Jakšić, Đura - PROZA
Gomilice naroda što bežaše, viđahu se kao senke u daljnoj daljini. Samo jedna četica junačkih sinova, ogrnuta u kabanice i opaklije, sa garavim puškama u ruci, davaše otpora madžarskim
Gledao sam tamo u daljini podgoračke i sumrakovačke planine.... Ono golo tavno stenje plavi se u sivoj daljini; samo onde gde sunčevi zraci
Gledao sam tamo u daljini podgoračke i sumrakovačke planine.... Ono golo tavno stenje plavi se u sivoj daljini; samo onde gde sunčevi zraci dopiru, vidiš kao neke bele kule — to su stene od krečnog kamena.
ga gleda kako se naslonio na dugu pušku, pa gleda kroz sivu maglu u njenu belu kućicu; posle joj dolazi kao da vidi u daljini gde joj daje znakove da će joj doći, čim mesec iziđe... Pa ujedanput vrisne... — Šta ti je, Jelice?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Veče se spuštalo lagano kao smrt. Suton je ocrtavao predmete u daljini. Malo-pomalo pa osta pred očima njihovim samo bela vodena pruga...
Stanko je nešto razgovarao sa Surepom... Dan već osvojio... Najedared pripucaše puške, ne blizu, no u daljini. Svi prenuše. — Šta li je ono? — upita Stanko.
Priđoše drešiti šajke. Voda je huktala kao besna. Kad joj glavu prineseš bliže, kao da čuješ zvona u daljini. I samo to; sve drugo beše mirno kao u grobu... Neka tajanstvenost obavila prirodu. — A šta li je ono?...
Tišina kao u grobu. Zvezde treperahu kao da se otimaju da polete s onog nebesnog pokrova. Najedanput čuše se puške u daljini... Stanko, sedeći pred vajatom, osluškivaše... — I... baš danas! — šaputaše on. — Danas se to morade dogoditi!...
Dučić, Jovan - PESME
Negde u daljini čuje se da hukti Vodenički točak promuknutim glasom; Dim i plamen žderu nebo koje bukti, A vodeno cveće spava nad
Sve je šumno, sjajno; i lije iz granja Svetlost, kô padanje neke bele kiše; Maslinova šuma u daljini sanja... A more je puno zvezda, pa ih njiše, I po žalu nemom, praznom i bez sene, Kotrlja ih svu noć, kô pesak i pene.
U daljini u horizontu, digoše se crveni plameni stubovi: to su munje zapalile neku ogromnu šumu negde na predgorju. Dole, ispod o
Noć je ovde međutim bivala sve ljubičastija; zvezde su zalazile; u daljini se dizao mirni i dugi šum, kao hujanje šume ili hujanje vode...
Nema, zarasla u dlaku, i gadna, držala je ona na očajnim borcima svoj pogled pun nesvesnog zadovoljstva. Negde u daljini čuo se šum: možda šum mladog zelenog mora, ili šum stada mamuta u kakvoj obližnjoj šumi.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
bi napeo staru potklobučenu tapetu na zidu, pa bi odmah odleteo dalje; i dok se oko nas sleže prašina, čuje se kako u daljini huji i sve se diže u oblak. Ja sam s mamom sedeo posle ručka i pušio. Ćutali smo.
Kad iziđem u avliju, vruć, jak vetar duhnu i otvori kapiju. Ja iziđoh na ulicu. I kao da u daljini videh peševe od Đorđevog kaputa kako ih nosi vetar, i još kao da čuh dva-triput udar njegove štake o kaldrmu, pa onda
Ja sam bio s Radojem Niklićem u lovu, i kad se vratismo, umiješasmo se i mi u narod. Već se hvata mrak. U daljini opazismo neka kola. Kmet pogleda na onu stranu, začkilji očima i trudi se da pozna ko je.
Baklje prosuše još jaču svetlost na zaleđene prozore. Zvono udari nekoliko puta. Tutanj se izgubi u daljini, i nanovo sve bi tiho. — Vatra! — reče ona. — Vatra! — odrovorih ja. Nanovo ućutasmo.
Stajao sam poduže na prozoru koji je gledao u vrt. Bio sam bunovan. U vrtu je bilo tiho. U daljini pištao je železnički voz. Mene odjedanput obuze neka tuga, nerazumljiva, nejasna.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
pop Spira strašno mrzio na te švapske ženske šlofkape), a napolju se čuše tromi koraci seoskog boktera Niće koji se u daljini gegaše i glasno zevaše. Time se završi ovaj doista buran dan.
proleteše ulicom i začas nestade i kola i konja i momaka i devojaka: i cveće i perje i kovilje, sve se izgubi začas u daljini.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
i nudi to divno stvorenje što plamti u onoj bezumnoj uzbuni krvi i onom zanosu koji opija i zaluđuje na najvećoj daljini.
Još kao verenica uvidela je da se razilaze i htela da raskrsti, pa tako. Onda je nastao rat, odvojili se. I na onoj daljini i zbog one opasnosti, a navikla već na njega, zaboravila je sve njegove mane i sva ona poniženja, pa ga čak vatreno, sa
beži, beži, beži Jurišiću beži gde znaš! On jurnu na polje. Tamo u daljini, iza visokih modrikastih talasa Babe planine, kroz rascepljenu oblačnu zavesu, jedan zlatno—svetli pojas, ružičast i
A kad sam večerima kroz onaj naš venecijanski prozor gledala u prostrana polja što se gube u beskrajnoj daljini i tamo, na horizontu, sastavljaju s nebom, izgledalo mi je: kao da si ta beskrajna daljina ti, da je tvoja duša
Afrika
To su goveda ne veća od naših ovaca. Sve spava. Po nekoj larmi u daljini, tražeći tam–tam, nailazimo na dečake koji u jednoj zabačenoj uličici govore glasno i viču.
njega mogla je živeti slobodno, bezbrižno i strasno u ovoj klimi: tigrova mačka, panter, antilopa i čopori slonova u daljini; samo je on, da bi živeo, primoran boriti se za svaki zalogaj i za svaki čas sna.
Savana mestimično u cvetu, mestimično lelujava žuta i zlatna kao zrelo žito. Košute. Odjednom u daljini sivi kupasti bregovi koji se lelujaju: slonovi. Ovo je kraj za koji kažu da je pun lavova.
U daljini se vide krda bivola, slonova ili prosto krupne divljači; toliko su konture zamagljene od isparenja a proporcije nesigurne.
Crveni mravinjaci su sve ređi i sve manji, ali zato sve češće u daljini, po mekoj zemlji močvari kojom ne prolaze staze, vidi se pokret životinja.
Reka, druga reka Afrike i samo za trećinu manja od najveće reke sveta, pojavljuje se u daljini iza zelenila rastinja. Vidim široku i zelenu vodu, jezerski mirnu na izgled i vidim plave brežuljke obala obrasle
Prema meni profil Rabata, od najlepših profila gradova koje sam video; u daljini slavna kula. Najzad stižemo do baka, isplaćujem svoje vođe — derane, uskačem u čamac i prelazim na drugu obalu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ulevo, u daljini, nazirale su se palisade, i šumica bagrenja, i u njoj selo Mahala. Sunce je bilo odskočilo i na travi zablista rosa.
Iza njih, u daljini, i on je video red jablanova, a zatim plavetnilo neba, ali to je kod njega budilo samo tugu. Sunce je bilo odskočilo,
Niko se nije micao među njima. Bila je tolika tišina, da se u daljini čulo jedno zvono, sitno, sitno. Te godine je bilo mnogo groznica i na grobljima je, skoro svaki dan, bilo po nekoliko
Garsuli je imao utisak da je na njegovu komandu i ta beskrajna, zelena, utrina postala nepomična, i red jablanova u daljini, ispred plavog neba.
je bio podigao i uhvatio se za glavu, kao da ga je spopala neka, teška, glavobolja, gledajući put parade, koja se, u daljini, sad opet videla, kao neka crvena, prava linija.
Pavlu se činilo da čak čuje, kao neku grmljavinu, u daljini, Trifunove vojnike. Ili da ih puste u daleku Rosiju, ili da se vrate u Turke. Ali neće u jobađe i neće u napoličare.
vrata da zatvore, za njom, pa je Pavle tako spazi u svetlosti jeseni, zbunjenu, pocrvenelu, sa zalazećim Suncem u daljini. Kao što su često siročad, i siromašne rođake, u bogataškoj kući, i ona je bila nespretna, uplašena i vrlo poslušna.
Ene našeg sretioca! Voze ga! Gle, pa ni to im nije dosta. Dadoše mu i dva pratioca, boktera, husara!“ U daljini, zaista, bila su se ukazala kola, koja su se približavala.
Sa te čatrnje, u ladoležu, Trifun je video Mahalu, pod bagrenjem, a video je i Temišvar, u daljini, iznad zelenih egzercirišta, sa njegovim baruštinama, tornjevima, utvrđenjima, prozorima, koji su se na suncu sjali i
Iznad tih, baroknih, zgrada, u daljini, nebo je bilo plavo, nisko, toplo, olovno. Egzercirišta su bila prazna, požutela, spržena, a trska u vodi, oko
Toliki su, pre njega, već, krenuli u Rosiju, i nestali u snegu, u daljini, kao da ih je Bog zaboravio. A još se toliki spremaju, da pođu.
Nad Dunavom, međutim, još se sjala poslednja, srebrna, četvrt Meseca, preostala na nebu. Reka se u daljini pretvarala u svetao put u daljinu. Sunce je ipak već bilo počelo da rasipa svoje zrake, kao munje, na padine u Tabanu.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Na prvi pogled pada u oči neka sporost u govoru i u pokretima. Starovlašani se dozivaju i razgovaraju na daljini, čak s jednog brda na drugo. Oni pevaju monotone i razvučene pesme, često zapušivši jedno uho.
Iz daljine čine vanredno ukusan efekat, i za utisak na daljini efektnije su od kosovske nošnje. Ali izbliza pokazuju nesavršeniju kompoziciju i grublju izradu.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Izgledalo je kao da je neko potresao kastanjete negde u daljini. Ponudih se da nosim torbu dok budemo hodali unaokolo, ali to je bila idiotska ideja.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kad podiže glavu, vide potpunu tišinu u sivom nebu i vrane, u daljini, koje se nisu čule. Dunavom je mogao dogledati vrlo daleko, duž obala, od kojih je jedna bila žuta i visoka, pod
Mesečina je bila osvetlila velike kuće pred crkvom, krovove i zidove, donji deo grada, pa čak i šume i brda u daljini, pred trepćućim, dubokim nebom. Noć je prolazila u nekoj beloj svetlosti, koja je sipala kao sitna kiša.
Kad se stane, evo ovde, u mrak, na vratima? Kad se pogledaju sva polja u mesečini? Sva ona brda u daljini... grad, krovovi... tamo oblaci... sazvežđa... to nebo puno svetlosti? Kad se pred svim tim ućuti?
sve šume u daljini... brda... i oblake... pa, unevši se biskupu u lice, prošaputa... „tamo az pojdu...“ I zaplaka. III DAN I NOĆ,
Brat, taj brat koji mu se već tri nedelje činio samo jedna hrpa odora, pletenica, čoha i perja, u daljini, kao da i nije više bio živ. Zamišljao ga je, hteo je da ga zamisli kraj ove žene, ali uzalud; nije bio tu.
Disahu, udisahu, pognute glave, vanredne planine, na kojima, u daljini, ugledaše sneg, ne verujući svojim očima. Prljavi i bedni, prođoše kamenita seoska dvorišta, nadenuta senom, puna stoke
Kao neka senka pratili su ga ta žena, koja mu beše dosadila, i ta deca, što su bila njegova, ali uvek negde u daljini. Vratio se on, ne vratio, osećaj da je raskinuo sa porodicom potpuno, znao je da će mu ostati na duši.
strane reke, čuvajući sebe za onog drugog, onog pravog protivnika, koji mu je zagorčao život i koji ga je čekao u daljini, u Šleskoj.
A iza njih, u daljini, brda. Puk odahnu dušom i popada da se ispava, posle tolikih dana neprestanog hoda, u toploj, letnjoj noći, punoj
Ali kad projahaše između dva brežuljka, iznenada, ukaza im se šumovita, druga strana Rajne, sva obasjana Suncem, u daljini sa siluetom Vormsa, pod brdima.
belaca, praćena masom garde, što je poigravala na svojim konjima, isukanih sabalja, osvrćući se i tražeći da ugleda, u daljini, bele i šarene austrijske predstraže. Topovi iz varoši opališe trista puta, a vojska izbaci tri plotuna.
Nesnosna žega činjaše se da neće prestati. Na zvezdanom nebu nije bilo ni jednog oblačka. Brda, što su se dizala u daljini, spržene trave, voćnjaci, sve je mirisalo od prašine i zapare.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
« Videće osamljene salaše u daljini, videće zeca u trku, videće zadružni dom iz čijeg krova điklja trava. Vratiće bicikl tamo gde ga je našao, pa će ručati
je to bilo sve što je pogled mogao obuhvatiti i oko dosegnuti, i još pričaju oni što su pratili profesora da su se u daljini videli plavičasti venci nekih udaljenih planina: nigde ničega — ni čoveka, ni žene, ni psa, ničeg sem sunca i neba koje
Ali, što su brže išli, ona ljubičasta brda u daljini sve su se više udaljavala, a kameno polje kao da nije imalo kraja ni početka.
kakav je bio pre nego što ga je ujela zmija, a starac je i dalje sedeo i gledao nekud prema onim ljubičastim brdima u daljini.
), devetka (ne zna da korača), osamnaest (kratke noge) ... najzad, dvadeset i pet! Sunce mamino! Ugledala je u daljini, među belim kelnerskim bluzama, kako izlazi iz polutame, vidi njenu svetlu kosu i zna: samo njih dve dišu istim ritmom,
Milićević, Vuk - Bespuće
nekoliko godina kako je on čuva i kako se u nju rijetko sjekira zabada; uši ga vječno varahu da čuje udaranje sjekira u daljini, a nos mu osjećaše miris paljevine i rastopljene jelove smole.
granje u bjeličasto plavo nebo; od Une udarao lak vjetar i donosio oštar i jak miris vode i burkanje valova; negdje u daljini sijao se jedan srp vode; odnekud iz polja dolazili odlomci jedne snažne pjesme koju su pjevali čvrsti i oštri glasovi
Vide se razvaljeni plotovi, guste i zbijene živice, ogrezle u zelenilo. Iza kuće odsijeva blago Una u daljini. Čuju se i vide vitlovi kako se lijeno zamaču u vodu.
Oni prelaze preko strnjišta, punih stogova, u čijoj hladovini izvaljeni momčići i psi čuvaju stoku. U daljini vide se konji kako oblijeću po guvnima i čuju se uzvici.
šištavim šumom kiše koja pljušti, zaklanjajući svojim finim, drhtavim platnima od sitnih zbijenih mlazova predmete u daljini; i na njegovu dušu navlačila se ona jednaka, mirna, siva boja koja daje svemu prljav izgled.
A u Ireni se nešto prolomi i ona tiho zajeca i pokri lice rukama. Dan probijaše, a u daljini se magla utapala u Uni. Tek kasno ujutru, kad otvori oči, Gavre Đaković osjeti pustoš i mrtvilo oko sebe kao nekada,
Sremac, Stevan - PROZA
Domaćica se uvek umela ponašati onako kako časnoj ženi priliči; pred mužem se uvek držala u pristojnoj daljini od svakoga, pa čak i od takvog poznanika kakav beše gospodin Pavle.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Cveta se krstila, drhtala, slušala u daljini kako žubori reka, šuštanje lišća, konje kako sputani pasu, udarce motike... Slušala je, strepila, a ništa nije mogla da
Trgoh se i pogledah nebu. Ono čisto i plavo. U daljini preko ograde zelene se bašte i vinorpadi. U čistom i suvom vazduhu klikće ševa i lastavica.
U daljini, na drumu, čulo se krckanje teških rabadžijskih kola i jako otegnuto svirjukanje. Mita se beše zagledao, kao zaneo.
Lalić, Ivan V. - PISMO
(4—5. III 1992) RIMSKA ELEGIJA Šta li smo ovde nekad ostavili u zalog, Kad nas toliko mami povratak? U daljini Južno od srca mora da ostao je deo Osnovne izvesnosti po kojoj ravnamo se Kad svodimo račune, proveravamo meru Smisla
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Jedne noći pune tame iz Kumove sjajne Slame ukrao je dragulj lep, okitio njime rep. U daljini, na Neptunu, potpalile pčele bunu, a baš im je u računu.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
tako po tišini toj, Slušajuć' kako dotiču se grane, I tiho šire tajni šapat svoj U OSAMI Kad odjekne slavuj-pesma u daljini, I zasija bledi mesec na visini, Kad umoran u osami svet počiva, Po kamenu tiho struji voda živa, Tada Gospod od
SUMORNI DAN Kiša sipi... U daljini Povila se magla gusta; Dan prolazi u tišini, Gora nema, polja pusta. U Mrtvilu sve počiva, Nigde nema stvora živa.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Sa svećom po noći krstarim kroz svoje korenje, kome li će tamo u daljini, na izlazu pećine jutro moje krvi da svane i kada, i na kome jeziku?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
„povečerje“... Moralo se ranije leći. Žmirkale su zvezde i škiljili varoški fenjeri, kada su vojnici ustali. U daljini negde kreketale su žabe, a zričak je i dale bezbrižno zrikao i podsećao na ona vremena kada se leškarilo na travi,
A on sada misli verovatno na svoju ženu i dete. Sunce se mučno probija kroz oblake, kao da žmiri. U daljini se zamračuje od tamnih oblaka koji se lagano prikradaju. A teška omorina pritisla zemlju, kao da je davi.
U susednom dvorištu ostavljeni psi žalosno su zavijali. Preko zelenih i napuštenih pašnjaka, tamo, u daljini, u plavkastoj izmaglici, naglo se uzdizao Cer, kao neki večiti, budni stražar nad ovom ravnicom.
Na jednom proplanku pojaviše se konjovoci sa konjima: jedan, dva, tri... ima ih više, i već zamiču u šumu. Negde u daljini pripucaše puške, ali oni i dalje idu. Sigurno ih niko ne gađa. A pred nama levo i desno odjekuje topovska paljba.
Konji su vruštali zob, a ljudima je voda udarala na usta gledajući kako konji halapljivo jedu. U daljini se povremeno čuju puške. Nagađamo gde smo otprilike sada.
Maršovala je baterija lagano, bez žurbe, dok se u daljini, preko Drine, videla rastrojena, rasturena i desetkovana vojska austrijska.
Bunovni seljaci, onako u košuljama, gledaju preko plotova. Rekoše nam da se selo zove Uzeće. Tada baš, negde desno i u daljini, odjeknuše potmulo pucnji topova. Pevci zakukurikaše. Bila je ponoć... Maršujemo ceo dan I ovu noć.
U daljini se čuju pucnji, sve češće i brže. Svakako su naišla neprijateljska pojačanja te su naši zastali. Podne prevalilo.
Mirna sremska ravnica prelivala se u zracima sunca na zalasku i gubila se u daljini među plavkastim brežuljcima Fruške gore... Nigde nijednog neprijateljskog vojnika... Otkuda onda ovaj lom!...
Zaustaviše se na samoj obali. Neko im naređuje da se tu žurno ukopavaju. U daljini, prema Fruškoj gori, začuše se pucnji. Svi ostavili posao i slušaju... Obala je posednuta austrijskim vojnicima...
Gađali smo neprijateljske kolone, koje su se kretale u daljini, iza sela. Naš prkos kao da je dovodio do besa komandira protivničke baterije, koja nas je odmah zasipala čitavim
— So svjatima u pokoj. Hriste duši rab tvojih... — dopirao je glas sveštenika. A gavrani šestare i grakću. U daljini negde odjekuje potmula topovska paljba, od koje drugi sada ginu i leže isto onako mrtvi...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Iznad sela se, tamo u daljini, podigla tanka probojna izmaglica, a tamo još dalje se, u gustoj magli, gordo i veličanstveno dižu moćne ogromne
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nismo znali a imali smo čedo u daljini. Rekao sam ti cvet jedan lak ispuniće tvoje misli. Sve osmehe koji su od bola svisli, sačuvaće zrak negde u daljini.
Rekao sam ti cvet jedan lak ispuniće tvoje misli. Sve osmehe koji su od bola svisli, sačuvaće zrak negde u daljini. O ničeg nek te nije žao. Zato sam ti tu misao dao tužnoj goloj i beloj, neveseloj.
Gledaj u jesen mirno, kako se gubi dan i ljubi. Blago kao jedno zvono da zazvoni u daljini mišlju tom sam te dodirno. KARIKATURA O da si samo jednom pao po ženskom telu mednom umirao bi rado.
Na brodu je tiho. Mrak je raširio more u beskraj, zvezde trepere, trepere i svetionici u daljini. Ovde brzo pada noć. Tad, iznenada: mesec. Crven, i ogroman, kao veliki balon, naduvan, kotrlja se po obronku brda.
Barke su se sudarile i pritegle kao da izvlačimo davljenika. Novi sada svetli u daljini. Ostrva se crne. Uokolo je pustoš mora. Pod svetlošću jedne lampe, ribari rade. Ćuti se i stenje.
Mnogi među njima neće se vratiti više, nikada. U daljini se pojavljuje, najzad, park, pun jorgovana leti, i česma, koja večno šumi.
On je dugo, i blago, opisivao taj kraj na Uralu. Osetih tako svu tu belu, neizmernu tišinu, tamo u daljini. Polako sam se nasmehnuo. Gde sve taj čovek nije bio! Sećam se da mi je pričao i o nekoj ženi.
Prvi put primetih neku ogromnu promenu u svetu. Na drugoj strani tunela, čekao nas je drugi voz. Mada je u daljini već svitalo, u vozu je opet bio potpun mrak. Iznuren, opet sam seo u mračan kut vagona, sam samcit.
Velike, mramorne vaze, na kojima se vitlaju bogovi i bahantkinje, i cvetaju tirzosi, ređaju se u daljini kao granitno kamenje kojim se označava međa na zemlji.
Trava je počela da raste. Ogromne terase spuštaju se sve dublje, među jablanove u daljini, pred nebom. U vodama su komadi neba.
Velike žene usedeličkog stasa, sa ogromnim, belim platnima oko glave, kao jedra kad se, u daljini, smanje i naduju, prolaze dole, po kamenitim, zvonkim ulicama; obuće im, drvene, duguljaste, neotesane, sećaju malih,
To sam došao da vidim. Drveće je ovde sve ređe a, u daljini, ima još samo ljubičastih, obrstenih od vetra, žbunova. Zemlja se ovde razgolitila moru.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Humovi, gore u daljini, stene— Sav je predeo kud pogled okrene Blistao kao nekad stari Eden Pre negʼ iz nega Adam bi izveden: Kad svet sijaše
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
“ — Vetrić i dale piri s plavih planina koje se vide tamo u daljini, a nebo ćuti. „Kaži mi, ti mili vetre što duvaš od tih plavih gora, jesu li to gore domovine moje?
Ministri se zaustaviše na pristojnoj daljini, skidoše kape i prikloniše se do zemlje. To isto uradi i masa. On izgledaše nešto zbunjen, preplašen, a u isto vreme
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
To me malko teknu ... dođe mi, upravo pojavi se u daljini jedna misao nejasna, neodređena: »da nije to ?...« ali je ja odagnah i počeh da smišljam ko bi to mogao biti.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Sad juri bez radosti, I često joj dođe da sklopi oči, bar na trenutak. Draga deco, da li ste videli voz, noću, u daljini, U laktu neke okuke, gde je visoka trava... Draga deco, zar vam se tada ne čini Da voz stoji? — To lokomotiva spava.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Posle trodnevnog putovanja, pred veče, ugledali smo u daljini dugu tamnu siluetu najbližega od Azorskih ostrva, koja se gubila u retkoj plavičastoj izmaglici i koju smo, zbog
Uskoro za tim mogla se sa palube broda u daljini sagledati nepregledna mrko žuta ravnica, z a koju smo, kad smo pre šest godina ovuda prvi put naišli, gledajući je
Pandurović, Sima - PESME
Sa šumnom pesmom mladih grana, Kad se od zore u daljini, K’o s plave ravni okeana, Veliki osmeh sunca čini. Ti si mi došla sa tih strana, Na presto moje mašte sela U
Pa i bol će proći; Sve, čak i ljubav. Gladne strasti gone, Gone po mraku grobu što Že doći; Posmrtna zvona u daljini zvone, A vetri huje ponosno i strasno Poslednju pesmu svemu što je bilo. I kraj već tu je!
Jesen... Svuda jesen! VATRE SPASENjA Vatre spasenja u daljini bukte U svesti mojoj. Kroz noć crnu lete Gvozdena kola. Zadihano hukte. Promiču brzo mutne siluete.
Po pustoj zemlji kud su prošle vojske Napuštena sela u daljini gore... NOĆ SLUTNjE Spavaj mirno, čedo moje; Sve je mirno... Zvezde stoje. Ni dah poći nije pirn’o.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
IX Starac Lovćen, zimi nepristupan ni najbližoj svojoj djeci, a i ljeti sumoran putniku u daljini, mirisaše sada divnom planinskom svježinom i bješe pun života i veselja.
Po njegovijem prostranim hladovinama, što se u daljini čine kao male crne pjege, pod sjenovitijem kitama bukava, borova i vitijeh jela, razlijegala se svirka i pjevanija.
nije u onome času zanosa šljubio usne k njenim usnama, dokle je nije privio na svoje srce, naziraše blaženstvo u dalekoj daljini, kao kroz koprenu.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Nije rijetko bivalo da on, kroza zimnju kišu, kroz proljetnju maglu, ugleda u daljini kao njeki mali kameni kip, a on je znao da su očice toga kipa uprte ka manastiru, da uzdasi lete k „milom Bakonjici“, da
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Sve je bilo kao i uvek: blistavo nebo, bubice u iskopanom zlatastom pesku, lako šuškanje vetra u daljini. Jedino nenom sjajnookom ni traga, ni glasa. »Kakva je ovo šala?« pomisli lepotica rođenja iz Kamenog jajeta.
Oko njega bila su pola nalik na ona koja je ostavio, iste kuće, isti ludi. Jedino vrh Snežne gore koji se belasao u daljini bio mu je nepoznat. Začudi ga što niko ne zna šta se na tome vrhu nalazi. — Mnogi su pokušali da se popnu i saznaju!
A onda dođi po njega! — patuljak se nasmeja, ali tako tiho da se dečaku učini da je vetar prošao kroz trave ili negde u daljini zažuborio potok. — Više nikada nećeš biti gladan! — kao kap rose patuljak skliznu u paprat i nestade.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Tuđa raka ledena je raka, Tuđa zemlja nikad nije laka, U daljini mučno li se leška, Tuđina je i mrtvacu teška. Haj, Srbine, a moj živi brate, 3adrkćem se kad pomislim na te!
No ako sad ih spaziš u daljini Gdje jure s mržnjom i kliktanjem svojim Pusti da i ja prije spazim samrt Neg' tuđi poljub na usnama tvojim! J.
Sve je šumno, sjajno; i lije iz granja Svetlost, k'o padanje neke bele kiše; Maslinova šuma u daljini sanja... A more je puno zvezda, pa ih njiše; I po žalu nemom, praznom, i bez sene, Kotrlja ih svu noć k'o pesak i pene...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Građa vasione, njen stav, život prirode i njegov smisao ostali su našim filozofima u nedokučivoj daljini“. „Pa gde da tražimo odgovore na sva ta pitanja?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
na taman zvonik usred uspavanog sela i beličaste, razbacane kućice što snevahu na mesečini, kad najzad, čusmo u daljini pisak.
tamo preko preprečnih žica, krstina, neprijateljskih rovova, ukopanih među šiljaste i oštre karpe, usred krševa, tamo u daljini i u zorinoj svetlosti preko beskrajnih talasastih masiva, ocrtavali su se ogranci Babune, plavila se Otadžbina.
cere, duvaju u smrznute pesnice i secuju, a krupan sneg pada te cvrče pahuljice po vatrama, alaču odže sa džamija, dok u daljini potmulo grme teški topovi, i zjape pod šatorom raskopčane čakšire Resimićeve.
Tako je i bilo. Legao sam na travu dok je oko mene mirisalo, pa sam gledao plave planine u daljini i ćuvike sa voćnjacima što su krili bele kućice sa crvenim krovovima.
Gusta i odvratna magla ponova pritisnu. Potmulo, u daljini, grmele su haubice. ČAST U velikoj i ugodnoj sobi Esad-pašinog konaka u Tirani, pored kamina gde je buktala velika
Ja predložih da se i mi krenemo tako, pa da idemo sve do navrh brda, odakle se u velikoj daljini ima pogled na jedan od najpitomijih i najslikovitijih predela naše domovine.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
više zanima pejzaž, a sve manje ljudi u njemu; sve više stablo, ili pamučast oblak, ili boja neba, ili plavi obris brda u daljini, a sve manje čovjek. Valjda smo jedno drugom već sve rekli. Osjećam pouzdano da će sutra opet biti sunčan i vedar dan.
* Samoća, i pučina noći preda mnom. Ničega nema. Ni ljeskanja varljivog svijetla u daljini ni lepeta kakvog bijelog krila. Ničega, do ravne plohe zida pred mojim očima i beskrajne pučine noći preda mnom.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ona mu je neprestano stajala pred očima kao neka crna tačkica u daljini, kojom se on samo zabavljao, ali eto, sad mu se »tačkica « približi munjevitom brzinom i, kao neko čudovište, obuhvati
Petković, Vladislav Dis - PESME
2 U daljini iz nejasnih šara, Imao sam u samoći često Mesto jedno koje mašta stvara Za postolje, za budući presto. Na tom mestu
Zar ne ču vetar da o prozor bije, S njim moja slutnja, moja čežnja, nada, Strah u daljini? Znadoh da si mlada, I tako lepa. O zašto je, rako, Ti bar ne vide da za tebe nije?
PESMA BEZ REČI Evo danas umor pao na me. U očima pogled zaborava, Moja svest mi, u daljini tame, I duh, k'o cvet u jeseni, spava, I duh spava. Ja ne pojmim sada Da l' je bilo života, i kada?
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Imao sam uvek izvanredan vid i sluh. Jasno sam mogao da razaberem predmete u daljini onda kada drugi nisu mogli da vide ni njihove obrise.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
U toku razgovora pred nama se u daljini ukaza jedan veliki crkveni toranj. Oni mi rekoše da je to Karlovačka katedrala, a da se pored nje nalazi i palata njegove
To je nemoguće, pomislih u sebi, gledajući kroz prozor kupea kako se univerzitetske zgrade lagano gube u daljini i kada mi, u isto vreme, postade jasno da me ovaj voz vodi natrag u Baueri.
IDVORU POSLE JEDANAEST GODINA Bilo je lepo junsko popodne kada sam sa krova broda “Država Florida” posmatrao kako se u daljini gubi niska obala Long Ajlenda.
Vinogradi, letnje nebo iznad njih, reka Tamiš u daljini, gde sam učio da plivam i ronim, sveje bilo isto kao nekad. A onda se odjednom pojavio i zvonik crkve u Idvoru.
Vinogradi, letnje nebo iznad njih, reka Tamiš u daljini, gde sam učio da plivam i ronim, sveje bilo isto kao nekad. A onda se odjednom pojavio i zvonik crkve u Idvoru.
Ti nisi daleko od vrha i sada se ne smeš zaustavljati ili vraćati nazad, kao što nisi ni onda kada si u daljini ugledao vrh Titlisa i osećao se suviše umoran da se na njega popneš.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
se miješa sa šumom mora i hukom zatresenih grana, i sve to huči u njenim ušima, i hita dalje u nepovrat, gdje lagano, u daljini, kao zadnji uzdah ucviljena života i zamire. I gleda na Lovćen, čije visi bijele se od snijega.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Kad se stane, evo ovde, u mrak, na vratima? Kad se pogledaju sva polja u mesečini? Sva ona brda u daljini ... grad, krovovi ... tamo oblaci ... sazvežđa ... to nebo puno svetlosti? Kad se pred svim tim ućuti?
] blenu u noć, punu zvezda, prešav pogledom sva mesečinom obasjana polja ...sve šume u daljini ... brda ... i oblake ... pa, unevši se biskupu u lice, prošaputa .... 'tamo az pojdu' ... i zaplaka“.
čak i u času kad predvodi juriš preko Rajne, ne pomišlja ništa i ne traži ništa nego da pogledom obuhvati šume u daljini i zvezdano nebo nad sobom.
još zanimljiviji: „Videći, po širokim, praznim poljanama, do reke, i, iza nje, do brda u plavetnilu, oseti i to, u toj daljini, da nije ni on rođen za svu tu neizrecivo otužnu dosadu i prazninu u kojoj se našao”.
Kad podiže glavu, vide potpunu tišinu u sivom nebu i vrane, u daljini, koje se nisi čule. Dunavom je mogao dogledati vrlo daleko, duž obala, od kojih je jedna bila žuta i visoka, pod
nad glavama ljudi sve dok ovi nisu došli do podnožja brda, dakle isto onako kao što za naše oko linija vidokruga u daljini pada sve do podnožja, tj. sve dok se ne izjednači s visinom tla.
i pominjanje vetra) i vizuelnog utiska koji oko daje kad se takođe pri kretanju posmatraju snopovi sunčevog svetla u daljini. Sinestezija je proizvod dinamizovanog opažanja, kada se subjekt opažanja i predmet opažanja prisnije prožimaju.
Miljković, Branko - PESME
Klonu sunce preko svega. Željen plod pun je noći. Glas, što sebe sanja, zid otkri u daljini gde zazidan mi brod. U tom zidu čuvam svoju gordost, pevam iz te zazidanosti lepše no na slobodi.
Krakov, Stanislav - KRILA
Ona su bila teška, puna noćne i jutarnje vlage. Čulo se kako u daljini grmi. — Kajmakčalan... ranjen sam na njemu, na jurišu, — mislio je ranjeni ađutant i bio je srećan.
Petrović, Rastko - AFRIKA
To su goveda ne veća od naših ovaca. Sve spava. Po nekoj larmi u daljini, tražeći tam–tam, nailazimo na dečake koji u jednoj zabačenoj uličici govore glasno i viču.
njega mogla je živeti slobodno, bezbrižno i strasno u ovoj klimi: tigrova mačka, panter, antilopa i čopori slonova u daljini; samo je on, da bi živeo, primoran boriti se za svaki zalogaj i za svaki čas sna.
Savana mestimično u cvetu, mestimično lelujava žuta i zlatna kao zrelo žito. Košute. Odjednom u daljini sivi kupasti bregovi koji se lelujaju: slonovi. Ovo je kraj za koji kažu da je pun lavova.
U daljini se vide krda bivola, slonova ili prosto krupne divljači; toliko su konture zamagljene od isparenja a proporcije nesigurne.
Crveni mravinjaci su sve ređi i sve manji, ali zato sve češće u daljini, po mekoj zemlji močvari kojom ne prolaze staze, vidi se pokret životinja.
Reka, druga reka Afrike i samo za trećinu manja od najveće reke sveta, pojavljuje se u daljini iza zelenila rastinja. Vidim široku i zelenu vodu, jezerski mirnu na izgled i vidim plave brežuljke obala obrasle
Prema meni profil Rabata, od najlepših profila gradova koje sam video; u daljini slavna kula. Najzad stižemo do baka, isplaćujem svoje vođe — derane, uskačem u čamac i prelazim na drugu obalu.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
po šumarcima više nas skakutale su i cvrkutale tičice, stresajući na nas svežu rosu s grančica; sumrak se razbijao, u daljini su se sve jasnije i jasnije paspoznavali predmeti.
Samo je pešadija u šancu još ćutala ne opalivši ni metka. Odjednom kraj šumatovačke kose u daljini ukaza se u vinogradima jedno odeljenje konjice, pa se kao vijor ustremi našem šancu, vitlajući sablje u zraku.
Oni se rasuše kosama. Mi konjanici htedocmo ce vratiti drumom, ali kad opazismo u daljini jedno pojače tursko konjičko odeljenje gde nam se u kasu približuje, spremno da nas napadne i goni, mi nađosmo za
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
— Čuj me lane, moje milo cveće, Jer mi drugi verovati neće. U daljini, maglovitoj tmini, Starih doba u mutnom oblaku, Davnih leta pepeljastom zraku — U davnini, tako mi se čini, Živeli
Crne oči, a i vino crno, — Nije čudo ako sam posrnô. XXXVI Tamo, tamo u daljini, U daljini, u dubljini, Vidiš one tamne slike, Divlje stvore i oblike?
Crne oči, a i vino crno, — Nije čudo ako sam posrnô. XXXVI Tamo, tamo u daljini, U daljini, u dubljini, Vidiš one tamne slike, Divlje stvore i oblike?
? — Zar te ne smem svojom zvati, Vero moja — zakopana? Ti si mrtva, moj živote, Otišla si s ovog sveta, Toj daljini nema mere — Pa zar i to da nam smeta!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sećam se, dan je bio vedar, sunčan, topal. Ljudi već počeli da posustaju. Nikad zastanka... U daljini, iznad Čeganjskih planina, prema plavom horizontu videla se siva izmaglica od prašine i dima.
Osmatrao sam neprekidno i ja... Bila je vedra noć i pred nama se naziralo na daljini do dvadeset metara. Čovek bi se video i dalje, prema zvezdanom nebu... Čekali smo.
U koju li kategoriju ja dolazim... — pade mi na pamet. Ali moje su misli sada nemirne i nikako da se priberem. U daljini trešti mitraljez. Vatra se osipa celom dužinom fronta.
Raketla se spuštala lagano, toliko sporo da je izgledalo kao da se i ne pomera. Ali negde u daljini opažam i crvenu svetlost. Oni tamo traže pomoć artiljerije. Stigli smo u glavni rov.
Nervi bili zategnuti... Napolju ovlada tama. Kroz otvor zemunice video sam u daljini gde žmirka jedna zvezda. A nju gleda i pozadina, koja mirno spava. Komandir pogleda na časovnik. Izvadio sam i ja svoj.
Svi smo se pritajili... U daljini odjeknuše nekoliko pucnjeva, koje u običnim prilikama i ne čujemo, jer se naše uvo na to toliko naviklo, kao na
Onda su mi rekli da u njihovoj stanici mogu dobiti hranu i prenoćište, i da ću tek sutra krenuti lađom za Krf. U daljini video se Krf. A pred njim manje ostrvo, sigurno Vido, ili kako se to već odomaćilo: Ostrvo Smrti...
To su bile poslednje rezerve vode. OD sada ćemo sa nespokojstvom posmatrati samo termometar na motoru. U daljini pred nama ukaza se ogromna planinska greda, obasjana suncem. — Eno ga Kajmakčalan! — pokaza nam naš vođa.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Vujo! — očajno, silno jauknu i pade kraj malog, s koga bijahu vjetrovi snijeg raznijeli. Negdje u daljini, sa planinskih ovršaka, razlijegalo se po uznemirenoj zimskoj noći studeno vijanje gladnih vukova, miješajući se sa
Bojić, Milutin - PESME
(1910) VRANE Gledao sam dugo kako lete vrane. Crne kao mladost kad u nevrat tone. U daljini zapad katkad bleskom plane, A nad njime sivi oblaci se gone. Bez krika, bez cilja letele su vrane.
Sanjao sam tvoje tornje i kubeta I svečanu holost, što vrh tebe klizi, Dokle u daljini po stenju i nizi U sutonu plavom zreo život cveta.
Nastasijević, Momčilo - PESME
I uza stamen-stablo vita uz mene loza da prepuzi svoj vek. I tice, krilati stvori, hitro da mi sa grana daljini tvojoj poleću. 4 Blažen u tebi da zanemim. I od nema mene stena da prozbori gori, gora cveću.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Huji u daljini Morava, nabrekla od voda što su se sjurile s kišnih padina u toku zadnja tri dana. Umoran i rastrojen idem od jednog do
Ilić, Vojislav J. - PESME
Oko mene nikog nema, niti čujem živa java, Nebo ćuti, zemlja ćuti, sve spokojno, mirno spava. Samo negde u daljini čudnovati krik se ote, I zadrhta u tišini, pun užasa i strahote.
Da, i sad često u nemoj tišini, Kad mesec svetli u plavoj daljini Carica vila sa dna se izvija, Na talasima sanano se nija. A vetrić pirka i žubore vali, I tiho trepte kolutovi mali.
Čuj! u daljini tavnoj kimvali sladosno zvone, I smeh se razleže njihov i trube njihove ječe. U slavu sutrašnjeg dana, o gromovniče Krone,
1891. U OSAMI Kad odjekne slavuj-pesma u daljini, I zasija bledi mesec na visini, Kad umoran u osami svet počiva, Po kamenu tiho struji voda živa, Tada Gospod od
pastir svoje stado goni, Kao mladi faon po rosnome cveću; S Akropola tvrdog uzvici se hore, I jutarnja straža kliče u daljini; Daljni istok plamti kao rujno more, Da pozlati glavu carici, Atini. Sve radošću diše.
“ 1887. PLAČ AFRODITE NAD ADONIDOM O zvezde na visini. Čujete l' moju tugu? Ja plačem u tišini... O Eho, po daljini, Pokloni glasak drugu, Što bled i mrtav leži U sumornoj dolini. Kô kedar oboreni, Kô cvetak mirišljavi, On ćuti...
Vi zvezde na visini, Vidite l' moju tugu? Ja plačem u tišini... O, Eho, po daljini, Pokloni glasak drugu, Što bled i mrtav leži U sumornoj dolini... 1888.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Reka savija u desno, gradić se gubi u daljini i tami; i moje misli beže u nedogled. Ja sam katkad, na krilima svoje uobrazilje preduzimao daleka lutovanja u
Malo docnije razrogačio sam svoje oči pa ih dobro protrljao. To ne beše san već java: video sam u daljini siluetu Akropole. Na stanici srdačan doček, u varoši gostoprimstvo kod Grka i u našem poslanstvu.
Kada smo se u našem detinjstvu, pasući travu, popeli na ovaj ili onaj brežuljak toga kraja, videli smo u daljini ponosnu kraljevsku prestonicu Pergamon. Ona je ležala na vrhuncu jednog brega i imala divne građevine.
Zaista, pri toj daljini, a prema trećem Keplerovom zakonu, takva planeta morala bi se pomerati toliko sporo po nebeskoj kugli, između zvezda
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Nismo! — odgovaramo mi jednoglasno. — E, vrlo dobro! Zamislite, dakle, more i zamislite na velikoj daljini lađu koja se još ne vidi. Jeste li zamislili more? — Jesmo! — odgovaramo, a bog će sveti znati kako smo ga zamislili.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali hodajući po njoj, vidimo male brežuljke, oniske visoravni, kao ono naborana voda na lakom vetru. U daljini negde štrči minare, a još dalje, vide se divlje planine u plavkastoj izmaglici dana... Kosovo polje...
Premoreni konji stenjali pod amovima. Stražari su mrzovoljno zurili u noć... U selu je kukurikao petao. A u daljini prasnuše nekoliko pušaka. Ili Arnauti pljačkaju... Ili naši izvršuju pravdu nad njima. Svejedno. Nekoliko života manje.
Neki su se pozdravljali. Drugi su se kolebali. Mnogi su bili očajni i zbunjeni. Negde u daljini zasvira truba. Čuje se neki glasan žagor kao uzvici. Pored nas su žurno promicale neke tamne prilike i zamicale u noć.
— Nije da se priča, nego je tako naređeno! — reče odlučno potpukovnik Petar. Onda zaćuta. U daljini blesnu neka vatra i mahnita eksplozija zapara vazduh, pa se potmulo odbi sa urvina planinskih...
Prostor je zasićen garom i čađi, što mile po zemlji. Poslužioci razbijaju ušice na topovskim cevima... U daljini gore neki magacini... Iz su sedne baterije sklanjaju brzo konje, da bi ih zaštitili od dima i vatre.
Ali nigde ih ne beše, pa ni konja njihovih. Moj konj je samo stajao vezan... Siđoh do puta, i tada ugledah u daljini kako se na konjima belasaju džakovi brašna. — Kad nastade ona gužva — priča podnarednik Gruja — mi utrčasmo u magacin.
Oseća se odnekuda i dah limunovog cveta... Sa mora dopire laki šum talasa. U daljini cvile šakali. Agave večito ukočene i trome. I među njima stražar iz nekog šumadijskog sela.
Povorka ljudi, žena, dece i vojnika išla je lagano pevajući pobožne pesme. U daljini negde, zvono je stalno odjekivalo, dok su talasi na obali šumeli.
Izgleda nam da se i one druge lađe kreću. Tamna silueta obale istopi se u mračnoj noći. Negde u daljini zasvetleše farovi automobila, ali odmah ih nestade. Svetlost se na brodu najednom ugasi.
U početku na prežemo vid, da bismo se svikli na pomrčinu. Zvezde sada jače zasijaše. Vetar na krovu poče da duva. U daljini ugledasmo bezbroj treperavih iskrica i setismo se da je to varoš Krf.
— Kaplarske pare taj ima — dodaje Kosta „Turčin“. u neko doba tek ugledasmo u daljini siluete naših torpiljera. Opet svi oživeše.
Odoše nekud desno. Odnekuda naiđe jedan mali brodić, onda još jedan torpiljer... U daljini s leve strane naziremo obalu zastrvenu sivkastom izmaglicom dana.
Petrović, Rastko - PESME
Skoro stalno vidim u projekciji, u daljini, događaje koji će me zahvatiti. Rastu sve više što su mi bliže, i najzad sam organski detalj samo u njima: ali koliko?
njen stas, U bolu kriknuh imena njenog glas Pa sve, što mi ode kad, vrati se strasno u taj čas; Zadrhtah, učini mi se, u daljini, njen hod!
ne čujem ničiji više glas; Niti mi sunce pošlje rukom svoj pozdrav sa zapada, Samo mi kane koja suza, učini li mi se u daljini njen stas.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— govorio je, i umesto da sledi Sunce pratio let vilin-konjica i prolaženje vetra kroz travu. Tri brda u daljini, kao tri prozračna mehura sapunice, privlačila su ga više od svega.
Ali, svejedno: ma kamo da se okrenula Kapljici se činilo da se, bleđi od korala, u daljini njiše njen Cvet. — Pusti me, moćni Care, da se vratim pustinjskom Cvetu! — reče Kapljica, ali Car odrečno odmahnu glavom.
Čini se da se crvena linija makova pola i plava ivica neba mešaju u daljini kao da je duga sišla na zemlju, a na visokim, srebrnastim stabljikama igračice u crvenim suknjama trepere li trepere:
Napreže Varalica sluh i shvati: svađaju se nekakve ženetine. Napreže oči i vide: u daljini uz kotlić sede veštice i vatru potpiruju, viču, jedna drugoj oči da izvadi. — Nema ga! Zašto si ga pustila da ode?
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Šta da radim? (Policaji koji polazi): Čekaj ti. (Tomi): Zbogom, hadži! (Odlazi.) Graja se već sasvim izgubila u daljini. Veče pada.
Šantić, Aleksa - PESME
1918. NOĆ U TRPNjU Trpanj ćuti. Pred njim leži voda plava. U daljini s lađe laterna se žari. U obruču spila, kô same utvari Što iz mora streme, mali zaton spava.
Gazela prisluškuje. I skače radosni skok; A u daljini se čuje Sveštene reke tok. Pod palmu tu ćemo pasti Na ćilim mirisan, I piti ljubavne slasti I blažen snevati san.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— O, pa ovo nije baš tako strašno. Samo se zemlja malo zatresla. I planina u daljini poskočila je uvis i opet pala natrag, a nije se razbila! Kako li je divna stvar skakanje, znaju dječaci šta je dobro!
Gubeći dah, požuriše u pravcu škole. Odjednom, negdje u daljini, odjeknu potmula tutnjava od koje zadrhta zemlja. Jovanče se sjeti nedavnog susreta s Nikoletinom i nehotice izusti: —
Sjedili su na padini gola brdašca i nečim se igrali, kad se u daljini, otud od planine, začu neobično zvrjanje. — Avioni! — povika Stric pa skoči na noge i uze pogledom pretraživati nebo.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
lekciju izvukla od svojih strina i tetaka, i nije mogla dovoljno da se nakaje što se nije mogla da održi na dojakošnjoj daljini i visini od „fukare“.