontinentu: čvrsto vizuelno došao mi je umanjen.
Doznavao sam, iz sugurne daljine, krute pojedinosti događaja. One su se u meni preobražavale u viđenu i doživljenu stvarnost.
I možda je taj njegov osmijeh iz daljine ugodniji nego samo njegovo neposredno ostvarenje. Polusvijest. Tanana mliječna opna nad površinom svjesnoga, na kojoj
Petković, Vladislav Dis - PESME
Al' begaju zvezde; ostavljaju boje Mesta i daljine i viziju jave; I sad tako žive kao biće moje, Nevino vezane za san moje glave. Al' begaju zvezde, ostavljaju boje.
Ali suza baš nikako. Katkad samo dušom pline Uspomena i magline Zasnivane moje sreće, I zadrhti biće celo: Iz daljine šum se kreće — Razliva se u opelo. Ja ga slušam dugo tako, Ne misleći otkud dođe.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
U toku dve ili tri sledeće godine konstruisao sam izvestan broj automatskih mehanizama, kojima se upravljalo iz daljine i prikazivao ih posetiocima u svojoj laboratoriji. Međutim, 1896.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Prvi naseljenici starog sela živeli su u malim zemunicama koje neprijatelj nije mogao raspoznati iz daljine. Ostataka tih podzemnih stanova bilo je još u doba moga detinjstva dok sam, pre pedeset godina, išao u školu u Idvoru.
Vaši je tako nešto probao i nije uspeo. Pokojni Pikernel, glavni inženjer odseka za prenos signala na velike daljine Američke telefonske i telegrafske kompanije, isto to je probao, i nije uspeo.
Klasična jednostavnost oblika ove građevine i snežno beli mramor koji prekriva fasadu, iz daljine daje utisak starog grčkog hrama.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
se kod uvijek zelenoga bora samca što se u pučini zatona ogleda i vječito nad njom bruji, kao tajanstvena pjesma iz daljine.... A sunce joj polako u susret dolazi i zahvata svojim uvijek toplim zrakama.
Putem ne sretaju čeljadi, a i uokolo sve je mirno, samo što iz daljine u odmacima, do njih dopire zveka motika kopača vinograda kad o krš udare, a dolje kod mora, neko kamen kreše.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
A kada otprati majku do kapije, Sofka će se opet popeti i sa prozora, iz daljine, ukoso: pratiti grupu žena koje odlaze na groblje, sve dok ne zamaknu za ugao.
Ima, međutim, jedna zvezda koja iz daljine tome zalutalom, i obezglavljenom, narodu baca nešto malo himeričnog svetla. Naime, Miloš Crnjanski je - da i to najzad
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Sitne vale zadnji zraci sunca zlate Kô pozdravi iz daljine nepoznate. I galebi hrle gnezdu još za vida — Gnezda su im u pukotu stena, hrida.
Da l’ je živ još ili ne? Godine su prolazile — Potok, suze, uzdisaj: Putnik-patnik, sit daljine, Vrati s’ u svoj zavičaj. Ostala mu duša čista, Srce zdravo, živi plam.
Ostvarena j’ misô tvoja, Misô divna i golema: Među nama biće veze, A daljine nema, nema. Razumeće listak sveži Svaku žilu svojeg stabla, Spajaće nas elektrika — Elektrika naših srcâ — I bez
Kad si pečena, već iz daljine Miris te javlja našemu nosu, Al’ kad od tebe paprikaš stvore, Tad’ lovor pliva po tvojem sosu.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Pijaca riba svih najnežnijih boja: onih koje gledamo da se prevrću po pučini, na radost beskrajne mlečne daljine mora i nebeskoga azura, u kome kao beli požar gori sunce, onih koje jatima izleću, sitne, i lete nad vodom, sve dok im
To je muzika koja nam se sa ko zna koliko daljine savanske približuje. Ništa prostije i uzbudljivije od tih zvukova koji se postupno počinju razlikovati jedan od drugog.
Kada su već bili sasvim blizu, njihova pesma bila je još uvek toliko tiha i prosta, da je izgledalo kao da dopire iz daljine. Ja sam dotle sa uzbuđenjem merio koliko je razmak između svirača i nas sve manji.
Južni Krst, koso poboden, sijao je pred nama. Iz daljine se čuo plač hijene, a zvečarka je zvonila sasvim blizu. Panteri su prolazili sasvim mirno kraj nas ili nas gledali
One sa nekoliko metara daljine pljuju pravo u oči čoveku a onda, kada trenutno zaslepi, ujedaju ga. Sresti pantera, sâm, sa dvojicom–trojicom
To je najvažnije središte ovoga dela Afrike. Oko nas crnci koji su dopešačili iz daljine i koji takođe čekaju šalupu. Čekajući, žene peru svoje marame, hlade i peru bokove, a oko njih plivaju, bezbrojne ribe
), odlaziš, a ne vidim više, kao nekada, stražnjicu samo tvoju iz daljine!“ Smejao sam se radosno, na ovaj primer kako se jedna ista pesnička ideja obznanjuje različito u belome a različito u
Njegov grob je u Kulikoru, i na ovome naročiti fetišeri prinose žrtve poklonika koji dolaze sa daljine god više hiljada kilometara.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
spram Niša javljaju: »U turskom logoru spram nas svu dragu noć čuje se neka vreva, komešanje, sve je u pokretu; iz daljine se čuje rzanje i bat konja, tutnjava artiljerijskih kola, žagor ljudskih glasova — sva je prilika da ćemo sutra biti
— Bome ladno, gospodine. U tome se začu iz daljine ukanje sove; glas se ponovi triput i čudno se razlegao po noćnoj tišini.
du... udari i pršte na petnaest koraka pred nama. Tek ona pršte, iz daljine se začu kako gudi druga, treća, četvrta... Strahobno zviždanje biva sve jače i oštrije, sve bliže i strašnije...
Sad se začu iz daljine kako huči i naša granata. Ona prejuri visoko preko naših glava, a mi je pozdravismo sa burnim »ura,« praćenim živom
oficira, to sam Alah zna, ali ja sam dobro mislio. Oficir odvede bataljon a ja se vratih natrag. Iz daljine sam se osvrtao i videh da stvar odmah okrete na bolje — naši su potiskivali Turke.
Stojeći na jednom brežuljku, gledao sam kroz sumrak kako iz daljine iz mraka niču gomilice, čete, bataljoni — svi ćutljivi i grdno izmoreni.
Kako dođe rat? — Ne znam, ja sam posle dao ostavku — reče otac M. — i dodade već iz daljine: — Bi evo ovo — pokazujući rukom na granatu koja je gudila vazduhom.1) XІV Aleksinac 18 avg. u sredu veče, 1876 god.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ovde na Solunu nazivaju nas Dobrovoljački, ili Vukov odred. Marševali smo bez predaha. Još iz daljine čuli smo grmljavinu topova, koja je dopirala odnekuda sa kajmakčalanskog masiva...
Ali paljba se prenosi, čas levo, onda desno. Zatim ospe u pravcu kuda mi idemo, ili zakrklja na celoj liniji. Iz daljine kao da dopire neki žagor, dok u jednome momentu ne začusmo jasno nečije: „Ure, ure!“ Zastali smo.
Priča o nekim nišanskim tačkama koje nišandžije ne mogu da vide. — Oko topova ne vidi se ni na jedan metar daljine... Ja ne smem da dejstvujem, jer možemo lako pobiti naše — govorio je komandant artiljerije.
U ušima mi još bruji: „Po svaku cenu!“ O mome životu ovde, u rovu, u blatu, rešava se na stotinu kilometara daljine, i dovoljan je jedan mig pa da svi, bez ikakvog stvarnog povoda, izginemo.
Noć se spuštala lagano. Čini mi se, mnogo sporije nego drugih dana. Još uvek vidim jedno tanko stablo na sto metara daljine i mislim, kada njega izgubim iz vida, onda se možemo dići.
A ovome izdaje zapovest divizija sa petnaestog kilometra daljine. Diviziji armija, bog bi sveti znao otkuda. „Dokazivao sam komandantu puka kako ćemo besciljno pogubiti ljude.
Kapetanu „Fikusu“ trese se podvaljak od smeha. Smeju se i devojke. A i onaj dečak koji prodaje kikiriki. Iz daljine začu se muzika. Svi se okreću na tu stranu, naginju i propinju na prste. Glasni povici dopiru. Čuje se: „Živeli!“...
Vest o ovom lumperaju usred bela dana doprla je i do rekonvalescentnog logora. Oficiri posmatraju iz daljine i ne usuđuju se da priđu, pošto „snage nisu uravnotežene“. Neki magarac, vezan za drvo, poče da njače.
I tako su naleteli na prvu ulicu. Narod, čuvši topot konja iz daljine, sklanjao se s puta i bežao zastrašeno iza kapija. Gomila se sručila na pijacu.
— Bugari. Sve se to odigralo tako brzo da ja još nisam bio potpuno svestan A gađali su nas sa tri stotine metara daljine. Zabrinuo sam se za Gruju. — Mi čusmo kad pripucaše puške, i ugledasmo dvojicu gore kod kamena. Ali naiđe magla.
Naši šrapneli treba da eksplodiraju negde na sredini, dakle tu, ispred same naše objavnice. A poljska baterija gađa sa daljine od hiljadu dve stotine metara...
Stajao sam naslonjen uz vertikalni usek i gledao kroz čeličnu ploču izbušenu sitnim rupicama. Iz daljine dopreše pucnji i odmah se nad glavama našim uskovitla vazduh, oštro ciknu i pred nama prasnuše šrapneli.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Uzdigao nakostriješene, debele brkove, ispod kojih mutno, kao iz neke daljine, vire umorene i gotovo umrtvljene oči, pa ljuma i grabi uz put. Suva zima stegla.
David viknu jedan malen čovjek, gotovo prirastô za zemlju. — Ama, jesi li ti to, Davide? Iz daljine rekô bi čojek da si pravi mustapez. Ama, krsnog ti imena, đe nabavi mustapesku ođeću? O, ljudi, ljudi!
Bojić, Milutin - PESME
Oči, ja u vas tonem prepun snova, Mir pružate mi, dokle iz daljine, Preko grobova, kroz svetost tišine, Kô poziv čujem novi zvuk vetrova.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Uoči Đurđevdana i Spasovdana dovode ovde bolesnike, često iz velike daljine. izabere se potpun jasenak i obeleži peškirom, kao znak da je zauzet.
Ćipiko, Ivo - Pauci
“ Pa, dok je povorka s fenjerom išla niza selo, svijet se razilazio svojim kućama. Ivo još slušaše iz daljine ciničnu parodiju vesele božićne pjesme i...
čisto i jasno stadoše mu kao u okvir misli i uspomene, a šum živoga mora, kao blaga muzika što dolazi iz neizvjesne daljine, blaži mu žestoku, mladićku strast... miluje ga i uspavkuje lagano, lagano...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Gledao ih je iz daljine, sa Žarića kose, i nije prepoznao nijednog od njih. Kaže da su to valjda neki putnici koji nikada ranije nisu dolazili u
i krvoločno kako ženu valja gledati, nego se ustezao i snebivao, smeran kao mladica prvo veče, milovao je krišom iz daljine svojim pitomim okom, zanet, zanet i zanet.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Ah, za mrtve ko da mari? Samo gavran tu šestari; Al' se i on brzo vine, I gubi se u daljine . . . Što se muti zora sjajna? 3ašto tuži cura bajna? 1882.
1886. GOSPOĐICI N* Po voli svoje sudbe klete, Progonjen strašnom burom zla, A misleć na vas, milo dete, Iz daljine vam pišem ja.
I jednoliko, sred tišine, Udvajajući noći kras, 3agrmi pesma iz daljine I tamburine zvučni glas; Duša mi čudne snove sneva, I ove pesme sva je plen... Odakle ide? Ko je peva?
S krikom lete ždrali više moje glave, I gube se tiho u daljine plave. Što sam tužan tako? Šta mi tišti grudi? Uvenula mladost, il' odbegli maj? Kud mi setni pogled u daljine bludi?
Što sam tužan tako? Šta mi tišti grudi? Uvenula mladost, il' odbegli maj? Kud mi setni pogled u daljine bludi? I čega se tiče gorki uzdah taj? Buni li mi dušu ta priroda snežna, Il' mladosti moje usnomena nežna?
I ja sanjam opustele dvore, Gde detinjstvo sahranjeno spava, Gde spokojno Aravljansko more U daljine neme iščezava. Tamo mirta u večeri kasne Slatkim šŷmom o ljubavi zbori Pesma grmi uz santure glasne, I usklik se po
Tavni veo noći ili svetlost Feba, Zvuk koji se hori iz prazne daljine, Odsev je istine, kojoj naći treba Pravoga imena, potpune celine.
U njenome oni taktu čuju zveket iz daljine I topovsku strašnu paljbu i škripanje giljotine. Pusti, dakle, mene prvog, da zauzmem bolje mesto, Jer sam pevô o slobodi
Kao tamjan što se diže sa oltara u visine, Moja tužna, čudna pesma horila se iz daljine, Horila se tako bolno, molila se tako čedno, Da je često umekšala pobedničko srce ledno.
Sumorno graktanje kao krik se hori I gubi se naglo u neme daljine, Niti potok šumi, nit listak šumori, Počivaju mirno rudničke planine Al' njegovu dušu crna slutnja para, I Branković
Po ulicama pustim kupe se i blude psine, I tigar sumorno riče i šakal iz daljine. Jer maharadža grozni smrtnom ih obreče jadu, I tanke pokvari lule što vodu sprovode gradu.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
koje naš narod naziva Vlašićima, ja onako sa visine gledam na našu bednu Zemlju kroz duhovni dogled koji savlađuje sve daljine.
Kad sa nje padne poslednji veo, onda ćemo, obuhvatajući duhovnim okom celu vasionu poći u beskrajne daljine. To je moj program za naše putovanje. Ja već sada činim potrebne pripreme.
- pročitao. Ja vidim, draga prijateljice, Vaš upitni pogled, čujem, pored sve daljine koja nas deli, šta više, i Vaše pitanje: „Recite mi ali sasvim iskreno - da li se iz zvezda može sudbina pročitati?
To je ime davno zastarelo. I one se kreću po vasioni; no, zbog njihove ogromne daljine, to kretanje ne izaziva promenu rasporeda u kojem se one pokazuju našem nenaoružanom oku.
Eberl je izmerio na terenu daljine svih tih nadiranja i pretstavio ih, u njihovoj uzastopnosti i zamahu, grafičkim dijagramom.
Inače ih ne bi mogli tako brzo izgrickati Sunčevi zraci, koji su na Marsu, zbog njegove daljine od Sunca, slabiji nego što su ovde na Zemlji.
Ali ti dani neće biti kao oni na Zemlji; spočetka još topli, oni će brzo zahladneti, zbog velike daljine Sunca. Za kratko vreme pokriće se mladi Jupitrovi kontinenti snegom i ledom, a njegova mora smrznuće se do svoga dna.
Od tankog, skoro nevidljivog konca. Evo, ja ga već ispredam i pravim na njemu značke na kojima ćemo čitati prevaljene daljine.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ovamo, Tašano, otrov ovaj pij! TAŠANA (se odupire da uzme otrov). Iz daljine se čuju puške i halabuka. Ulazi jedan bratstvenik. BRATSTVENIK Mladene, pobeže nam Saroš.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Videćeš, recimo, dim kad se lađa dimi, ali šta ćeš da vidiš ako se lađa ne dimi? 'Ajde reci ti meni, kad se tako iz daljine lađa približava a ne dimi se, čime će se prvo javiti? — Zviždanjem! — odgovara Milan još uvek pouzdano.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Komandant zaćuta. Odnekud iz daljine dopreše uzvici: „Živeo, živeo, živeo!“ Stroj kao da se uskomeša. Komandant viknu: — Ne!
— A, nema, druže, više: „Drž desno!“ — dira ih jedan pešak, koji je ponosno zabacio pušku preko ramena. Iz daljine zapažamo kako kolona skreće nalevo i već prvi zamiču uzbrdo. Mi se primičemo lagano. Zatim zastajemo. Opet krećemo.
Ali sa nekih konja spada samar. Iako je hladan vazduh, ljudi se preznojavaju i uz psovku vezuju sanduke konopcima. Iz daljine, odnekud sa planine, dopiru neki glasovi, a malo zatim čujemo: — Deset minuta zastanak. Prenesi dalje!
Iz daljine dopiru neki glasovi. Sigurno se prenosi zapovest. Naprežemo sluh. — Ko se gde zatekao, neka tu prenoći. Prenesi dalje.
To im je jedina hrana za ceo dan. Komanda se prenosi relejima. Neko iz daljine naređuje da se pripremimo za pokret. Pred sobom vidimo samo planinske vrhove pokrivene snegom.
i ježe prositi joj svakoje pregrešenije volnoje i nevolnoje... Iz daljine dopre jecaj deteta, kao poslednji vapaj za majkom. Ljudi koračaju, sagibajući se od uboda granja i šiljastih ivica.
Još iz daljine ugledasmo kako nam žuri u susret neki oficir. Poznadoh Luku. Komandant diviziona mahao je rukom i pokazivao na jednu
Pred očima mi zaigraše ljudi i predmeti, i ja klonuh... Kao iz daljine dopirao je nečiji glas: „A jaoj, braćo, moja noga!“ Preko glave razli mi se neka toplina. Krv poče da mi juri niz čelo.
Petrović, Rastko - PESME
Topografski radnici vrlo ljubljeni, vrlo bliski, Da ste bogati ne biste karte gradili, Odlazili biste u daljine, prostora gladni; Ni da sam moćan ne bih pesme pisao, Rđave možda rđave. Gde bismo bili?
Ta u daljine bismo odlazili, prostora gladni, Uvek ježni poljana, još gladni, još mladi, još jadni. Pradedovi naši Sloveni, krvoločn
ćilim poljem produžava, Na rubu čijem devojče divno spava: Ja kraj nje milosno ležem, da je vežem Rukama za sebe i za daljine; I poljupci su ukusa slana, Cvetne devojačke glave kao bokori jorgovana.
Popnem li se na planinski vrh rođenja, da sagledam daljine Ili ruku neku nestvarnu kad se pojavi i uzbere Naš san, koga je reka trebalo tek da polazi, Međ odblescima čuda misao
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Iz daljine počinje da dopire svirka i pesma. Na stepenicama od kućice sede Marko i Magda, osluškujući. Svirka i pesma burnija i
Iza njih primećuju se vinogradi kroz čiju sredinu vodi širok, prav peskovit drum. Iz daljine čuje se svirka svatovca. Docnije na drumu počnu da se naziru kola pokrivena arnjevima i iskićena peškirima.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Ku-ku! Iz tajanstvena sumraka bukove šume, iz daljine, odazva joj se sličan glas: — Ku-ku! Ku-ku! Ovaj na izgled običan „razgovor“kukavica ne bi prevario nekog pažljivijeg
— Gledaj dobro preda se, ej! Tek što je to izgovorio i počeo da se smije, kad iz dubine hodnika, iz neodređene daljine, kao neki odgovor na njegove riječi, doprije jedno tanko, podzemno: — Ej! Dva mala istraživača skameniše se u mjestu.
Čas je razgledala nebo, a čas osluškivala muklo grominjanje iz daljine. — Šta je ono? — ispitivali su đaci zbijajući se oko nje. — Ne znam, djeco.
— pitao se poljar Lijan provlačeći se kroz visoke kukuruze. Kao da daje odgovor na to njegovo pitanje, iz daljine poče da odliježe potmula tutnjava.
Misle da je to središte ustanka u čitavom tome kraju i da se negdje u njemu nalazi štab partizanskog odreda. Iz daljine se čuje potmulo brujanje. Mačak prvi skače na noge. — Avion! Huka motora sve je glasnija.