Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
pada, i ovako vrača): Ne zabadam ja ovaj nož u zemlju, nego u Mujino srce i džigericu, i njegovih sedamdeset i sedam damara, osamdeset i osam žglavaka (a međutim sve jače upire nožem u zemlju) i njegovih devedeset i devet kostiju.
ni voćke sađene, ni ovce jalovice, ni krave bakovice, već Muje i Mujina srca, i džigerice, i njegovih sedamdeset i sedam damara, osamdeset i osam žglavaka i njegovih devedeset i devet kostiju! (Sada duhne u zvezdu i bez obzira ode kući).
Ćosić, Dobrica - KORENI
Napreže se da čuje. Ne može od svojih damara, od šuma i neke larme u ušima, jer ovo je njegov poslednji zločin, jeste zločinac veći od svih što su gazili zemlju, a ne
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
U jednakoj meri pojačava se i svest o izgubljenoj „stazi spasenja“, što na mahove prenapreže napetost sve do „prskanja damara“.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Svaki golicavi žmarac pojedinačno. Da mi se od bola kida utroba, da mi pokvarena krv lipti iz svakog damara i da mi duša očajnički vapi za spasenjem.
Petrović, Rastko - PESME
do mesta smrtnog košmara, I neće mi reći niko tad - koja je staza najkraća do spasenja: No umreću, vidim, od prskanja Damara. U jednoj maslinovoj šumi zanosa, gorčina nad Velalukom, na Korčuli.