Ćosić, Dobrica - KORENI
daj mi ga... Ustaću! dugo gleda rumenu detinju glavicu, pa klonu u osmehu: ne liči na njega, odlazi njenim damarima u mutljag sna. U jabučaru iz sve snage svira Tola.
Vlažna i topla, suviše mu je mala za njegovu nežnost. Nikad, nikad više, šapuće damarima, klonulo, bez trunčice snage. — Sad mu je bolje.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Mogao sam otići, ali nešto me je tu prikovalo. Valjda potmuli bol što mi se grčio u grudima. Uvreda se razletela po damarima, osećao sam trnce usvakom deliću tela. Što god sam se više uzdržavao da ostanem pribran i miran, sve sam više drhtao.
Iščikuje me. Mami. Osetim tupi bol u dnu trbuha, laku šugavu groznicu po damarima. Opet ću morati oko njega obilaziti ne bih li našao neku stazicu.
Izležavaju se moji rasni momci na suvoj travi, vlažnim očima kolaju po zvezdanom nebu, osluškuju šum u svojim damarima, zrikavce i senice, blejanje ovaca i komešanje krava nedaleko odatle u Toru.
ne bude, i dok on dole bude pljeskao rukama po vodi ne bi li isplivao na obalu, njeni će se ludi, golicavi treptaji u damarima stišati. Sve će biti spaseno. Ali kako nejaka ženska ruka da se izbori sa tim žilavim, krakatim čorbuljarem?