Jakšić, Đura - PROZA
Al’ doći će dan... i svaki će narod dan svoga vaskrsa slaviti! . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nisam mogao, dragi prijatelju, da
Al’ doći će dan... i svaki će narod dan svoga vaskrsa slaviti! . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nisam mogao, dragi prijatelju, da ti pripovedam o tužnoj
“ Te iste jeseni nisam išao nikuda „na stranu“. Kod kuće sam se u živopisanju upražnjavao. I mirno sam po vas dugi dan molovao.
Otac je moj svaki čas dolazio da vidi šta radim i kako napredujem. Katkad bi presedeo po čitav dan, gledajući pažljivo svaki povlak kičice moje. U živopisu i u muzici uživao je.
Gledajući Milevu, često bi mu se niz bleđano lice suza zablistala. Istom je pre četiri dana legao u postelju... Prvi dan i noć bacao je krv. Drugi dan, izjutra, beše miran, svetovao je mene i decu, govorio nam je i o vama.
Istom je pre četiri dana legao u postelju... Prvi dan i noć bacao je krv. Drugi dan, izjutra, beše miran, svetovao je mene i decu, govorio nam je i o vama.
Oh, bože! Hoće li doći dan? Hoće li doći čas?...“ — I njegova suva ruka lupaše nemilostivo po ranjenim grudima. Ja sam strepila od strâ, a tetka mu
Ja sam strepila od strâ, a tetka mu ulevaše nadu u ranjene grudi: „Doći će dan, doći će i čas osvete! Videćemo i mi kako plamenovi njihovih dvorova šaraju oblake ljutitoga neba!
Ja ću umreti...“ Siromah otac osećao je da će skoro dan pokoja doći, dan večitoga mira. U grobu je večita tišina! Je l’ te, prijatelju?
Ja ću umreti...“ Siromah otac osećao je da će skoro dan pokoja doći, dan večitoga mira. U grobu je večita tišina! Je l’ te, prijatelju?
Od to doba ne prođe dan a da nisam tetku videla gde plače. Njena tuga za bratom beše neizmerna. Više puta bi se zagledala u moje oči i onda bi
„Iste njegove oči!“ govorila bi tužno. „Isto njegovo lice!...“ Sirota!... Ni do groba ga nije zaboravila. Dan za danom tužno su prolazili. Nikad vesela lica, nigde osmeha.
Obradović, Dositej - BASNE
KNjIŽEVNOSTI Dositej Obradović BASNE ISTINA I PRELEST PUT U JEDAN DAN „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske književnosti
ask.rs. 20011. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Dositej Obradović BASNE ISTINA I PRELEST PUT U JEDAN DAN Sadržaj Predislovije o basnah 3 1 Orao i lisica 5 2 Orao ustreljen 7 3 Lav i lisica 8 4 Lav, kurjak i lisac 10 5
Vran i slavuj 233 159 Lastavica i slavuj 236 160 Lastavica i proče ptice 238 BASNE ISTINA I PRELEST PUT U JEDAN DAN Ezopove i pročih raznih basnotvorcev s različnih jezika na slaveno-serpski jezik prevedene
Ova jednom po običaju iziđe u lov, a orao, ne imajući taj dan šta jesti ni s čim svoju familiju nahraniši, i videći lisičiće podebele, sleti dole, uzme ih i odnese u gnjizdo.
a ono što ne zna ne misli da zna; rado i veselo što je dobro i pametno i sluša i prima od kog mu drago, i tako od dan do dan pametniji i razumniji biva. No da dođemo k našej basni.
ono što ne zna ne misli da zna; rado i veselo što je dobro i pametno i sluša i prima od kog mu drago, i tako od dan do dan pametniji i razumniji biva. No da dođemo k našej basni.
| 10 Lav i divji vepar Oba ova, u jedan žarki dan letnji, žedni dođu na jedan izvor prohladiti se i žeđ ygasiti. No ludo visokoumije s luđim svojim porodom inatom svuda
Sada dakle hristjanin i Turčin, ko ima čelovečesko u prsima srce, on će svaki dan k nebu pogledati i reći: bog će dati što će bolje biti.
Začinju i rađaju neke glave premnoge stvari svaki dan, no čemuje sve to podobno? Lukavim lisičićem, ili onim malenim letnjim mušicama koje u isti dan kad postanu — u taj ih
Lukavim lisičićem, ili onim malenim letnjim mušicama koje u isti dan kad postanu — u taj ih i nestane. 15 Kurjak, baba i dete Kurjak gladan hođaše kojekuda tražeći što da ize.
Zato opet poftoravam: da dobro valja gledati od koga se pomoć i blagodjejanije ište. Preblažen oni čovek koji svaki | dan dobro tvori samo zato što sebe pred bogom dužna k tomu čuvstvuje, ne prestaje blagodareći večnomu Tvorcu što ga je u
— „Da sam znala, — veli — ne bih se udala”, i: „Ko bi se tome nadao!” — ovo se svaki dan čuje, a malo ko pametniji biva. „Proklet čas kad sam to rekao!“; „Da sam vrat slomio kad sam na taj put pošao!
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
miris lipe se u snegu oseća, i vidim kako skočanjene ruke lončetom čaja greje drvoseča, čiji sin izlazi u proletnji dan, vedar, plavičast, kapu i kaput baca na hrastov panj, kopa jamu, i sadi novi hrast.
7. Pobeda će (s nama poleti u pad!) olovom u pilulama da ti leči glad. Zavičaj će (gini!) u sunčani dan duboko u glini da ti nađe stan. Sloboda će (truni!) da nagradi trud: šlem da ti napuni kao noćni sud. 8.
POGLED KROZ TRI PROZORA I rat, i smrt, sve ću zaboraviti! Ali nikad neću zaboraviti dan kad su došli oslobodioci! Oslobodioci su nam doneli slobodu! A sva tri bureta slane ribe su odneli!
na kantaru zrno biberovo, šarana bačenog na kantar ko na sprud, ja se pitam: gde sam, šta je ovo, pazarni dan, ili Strašni sud?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
turska goveda vojsci za ’ranu, i ugovorili smo međutim sa Malim Jankom, Rakarcem i Lazarom iz Jabučja u koji ćemo dan na Valjevo udariti.
” To mi priča otac, a i ja jošt pamtim, kako sam onaj dan iz planine Posova izlazio i s drugom decom kako sam se na vinogradske plotove penjao, da možemo bolje viditi kako Valjevo
’ A on mi sve od dana na dan odgovora: ,Pisao sam, pisaću’ ili: ,Vojska će skoro preći’ itd. Istina pored granice, od Zemuna do Mitrovice, vrlo je
” „Taj isti dan zovne me Mihaljević na večeru, s kojim sam se poznavao i dobro živio. Pri rastanku s njime reče mi: ,Idite odma u Valjevo
Petnaesti dan od toga dana, dotrči tatarin iz Stambola, i donese nov ferman. — Pričao mi je buljubaša mog oca, Laza iz Trlića, da je
je mali svetac, i od podne može se raditi; i koji je sav okružen, to je veliki svetac, i ništa se ne radi, nego vas dan sedi i jedi a ne radi. A zašto? Da te Bog ne pokara!
Onda obično moj otac, kad je u crkvi, opomene narod i zapreti da ćute. Da vidite, deco, da je popa celi dan govorio, ne bi tako ućutkao kao mog oca nekoliko reči. Svi ućute kao da vodom svakog zaliješ.
Sad naša tri kneza dođu u knežine, ali jošte uz put idući poruče svaki u svoju knežinu, opredele dan u koji će doći od svakoga sela po dva i po tri čoveka u Valjevo, i tu se od sve tri knežine sastane više od 300 ljudi i
Dahije pošlju u svaku kasabu svojim muselimima zapovest tajno, i odrede im dan, da svaki muselim svoga kneza pogubi; a Fočić Memed-aga, ne mogavši se pouzdati da će moga oca i Birčanina drugi ko
poseći, onda Turci mome stricu to neće da kažu, ali uzme se svaki izvinjavati, da nema kod sebe novaca no da će do neki dan nabaviti i dati.
Treći dan odemo k crkvi, postavimo straže okolo, grob moga oca otkopamo, glavu na telo namestimo, kao što je na živom bila i
Drugi dan dođe moj stric. On ostane u vojsci, a ja odma odem da tražim džebane, i 17. februara dođem u Zabrežje, poručim i dođe
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Daću vam dvaest dukata... Kumim vas, pustite me!... Kud ću od bruke sutra?!... Tek se dan i noć deli, a Sima obišao svoju livadu, pa ide kući; gunjac preturio preko ramena i pevuši polagano.
Ako se razglasi, ne smem ti izići na beo dan... Uvrati se pred ručak na moju kuću da ti dam pare... Simo, tako ti svega na svetu, nemoj da se čuje!...
Ljudi i žene i deca vazdan su govorili o rogi i gazda-Raki i smejali se. Sima je taj dan popio više časti nego ka nekoj slavi. A tako isto i Đura i Spasoje.
milina ti ući. Čisto bi se svaki dan sudio, samo da ulaziš u tako čistu, tako provetrenu i namirisanu kancelariju i kod tako lepog kapetana!...
Kapetan je odseo kod kmeta seoskog Stepana Stenčića. Odavno nije bilo take žurbe oko dočeka, kao taj dan u Vučevici. Kmet Stepan, njegovi opštinari i mlađi trče na sve strane i naređuju da se što bolje spremi čast...
— Da spremimo jedno prasence malo? — A jok! To neće biti u redu... A i da je — on prasaca sad ima. Tu baš pre neki dan oprasila mu se krmača. — A bi li valjalo jedno jarence? Deca vole jariće...
Njemu je lako — sedi besposlen po vas dan, pa izvoleva... Tako je bilo i s tom glavom šećera! Uđem ja jedno jutro u kancelariju a ona mu stoji na astalu.
Čim ode čovek, ja glavu te u moju sobu... Dođe drugi da moli za nešto — tako prođe i on. Ele, svaki dan tek kupi po neko glavu šećera od mene. — Ama zar to nisu ljudi potpazili šta radite? — Nisu ja!...
Napolju zviždi vetar, i sićani prećavac zasiplje u prozore. Negde daleko čuje se pesma pijanih ljudi. SVIRAČ Na drugi dan Vaskrsa slegao se silan svet na sabor kod crkve rogačke.
Gledaj do mraka da bude gotovo. Otkako se Sreja i Milun svadiše i počupaše oko računa, odonda je svaki dan bilo pomalo reči i inata između njih. Milun učestao slati Sreju po selima da majstoriše.
A umeo je tako vešto saletiti čoveka da ga se ne možeš otresti. Svaki dan kupi on ma šta, naravno, vrlo jeftino, a kantar mu je već tako zgodno ujdurisan da svakad odmeri kako hoće ćir Trpko;
On samo rekne: »Tako sam čuo od pošteni ljudi«, i svadiće se ako mu ko htedne osporavati da nije tako. I taj dan hteo je ćir Trpko iz kože izići što mu niko neće da veruje da u Kosmaju ima hajduka i kurjaka.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I te popine reči odbiše ljude od Kruške... Premišljao je Kruška i dan i noć šta to može biti. Koji je taj što njegov plan remeti?... Ali nije mogao ništa saznati...
Turčin je bio vrlo ljut. Krivo mu što ga tako brzo prozreše. On je smišljao lepe planove; o njima je dan-noć mislio; a sad vidi kako se njegovi planovi razleteše kao sapunski mehurići... Ćuteći dođoše do hana.
— Idi, Marinko, idi!... I neka je sa srećom! Marinko opet udari „temena” i izide iz odaje. Vrljao je vas dugi dan. Roj misli obujmio mu pamet... On je želeo da ono što uradi, uradi najbolje. Pred očima mu stojaše sjajna budućnost.
8. GROM IZ VEDRA NEBA Osvanuo je 21. juli. Po samom jutru videlo se da će dan biti veoma topal. Prvi zraci sunčevi čisto su pekli kroz onaj čisti vazduh.
Pri pomenu Lazarevog imena Stanku se diže kosa uvis. Pred njim ožive jučerašnji dan s celim događajem... On ne odgovori ništa. — Je li? — pita kmet. On je ćutao. — Odgovaraj, more! On je opet ćutao...
Pa se zagleda u prošlost, skoru prošlost, i uzdahnu... — Doći će dan kad će se i meni vratiti moje živovanje!... Oh!... ala ću umeti živeti!... A to će biti kad onoga psa nestane.
Suze su kapale, pa i prestale. Suvo, ukočeno oko gledalo je u hladan puhor na ognjištu... A napolju je svitao dan.. Prođoše tri meseca u Tuzi I žalosti. Aleksi je osvrtao jedan dan kao i drugi...
A napolju je svitao dan.. Prođoše tri meseca u Tuzi I žalosti. Aleksi je osvrtao jedan dan kao i drugi... Gotovo izvećao od tuge, više se nije ni obraćao ljudima.
Nazva im boga. — Šta radite? Ljudi ćute. On se okrete, vide mrke poglede, pa se skloni u kraj... Dan je bio oblačan. Oblaci se počeli taložiti, pa nikako da se dignu već nekoliko dana. Ljudi se najedanput digoše.
„Da joj kažem!...” mislila je. „Da joj kažem! Ona je dobra kao dobar dan. Što joj ne bih kazala, majka mi je!... Kazaću joj da sam bila sa Stankom, i da sam mu obrekla...” „Ne, ne!...
A oni... the!... Šta tu ja mogu?... Doći će, valjda, kadgod i moj dan!... Što reklo ono siroče: umrijeće i moja naja, naješću se i ja pogače!... Tako i ja!...
— Što si me zvala, nano?... Krunija ušeprtlji: — Ovaj... a gde ti je ona pređa što ti dadoh neki dan da ostaviš? — Evo je u sanduku, nano, — reče Jelica čudeći se. I pođe sanduku da izvadi pređu. — A... jest, jest!...
Dučić, Jovan - PESME
— Sama vrba stoji... SAT Dan bolestan, mutan, nebo neprozirno. Nad bezbojnom vodom mir večernji beše. Časovnik nevidljiv negde izbi mirno: Tad
A kad je probudi srebrnasta zora, U njoj vas dan šumi noćna pesma mora, Puna jedne bolne neutešne sete. DUBROVAČKI REQUІEM Taj dan tako tužno zvonila su zvona,
DUBROVAČKI REQUІEM Taj dan tako tužno zvonila su zvona, Bolnu neku pesmu iz metalnog grla. Nasred katedrale ležala je ona, Kao Iluzija koja je
Redovi vlastele na dugom opelu Stojali su nemo i držali sveće. U oknima crkve tiho, neosetno, Poče dan da gasne, kad svršiše setno Duge bolne psalme sveštenici sedi.
LjUBAV Iz Stona na Pelješcu Stoji pusta crkva bez glasa i zvona, Sumračna i hladna svu noć i dan celi, A u napuštenoj i nemoj kapeli Sama plače bleda žalosna madona.
Crni će vetar da piri, I kiše padaće crne, dok dan na okno zaviri S detinjim očima srne. Nešto što vapi nama Oduvek i bez moći, Na daljnjim obalama Umreće ove noći.
PESMA Izgubih u tom nemiru Drugove i sve galije. Koji je sat u svemiru? Dan ili ponoć, šta li je? Duboke li su putem tim, Gospode, tvoje provale!
Senka je tvoja dan što zari, A ja te tragam u čas svaki: O bože uvek nejednaki, I drukčiji u svakoj stvari! Hoćeš da saznam duhom
Ali sam nevin, jer ja stradam; I čist jer čekam dan otkrića; I novorađan jer se nadam; I pijan samo od tvog pića!
No tražiće se, dok dan sija, Dve sudbe večno sjedinjene: Senka od zemlje bezmernija, I čovek lakši i od sene. JESENjA PESMA Prvi vetri s
Sjaji dan međ crnim borima, Mrkne noć izmeđ belih krinova, Božji lik trepti na svim morima, Svaki čas svemir niče iznova.
Noć ovud svugde smrću zaspe; Ali već jutrom, dan bez glasa Sve ljubičice Parme raspe, I svetle ruže iz Širasa. Ima i na tlu očajnome Uvek kap Božja koja kapi, I
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Dobro i onda kad me je, dan pre toga, svom svojom rečitošću od toga odvraćala. Bože moj, kako su bile velike naše matere!
Tada on uze svoju udovu sestru u kuću i punih sedamnaest godina, ne skidajući ni dan ni noć s kolena zakačke, bogzna te ne bi i opet došao do zelene grane, ali ga oči počeše izdavati.
— kaže mi mama. — Otidi, javi mu se; obiđi ga, siromaha, dok je još ovde. Kaže da će kroz koji dan natrag u N. — Natrag! A što? — Bogami, u onoj muci i nevolji ja ne znam ni šta mi je govorio.
Naposletku sam postao nestrpljiv i nervozan. Povrh svega toga bio je još i dan preko svake mere topal, te mi čisto pripade neka muka.
Ćuti plemenita duša. Guši se. Ni suza nema više. One teku kroz prsi, padaju na srce i kamene se. dan za danom, a ono sve po starom. Donosio je često pune višeke novaca. Gubio je takođe.
U-pam-ti do-bro!” Ćuti ona, sirota, kao zalivena. Stegla srce, kopni iz dana u dan, a sve se moli bogu: „Bože, ti mene nemoj ostaviti!” E, pa valjda vidite šta će iz svega da bude!
Onda čusmo kako se vrata otvoriše, gunđanje i korake. Ali babo ne uđe u sobu. Zalud mi čekasmo. I dan zabeli, ja i Đokica zaspasmo, a on još ne dođe. Kad se probudih, sunce beše daleko odskočilo.
Ja — ne znam zašto — odjedanput skidoh kapu, poljubih je u ruku, pa iziđoh napolje. Taj dan bio je subota. Kad iziđoh na ulicu, ide svet kao i obično; svaki gleda svoja posla.
Odavno je već bilo zvonilo na večernje. Dan se kloni svojemu kraju, a u našoj duši ista ona pučina nigde kraja da vidiš, samo se oblaci sve gušće gomilaju.
Onaj u fesu — Blagoje kazandžija — ceo dan nestrpljivo hodaše: svaki čas zapitkivaše koga po štogod; obrtaše se neprestano, kao da ga cela snaga svrbi pa ne zna
Kapetan, pak, po imenu Tanasije Jeličić, stajaše gotovo ceo dan na jednom mestu, podbočivši se na sablju. Lice mu beše okrenuto strani s koje lađa dolazi, a oči umorno i nestalno
Nijedne jetrve nije ostavila da joj ne izdene ime. Radojku zove džerima, a đedu jevtika. Svaki dan sve veće čudo i pokor, a kad joj ko štogod pomene, ona odmah preti da će da se vrati ocu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
I oba gospodina popa imađahu dosta posla, a prema tome i prihoda, krštavajući novorođenu decu po selu. Malo koji dan da ne dođe gospodin-popi, jednome ili drugome, Arkadija crkvenjak, pa ne otpočne otprilike ovako: — Gospodine...
Nekako i jednima i drugima izgleda da im je propao ceo dan ako se bar uveče ne vide i ne obiđu. Pa tako je to bilo i leti i zimi.
U selu nema ni danas bogzna kakvih promena. Jedan dan je k’o i drugi. Život teče dosta monotono i dremljivo kao život kakve báke u zapećku.
Zasada je najnovija stvar koja je zanimala selo bila ta što kroz koji dan dolazi novi učitelj na mesto starog. Iščekivao se svakog dana taj novi učitelj, mlad jedan bogoslov, namesto starog
Sad je u penziji. Zaplakao se kad su mu saopštili, iako je iščekivao. I sad, iako je fakacija, on se svaki dan odšeta do škole i cunja po avliji, i dozove decu da mu prave kalabaluk; nekako mu lakše kad čuje larmu, na koju se već
Naposletku dođe i taj dan, stiže i novi učitelj. Bila je subota posle podne. Baš je zvonilo na večernje kad prođoše Velikim sokakom jedna kola
? A, taman posla! — Zašto, zaboga? — Pa tako eto, ne šikuje se to vama, kod nas tolikih... — Ne, ne, kroz dan dva samo, pa ću odmah da se uselim u školu... a dotle ću se strpiti već.
dece im, koja imaju, hvala bogu, šta da jedu kod kuće, ali koja su, govorahu oni, deca k’o deca, bezobrazna, pa svaki dan dosađuju gospodin-popi, a popa ih izvinjava pa veli: »Eh, nije nego još nešto! Kakva blagodarnost?!
On se odobrovoljio i ne traži više njegovu krv. Šta više, sad ga rado gleda svaki dan, i smeje mu se kad se ovaj sapleće preko svoje malo poduže kožne kecelje i kad zadžaka ono njegovo: pak-pak?
’Ajd’ već, vidiću šta ću! — teši se gđa Persa. GLAVA ŠESTA U kojoj je opisan nedeljni dan u selu, a može se cela preskočiti, jer je samo kao epizoda u ovoj pripoveci.
Bio je lep letnji dan, ova današnja nedelja. Jutrenje svršeno, izlazi svet iz crkve. Obe popadije se vraćaju s jutrenja svaka svojoj kući.
« A kad Gavra postade kalfa, a ona opet veli: »O bože, podrž’ još koji dan, da ga baba oženi lepo!« A kad je dočekala i to, i oženila Gavru, a ona posle ostavi Gavru k’o da ga nikad nije ni
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Dosta je njima posle samo pomen i molitva. I zaista, na taj dan, njihovi, živi, dolaze im. Iznose im jela, pića i razdaju.
I zaista, na taj dan, njihovi, živi, dolaze im. Iznose im jela, pića i razdaju. Na taj dan, ma da muški ne idu na groblje, i čaršija je zatvorena. Od žena ne može da se prođe.
Pa da tu tako sam, zgrčen presedi ceo dan. Pitate ga: — Šta radiš, more? — Gledam si. — I počne da se krije ispred vas. — Šta gledaš?
te svoje teške, pune torbe da bi što pre stigao u varoš, pred crkvu i da bi pre mraka izručio hleb, brašno, što je taj dan naprosio za nju, crkvu. Ali čim uđe u maale, opet se zaboravi. Počne da ide po kućama.
Danju se zavlačio negde i tamo ceo dan i noć preležao da bi sutra, ujutru, opet poranio i na vreme, u početku službe, došao da, vireći u crkvu, iščekuje
I tako, svako jutro iziđe više varoši do raskrsnice. Seda tamo u kraj. I, pošto metne ispred sebe kapu, presedi ceo dan onako klateći se, s lulom u ustima i ogrnut tom svojom dugom kolijom.
— A, Turci, a, a!... I tako bi celu, celcatu noć išli, vukli se po maalama dok ih ne bi dan smirio i rasterao po njihovim rupama, legalima, razvalinama. XXI Sećam se. Bila je jesen, i to jesen na izmaku.
XXI Sećam se. Bila je jesen, i to jesen na izmaku. Onda, kad se ne zna ni dan, ni noć, a uvek, sa sviju strana samo šušti i razleva se jednostavna, silna kiša.
I tako bi one cele noći presedele oko njega mrtvog, osvetljenog, pazeći, čuvajući ga i čekajući da dan osvane, da dođu muški, dovedu popa da ga očita, opoje i posle da ga u crkvu odnesu i sarane kao svakog drugog čoveka —
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Otvarajte kapiju! — viče ushićena gospođa Jelka. Dakle, naš Ljuba je bio u tim kolima, pa sišavši pozdravi: — Dobar dan, jeste l’ radi gostima? — O, drago nam je; izvolite unutra. Sad idu unutra. Ljuba neće prvi da ulazi u sobu, učtiv je.
Upregnu i odu. Gospodar Pera obukao je svoj najlepši kaput, premda je bio poslen dan, pa stoji pred dućanom. Nije čudo, ima gosta mladoženju! Ljuba je sa svojom furom stigao u vinograd.
Gosti odu. Čekmedžijiću dugo čekati, pa treći dan sedne na kola i ode u selo Ž. da se sam sa popom razgovara. Kada dođe u selo Ž.
Dođe večera, opet ga časti, ali ništa ne spominje. Ljuba čeka da tata započne, ali kad drugi dan, tata ga još ne pušta, a ovamo ništa ne spominje.
Ljuba je kod kuće još tri dana za Savkom žalio, četvrti dan mu je ljubav ishlapila, a peti dan mislio je na novu prosidbu. IV Ljuba se misli na koju će stranu sad.
Ljuba je kod kuće još tri dana za Savkom žalio, četvrti dan mu je ljubav ishlapila, a peti dan mislio je na novu prosidbu. IV Ljuba se misli na koju će stranu sad. Sad bi se baš uprkos zaljubio.
— Ništa! Baš sam o Usekovanju stvar započeo, pa mi je i sreća usečena. Nema ništa! Ja prvi dan kod nje, a ona drugi dan ode s kapetanom na iluminaciju! Nego tražimo drugu!
— Ništa! Baš sam o Usekovanju stvar započeo, pa mi je i sreća usečena. Nema ništa! Ja prvi dan kod nje, a ona drugi dan ode s kapetanom na iluminaciju! Nego tražimo drugu! VII Sad dolazi Čekmedžijić sa čika-Gavrom u varoš S.
— Pa, kako ste, gospođa-Makro? Al’ vas davno nisam video! Vidim, hvala bogu, svaki dan ste sve lepša i lepša — izgledate kao lubenica.
— Idi, tornjaj se odavde, ti i onako gospođu Makru svaki dan vidiš, al’ ja retko. Zaželeo sam se videti je. Kad je čika-Gavra Pinterića istisnuo, seo je vrlo blizu do gospođe
Takovo još nigde nisam čitao. — E, možeš onde svaki dan čitati i to gde otac sina, a sin oca za raspikuću proglašuje. No, mani se sad toga, pa da idemo ovamo gdegod bliže.
Kako sam se odučio od ranog ustajanja, i to sve otkako sam se dao na ženidbu! Pre toga svaki dan već u četiri sata sam otvarao dućan, a sad valjda već ima i osam! — Tako će što i biti. Ded’ ustaj! Ljuba ustaje.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Primicao se dan retke sreće i on, iskidan prošlim nevoljama, potpuno sam i povučen posle svih patnji, sa potrebom one žive uzbudljive
prošlim nevoljama, potpuno sam i povučen posle svih patnji, sa potrebom one žive uzbudljive radosti očekivao ga je kao dan početka svoje duševne ravnoteže i svetlosti života, dan umirenja i obnovljenja. A sad šta?
sa potrebom one žive uzbudljive radosti očekivao ga je kao dan početka svoje duševne ravnoteže i svetlosti života, dan umirenja i obnovljenja. A sad šta?
A dan je odmicao sporo i Hristić je, zakovan na istom mestu, nervozno pogledao u onom pravcu odakle su dolazila topovska zrna
Pa je on i to probao ali nije požutio, a ono sirće, na protiv, dobro dejstvuje i svaki je dan kod kuće neiskazano veliki dobitak.
on pozove ženu da sedne tu kod njega, uz sam krevet, uzme je za ruku i priča joj šta znači to samo jedan jedini dan na frontu, pa se čudi kako nije do sad sav osedio kao ovca kad pomisli koliko je tih crnih dana preturio preko glave.
Jer to nije dan nego večnost i još kad čovek pojma nema dokle će se to nemilosrdno razračunavanje produžiti, a pored toga ne stoji
Gnusni su joj užasno ti neljudi, jer svaki dan streljaju one nesretne vojnike što dolaze ovamo da vide kuću i familiju pa da se vrate, i pošto pobiju one jadnike tu u
Znam, reko', i sama. Još turskog rata upropastio se negde oko Bitolja, pa posle piše, piše svaki dan, a nikako ne dolazi na odsustvo k'o drugi, dok jednog dana, kad nije imao kud, on dođe, i sad: nit' mu valjam ja, — a
Pa tek šešir na glavu — op, ode negde. — Isto — prekida je ogreѕѕe — i ona rđa mene nikad ne pita. — ...Tako jedan dan, tako drugi, tako treći. Pođem ja, Boga mi, jedanput za njom.
Uvek sam uživala dobar glas, i sad evo ona nesretnica da me ukalja. Sutra dan, sedim ja i plačem, kad pogledam: neko ubacio njeno pismo; pogledam ja na patosu, između kreveta i ormana, stoji pismo..
Jest, drugi, a ti, Jurišiću, glavo, upamti ti nisi ni rođen da u nju veruješ i da se u nju nadaš“ Sutra dan, onako neispavan i umoran, nervozan i rastrojen, Jurišić, nespretno i grubo izazva raspru, On teče da zna sve,
Afrika
Uveče, kad svrši posao, dolazi na kljun broda. To je savršen bretonski tip. Treba ga videti kako ceo dan riba lađu, bos, polunag, sav preplanuo, pa sa mukom poverovati da može da zna za toliku masu knjiga.
Ceo dan horizont je pokriven teškom mlečnom zaparom kroz koju se sunce sliva kao rastopljeno olovo. More, koje je inače toliko
17 „ Dakar. Jedno veče puno uzbuđenja. Pred njim dan vreo koji upija svu plavu boju neba i mora. Sve je u belim isparenjima. Jasno se vide tela riba, koje lete ispred broda.
Imam tuš morske vode preko puta i da nije pokreta koji ostaje slobodan i lak, dan bi prolazio kao u parnom kupatilu. Vuije mi se smeje.
U svakom slučaju koliko je smešan onda napor belih da uvedu u hrišćanski duh crne! Ja po ceo dan gledam odozgo ova dva mala crnčeta, golišava, toliko lepa, umilna i vesela. Ne viču, ne plaču nikad, ne diraju ništa.
me je Vuije, da mi kaže da je grom koji je udario pre neku noći pogodio u prednji most lađe ostavivši jasan trag, da je dan ranije brod zato svirao tri puta sirenom, prolazeći pored jednoga crnačkog sela, što su crnci iz okoline Tabua
Češljanje traje ceo dan a frizura će trajati i više meseci. Grupa oko berbera koji nasred ulice briju glave ljudima. Dva-tri sasvim bela crnca
Niko ne bi rekao da taj svet koji se smeje po ceo dan, ima u stvari uzbudljiv život zbog svih onih neizvesnosti i opasnosti koje pretpostavlja da vidi u svačemu oko sebe.
Oni su otišli u polje, i niko ne zna gde su ni kad će se vratiti; možda večeras, možda tek kroz dan-dva. Silazimo svi na reku da bih uzeo šalupu kojom sam juče došao na Komoe, i koja ima sad po dogovoru da prođe.
Plaćam cvsta pedeset franaka više za svu šalupu, samo da bih jedan dan dalji upotrebio u kome drugom kraju. I napuštam ovaj kraj, koji je svakako najdivniji na svetu, o kome kao da sam sanjao
Kod njega je već bio jedan drugi belac, koji je samo dan ranije stigao sa severoistoka, od plemena Lobi. Ovo je pleme toga trenutka bilo u punoj pobuni, ubijajući belce gde
Uplašen sam da to nije početak sunčanice. Ceo ovaj dan više me je izmučio čekanjem no da sam činio bilo kakav napor putujući. Jedva ulazim u prvi evropski bengalo.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JANjA: Za ono Jovan, što sedi ceo dan u kafana i igra šervinclu? JUCA: Kakav je, takav je; bar je mlad i moja prilika. JANjA: O, lepo!
Nisi jošt ni opravljena kao što valja. A drugo, nisi nigdi ni na vospitaniju bila. Baš treći dan Uskrsa na jutrenju je o tom bio razgovor.
Tako sam ja poznavao jednoga, koj je svaki dan u kafanu dolazio, a nikada ni krajcare nije trošio. Ovaj jedanput opazi gdi se igraju karti, pa, polakomivši se zar na
(Otide s Petrom.) MIŠIĆ: Čudan starac, kako se on za svaku malenkost zauzima! JUCA Tako me, vidite, po ceo dan čangriza i jede. KATICA: O, on je vrlo dobar čovek, verujte! POZORIJE 5.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Na njima su se, po ceo dan, pa i sada, mogli videti eskadroni konjice, koja prelazi u kas, pa galop, i juriša. Nepomično, i crveno, stajali su
Te godine je bilo mnogo groznica i na grobljima je, skoro svaki dan, bilo po nekoliko sahrana. Za trenut, stojeći nepomično sa reskriptom Krigsrata u ruci, Garsuli je imao utisak da je
i osećao je tu razliku, da je on, tu, dole, a da tamo gore proleće rumeni, da je tamo svakako, sad, divan, proletni, dan, a on ne može da ga vidi i možda ga nikad više i neće videti.
Muževi su mogli da ih posećuju samo kad je dan presvlake. Iz tih koliba, stalno se čuo plač dečiji. Bagremovi su bili ceo taj forpost zarasli.
Ali, ja sam, da se ide. Ako imaš čvrstu nadeždu da se treba dohvatiti Rosije, ja ću poći. I tako umirem svaki dan ovde, od straha, da mi Đurđe nekog ne ubije! Piši ti tamo, u Beču, da svi mi idemo, i deca, i ja, i Đurđe.
Tako su rođaci ispratili Pavla Isakoviča. Bilo je to uoči nedelje Svetih otaca Prvog vaseljenskog sabora, na dan Pahomija Velikoga godine 1752, maja meseca.
Hoće da je vidi na svom samrtnom času, kraj sebe. Morali su da mu meću pijavice za vrat. Proklinjao je dan, kad je Isakoviče upoznao. Dabogda, Petar nikad sreće više ne imao!
A dolazio je i Einnehmer, da ribolov naplati! Taj čovek je bio – iako je bila vrućina – svaki dan, u dugom, plavom kaputu, kakav se u to doba nosio na Rajni i u Lotaringiji, i padao je u oči izdaleka.
U mislima, ma gde se oni nalazili, Isakoviči su provodili čas, dva, svaki dan, u Mahali, ili u Hrtkovcima. Deca su se tamo, po kućama, zvala, i krstila, imenom Isakoviča.
A bio je prešao sedamdesetu. Posedeo bi kod Pavla, dan, dva, izbrojao vrata i pendžere, na kući, i čudio se koliko ih ima, koliko, pa bi zatim, isto tako pešice, skromno,
Ni jedan Isakovič neće više ostati u Temišvaru. Mahala je, eto, još dan, dva, tu, u bagrenju, sa njegovim veteranima, invalidima, rođacima, kumovima, i njegovim uspomenama.
Ševe su treperile u vazduhu, nad Mahalom. Dan je bio topao i bagrem je mirisao. Sve se u Mahali činilo mirno. Trifun je sedeo, očekujući ženu, nestrpljivo, tog
Teodosije - ŽITIJA
I plod molitve po prirodi se rodivši, od Boga dan, Bogu ce i nameni, što i bi. Kada je zatrudnela supružnica i kada se približiše dani rodi muško čedo po prošenju
češće ih pročitavaše i iz njih početak premudrosti — Božji strah crpljaše i prihvataše se božastvene ljubavi iz dana u dan, oganj ognju dodajući željom nesitom.
I smatrahu kao da nije od njih rođen, već da je zaista od Boga dan. Kada je došao do sedamnaeste godine uzrasta svoga, roditelji njegovi stadoše razmišljati da ga po zakonu ožene.
Ako me kad roditelji ushtednu oženiti, zadržan ljubavlju prema telu neću dostići takva života. Ni jedan dan ne bih hteo posle ovoga ovde ostati, da me se kako slastoljublje ovoga sveta ne bi kosnulo, i da protiv moje volje ne
Kada je svanuo dan, blagorodni stadoše tražiti gospodina svojega, i gle, nigde ga nisu mogli videti ni naći. Rekoše: — Da se ne šali s
“ A vojvoda uze pismo i sa blagorodnima otpust izmoli, pa na silne konje usedoše, što je više moguće dan i noć goniše, i ništa ne uspevši stigoše u slavni grad Solun, u kome vojvoda bi primljen sa čašću.
Pošto su se na večeri dugo zadržali, zapovedi iguman da se udari u bilo, jer bejaše dan nedelje. Ustade iguman i s njime mladić, i odoše u crkvu na molitvu.
I tako ućutavši opkoliše kulu, čuvajući stražu. Kada je dan stao da sviće, on opet nagnuvši se s kule pozva vojvodu i blagorodne (momke), i javi se svima anđelskim inočkim
i pet dala, i nedelju dana, i svaki je po svojim mogućnostima držao post, jer behu sveti veliki, posti četrdesetnice, a dan subotnji nastajaše, pa je žurio da ih nasiti toplim hlebovima, jer žaljaše da primi njihove tople molitve.
sazivajući ipate i vojvode, tisućnike i satnike i ostale blagorodne, a ujedno i male sa velikima, odredivši naročiti dan za sabor, zapovedajući da niko ne može izostati, jer veliki savet hoće da održi.
I kada se približavao određeni dan, pristizahu i blagorodni kupeći se sa svih strana. I kada su se u određeni dan svi skupili kao na neki bezmerno veliki
I kada se približavao određeni dan, pristizahu i blagorodni kupeći se sa svih strana. I kada su se u određeni dan svi skupili kao na neki bezmerno veliki zbor, stavši posred sviju, zapovedi da se pročita pismo njegova sina da svi
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Kad su došli na Krf hiljadama umiru od iznemoglosti, ali posle četiri meseca se oporavljaju i pripremaju dan oslobođenja. Oni koji su ostali u zemlji, zauzetoj tuđinom, držali su se isto tako divno.
nego u mnogim drugim dinarskim krajevima i da su usled toga češći hajdučki tipovi, kojih uostalom nestaje iz dana u dan. U tursko doba se Stari Vlah smatrao kao prava hajdučka oblast.
Sve je utvrđivano naredbama: i kako da se zemlja obrađuje, i kada da se usevi seju i žnju, gde i kada da bude pazarni dan i gde da se crkva podigne itd.
Čak su i vrlo pobožni, brižljivo pohode crkvu, mole se Bogu dva-tri puta na dan, poste sredom i petkom i sve pravoslavne poste.
On je još i danas trgovačko središte i njegov pazarni dan — subota — veoma je posećen, naročito otkad je podignuto tržište.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Zaista, seljaci idu u mlin samo kad moraju, a pseći knez Žućo odlazi tamo svaki dan da pravi zasjedu mačku Toši. Ljut je na nj zbog neke džigerice, pileće ili teleće, to se već davno zaboravilo kakva je
sve strane širio leden val straha tako da je lišće u okolini zimogrožljivo treperilo, a zaspale ptice sanjale su zimski dan i drveće pod injem. Uznemiri se čak i sova na jednoj šupljoj bukvi i uplašeno huknu: — Uhu-hu, ko je tu?
Miš se uspuza uz kukuruzovu stabljiku, omirisa jedan klip i zabrinuto reče: — Još koji dan, i ti si gotov, skoro su zreli. — Pa šta da radim? — prepade se Šarov.
— Tošo je lukav i mudar. Idem da se kod miševa za nj propitam. Čitav dan i noć Miš prorok propitivao se za mačka Tošu, ali mu niko ništa ne znade o njemu kazati.
Sad se Žućo svaki dan šeta ispred Trišine vodenice i hvali se kokošima i vrapcima kako je on Toši došao glave. Hvali se, hvali i liže brašno
Odlaze u goste u veliko vojvodstvo Miša proroka i tamo pod starom kruškom vode duge razgovore. Jednom godišnje na dan mačkova povratka, čiča Trišo i krčmar Vinko Šljivić sastaju se kod vodenice, piju kao ribe i prijete mjesecu: — Čekaj
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
je s mojim krpicama Nećeš da ih vratiš nećeš Spaliću ti ja obrve Nećeš mi dovek biti nevidljiva Pomešaću ti dan i noć u glavi Lupićeš ti čelom o moja vratanca Podrezaću ti raspevane nokte Da mi ne crtaš školice po
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
ZAPIS O PARADNOJ AŽDAJI Na dan Prvoga maja u Beograd je doputovala jedna aždaja iz pasivnog kraja. Nikome ništa nije rekla, pošto je bila
Nušić, Branislav - POKOJNIK
) Sčastljiva, to je srećna. (Čita.) „Dorogoj moj Andrjuša, každim dnjem boljše menja ljubit”. (Govori.) On je svaki dan sve više voli. (Čita.) „On očenj laskovij ko mnje; smotrit na menja kak na obraz”. (Govori.) Čuva je kao ikonu. (Čita.
Da mi je da se osamim, da se povučem, da razmislim. LjUBOMIR: Kad biste otputovali gde na dan-dva? PAVLE: Kad bih otputovao? To bi možda najbolje bilo. (Kratko razmišljanje.) Tako ću učiniti, otputovaću.
MARIJA (povlači se). XIII NOVAKOVIĆ, PAVLE NOVAKOVIĆ (nailazi vrlo ljubazno): Dobar dan, bio sam na građevini, pa vidim nema te. Rekoh da nisi što slab, te dođoh...
Ovoga časa pada mi na pamet kako bi to divno bilo da se nisi primio državne službe pa po ceo dan da sediš kod kuće, pripadaš samo meni i ja samo tebi. (Smeje se.) Detinjasto, zar ne?
Požuri, molim te! (Ostavlja slušalicu.) Evo ga ide! XI SPASOJE, PREĐAŠNjI SPASOJE (novopečeni bogataš): Dobar dan želim! (Ljubi ruku Rini.) Izvinite, kucao sam dva puta. Ne želim da vas uznemiravam, svratio sam samo da vas umolim.
Moja bi kćerka htela da pogleda po radnjama štofove za venčanu haljinu, jer, znate već, venčani dan se približava. A ona to ne bi htela bez vas, ona tako veruje u vaš ukus da ne bi htela bez vas.
I dođe lepo, je l, pa: „Dobar dan”, a ja njoj: „Dobar dan, izvolite!” NOVAKOVIĆ: Nije ovde pitanje šta može da bude a šta ne može, nego: on je tu!
I dođe lepo, je l, pa: „Dobar dan”, a ja njoj: „Dobar dan, izvolite!” NOVAKOVIĆ: Nije ovde pitanje šta može da bude a šta ne može, nego: on je tu! SPASOJE: Ali kako? Odakle?
SPASOJE (čita jedan naslov): Čujte samo, molim vas: „Mrtvi se dižu”. ANTA (čita): „A kad dođe suđeni dan smrti, mrtvi će se dići iz grobova”. NOVAKOVIĆ (čita): „U parceli 17 grobnica 39 otvorila se i mrtvac se digao”.
) XVII PAVLE, PREĐAŠNjI PAVLE (ulazi i pogleda po svima): Dobar dan! SVI (niko mu ne odgovara, niko ne okreće glavu. Ostaju u stavu u kome su bili).
Ostaju u stavu u kome su bili). PAVLE (duža pauza, on ih posmatra i najzad ponavlja): Dobar dan želim! SPASOJE (ne osvrćući se, gledajući i dalje u tavanicu, savladan prgavošću): Čuli smo! PAVLE: Mislio sam...
SPASOJE: Ne krije se, dušo, ali je taj razlog takve prirode... VUKICA: Mora da je to vrlo čudan razlog. Zakazati dan venčanja, objaviti to tako reći celom svetu, štampati i pozivnice, pa ujedanput obustaviti sve to...
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
prstiju, onako kao što ponekad stoje balerine, ona se zagrcavala govoreći da smo ludaci, da je ovo jedan sasvim šašav dan, ali da bi bilo idiotski izgubiti ma i jedan jedini trenutak od njega.
II Kad sada mislim na taj dan, volim da ga se sećam bez ludnice koja je nastala posle, kad sam se vratio kući, sa zamazanim nogavicama, i zatekao
je da postane lekar, ali se onesvestio čim je ugledao prvu galvaniziranu žabu, prešao na književnost i sad taj nesrećni dan proklinje kad god prima platu ili donosi kući zadatke za ispravljanje.
gleda nekog iza vas, iako je imala najlepšu malu tetkicu u gimnaziji i oči tamnomodre i baršunaste, nalik na cvetove dan i noć koje smo krali sa katoličkog groblja.
Tvoj očuh, ne čini li ti se da tvoj očuh ceo dan radi za dobro naroda? - njeni dlanovi bili su još na mojim obrazima, ali sam ja osećao kako mi se mišići stvrdnjavaju
Prišla je noseći komad hleba namazan mašću kao da sam i ja jedno od one dece kojoj je po ceo dan mazala te komade teške najmanje pola kilograma. Rekoh joj da nisam gladan. - Ne laži!
Ja sam ostao da ležim u potkrovlju, iako je već uveliko bio dan, jer je bila nedelja i nije trebalo ići u školu. Pokušavao sam da zamislim izraz Melanijinog lica, sad već sasvim
Pa to je divno! - okrenula se i zagrlila me, iako je još bio dan, iako smo bili na groblju, a Ataman sedeo na spomeniku zaprepašćeno buljeći u nas. - Vi ste dve budale!
Jede li ona još nešto sem gramatika? - rekoh smejući se, a Rašida odgovori da to nije za smejanje, danas je važan dan: kornjača je podsetnik na taj dan. - Kakav dan? - u uzbuđenju preskočih dva groba odjednom, a onda stadoh.
- rekoh smejući se, a Rašida odgovori da to nije za smejanje, danas je važan dan: kornjača je podsetnik na taj dan. - Kakav dan? - u uzbuđenju preskočih dva groba odjednom, a onda stadoh. Rašida je ćutala okrenuvši glavu od mene.
- Kakav dan? - u uzbuđenju preskočih dva groba odjednom, a onda stadoh. Rašida je ćutala okrenuvši glavu od mene. Pokušah da joj se
Bilo je hladno i bez mirisa i ja ga bacih. Rašida je i dalje ćutala. - I ti još ne znaš kakav dan? - otkravila se na kraju, zatim rekla da je to jedna značajna godišnjica. Dvonedeljnica, u stvari.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
„Gospodar Sofra” — tako se zvao u poslen dan — svecem i nedeljom, u crkvi ili kakvoj crkvenoj sednici zvao se „gospodar Sofronije Kirić”, i tako se i potpisivao.
U dućanu, u običan dan, na sebi je imao stari kratak „jankl”, leti i bez njega, sa zasukanim rukavima na košulji, pa onda uvek čakšire u
Nije se nosio kao gospodar Sofra. Premda je u poslen dan i on nosio „jankl“ od manšestra, ali pokraj toga pontalone i kapu.
Krečar je baš bio kod kuće. Bogat čovek. Tu je već kod Krečara. — Dobar dan, Jovo. Bi l’ pogodio za što sam k tebi došao? — Otkud ti kod mene? Milo mi je, sedi.
Bilo je osam sati. Uđem u dućan, onde samo Tatijana, baš je meso ređala. Reknem joj: „Dobar dan, gospođo Tatijana, šta mi radite, nisam vas odavno vidio”. A ona odgovori.
Ne ištem ni krajcare. Gospođa Tatijana malo misli se, pa opet: — Dajte mi na promišljanje jedan dan. — Nek’ bude tri dana. Sad zbogom! Imam posla. Posle tri dana poručite mi. — Zbogom. Ja ću opet kroz dućan napolje.
E badava, ljudi smo, zaljubio sam se. Mučno čekam treći dan; kad evo baš treći dan pred veče pošlje gospođa Tatijana jednog svog rođaka k meni, i javi mi da dođem, da će me pre
E badava, ljudi smo, zaljubio sam se. Mučno čekam treći dan; kad evo baš treći dan pred veče pošlje gospođa Tatijana jednog svog rođaka k meni, i javi mi da dođem, da će me pre podne u deset sati
Odma’ sam poznô da je stvar dobro ispala. Iz očiju devojke ne poznaje se ni žalost ni radost. — Dobar dan, gospođo Tatijana, evo mene, hoće l’ biti štogod? — Svršeno je, moja Sofija od svoje volje pruža vam ruku.
Za osam dana sve je to u redu. „Auspruh”, i taj je u redu. Približava se četrnaesti dan. Čamča žurbeno trči od gospodara Sofre ka Krečaru, sve uređuje, samo da se šta ne zaboravi; već je i sam sklopio za se
Kad nastane pretposlednji dan, dali su u crkvi za sebe u „tišini” službu božju otslužiti, i tu je pojao gospodar Sofra sa Čamčom, pa posle svršetka
Strašno mučenje. To je Pera već u svom detinjstvu gledao svaki dan, i srce mu otvrdlo. Dolaze noću lađari u mehanu, muzika svira, piju, igraju; to se Peri dopada, pa kad otac nije kod
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
U NjEMU, ZVEZDA 5 II ODOŠE, I NE OSTADE ZA NjIMA NIŠTA. NIŠTA 12 III DAN I NOĆ, PROTICALA JE ŠIROKA, USTAJALA REKA, I U NjOJ, NjENA SEN 28 IV ODE VUK ISAKOVIČ, ALI ZA NjIM ODE I FRUŠKA GORA 38 V
Udaren od konja više kolena, pre neki dan, kad je počeo da skuplja delove puka, još se budi noću od bola, ali taj bol umine brzo, kao i strašna malaksalost i
Krivonog i težak, on je tih poslednjih dana opremao svoje ljude, jašući ceo dan. Psovao je njene zagrljaje i poljupce. Bila mu je dosadila.
i gazeći do pasa vodu, vičući, otiskivali čamce od obale, dotle su neki promrzli bednici, najmljeni da vuku čamce ceo dan, celu noć i još jedan dan, uzvodu, već počeli da potežu užad i da gaze blato.
otiskivali čamce od obale, dotle su neki promrzli bednici, najmljeni da vuku čamce ceo dan, celu noć i još jedan dan, uzvodu, već počeli da potežu užad i da gaze blato.
On poče da tiho pevuši i da je ljulja, a ćerčica mu leže na grudi i zaspa. Spremao se topal, proletnji dan, posle kiše.
Nad večernjom maglom pojaviše se modre padine brda i šume, što su bile suhe i retke, tako da im se na dnu još crveneo dan. Nad tim šumama što su se videle sa svih strana, zatreperiše zvezde i zazričaše nebrojeni popci.
Taj je jedini dočekao da se sasvim razdani i da ga obasja sunce. Sutrašnji dan bio je određen za pregled puka. U ranu zoru već probudiše ih trubači i dobošari.
Pošto je Isakovič ceo dan proveo u zgradi Komesara, zapovedništvo preuze najstariji kapetan, Piščevič, iz Šida. Čekahu, tako, pred crnom
Jer blagorodni major i predvoditelj Slavonsko‑podunavskog polka, Vuk Isakovič, završio je dan u Pečuju, pred polazak na bojište, teško i zlo, što ostali nisu znali.
ponavljao sve iste reči o Carici, o Dvoru, o Beču, što su trebale Isakoviču da posvedoče ono što beše i tako jasno kao dan, a to je: da treba da bude katolik.
Katarine Sijenske, stigmatizovane i zagledane u nebo, Komesar je najposle prestao da viče. Vikao je dosta ceo dan i mislio je da je vreme da to prepusti biskupu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Tako, recimo, trudnica nerotkinji „metne pod pojas hlebnog kvasca, te prenoći s njim, pa ga drugi dan pojede“.³⁸ U Hercegovini veruju da će, ako trudnica dâ nerotkinji „kroz plot tri puta zalogaj mesa iz usta u usta“,
Takođe se magija za plodnost vrši u proleće na dan prvog marta koji, se u okolini Skoplja naziva „letnik“, jer se ranije smatralo da tada započinje novo leto.
Na taj dan su stanovnici Ormana, zapravo nerotkinje i muževi bez dece, dolazili da traže pomoć od zmija koje su se u to vreme
Doba dana pogodno za svadbu jeste prepodne, kada dan napreduje. Već je rečeno da raznovrsni i često krajnje neobični, naoko besmisleni, magijski rituali koje izvode
U Crnoj Gori „kada se djevojka rodi, valja oni dan glavnje na oganj prevrnuti, da se za djevojkom rodi djetić“.⁵³ Kada se rodi žensko dete, u đevđelijskoj kazi „odmah
U našem narodu postoje mnoga verovanja o tome kakve će osobine imati dete rođeno u određeni dan u nedelji, u određeni čas itd. Deca rođena prestupne godine, veruje se u Boljevcu, ne žive dugo.
Poljicama se tačno znalo kakvo će dete biti, odnosno koliko će biti pametno, zdravo ili dugovečno, prema tome u koji je dan, računajući od mesečeve mene, rođeno. „Kad se rodi dite 1. dan po mini, puno će živit, a često se razboljat, 2.
„Kad se rodi dite 1. dan po mini, puno će živit, a često se razboljat, 2. dan biće sritno, ali more lako umrit kroz malo dana, 3.
„Kad se rodi dite 1. dan po mini, puno će živit, a često se razboljat, 2. dan biće sritno, ali more lako umrit kroz malo dana, 3. zlo opako, i lako da oblazari, 4.
dan biće sritno, ali more lako umrit kroz malo dana, 3. zlo opako, i lako da oblazari, 4. dan u kojemu se rodija Abel, dobro dite, ali malo će živit“ itd.
¹⁵ Za njega se kaže: „dobar ga dan donio“. Posebna sreća očekuje onog ko se rodio na Ilindan, veruju u Bosni i Hercegovini.
Simeuna (1. septembar) biti siromašno. Dete rođeno na Badnji dan biće nesrećno, a rođeno na Božić još nesrećnije. Kažu da su se nekada takva deca spaljivala, budući da nisu bila
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Televizija! Da sam samo znao, mogao sam još tada kazati ravno u kameru: »Dragi gledaoci, današnji dan obilovao je događajima; kako u zemlji, tako i u inostranstvu!« Bio bih prvi. Ovako — ništa. Da sam samo znao! 1950.
Rastaće se jedanput zauvek, jer njihova veza ne vodi ničemu. Nastaviće da žive bez ljubavi dan, dva, tri nedelje, a onda će se ponovo naći u »Hungariji« da kažu jedno drugom da njihova veza ne vodi ničemu.
Sve teže da zakoračite u novi dan. Da otvorite oči i kažete dobro jutro usnama izgorenim dimom i učtivostima. Najradije biste spustili šalone i
Ovo je moje mesto! Ali, ko može da poseduje more? Gledao sam kako im iz dana u dan tamni koža, pratio letnje ljubavi, bio slučajni svedok malim avgustovskim prevarama, slušao ispovesti i zauzvrat se
A đavoljeg rumunskog grofa nijesu — oba mi oka ispala, ako jesmo! Sam je od sebe poludeo i šetao »po vascijeli dan kroz one dvades' i četiri sobetine. Djeca, kolonistička, polupaše mu one đavolje kugle, u bašti. Djeca ko djeca!
svoj obrasloj u šikaru koja je čoveku dosezala do pasa, a dan kasnije — u potpuno pustom i pretužnom Mesečevom predelu, na nekoj crvenoj zemlji, po kojoj je bilo rasuto oštro kamenje
Gledajući tako iz dana u dan prema severu, oni mogu da vide dolazak srećnih, nepoznatih ljudi, što puni sebe hrle prema moru, pritišću do daske gas
ljudi kako cvile i kukaju, bespomoćni bez svojih kola kao goli puževi bez kućice, starci ih odvode kućama i goste po dan-dva, dok se malo ne oporave; teše ih i smiruju, učeći ih da automobil nije najvažnija stvar u životu, a onda se
« »Ali, vidite, drage devojčice«, misli sigurna dama, »doći će dan kada ćete morati da siđete sa svojih gumenih točkića! Imaćete muža koji tri dana ne svlači pidžamu bez dugmadi...
One će ti verovati. »Smršala si... Prolepšala se!« Zavidiš im, ali znaš: nema više povratka, nema, nema, a onaj dan kada će te otpisani autobus čekati na trgu neodgodiv je, sve bliži i bliži. Šta je to s tobom, mala?
Već treći dan kako ispred njihovog zastrtog stola defiluju talenti i obožavaoci. Prvog dana još im je i bilo žao tih mladića i
— Je l' se ti nešto ljutiš? – upita Žan Žik, spustivši neprihvaćenu ruku. Kasina se utiša. Ovde se ne dešava svaki dan bogzna šta zanimljivo i jedan ovakav susret nije mogao da prođe nezapaženo.
Matavulj, Simo - USKOK
Seljak ozdo odgovori: — Vaistinu, šjor, vi ste zaboravili da je danas naš Badnji dan, da se, otkad je Kotora, a u mirno vrijeme, na jutrošnje jutro grad ranije otvarao da bi narod mogao na vrijeme doma!
Ama čuda da nema više Crnogoraca, kao na današnji dan! Od Crnogoraka nije samo pažnju privlačila, nego prosto oči plijenila jedna od onih dviju djevojaka, stasita, prsata,
Krstinja zasu žitom njega i badnjak, govoreći: — Daj bože i s tobom zajedno, Badnji veče i svaki blagi božji dan! Knez položi badnjak na ognjište.
— Ja bih mogao sjutra da ga pohodim? — Ne sjutra. Prvoga dana Božića polazi se samo brastvo! Prekosjutra, na Božji dan, možemo zajedno! Po svoj prilici, ići će i knez i još dvojica-trojica od naših!
Francuz je nâjlak uzmicao, a vladika ga u korak pratio, dok, šesti dan po Malom gospođinu dne, ne zauzeše debeli Brijeg. Tu je bio žestok boj, koji je trajao cio dan i komad noći...
Tu je bio žestok boj, koji je trajao cio dan i komad noći... Stevo umuče i obori oči. Krcun reče Janku ispod glasa, ali svi mogahu čuti: — Tu je poginuo Joko
To je bilo četvrti dan po Krstovu dne. Mi se povukosmo u novska brda, k Mojdežu, Kamenom i Mokrinu. Malo bi, istijem putem dođoše Rusi za
Od našega plemena izabraše dva Petrovića, guvernadura, kneza Draga i mene. Peti dan nakon toga kretoše se galije i mi na njima, božja ti vjera zapamtismo to dobro, jer nam nikada grđe ne bje, ni u
Treći dan stigosmo blizu grada Korčule, pod njeki manastir, gdje je bio francuski šanac. Tu, nakon ure i po žestoka boja, provalis
— Na Badnji dan čusmo da je Turska objavila rat Rusiji i da se Francuzi i Turci u dubrovačkom bratime. A na Korčuli još razabrasmo da
— Mislim ga odvesti gospodaru, na Vasiljev dan. I bez toga bjeh naumio poći gore toga dana. — Lijepo, vaistinu! — prihvati starac.
Ja ne mogu s tobom, znaš ja sam njihov najveći glavar, pa je u redu da najprije oni k meni svi dođu na današnji dan. Ono sinoć, ono već bješe druga rabota! Hajde zbogom! Janko otide k Mrgudu.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
(Mane glavom na mater i odlazi.) DEVOJKA: Kakvi su to strani ljudi? MATI: To su prosioci. Ja ne znam kakva si. Svaki dan čitam i govorim da čistiš ljudski, a tebe ni briga. Daj ovamo tu metlu! Gle, kako ti vise peškiri!
Evo sve što vidite ovde, to je njino i Božije. PROVODADžIJA: To je lepo. MATI: I MI SMO već stari, koji dan jošt, pa kom će sve nego njima.
Gospodična, vi ćete viditi kako vas ja rado imam. DEVOJKA: To mi je vrlo drago. MLADOŽENjA: Jedva čekam dan venčanja. DEVOJKA: I taj će proći. MLADOŽENjA: Zar ste vi tako nečuvstvitelni?
Nije prošlo ni šest nedelja, pak gle što čini. PROVODADžIJA: Vi ste još srećni, to jest, drugi počnu odma deveti dan. MUŽ: Tako vi radite? Napolje iz kuće! ŽENA: Napolje! (Provodadžija pobegne.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
je oslabila, ali zapamćena jednom zauvek, i sada kroz sklopljene trepavice: Ispred njega treperi zlatan i tih jesenji dan, drumom se kotrljaju kola i prolaze ljudi, ali starac ih skoro ne vidi, čuje samo razgovor i škripu kola, i to mu je
U svakom slučaju, nije na nama da odlučujemo o opravdanosti življenja: naporan ili lak, život nam je dan da ga ispunimo kako najbolje umemo.
Pritisnuti nedaćama, Ćopićevi seljaci umeju da se raduju sitnim promenama kojima je ispunjen dan, da se vesele tajnim zvucima i prelivima boja.
Deda Rade, ta lepa pravednička duša, ovako tuguje za svojom umrlom ženom: I tako iz dana u dan: dedove žalbe sve su kraće i bezglasnije, dok se najzad ne svedu samo na mrmljanje i potvrdno klimanje glavom.
Pesnik piše za potrebe dečjih listova i časopisa, iz dana u dan i iz nedelje u nedelju, za stroge rokove radijskih i televizijskih emisija, za priredbe i proslave; stvara tekstove za
D kao dobar dan, D kao slatki nadev jezika. Grafički znaci za slova nastali su iz slika, dakle iz crteža koji su predstavljali
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Ko je tome uzrok? Govorite, ko je tome uzrok? GAVRILOVIĆ: Mi ne znamo. LEPRŠIĆ: No dan i za nas sviće. Glas slobode, koji se po Evropi ori, odziva se i u prsima junačkog Srbina.
5. GAVRILOVIĆ, PREĐAŠNjI SMRDIĆ: Evo i gospodina Gavrilovića. GAVRILOVIĆ: Dobar dan želim. ŠERBULIĆ: Jeste li i vi čuli da dolazi. GAVRILOVIĆ: Jesam. SMRDIĆ: Pa gdi vam je kokarda madžarska?
ŽUTILOV: Ne brinite, gospodin Šerbulić, biće službe i za vas. ŠERBULIĆ: To ste mi jošt prvi dan kazali, pa na tom je i ostalo. Rodoljupci, vi rodoljupci! Šta ste za narod učinili? SMRDIĆ: A šta ste učinili vi?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
patrijarh Arsenije III, 1705, u pismu jednom ruskom boljaru, piše o stanju preseljenog srpskog naroda u Ugarskoj: »Bežeći dan i noć sa svojim osirotelim narodom od mesta do mesta, bacan tamo-amo kao lađa na pučini velikoga okeana, očekujem kada
od mesta do mesta, bacan tamo-amo kao lađa na pučini velikoga okeana, očekujem kada će da grane sunce i pokaže se dan, da uzmakne tamna noć i hladna beda naše nesreće.«2 Ta vremena »teška i usilna« nisu prestajala.
sadašnjemu čelovječeskomu rodu«, novo doba kada se Evropa prekrilila mnogobrojnim naučnim ustanovama i kada svaki dan izlaze na svet »premudro sočinjene knjige«.
Obradović je polazio sa gledišta da u pitanju književnoga jezika »s pomoću staroga novi će se od dan do dan u bolje sostojanije privoditi«, i pisao je u osnovu narodnim jezikom, ali stručni književni i apstraktni izrazi
Obradović je polazio sa gledišta da u pitanju književnoga jezika »s pomoću staroga novi će se od dan do dan u bolje sostojanije privoditi«, i pisao je u osnovu narodnim jezikom, ali stručni književni i apstraktni izrazi bili su
To su intimne beleške hvatane s dana na dan, ispovesti jedne idealistkinje koju život nemilosrdno obmanjuje, u kojima ima nežnosti, sanjarija i topline, i jedan lep
Vjerujte mi, da na Božić nijesam imao zašto kupiti funte mesa, a kamo li pečenice! Misleći, koji je onda dan, i gledajući na đecu moju, plakao sam kao ludo dijete.
Jedno za drugim dao je petnaestak pozorišnih dela. 1871: dramat Mladost Dositeja Obradovića, »dramolet« Na Badnji dan i šaljive igre Čestitam i Školski nadzornik; 1872: šaljive igre Francusko-pruski rat i Izbiračica; 1873: šaljivu igru
Iz Turgenjeva se samo za jednu godinu, 1869, prevode tri romana, Dim, Dan pre, Ocevi i deca. Iz Gogolja su Revizor i Taras Buljba prevedeni 1870, a Mrtve duše 1872.
« Iz dana u dan to se sve više potvrđivalo. Pored svih unutrašnjih i spoljašnjih teškoća, Srbija, zato što je bila homogena nacionalna
On se tu izjašnjava za »realistički pravac«, koji »svaki dan dobija sve više pristalica«, smatrajući da su »i pesme, kao i pripovetke i drame i romani« »pogodni oblici za
Shvatajući realizam kao pričanje onoga »što se svaki dan viđa u ovome šarenom svetu«, on je nadugo i prozaično opisivao zgode i nezgode običnih života, negujući uvek prigodnu
Milićević, Vuk - Bespuće
trenu da ne može više da živi među njima; uzrujavala su ga ta nepromjenljiva lica koja redovno viđa, ulice kojima svaki dan prolazi, kao i njegova stara đačka soba, puna nereda, koja se već uživila u njega. Njega je gušio taj vazduh.
puta po sobi, zaustavio pogled na jednom mjestu gdje je bio obijen zid, spustio ga na prozor koji je gledao u vedar dan, pun modrine i svjetla, uvjerio se da se nalazio u svojoj kući, ponavljao tu riječ, naglašavao je, i ništa se u njemu
Čitav dan se drmao kolima, slušao pričanja razgovornog kočijaša, koji je više volio da priča nego da ošine male i mršave konje
Neki dan, jednom nespretnom kretnjom oborio je slučajno jednu malu sliku. On se preko volje i ljutito sagnuo — zar ga i ti ljudi,
— Ko zna, reče, možda imaš pravo. Ali Milan sjeđaše s praznim očima i licem bez izraza. I čitav dan ostao je tako zamišljen i neraspoložen. Gavri Đakoviću je bilo krivo što ga je ozlovoljio.
Gavre Đaković se sav uvukao u šubu, samo mu, pokatkad, proviri nos i oko da vidi gdje je. I tako čitav dan. Gore mu je bilo kad počivaju, kad se zgrije i iziđe opet na zimu i nastave vožnju preko mraznih i pustih polja, preko
Smrznuto i ledeno zvekću i odskaču bronze na konjima i gube se u ovoj bijeloj, beživotnoj tišini. A dan tamni i gubi se, mećava obuzima mah, bura se razbija o klance i huči u njima.
To je bio prvi strašan dan u njegovom djetinjstvu. Mati je bila slaba i iznemogla i jedva koračala, gušeći se u suzama tresući se i posrćući; njih
zvona i graju sprovoda i pojanje oca Gerasima sa svađalačkim glasom, nadmašivalo ženino kukanje i zapijevka; u taj vedar dan, pun svjetlosti, mladog lišća i novih trava sa sočnim i svježim zelenilom, u taj bujan život koji svojom krepkošću i
I kad je ona odlazila, on se ponovo korio i ostavljao stvar za sutrašnji dan. Pa poslije ostavi i te misli na stranu, ne misleći kadgod ni na šta i bojeći se da misli; bio se pustio životu neka
Kako je on teško snosio taj dan, pun potištene nejasnosti i nečega skrivenog, na svojoj duši. On je osjećao toliko tereta na sebi; sive, olovne čame
I dan se teglio prljav, kišan, blatan i turoban, ne naličeći ni na dan ni na noć. I on je valjda bio zadrijemao u svojoj naslo
Sremac, Stevan - PROZA
Kako koja godina, i kako koji dan bliže Božiću, a mene redovno, svake godine, hvata sve veći strah od njega. Sedim tako, pa jedva čekam da prođu ti
Teško mi je kad me neko pozove na prvi dan, a još teže ako me miko ne pozove. Kad me pozovu, bojim se da mi se ne dopadne društvo ili ja društvu, a ako me niko
svu noć, pa kad dođe na njega red otpevati kroz zube po jedno »Roždestvo tvoje«, nego da mi se desi na prvi dan Božića ono što se desilo Pavlu Postiljonoviću kad ga je pozvao Jovan Maksić, nazvan »Vatra«, da mu bude polaženik
k njemu da mu očita onako kako on ume, onako njegovski; poneo i revolver tvrdo rešen da mu skreše revolver u grudi: dan-dan! I tako se jedanput mre!
k njemu da mu očita onako kako on ume, onako njegovski; poneo i revolver tvrdo rešen da mu skreše revolver u grudi: dan-dan! I tako se jedanput mre!
Kupi mu pajaca što dreči i pljeska rukama kad se pritisne, a mali Jova ga odmah drugi dan onako anatomski raščerupa, da ga vidi kakav je iznutra. A mati ga gleda samo, pa uživa.
A mati ga gleda samo, pa uživa. »Ako bog samo dâ nani dana, ta radiće nana dan-noć i nogama i rukama, pa će nana tebe poslati za medicionara!
E, toga smeha onda! I to tako ide iz dana u dan, svaki dan. Takvim komedijama pri kartanju zbuni ga Jova i Švaba redovno gubi na »džandaru«. — U šta igramo, Švabo?
E, toga smeha onda! I to tako ide iz dana u dan, svaki dan. Takvim komedijama pri kartanju zbuni ga Jova i Švaba redovno gubi na »džandaru«. — U šta igramo, Švabo? — pita ga Jova.
Prošao već i sv. Nikola sa slavama i stereotipnim razgovorima na njima, i Božić, tu kroz koji dan. Sve se užurbalo da ga što bolje dočeka. Ustumarao se svet, a naročito domaćice naše.
Tu se srete sa svojim mlađim kolegom Pavlom Postiljonovićem i pozva ga na prvi dan. — E, Pajo, ako nisi gde zvat, da mi budeš gost prvoga dana. Pogledaj samo kako sam prase kupio!
Tek četvrtoga dana, a to je na badnji dan, Jovan je zaklao i ošurio prase najpre kod svoga šefa, a posle i svoje. Jova je bio čuven kao vešt da zakolje, ošuri i
Radičević, Branko - PESME
Al' s' u goru diže sinak pusti, Pa dovati rukom mrak taj gusti, Ajduk kliknu, šara puška planu, A Srbiji bijel dan osvanu. 1843, 1. dek.
Mloge dvore, mloga sela; I opeta nigde kuta Deno mlađan da se stanim, Da s' nemirna manem puta, Svog života dan predanim. Divni mesta vide dosta, Divna beu, al' ne dugo, Nigde dugo ja ne osta, Jer sve traži nešto drugo.
1843, 5. dek. VRAGOLIJE Momak ide vragolan, Po gori se širi, Lep je kâno lepi dan Što kroz goru viri. A sa gore kraj potoka Stazica se dala, Jedna moma milooka Tu je rublje prala.
“ Dete tužno zakopava Ticu svoju pod zemljicu, Pa sa njome zatrpava I svu svoju boljeticu. II Dan sve danka, svetac sveca, A nedelja nedeljicu, Mesec goni sve meseca, A godina godinicu.
Opet gledam ja znanu putanju, Ali nema tu na njojzi mome, Noćas u snu oda tuda s njome, Zaš i jako ja ne odam danju? Dan i noć ja mislim samo na nju, Nojca ide — moma preda mnome, Zar ću samo u snu biti s njome, Nikad neću, nikad, Bože,
Ja je smotri na belome danku, Ja s njom šeta, al' samo u sanku, Al' će biti, biće i na javi. Sutra dan je, sutra danak pravi, Prvi dan mi srce vrelo reče, Dan prolazi zaman, zaman, veče, Srce trne u golemoj stravi.
Sutra dan je, sutra danak pravi, Prvi dan mi srce vrelo reče, Dan prolazi zaman, zaman, veče, Srce trne u golemoj stravi.
Sutra dan je, sutra danak pravi, Prvi dan mi srce vrelo reče, Dan prolazi zaman, zaman, veče, Srce trne u golemoj stravi.
Što sijaste kô što treba, Zvezde trepte, zvezde sjaju, Ali danka još ne daju, Đorđe dođe, sunce granu, A Srbiji dan osvanu.
Zato, braćo, budimo veseli, Blago onom kom se dan još beli! Grobnica je kućica opaka, Zato mrtvim budi zemlja laka.
Igrasmo se tako bez prestanka, Bez prestanka dok trajalo danka, Pa kad beše sunce veće selo I dan lice posakrio belo, Mi u čamac — pa sve pevajući Otidosmo utruđeni kući. Divna truda, oh velike slasti!
Ali veće učestali petli, Eto veće de se zora svetli, Dan se beli na istoku sprema, Mene stanka više ovde nema. Odo, braćo, zbogom meni sada, Zbogom, braćo, možda za svakada!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ostao bi tako koji dan, napio se, napričao, ispregledao djedove samare i jednog jutra, evo ti ga obuvena i potpasana, ljubi se s djedom i
Šijem tako čitav dan tamo-amo, a kad me suton opkoli i pritjera kući, evo ti opet nove napasti — mjeseca. Ispluta on iza rijetka drveća na
— Poslušaj ti, starino, mene, ja ću tebi kazati ... I tako iz dana u dan: djedove žalbe sve su kraće i bezglasnije, dok se najzad ne svedu samo na mrmljanja i potvrdno klimanje glavom.
S njegovim dolaskom otpočinu čitava kuća. Dan po dan, mic po mic, otpoče po selu šaputanje, proradi Zuko Zukić: te ova se cura sastaje na izvoru s Velikim Jovom, te
S njegovim dolaskom otpočinu čitava kuća. Dan po dan, mic po mic, otpoče po selu šaputanje, proradi Zuko Zukić: te ova se cura sastaje na izvoru s Velikim Jovom, te onu
Naročito se mnogo govorkalo o mlinu, jer je najmenik po čitav dan ostajao tamo, a često bi i prenoćio. Ko će prvi dohaberiti djedu o svemu tome, nije se znalo.
Na veliku radost nas dječurlije, oni ostadoše čak i treći dan, kad su se već svi gosti bili razišli. Rajski život za nas: niko te ne smije tući, gledaš neobična putnika kako iz
kako iz brade govori, kave se peku, pa je zgodacija za krađu šećera, a i škola se može zabušiti, ne dolaze svaki dan bradati ljudi i samardžije.
— Ni kod koga, tražim gazdu. — Bogami, baš nama treba najmenik — živnu djed — Ovaj naš odlazi za koji dan. Em si jaka momčina, em si Rade, moj imenjak, baš dobro.
Čuo se u početku i slikar bradonja, ali, kako je dan odmicao i larma rasla, on je postajao sve tiši i rasijaniji. Zuzukao je nešto sebi u bradu, odsutno kružio pogledom po
će proniknuti u tajanstvene puteve čak i onih prastarih smirenih bogougodnika kojima se odvajkada zna godišnje doba i dan kada će doći, a šta tek da kažeš za jednog ovakvog kome niko ne zna ćudi i navike?
MUČENIK SAVA Proći će ti nešto oko dan-dva od onoga začaranog jesenjeg popodneva kad je živopisac bradonja naslikao djeda Radu kao svetitelja (sa strogom bradom
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Sanjala, kao dojim onaj đurđevak, sav miriše na moje mleko. Ceo dan me boli grudi. MAJKA PINTOROVIĆA: To je od mleka. Ne valja ti ni to što toliko sanjaš.
Sećam ga se kao previše ćutljivog. Toliko ćuti, da i kad kaže „dobar dan” ljudi se zabrinu. Zamisle se: šta li je time mislio? JUSUF: Taj ti neće ići naruku. Ja sam ti govorio na vreme...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
STAROG JEVANĐELjA I STARI DANI Sadržaj IZ STAROG JEVANĐELjA 2 PRVA SUZA 3 UVELA RUŽA 11 STARI DANI 34 ĐURĐEV-DAN 35 U NOĆI 40 STANOJA 48 U VINOGRADIMA 54 NUŠKA 61 NAŠ BOŽIĆ 65 STARI DANI 73 ONI 82 POKOJNIKOVA ŽENA 98 IZ STAROG
ŽENA 98 IZ STAROG JEVANĐELjA I STARI DANI IZ STAROG JEVANĐELjA PRVA SUZA Čim dođe nedelja ili drugi koji prazničan dan, posle ručka, za vreme najveće vreline i žege, skupe se žene i devojke, i ispod velikih kapija u hladu sede i
kuće beše stari bunar a oko njega naslagane velike ploče od kojih je oticala ustajala, crna barica po kojoj patke ceo dan batrgahu. Više bunara bila je vinova loza, a nasred dvorišta stari dud — „šandud“.
Uvek je čistila zlatno i srebrno posuđe i svaki čas ga nameštala u gostinskoj sobi kako bi istaknutije stajalo. Ceo dan je provodila u gostinskoj, sniskoj, pocrneloj sobi, koja beše lepo nameštena.
Ja i ti zaspimo, a one dve nastave razgovor do neko doba. Pa znaš li — kad dođe zadušnica, dan mrtvih? To je jedini dan kada mati namesti i spremi, kao nikad.
Ja i ti zaspimo, a one dve nastave razgovor do neko doba. Pa znaš li — kad dođe zadušnica, dan mrtvih? To je jedini dan kada mati namesti i spremi, kao nikad.
Opet smo se viđali i to svaki dan. Dolazila si, služila nas i pomagala nam, ali više mi se ne približivaše onako smelo i otvoreno.
Da li se i oni uče kao ja? Posle, kako joj je pre neki dan taj i taj trgovac kazao: — A, ’adžike, tvoj unuk?!... — Pa, šta mogu ja? Dete na to pošlo. Drugo neće ništa...
A kad dođe dan za polazak, tvoja mati dođe da mi poželi srećna puta, tebe ne beše. — A Stana?... — upita začuđeno moja majka.
Zaćutasmo oboje. Ona je plela. U sobi se ništa nije čulo, a tako i spolja. Jer beše radni dan pa svi otišli na posao.
— I opet je zaguši plač. Ja sam samo drhtao i strepio. — A javlja li se koji? — upita je mati. — Javlja se. Svaki dan. Evo baš jutros opet onaj Nikola poslao navodadžiku. Veli: samo ako hoće, pa odmah, do večer, ispit... — Momak dobar?..
Ujutro, u samo svanuće, iziđoh. Nisam znao gde da idem i šta da radim. Jedva sam čekao da prođe ovaj dan i da je što pre sahranim, svršim, jer mi je bilo tako neugodno.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Neće ni naš stari propasti, zašto učeni ljudi u narodu vsegda će ga znati i s pomoću staroga novi će se od dan do dan u bolje sostajanije privoditi.
Neće ni naš stari propasti, zašto učeni ljudi u narodu vsegda će ga znati i s pomoću staroga novi će se od dan do dan u bolje sostajanije privoditi.
Kostić, Laza - PESME
Srce moje, srce ludo, šta ti misliš s pletivom? kô pletilja ona stara, dan što plete, noć opara, među javom i med snom. Srce moje, srce kivno, ubio te živi grom!
Oj noći! oj zvezde! oj meseče! ta jeste l' vi tek san što vas iz plama žešćeg svog uspavan sniva dan? Bar ljubav moja taka je: — oh, al' ste joj prikladni! — i ona je, ko noćni san, iz žarkih nikla dni.
Probudite ga zboru skupljenom! Zar ne vidite tvrd kako je san? Već treći dan što spava, treći dan. Probudite ga! Probudi l' se sam, rasrdiće se, karaće vas ljut, toliko spati što ga
Probudite ga zboru skupljenom! Zar ne vidite tvrd kako je san? Već treći dan što spava, treći dan. Probudite ga! Probudi l' se sam, rasrdiće se, karaće vas ljut, toliko spati što ga pustiste, toliko njega, što je svaki
osobit opravljao se rad: u jednom liku, jednom životu, stvorenja svu da smesti divotu, svetlost i mrak da stopi, noć i dan, anđelsku slast i paklenički plam, neproniknuta biser-jezera uz nedogledna visa urnebes, slavuja glas, sikuta gujskog
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
svi u dvoru padnu po zemlji od straha; seva, grmi, tutnji, puca, vas se dvor stane ljuljati, no to prođe i sjutra osvane dan.
A ona sila onog časa otide s velikom hukom. Kad sjutra dan svane, braća se vrlo zabrinuše šta se učini s njihovijem sestrama.
Tako putujući zaiđu u jednu planinu i cijeli dan putovaše. Kad se mrak uhvati, oni se dogovore da im treba vodu imati đe budu zakonačili, pa to i učine; dođu jednom
od gladi ne poskapaju, pa se stanu bogu moliti da bi se pusta sela, varoši oli ma koga viđeti moglo, jer već treći dan vrljaše po istoj pustinji i nigdje kraja ni konca viđeti ne mogoše.
Ali carev sin to ne sluša, nego sjutra dan kako svane opremi se i pođe dalje tražiti Baš-Čelika. Onda car orlujski kad vidi da ga odvratiti ne može, izvadi jedno
Kako aždaja iziđe, uhvati se s njim popojaske, pa se ponesi letnji dan do podne. A kad podne prigrije, onda reče aždaja: — Ta pusti me, carev sine, da zamočim svoju pustu glavu u jezero,
Malo čas, eto ti aždaje, velika je, strašna je, je! pa se uhvate popojaske te se ponesi letnji dan do podne. A kad podne prigreje, onda reče aždaja: — Ta pusti me, carev sine, da zamočim svoju pustu glavu u jezero,
Kad ujutru beo dan osvanu, dan osvanu i sunce ogranu, usta čoban, usta i devojka, pa se staše opremati na jezero. Čobanin je veseo,
Kad ujutru beo dan osvanu, dan osvanu i sunce ogranu, usta čoban, usta i devojka, pa se staše opremati na jezero. Čobanin je veseo, veseliji nego
Malo čas, eto ti aždaje, velika je, strašna je, gadna je! Kako iziđe, uhvate se popojaske pa se ponesi letnji dan do podne.
Kad se iza toga sna probudi i dan svane, a on dozove sinove svoje i pripovedi im kakav je san usnio, pa im reče: — Deco moja, ne žalite truda ni blaga,
Ona pusti glas po svijetu da će u taj i taj dan, na tome i na tome mjestu biti trkija, pa koji je mladić na konju preteče da će biti njegova.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Noćas sam dvaput morala ustajati; — tako sam, eto, lomna. SOFIJA: Kako bi bilo da ga svaki dan po dvaput kupaš? MAGA: E, ko će toliku vodu grejati! SOFIJA: Opet je bolje nego slušati pisku.
MAGA: E bože, braco, pa zašto ne bi kojiput i dete poljuljali? Mi sirote po vas dan klancamo, čas ovamo, čas onamo, eto, spado s nogu. 7. LEPOSAVA, PREĐAŠNjI LEPOSAVA: Strina, plače vam dete.
MAKSIM: Opet je bolja od tebe. Nije trošljiva, nije besna, nego ćuti, pa sedi kod kuće, niti traži svaki dan kolača, kao tvoje gospostvo. SOFIJA: Ćuti, boga ti; ko te čuje, mislio bi, bogzna šta se tu troši! MAKSIM: Nego nije!
KUM: Biće moja kuma. MAKSIM: Nisi venčao ženu, nego đavola, vampira, vukodlaka. Po vas dan gotovi, po vas dan mesi, sad ovo, sad ono. KUM: Blago tebi, kume. MAKSIM: Lepo blago, kad žena razmeće kuću.
KUM: Biće moja kuma. MAKSIM: Nisi venčao ženu, nego đavola, vampira, vukodlaka. Po vas dan gotovi, po vas dan mesi, sad ovo, sad ono. KUM: Blago tebi, kume. MAKSIM: Lepo blago, kad žena razmeće kuću.
KUM: Već preseo bi ti razgovor, samo da joj dopadneš šaka. Sluškinja, ako je tri dana presecila, to je mnogo. Četvrti dan ili je otera, ili sama pobegne. MAKSIM (trese glavom): Ej, kod mene bi je ja oterao, ali ona ne da.
Pusti i, pa kad se udadu, biće sve drugojačije. MAKSIM: Oće. Vidi se izjutra dan. Ona što se čepi i pogleda kao miš iz trica, što se krivi i prenemaže, i natrkačila na glavi kojekakve komedije, ta da
Počne kako-tako, ali druga mora da dovrši. MAKSIM: Ja je vidim uvek u poslu. NIKOLA: Ta po ceo dan pipa, al’ ništa ne izilazi iz ruku. MAKSIM: Hej, hej, srećan si ti čovek, to ja znam!
Posle do šest nedelja kalja, valja; ali kako prođe šest nedelja, pomami se žena, i od onog doba svaki dan crnja i gora. Pa ako uzživi jošt dvadeset godina, kud ću onda? MAKSIM: A kakav ti je taj novi lek?
(Odlazi.) MAKSIM (Sofiji): Oo, krasnico! SOFIJA: Opet ti nije nešto po ćudi. MAKSIM: Bre da nije ovaj dan, dao bi ti, te se ne bi nikad setila bala. Ali za danas nek te i to prođe. SOFIJA: Ta ja i ne mogu dobiti nagradu.
MAKSIM: Bi l’ ti pravila bal? MAGA: Eto, pravo da kažem, mrzi me. Volim na vreme da legnem. I tako, eto, po ceo dan klancam.
SOFIJA: Pa zašto si potrčao da se brže-bolje ženiš, kad je tako zlo? MAKSIM: Vidiš je! — More, konja svaki dan šibaju i tuku, pa opet ide sam rudi. Naučen je, što će. SOFIJA: Pa kad ste naučeni, a vi ćutite.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
gospodična svoj udivlenija dostojni jezik protiv mene pružila, ali — ruža ostaje ruža, ako će nas dvadeset redi na dan ubosti.
Pasulja, pa i to ako skuvam sama, ako operem sama. Ali, zaboga, gdi mi je milostiva gospoja, evo već dan uveliko. Što mu drago, ja ću da se vozam, a ona kad dođe, neka obuče druge aljine; znam da nije spala samo na ove.
Ako pođe, ona psuje, ako stane, ruži, Med joj gorak, malo kafe, na svašta se tuži. Bez inata, kavge, raspre ne može dan proći. Au, au, ko će mužu kukavcu pomoći? Pelo, nestalo je ćiriša, gledaj da skuvaš malo. SULTANA: Šta je to ćiriš?
SULTANA: Orjati, ja sam u mojoj kući. SRETA: Vidite, gospodine, tako me po ceo dan jede. Ali sad ću ja načiniti razlaz. (Izvadi kaiš.) Kući! SULTANA: Slatki Sreto, budi barem ti pametan.
Ustani, devojko, ja ti praštam, jer sam više ja nego ti kriva. TRIFIĆ: Deco, ja vidim da je ovaj dan srećan za mene. Zato da zaboravimo svi što je bilo, i da se skupa pročastimo.
SULTANA: Jošt jedno! Ti moraš mene i onu tvoju pesmu naučiti, i ja ću je svaki dan pevati i drugima preporučivati, da se vidi kako je ružna stvar kad je žena zla i durljiva.
Lalić, Ivan V. - PISMO
u nesanici drugog sna je koren: Sposobnost da si drugačije budan — i novi dan, po slici prošlog stvoren, dobije senku, nije uzaludan; Oblačiš kaput, pališ motor: tačnost Pokreta tvojih inorodna
Onaj što noću posumnja u vreme Drukčije dan će, čas po čas, da spoji — I poštujući prosti zakon šeme Pitaće sebe: da l šema postoji?
si na putu Po nekom podneblju što nije tvoje, A nisam znao pravac ni maršrutu, Ni šta ti na tom putu pisano je, Kada po dan bi stao u minutu, Kad morao sam da volim za dvoje, Uvežbao sam vrhovnu veštinu: Strpljenje. Neki u toj vežbi ginu.
kao da okleva, cedi Još kap, onda još jednu, tako sporo, Kao da meri svojom metaforom Koliko bivše vredi i ne vredi. Dan samo među danima, a ipak Drukčiji, kao beli list u knjizi; Prekid u tekstu. Odmorište.
u sluhu Posle oluje; i ne možeš znati Ni pravo, tajno ime toj modrini, Pa kažeš: more, a misliš na svašta, Na letnji dan, na brodovlje, na luke — Postupkom uhodanim, kojim mašta Pretvara slutnju u slike i zvuke, Večnost bi hteo da se
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Pre neki dan videh da moja mala Ana nosi onu široku trapezastu haljinu bez Struka, i učini mi se da je ne nosi bez razloga!
Mislim, viđate ga svaki dan kako natuca nešto o teškom stanju seljaka i srpskim realistima, ili kako pada na glavu kada preskačemo onog idiotskog
Hoću da kažem, to je stvar koja me potpuno, ali potpuno, izluđuje! Zamislite samo jedan lep dan u toj Jalti, koja je, pretpostavljam, morsko letovalište i sve ostalo što uz to fura. Skoro će kraj rata.
Na časnu reč, retko mi se događa da me neko osvoji na prvi pogled, premda o tome čitam u novinama svaki drugi dan, ali, keve mi, krajnje je vreme da se i meni to jedanput dogodi.
— Samara ti je grad udaljen jedan dan jahanja od Buhare, koja je takođe grad. Ali, priča se nije dogodila u Samari, nego u Buhari! Shvataš? — Shvatam.
Svi kao bili na zimovanju. Pogledaj šta smo kupili u Kortini dan Peco! Zar nije slatko? Zatim zazvoni zvonce, baš kao u zoološkom vrtu, i u razred ufura ona afektacija od razrednog
I jednoga dana, baš sam bila ustala a napolju oblačan dan, pogledam se lepo u ogledalu, pravo oči u oči, i upitam se: „Pa da li si ti normalna, Anči? Vidiš da te čovek eskivira!
na ulici, kako kupuju politiran nameštaj, kako se ukokavaju isključivo za državne praznike, nikada u neki sasvim običan dan kao što je, na primer petak (opalim ti metak!), kako otvaraju kišobrane kada počne da pada kiša ...
lično, pa sad kažite vi meni: zar ne bi bio veći hepening da kod nas ljudi počnu jedni drugima da govore dobar dan i kako ste, i da vraćaju lovu koju su dužni; zamislite taj hepening da vam neko ustupi mesto u tramvaju ili na vratima
Pitam se samo zašto? Da li zbog Golfske struje ili zbog sira i vojne muzike? Ni dan-danas mi to nije jasno. Bilo kako bilo, „Golf-klub“ je prvi u Beogradu nabavio džu-boks i bilo je moderno odlaziti tamo
tresneš u nesvest — to je lično keva Neznanog junaka, koja živi u potpunoj, ali potpunoj, bedi, mada delegacije svaki dan bacaju ogromnu lovu na vence i ceremonijal na grobu njenog sina ...
Već na samom početku, posle „dobar dan i sedite“, primećivalo se da je veoma dugo živeo u inostranstvu: teško je pronalazio naše reči. Zaboravio čovek!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Kroz podneblje polusedo, dan i ponoć, uporedo, jedući se, dok se tope, od dve senke nulu sklope. Sa Boranje, nevid-gore, oblaci se zavijore i
Ne mirujem niti plovim. Letim s vilom brodaricom, uz Dunavo, niz Dunavo a dan lebdi, senčen pticom, i modri se posustalo. Živo, ruko, šaraj slovo, sentandrejsko krepi kolo!
SEDMICA I svrši Bog do sedmoga dana djela svoja, koja učini, i počinu u sedmi dan od svijeh djela svojih. Prva knjiga Mojsijeva 2, 2 Bog je skovō zemlju, poturu veliku, prikovō je na nju svoju
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
ga u ćebe, dokle znoj skroz ne proteče, pa onda puf s njime u vodu; pritom mora bolesnik najmanje pedeset čaša vode na dan da spusti. MITA: Ao, kuku! Toliko čaša vina moglo bi i podneti, ali vode...
Pri tom ime „milostiva gospoja baronica“... O, tatice, vi ne možete ovo emfindovati. Da ste samo jedan dan bili u Beču! MARKO: A miluje li on tebe? JELICA: Ja sam njega mojom lepotom tako opčinila kao Sikharda Genoveva.
MARIJA: Nije li ovo Mita, koji mi je svaki dan govorio kako je Aleksa dobar mladić, i kako ću s njime srećna biti? MITA: A, sad znam.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
A kad pogledaš sa vrha gore vidiš u dolji — treperi more, bijele se jedra sjajna ko dan, to plovi Mačor kapetan; vije na vjetru zastavu ratnu, po svijetu traži ribicu zlatnu.
Grabljivca tako okupa vir, ne stiže jagnje, izgubi sir. Smije se baka vedra ko dan, ostavi oblak, i skoči van. „Unuče dragi, sila si, znaj! Ovamo brzo, ruku mi daj!
Crveni Vrabac ptica je čudna, cvrkuće, leti, vječito budna, Neznankom zemljom dan i noć. Gdje god se nađe, tu sreću čara, veselje širi i čuda stvara, prostire svoju čarobnu moć.
Žarko i Žuća u čudu stoje, pred njima blješte čarobne boje, smješka se vedri bezbrižni dan. Žarku se čini kao da sniva: kakve li tajne ljepote skriva predio ovaj, iz priča znan?! . . . . . . . . . .
Uzalud bi mi trud. Od toga dana nisam na miru, udicu bacam po svakom viru u dan vjetrovit, ružan. Godine teku, povorka nijema, ribice moje niotkud nema, zato sam često tužan.
Čuju se vrapci, javlja se dan, a Ćosu hvata duboki san. Zaspao Ćosa brašnjava lica, al gledaj čuda, ne lezi vraže: hiljade zvijeri, milion ptica
Jastreb ga štuje, vuk mu se sklanja, zmija ga šarka po svu noć sanja. Pred njim, dan hoda, širi se strava, njegovim tragom putuje slava.
zida, Ježurka Ježić svoj šešir skida, klanja se, smeška, kavalir pravi, biranom frazom lisicu zdravi: „Dobar dan, lijo, vrlino čista, klanjam se tebi sa bodlja trista.
“ Nepoznati zamauka I savi se poput luka. „Ja sam mačak Ciciban, jurih miše svaki dan; pred prilikom mojom mrkom, bježali su miši trkom i kleli se mojim
“ . . . . . . . . . . . . . . . . . Šumori Japra, šibaju ribe, sunčani teče dan, pod vrbom Žuća, na vrbi Toša, smišljaju ratni plan. VEČITO LETO Visoke trske zelena ćuba njiše se pokraj reke.
Mozgaju mudro čitavi dan, spremaju lukav ratnički plan. Lozinka pade: ostati budan, bdeti čitavu noć, paziti okom, uhom i nosom kada će
Da nije mlina s njegovom hukom polja i staze bile bi neme, dan i noć postali gluvi, na svome točku stalo bi vreme.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Četrdeset i dva dana. Mladići su održavali prolaz kroz jezero, taman koliko da se provuče jedna barka. Trebalo je dan i noć održavati ga. Ne bi inače bilo hleba. Riba je već bila pod ledom. — Morali ste grdno propatiti? — I koliko!
Ptice, koje su, mora biti bile ćutljive ceo dan, graje razdragano: u večeri iznad mene, uz ostrvo, sve smeđijoj a preda mnom, po vodi, sve plavljoj.
Ovako danas treba naloviti ribu za ručak, i sutra za večeru itd. I koji je onda dan kad mogu poći a da svi zbog mene ne budu gladni toga dana! — Ovako ste bar u svojoj zemlji. Ne volite svoje selo?
Pade mi na pamet: — Ali život naš ne zavisi samo od nas i naših porodica. Svaki dan ga može potpuno izmeniti. Sinoć su govorili da bi moglo doći do rata. Čak deca u Eskaloni... Verujete li vi to?
— Ne, nisam Englez. — Ima šest godina — pazite na kamen — jedan Englez je proveo mesec dana ovde. Ceo dan smo lovili ribu zajedno. On je inače živeo u Toledu.
Bilo je neprijatno, ali rešeno zadržah svoj osmeh. Najzad: — Dobar dan, mladi gospodine, prošlo je već mnogo vremena otkako ste bili kod nas. — Skoro godinu dana. Sećate me se? — Kako ne!
— U tvoje zdravlje, Pipo. — Hvala, mladi gospodine. — Jesi li umoran, Pipo? — Prilično. Ovo je prvi dan van postelje. — Onda ću ja svakako odmah da pođem. — Ostanite još malo. Sada će naići male.
Ne vide se lica žena i devojaka koje su u kapijama. — Dobro veče. Kako vezilje? — Izvrsno. Radile smo ceo dan. — Ovuda se može izići pod kulu? — Skrenite desno, uz prve stepenice. — Dobru noć. — Dobru noć, mladi gospodine.
celo vreme ovde da bi bio uz ženu, jer je bila bolesna i čekala to, a sad je morao otići, a nisu izračunali dobro dan.
Smešno je kako ljudi govore o životu. Svaki ima svoj sud o njemu... Treba poklati sve petlove. Čak ako bi dan i zaboravio da svane — kakva glupost! To nije da bi pevali, već da bi sebe razbudili.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
MIRA 27 IV 28 LASTAVICE 29 ZADOCNjENI PUTNIK 30 POSLEDNjA RUŽA 31 U BERBI 33 JESEN 35 U POZNU JESEN 36 SUMORNI DAN 38 POSLEDNjI GOST 39 T 40 V 42 PRVI SNEG 43 ZIMSKO JUTRO 44 ZIMSKA IDILA 45 VI 49 NA VARDARU 50 VEKOVNI
Kad pomamni orkan duše I pomrači dan — U bokoru rujnih ruža On počiva san. A kad sunce s nova sijne, Zamiriše svet, On spokojno opet leti Sa cveta na cvet.
Laku noć, laku noć! Dok ne svane zora plava, Dok ne grane beli dan, Po pučini zaborava Nek nas vodi slatki san. — Mir je. Tiho, k'o uzdasi, Izumiru svetli glasi... Laku noć!
— Mir je. Tiho, k'o uzdasi, Izumiru svetli glasi... Laku noć! MOLITVA Kad za goru sunca zađe, Kad utrne beli dan, I sve živo mira nađe, Što ga blagi daje san — Tad molitva Bogu leti, I novu mi daje moć: Pošlji meni, Bože
Anđela onog, što bludi noću, I s duše goni nesnosan san, I duši mojoj kreposti daje, U gorki časak, u strašan dan. Anđelskim krilom neka me štiti Kroz život ovaj mučan i klet — A smrt kad dođe, nek sa mnom onda, Ka nebu zračni
U NOĆI Za daljna brda beli dan se skriva, I tavne noći povija se sen; Dubrava nema, k'o da večnost sniva, Potmulo huji...
SUMORNI DAN Kiša sipi... U daljini Povila se magla gusta; Dan prolazi u tišini, Gora nema, polja pusta. U Mrtvilu sve počiva, Nigde
SUMORNI DAN Kiša sipi... U daljini Povila se magla gusta; Dan prolazi u tišini, Gora nema, polja pusta. U Mrtvilu sve počiva, Nigde nema stvora živa.
U selu vlada mir. Još niko ustao nije, A budan petao već, živahno lupnuvši krilom, Pozdravlja zimski dan — i zvučnim remeti glasom Taj mir u času milom. Il' katkad samo tek zviždanje jasno se čuje I težak, promuk'o glas.
6 A i na što crnog kiparisa grana? Dan pomena stiže, Toga slavnog dana Odslužena biće, što okove kida, Strašna panihida.
Pa kakva želja, kakav san Zanosi naše grudi, Kad novo doba, novi dan, Godinu novu budi? Položen leži britki mač, I štit i koplje sjajno — Ni lanca zvek, ni ropski plač Ne ruži vreme bajno.
novo leto zdravi svet, Novo nam ide vreme — O, mila deco, takav san Nek snaži vaše grudi, Kad novo doba, novi dan Godinu novu budi.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
TUŽBALICA RATNIKA Sablje i kalpake u trnje, dosta je boja! Dan i noć smo kopali rane po telu dušmana, u planinu odosmo siti razboja, avaj braćo!
u vetrovitu noć i pokazali mi rukom maslinastom: dveri na manastiru razvaljene i talasi preko zidina — pohara, na dan toplih hlebova! Koledari su pevali pod smokvama. Zar još ima zla na svetu?
Nada mnom stražar motri da l će promaći vile. Na gradski je ulaz stao vetar sa svitkom vesti za ovaj dan. Kroz otvoren prozor vidim spava gospodar s rukom na balčaku. I njegovo telo je mač jedan kažem i dižem oči.
Čitav je dan stavljao na prste topaze, a sluge su mozaikom oblagale vazduh, no ubrzo među zverima u vrtu počeše megdani, car
da seče i grize i glavom kroz zid da rije, da se dere danju i noću, da ne ustaje sa žene ni sa zlata i da se dan za danom bije. Opet mu vojska beži.
Kad hoće da postane stvarna, kao dan, svetost postane odurna. Ko je rešio da deli vremena rešio je samo da se vremenom vara sve je u rasponu našeg
da se sa sobom sretne kao i ti što na svom dlanu i sa svojim prstima ostaješ u većini među mnogima sam iz dana u dan dat tamo gde se znaci skupe i zbiju tvoja je soba opšti stan predsoblje povratka u potpuno znanje koje vodi
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: Svi, dabome! Jer, brate, ko će živ dočekati četrdeset dana. Brojim svaki dan na prste, a noću sve sanjam neke cifre sa pet nula.
MIĆA: To je teško za vas. DANICA: Pa to je samo za koji dan, dok se kuća ne preda naslednicima. MIĆA: Dotle samo? Zar vi ne mislite i dalje ostati ovde? DANICA: Svakojako ne.
ADVOKAT (nailazi): Dobar dan! O, kako je to lepo; dočekujete me punim rukama. DANICA: Pa razume se, kad imam punu kuću gostiju.
skriveni, ali kad tako padne kakav testament bogatoga pokojnika, oni se pojave i zađu od advokata do advokata i po ceo dan drežde pred vratima starateljskog sudije. DANICA: Izgleda da su svi bliski rod pokojniku?
MIĆA: Zar baš svi? AGATON: Pa svi, dabome! Eto tu, u toj sobi je Sarka. Po ceo dan sedi na balkonu, a ako i iziđe iz sobe, ona zvoni.
Po ceo dan sedi na balkonu, a ako i iziđe iz sobe, ona zvoni. Tamo su Tanasije i Vida, po ceo dan sede u sobi i izračunavaju svakome od nas stepen srodstva sa pokojnikom. Tamo su opet Proka sa Ginom.
Tamo su opet Proka sa Ginom. Uzeli onu sobu gde stoji pokojnikova kasa i Gina po ceo dan plače kraj kase. A tamo je gore Trifun; našao u trpezariji jedan stari špil karata, pa sam samcit igra, a deli udvoje.
(pri pojavi Gininoj): Baš ovaj čas kažem prijatelj-Mići: ova naša prija-Gina zavukla se u sobu pa po ceo dan plače. GINA: Šta ću, ko će ožaliti pokojnika ako neću ja? AGATON: A gde ti je Proka?
AGATON: A mi, je l' te, možemo do sutra ostati ovde u kući? ADVOKAT: Nije red, ali najzad, jedan dan... AGATON: Pa jeste. Gde da se krećemo i selimo za jedan dan, a pravo da vam kažem, bila bi i sramota od sveta.
ADVOKAT: Nije red, ali najzad, jedan dan... AGATON: Pa jeste. Gde da se krećemo i selimo za jedan dan, a pravo da vam kažem, bila bi i sramota od sveta. ADVOKAT: Dobro, onda, ostanite do sutra!
SVI (veliko iznenađenje): Au!!!... AGATON: On ne kaže da je tako, ali meni je jasno kao dan da je tako. TANASIJE (zabrinuto): Pa šta ćemo sad?
PROKA: Eto, zar to nije jasno kao dan? To su dokumenta, brate! SARKA: Ako je po tome, Proko, visim i ja valjda na nekoj grani, a ne samo ti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A šta i on zna?... Kao da živi na nekom drugom svetu. On poznaje svoje ovce u glavu, sa psima razgovara, po ceo dan sluša melodične zvuke medenica, i misli valjda da je tako i dole među ljudima.
Nabi kabanicu na glavu i uđe u kolibu, a za njim i ja. Ćutali smo... Čobani malo govore. Osamljeni po ceo dan, upućeni su na sebe i svoje misli.
Preko dve stotine snažnih ruku gladilo je ceo dan onaj čelik, prevlačilo preko konjskih leđa i nogu, podmazivalo kaiševe i mahalo metlama.
Mučno je stanje iščekivanja. Svi su nekako setni, a oni što ostaju i nespokojni, jer ne znaju šta im donosi sutrašnji dan... Žene se krste i mole za spas svojih koji su tamo. Sada smo pred bojištem. Ima u nama malo ljubopitstva, a i zebnje...
Ali ono, kao za inat, sviće, naglo se pojavljuje dan i već se jasno razaznaju grbine Cera. Ba-u, ba-u... odjekuje sa vrha planine. Srce podrhtava... Da li nas vide?...
Vozari su utrošili i poslednju rezervu zobi, a za ljude nije bilo ničega. Već je treći dan kako ne primaju hranu, a šljivara u blizini nigde ne beše.
Ali dani prolaze, ljudi se „fronte“ i poravnavaju, truba opet neprestano doziva dežurne i po ceo dan se raportira: „Baterija je u ratnom stanju. Nema ništa novo.
Tada baš, negde desno i u daljini, odjeknuše potmulo pucnji topova. Pevci zakukurikaše. Bila je ponoć... Maršujemo ceo dan I ovu noć. Umor je savladao ljude i na svakom zastanku ležu pokraj puta. Stalno ih opominjemo da ne zaspe.
Inženjerci se žale kako im je pre neki dan ne znam koja divizija po nečijem na ređenju oduzela ispravne čamce... Nas se to ne tiče.
Tek pred zoru naiđe naš komandir i reče da budemo spremni za polazak. Teška srca pomišljamo na današnji dan. Ali kada vozari pojahaše, naredi komandir da okrenu unazad i pođosmo istim putem...
Odmakli smo daleko kad se sasvim razdanilo. Bio je svetao sunčan dan bez prašine. Polja su ležala pusta, a vlažna drveta opustila tužno grane. Lišće je počelo da žuti.
Drum je bio raščišćen od komordžija i municionih kola. Vojska je bila pri zemlji. Sa zebnjom smo iščekivali današnji dan. Neprijatelj će napadati, to je sigurno, jer inače zašto bi prelazio.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ja imam po zakonu pravo na dobro ozidane dve sobe, kujnu, podrum i dan oranja zemlje ... Vi mi to nabavite, pa ja vam ne tražim ni pare.
— E, ti si se tu zguntorila... nećemo tako, bratiću, da mi noćas žuljiš gospodina. Jok! Umoran čovek, putovao ceo dan, pa treba lepo da se odmori. Tako je to, bratiću moj !... Četiri banke za celu godinu! I to su ljudi, lolčine jedne.
držati ugledna predavanja, ali prethodno zahteva da oboje odu k njemu u goste i da provedu zajedno ceo nedeljni dan.
Prenerazi se kad vide da soba opet nije počišćena. Već peti dan je kako naređuje Stojanu da bar malo smahne ono seno sa poda, pa eto, stoji sve kao u svinjcu.
Od osnovne škole pa do kraja školovanja odvojio sam se iz roditeljske kuće i brinuo se sam o sebi. Kakav mi je bio prvi dan školovanja, takav mi je bio i poslednji: sve jedno isto...
Roditelji im, puka sirotinja, žure se na rad, nadničenje, a oni po ceo dan oko vode, oko Morave hraniteljke, jer ona ih je i hranila i pojila, drugog čega nisu imali; ona ih je i negovala, kao
Nemaš se kud vraćati.« I on je ostao, počeo je preturati dan za danom, dok se jednom ne nađe sa listom hartije u rukama, koji mu je mogao dati hleba.
VIII Policajac veoma učestao sa svojim pohodama. Svaki drugi treći dan svrne na časak u školu, posedi sa Ljubicom, porazgovara se, našali se i nasmeje, pa ode.
gledala kad varoške učiteljice idu sa decom u crkvu, pa je tada u sebi pomišljala, da će i ona dočekati taj srećni dan, kad će ovako isto sa svojim đacima ići. Pa eto, dođe i taj dan!
Pa eto, dođe i taj dan! Istina, ona je sad neraspoložena zbog ovog Gojka, a možda i zbog drugog čega, ne zna ni sama...
Ona se zagleda u daljinu i stade u mislima preturati dan za danom, sve što je u školi preživela ; i što više mišljaše, sve veće je crvenilo po licu obuzimaše.
Stade na pragu i duboko udahnu svež vazduh. Lice joj se izmenilo, kao da je spavala ceo dan; pogled joj mutan, nejasan, bunovan...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Kad uveče o večeri bilo, Momak pije dvadest i tri čaše, A devojka dvadest i četiri. Kad ujutru beo dan osvanu, Momak leži, ni glave ne diže, A devojka sitan vezak veze! 100.
196. Vino pije Dojčin Petar, varadinski ban, Popio je trista dukat’, sve za jedan dan I još k tome vrana konja, zlatan buzdovan.
Bud ti popi trista dukat’ sve za jedan dan. Zašto popi vrana konja, zlatan buzdovan?“ Al’ besedi Dojčin Petar, varadinski ban: “Ne karaj me, kralj Matijaš,
razbole se, majko, Jevrima devojka, Jevrima devojka, Razbole se, majko, Jevrima devojka, Rabole se, majko, na sam dan Veligdan, Bolest bolovala tri nedelje dana, Bogu dušu dala na sam dan Đurđevdan, Amanet ostavlja svoje stare majke:
Jevrima devojka, Rabole se, majko, na sam dan Veligdan, Bolest bolovala tri nedelje dana, Bogu dušu dala na sam dan Đurđevdan, Amanet ostavlja svoje stare majke: “Da mi zovneš, majko, jermenskog majstora, Da napravi, majko, sand’k
trg, tržište, pijaca, vašar; 3. roba koja se prodaje; 4. novac, zarada od prodate robe; 5. pazarni dan pelin = pelen 1.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Videćete ubistva! DARA: Vidimo ih i ovde, svaki dan! VASILIJE: Poštovani građani! Ne propustite priliku da u jednoj od najvećih predstava vidite cvet srpskog teatra!
TREĆA GRAĐANKA: Nije vas stid! ČETVRTA GRAĐANKA: Užice se crni od crnih zastava! DARA: Svaki dan hapšenja, racije, streljanja, a vi se ovde igrate pozorišta! TOMANIJA: Srbija vrvi od izbeglica iz Bosne!
SOFIJA: Da uhvatim još malo sunca! JELISAVETA: A zar ja treba sama sve ovo da unosim? SOFIJA: Greh je ovakav dan provesti u kući! (Otrči prema reci. Jelisaveta se ljutito vraća unutra.
Da je neko ko komanduje, neko ko koristi, da je neko ko kopa, neko ko kosi, neko ko daje, neko ko dan, pa da i ćutim! Valjda tebi, matoroj kurvi, da ćutim? JELISAVETA: Šta si to iskokodakala? GINA: To što si čula!
GINA: U to se ne bih zaklela! SIMKA (Filipu): Zbog čega mi se mešate u život ceo dan? ja vam za to ne dajem nikakvog povoda! FILIP: Gde se ja nalazim? BLAGOJE: Mene pitaš?
SOFIJA: Šta sračunato? JELISAVETA: To sa Filipom. VASILIJE: Ti ceo dan isto! JELISAVETA: Kopka me. Možda je on imao duplu masku! Prvo, masku glumca! A ispod maske glumca masku ludaka!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Klekneš li životu ponizna lica nisam više tvoj sin. ZDRAVICA Zdravo, svete, bledi ko zimski dan u strahu. Još je veseo narod jedan u krvi, pepelu i prahu. Vijaj oblake proletne, rumene, pitaj ih za raj.
Zato sam ti tu misao dao tužnoj goloj i beloj, neveseloj. Gledaj u jesen mirno, kako se gubi dan i ljubi. Blago kao jedno zvono da zazvoni u daljini mišlju tom sam te dodirno.
Pa i na tebi nije više svila, sa ljudima radiš ceo dan, za ljubav ne čekaš da cveta jorgovan, ne gledaš sa tornja za mnom.
Ko cvetići beli sa Meseca rađaju se po ulici deca. Od smeha mog umire dan, a svakoga kog pogledam, stiže moja sudba, sreća i san. Kad mahnem rukom, nehotice, nove zvezde sinu.
Ja bih počast šinuo i tiho rekao: Tužno je biti muško. JA, TI, I SVI SAVREMENI PAROVI Ceo nam je dan dug, i dosadan. Do večeri, kad se, krišom, sastajemo. Poljubac jedan, brz, i negledan, dosta nam je.
Naš tužan osmeh blagosilja greh; žig onih koji ljube, na svetu celom. Ceo nam je dan dug i dosadan, i prolazi u ćutanju neveselom. Tek uveče, slobodan ko u travi cvet, ja te čekam. Na jednoj klupi.
Dolazim skoro a doći će i dan kad će dosadanje biti svejedno, kad će i vaš dah biti iskidan i strešćete se već jednom čedno...
sam se razboleo od šarlaha, doneo mi je srpski prevod Rata i mira (ili mađarski prevod) i ja sam taj roman pročitao za dan i noć, iako je moja mati tvrdila da zbog toga može da nastupi slepoća.
Reći ću samo toliko da smo u krvi bili od te prve letnje noći, na Zlota Lipi, svaki dan, do jeseni. Ja ću o tome reći samo nekoliko kurioziteta.
Gospodo, ovu čašu, u slavu onog dana kad mu svezaše ruke. Beše jesenji dan, veseo dan. Pod nebom su kružile krilatice, a po ulicama su se lepršale novine, pobedonosno, nad lišćem žutim,
Gospodo, ovu čašu, u slavu onog dana kad mu svezaše ruke. Beše jesenji dan, veseo dan. Pod nebom su kružile krilatice, a po ulicama su se lepršale novine, pobedonosno, nad lišćem žutim, poletelim, pa
Još jednu čašu za druga mog, za dan kad su ga doveli. Beše veseo dan, jesenji dan. Još jednu čašu svatovcu, onom koji se te večeri pevao u njegovu čast,
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
putanji koju je sebi prokrčio, i, pošto se napio vode, nalio bi i krčag i nosio ga u svoju pećinu da ima vode za ceo dan.
“ I on se ostavi dotadanjeg života i bivaše iz dana u dan bolji. Jednog jutra dozva k se bi mudrog slugu. — Ja sam ti — reče mu — obećao nagradu ako mi kupiš magarca po volji.
me!... Siroče: Pa kuda ću? (Plače.) Gospođa u crnini. Ajde sa mnom!... Kod mene je toplo... Meni je teško na današnji dan... Siroče: Teško ti je? Gospođa u crnini. Teško Vrlo teško! (Briše suze.) Lane nisam bila sama... Siroče.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ali, tražeći domovinu moju, naiđem na interesantnu zemlju i lude, o čemu ću vam, evo, pričati. Dan letnji. Sunce pripeklo da mozak provri, od silne zapare čisto osećam vrtoglavicu; nešto mi zuji u ušima, žeđ da me
— Nisam. — Čudnovato! — reče on malo uvređen, poćuta, pa će reći: — Pre pet godina, na današnji dan, oždrebljen je moj konj što ga sad redovno jašem, i danas pre podne primao sam čestitanja od najotmenijih građana; a
da on ne bi primetio, priberem se i priđem, te mu i ja čestitam rečima: — Izvinite što nisam znao za taj vaš svečani dan, i veoma žalim što vam nisam mogao u određeno vreme čestitati; ali, evo, to sada činim.
— A ako se kroz koji dan otvori izvoz svinja, šta onda mislite? — upitam učtivo i radoznalo. — Ništa prostije: pošaljem drugi poverljiv raspis, u
” Više goluba je krupan naslov: „Za spomen na dan srećnog ozdravljenja velikog državnika Simona”, mislim tako se zvao, ako se dobro sećam.
Juče je, baš, jedan građanin podneo Skupštini molbu da mu se dan rođenja računa pet godina ranije nego što se rodio. — Kako to može? — uzviknuh i nehotice od čuda. — Može, zašto ne?..
— uzviknuh i nehotice od čuda. — Može, zašto ne?.. On se, recimo, rodio ..74. godine, a Skupština njegov dan rođenja proglasi da je u godini ..69. — Čudnovato! A šta mu to treba?
na jednog s kojim sam se poznao prilikom pokretanja jednog patriotskog lista, a već u toj zemlji, da se ne čudite, svaki dan se pokreće po nekoliko listova, te upitah i njega: — Kuda žuri ovoliki svet?
Zamislite samo kako to zvuči: osamdeset generala za dan! — To imponuje! — rekoh. — Razume se. Glavno je da je što više pompe i galame.
„S pouzdanošću možemo potvrditi da će za koji dan zajam biti potpisan i novac uvezen u zemlju.” Svet se malo smiri, ali vladini listovi javiše da će za dva-tri dana
se slila suza niz smežurano lice, uzdiše očajno, vrti glavom s puno slutnje, i radije bi ostao da pričeka još koji dan, pa da i on ostavi kosti u tom kršu, negoli da traži boli zavičaj; mnoge od žena glasno nariču i opraštaju se sa
Dao bog još letnje vreme, te se bar gdegde nađe koja voćka. Prvi dan, tako, pređoše malo, a osećahu mnogo umora. Opasnosti velike ne ukazaše se, pa i nesrećnih slučajeva ne beše.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Probaš da legneš i zažmuriš, al' ti ne daju veseli kupioci, koji te napadaju kišom od šljiva.... I tako — ceo dan..... A u veče mrzi te da legneš. Čuješ žagor kod pušnice, koja je uz kuću i ideš tamo.
Malo pomalo doznade za sve to i Zorka. Otpočeše neki pregovori, neka provodadžijska posla i odredi se dan, kad je trebalo Zorka da dođe u varoš radi ličnog sastanka i definitivnog rešenja... Bila je subota.
Ako je ikakav čovek mogao poznati brzinu ptičjeg leta, to ga je gospodin Mojsilo poznao... Kad je dan osvojio, i kad je ostavio daleko iza sebe varoš, on je uzviknuo: — O, sveta, zlatna slobodo!...
Tako se u velikom uzbuđenju raziđosmo kućama, a sutra-dan, rano iz jutra, besmo svi pred kafanom, te videsmo kad prođoše poštanska dvokolica i odnesoše predmet naše žudnje i
— veli kapetan i udara glasom na poslednju reč tako, da ona objašnjava celu sadržinu pisma. I toga dana i sutra-dan, u ponedeljnik, htedosmo da se porazboljevamo od nestrpljenja. Ko će živ dočekati veče, kad pošta stiže!
»Nastavnik odmah uzima svoju porodicu, seda s njome u kola, otvori električni aparat i — zbogom. Za jedan dan mora biti u Loznici.
Raspitivali smo ga često šta radi tako dugo u manastirima, ali on nam po ceo dan priča o manastirima kako su podignuti, koje su dobre i zle starešine u njima bile, kakve su im sadašnje starešine, ali
Običan pogled njegovih zelenkastih očiju napominjaše mi tih i vedar jesenji dan, kad ne možeš očekivati ni groma ni oluje, već samo nežno i blago sunčano grejanje.
U takvim mislima čiča Pera dođe pred opštinsku sudnicu. Pošto beše radni dan i ne beše mnogo naroda, čiča Peru uvedoše odmah u »zasedanje«. Saslušaše ga i, na njegov zahtev, dozvaše deda Milana.
Obukoh se brzo i izađoh iz kuće. Dan se već pomolio, a vetar fijuče još bešnje i strašnije. Izađoh na Kalemegdan i dunuh u trubu...
Vrati se kući i poruči Marku da odzvoni. Kad se sutra dan Marko, po jutrenju, založio hlebom i počeo nešto po baštici da čeprlja dadoše mu znak sa zvonare da požuri gore.
Sve mu se čini da »peto« sad drukčije bruji, nekako sasvim drukčije. Eto, i sunce je sad drukčije, i dan, ova svetlost, sve, je drukčije. Stoga što se to dogodilo... taj veliki događaj...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
DANICA: Uh, saksije u kujnu!... Neko kuca. Izvol'te! II SIMA SOKIĆ PREĐAŠNjI SIMA (ulazi na srednja vrata): Dobar dan želim. PAVKA: Dobar dan. SIMA: Je li gospodin kod kuće? DANICA: Nije! SIMA: Hteo sam, znaš...
Neko kuca. Izvol'te! II SIMA SOKIĆ PREĐAŠNjI SIMA (ulazi na srednja vrata): Dobar dan želim. PAVKA: Dobar dan. SIMA: Je li gospodin kod kuće? DANICA: Nije! SIMA: Hteo sam, znaš... a ti si njegova rocpođa? PAVKA: Jeste!
JEVREM: Eto ti sad! A šta ima tebi da smrkne? PAVKA: Tako. Ne mili mi se. Da si ti kao drugi ljudi, da odeš na dan izbora pa da glasaš, 'ajd', 'ajd'! Nego se sav predaš i promeniš, postaneš drugi čovek.
DANICA: Nećete biti ovde? IVKOVIĆ: Da, moram malo do Beograda, zbog izbora. Na dan-dva samo. JEVREM (trgne se): Zbog izbora, je l'?... Aha, aha! Dakle, misliš zbog izbora u Beograd. Hm, hm!
Bajagi nisi mogao u čaršiji da se pripitaš, nego potegao ovamo da me nađeš, kao da ja svaki dan samo napoleone prevrćem preko ruke. Nego, ako si došao za neki posao, a ti govori! JOVICA: Pa... pa i za posao.
XII MARINA, JEVREM, PAVKA MARINA (dolazi spolja): Dobar dan, dobar dan, gazda-Jevreme! JEVREM: Dobar dan! PAVKA: A ja vas baš gledam kroz prozor, pa kažem Jevremu: evo
XII MARINA, JEVREM, PAVKA MARINA (dolazi spolja): Dobar dan, dobar dan, gazda-Jevreme! JEVREM: Dobar dan! PAVKA: A ja vas baš gledam kroz prozor, pa kažem Jevremu: evo gospa-Marine pravo
XII MARINA, JEVREM, PAVKA MARINA (dolazi spolja): Dobar dan, dobar dan, gazda-Jevreme! JEVREM: Dobar dan! PAVKA: A ja vas baš gledam kroz prozor, pa kažem Jevremu: evo gospa-Marine pravo k nama.
Kad naiđe Sreta, on prekida): A, baš dobro! SRETA: Dobar dan, gazda-Jevreme, kako, kako? (Uzima Jevremovu tabakeru sa stola i pravi cigaretu.) JEVREM: Ovaj...
(Sreti.) Dobar dan! SRETA: Dobar dan! Dobar dan! JEVREM: E, i ja, vidiš, hoću, na primer, da razgovaram nešto sa gospodinom Sretom što
(Sreti.) Dobar dan! SRETA: Dobar dan! Dobar dan! JEVREM: E, i ja, vidiš, hoću, na primer, da razgovaram nešto sa gospodinom Sretom što ti ne treba da
(Sreti.) Dobar dan! SRETA: Dobar dan! Dobar dan! JEVREM: E, i ja, vidiš, hoću, na primer, da razgovaram nešto sa gospodinom Sretom što ti ne treba da čuješ, zato
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Što si zaćutao? Mi računamo na tebe. Bratsko pozdravlje«. A još milije bi mu bilo kad mu izađe kakav njegov rad. Taj dan je bio svečan dan za Sretu. Toga bi dana više puta nego obično svraćao u kafanu.
Mi računamo na tebe. Bratsko pozdravlje«. A još milije bi mu bilo kad mu izađe kakav njegov rad. Taj dan je bio svečan dan za Sretu. Toga bi dana više puta nego obično svraćao u kafanu.
Veliku većinu poređa u prozor i na policu u sobi, a nekoliko, one najnužnije, što svaki dan treba da su mu pri ruci kao popu trebnik, metnu na sto. Među njima beše, naravno na prvom mestu, Narodni učitelj.
Imala je jednog malog i kudravog i pakosnog pinčiku, a »dečko« se zvao, koga je jako pazila, mazila, svaki drugi dan ga kupala, a povazdan ga držala u krilu, češljala ga i kinđurila ga plavim mašlijama.
Neće odmah leći, nego će gledati da kakvim dobrim delom završi dan. Nasipaće jedan dopis. A baš toga dana bio je kao poručen za takve stvari!
(Tako mu odnekud pade na pamet da nazove Milisava predsednika, samo zato što je ovaj tu neki dan naredbom pozvao seljake da oprave put i da ga nasipaju. I njemu nije ostao dužan!
), pa ovako završuje dopis: »Ali nije daleko dan kada će iz političkog dremeža probuđeni i od reakcionarskog bunila osvešćeni narod ustati kao jedan čovek, jedna
I Sreta posle nekog vremena vide sa zadovoljstvom kako mu posao iz dana u dan pospešno odmiče napred! Ovu malu grupicu nezadovoljnika, koju je decentralisanu, i u mišiju rupu zavučenu našao,
bi obično rekao kad bi koga dana učinio dobro delo, pa uveče pregledao račun šta je toga dana učinio: »I ovaj današnji dan nije mi propao!« Isto je tako i Sreta mogao sebi reći. Život je borba, trenje — razmišljavaše Sreta ležeći u krevetu.
Nešto po svojoj pameti a nešto po Sretinim uputstvima, ele privuče i on, bome, dosta njih na svoju stranu; kako koji dan, sve više nezadovoljnika u selu. Tek vidiš, a ono ušao neki bes u selo. Ne dopada se seljacima stari predsednik.
A vrhunac sreće i zadovoljstva za Žiku beše jednom (taj dan neće on nikad zaboraviti!) kad je dao svoje ime za potpis pod jedan dopis u kome su bila upravljena pitanja na ministra
Čovek stane pa sluša samo, i ne zna kojoj da dâ za pravo. I to tako ide iz dana u dan, pa izgleda čoveku, kao da su tu svoju svađu ili polemiku podelile na glave ili na produženja, kao neki podlistak u
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
U TRCI ZA BOLjIM ŽIVOTOM 28 VATROGASCI POSLE POŽARA 30 ŠTA JE KOME DOJADILO 32 ČUDNOVAT DAN 34 KAKO SPAVA PLEME ROGOGU 39 KAKO SPAVAJU JEDAN SAT I JEDAN INTERNAT 42 PONOĆ 46 ŠTA SU IZMEĐU OSTALOG RADILI STARI
LjUBAV 134 NAJVAŽNIJI PUT ISTORIJE 136 MOJA BOTANIČKA BAŠTA 138 NAJVEĆA ZAGONETKA 139 HEROJ 140 POSLEDNjI DAN ZIME 141 KUKUREK 142 TREŠNjA U CVETU 144 MIRIS ZÓVE 145 KAKO SE CRTA PAŠNjAK 146 PROLEĆE U RECI 148 DRVO NA
SUNCE 218 PRVI PROLEĆNI DAN 219 KAKO U EVROPU DOLAZI PROLEĆE 220 ŠTA SUNCE RUČA 222 ŠTA SUNCE VEČERA 223 ŠTA SUNCE PUŠI 224 KAKO DOLAZI
Odmah potom, klicanje radosno čuo je. A da je šutnuo — e, vala, šutnuo je! GDE JE CICA Jutros rano kad je topli dan osvanô I sunce leno pošlo prema krovu neba, Rekla mama Cici: „Idi polagano Kod Mite pekara, kupi nam hleba...
Bliži se ručak, Odmakô daleko dan, Cvrči cvrčak, Sunce korača kroz stan, Svaki čas se mršti mamino lice: — Nema ni hleba, ni Cice!
” I dok joj je nameštala na haljinici broš, Dodala je još: „Čika-Miti prvo kaži: Dobar dan. Sačekaj u redu, Nemoj se provlačiti između žena.
” Otkrila im se nit najtanja: Slast čistoga trajanja. Po ceo dan čekaju Do grla u beskraju, S nogama spuštenim u lavore Tihi i srećni, tavore.
ČUDNOVAT DAN I Da mi je znati odreda Kazati Ono što se ni za živu glavu ne da Iskazati! Pokušaću, (Nek bude pa šta bude):
Pokušaću, (Nek bude pa šta bude): — Čudnovat dan Za biljke, ptice i ljude... II Sve se izopačilo, Nebo se naoblačilo.
IV (Vreme nema ni ulicu ni stan, Dokono prolazi i nizašta ne mari. Ko je još video taj dan U kome čovek ostari?). Kažem vam, deco, kao kroz san: Čudnovat dan.
Ko je još video taj dan U kome čovek ostari?). Kažem vam, deco, kao kroz san: Čudnovat dan. V Saobraćaj stao, nasred skvera Dva konduktera igraju klikera! Nije san, a ludo ko san — Čudan dan.
V Saobraćaj stao, nasred skvera Dva konduktera igraju klikera! Nije san, a ludo ko san — Čudan dan. VI U pola dana Sve se smračilo I izopačilo Fino, bez plana.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Čamci se vrlo brzo napune, istovare se na obalu grotla, vraćaju se na ponovan lov, i to tako traje po dan-dva, dok jegulja odjednom ne nestane, da se kroz određeno vreme opet pomole i sakupe iz nekih tajanstvenih rupa i
čini obilaske oko kakvih za nju nepodesnih podmorskih npoctopa, tako da joj brzina putovanja ne prelazi 13 kilometara na dan.
Godine 1895—1896. ekspedicija se bavila u vodama oko Azorskih ostrva; tu je naišla na je dan prostran morski plato izvanredno bogat ribom, koji je danas poprište velikih morskih ribolova.
morskih organizama; među ribama bilo je i jegulja ikrašica i mlečnjaka, očevidno polno zrelih za mrestenje kroz koji dan. Ali to još nije bilo ono što se traži.
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
mene, rabu svoju, ni jarostiju tvojeju, Vladiko, obliči mene va čas ishoda mojego, ni gnevom tvojim pokaži mene va dan prišastvija tvojego, prežde bo suda tvojego, Gospodi, osuždena jesam savestiju mojeju, ni jedina nadežda nest va mne
da je otlučen jedinosuštnije i nerazdelimije Trojice i da mu je suparnica nrečista Bogomati hilandarska va dan strašnago ispitanija. Amin.
odgurni mene, rabu tvoju, niti me jarošću tvojom, Vladiko, obliči u čas dolaska mojega, niti me gnevom tvojim kazni u dan dolaska tvojega, jer pređe suda tvojega, Gospode, osuđena sam savešću mojom, nijedne nade spasenja nema u meni ako
da je odlučen od jedinosušne i nerazdeljive njene Trojice i da mu je suparnica prečista Bogomati hilandarska u dan strašnoga ispita. Amin.
Rakić, Milan - PESME
Ali će, draga, drugo vreme doći, I ostaće mi, kad dan jedan grane, Od te blažene i čedne tri noći Tri razjapljene, ko noć crne, rane...
Tužno, o tužno! Duša ćuti, A oko suzi, usta neme. Nesreću tajnu srce sluti, — Opet se vraća staro vreme. U takav dan smo nekad davno Međ ljude pali puni jada. Vreme je bilo tako tavno, Mračno i vlažno ko i sada.
MINARE Strči minare iznad crnih kuća, Tanko i belo. Noć lagano pada, Kao dan jasna noć i kao dan vruća, I s brežuljaka vraćaju se stada.
MINARE Strči minare iznad crnih kuća, Tanko i belo. Noć lagano pada, Kao dan jasna noć i kao dan vruća, I s brežuljaka vraćaju se stada.
Ah, zbogom, Gospo, i praštajte meni, Stare mi oči pune suza sada, Dok dan se gasi na prolaznoj sceni I zavesa, ko noć, lagano pada...
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Muhamede, to je za Gertuku! Sjem Azije, đe im je gnjijezdo, vražje pleme pozoba narode — dan i narod, kako ćuku tica: Murat Srpsku, a Bajazit Bosnu, Murat Epir, a Muhamed Grčku, dva Selima Cipar i Afriku.
Krst je riječ jedna suhoparna, Miloš baca u nesvijest ljude al' u pjanstvo neko prećerano. Više valja dan klanjanja jedan no krštenja četiri godine.
Dočekaše Šenđera vezira uvrh ravne gore Vrtijeljke i klaše se ljetni dan do podne. Ne kće Srbin izdati Srbina da ga svijet mori prijekorom, trag da mu se po prstu kažuje kâ nevjernoj kući
Pišemo ti što je kod nas bilo. Kako čusmo što bi na Cetinju, poklasmo se s našijem Turcima. Dan i noć je poklanje trajalo: bješe puna Crmnica Turakah, desečara, age, izjelice.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ceo bi dan tamo samo sedeo, pušio, pio kafu i naređivao. Ali pored svega, što je uvek moralo da bude kako bi on hteo, ipak sa
Sve se to unapred spremalo i znalo šta sve mora biti, samo da je na dan slave sve onako kao što treba, jer se znalo da kod njih mora biti najlepše, te da se gosti, kad dođu, moraju
Otac bi bio ceo dan dole, u bašti, izvaljen na jastucima, opkoljen tacnama duvana i šoljama od ispijenih kafa. Mati gore, na kuli, sva
I onda ovde, kod njih, slušajući i trčeći, presedela bi praznik i još koji dan. Tako isto i ostali seljaci, pređašnje njihove čivčije, i dalje su kod njih dolazili, uvek donoseći po nešto, nikad ne
Čak i svirači dođu i odsviraju. A na pitanja o njemu, efendi-Miti, mati bi odgovarala: kako joj je baš pre neki dan poslao novac; i dolazio čovek da joj kaže kako on još ne može doći. U nekom je velikom poslu.
Još detetom je bila sigurna u kakvu će se lepotu razviti i kako će ta njena lepota s dana u dan sve više poražavati i zadivljavati svet.
Ceo dan videla bi se kako presedi gore, na prozoru, sa podbočenim rukama o obraze, koji bi joj se nadmeli i još više porumeneli
I onda tako svaki dan. Sve sudbini da ostavi, pa da, brekćući od zdravlja i snage, sa nasladom čeka kada će je koji zaprositi, kada će joj
Danju, krijući se i od matere i od svakoga ko bi došao, ceo bi dan presedela tamo iza kuće, u bašti. I tada bi, gotovo kao luda, počela da razgovara sa cvećem.
Jednom u malo ne učini ludost. Bilo je nekako na izmaku leta. Opet je bila subota — pazarni dan. Mati sa Magdom otišla na groblje. Padao je mrak, ali nekakav topal, zagušljiv mrak.
Pod strejama čevrljali su vrapci. Iz komšiluka čulo se takođe spremanje za sutrašnji dan: tresenje ćilimova, ponjava, lupa i ribanje tepsija i sahana. Sa ulice dopirao je bat koraka.
Sa ulice dopirao je bat koraka. U opšte dan je bio čist, topao, i pun životvorne, balsamske svežine, kao što su dani proleća pred Uskrs.
Pandurović, Sima - PESME
Tad, posle dugih, zlih orkana, Ćudi što nose sunce, kišu, To beše prvi dan bez mána, Kad duše cveća svud mirišu.
SVETKOVINA Sišli smo s uma u sjajan dan, Providan, dubok, — nama, draga, znan, I svetkovasmo ocepljenje to Od muka, sumnje, vremena i sto Râna, što krvave ih
PADA CVEĆE Usplahireno cveće vetar niše... Proleće. Sunčan i nasmejan dan. Proleće žudnjom i nasladom diše, I pirka vetrić mirišljav i znan; Raznosi vrelim zrakom zore sjaj, Raznosi miris,
A ono zamiri Što mu proleće još uzima dah, Tužno zamiri... U ovakav dan Ja sam voleo; i sećam se sad, Kada je dušu pritisnuo jad, Sećam se na to i na svoju žud, Vreo, vreo dah.
Sve je još mirno, tiho i svečàno. Još zora neće plavi svod da zlati; Nama je dobro, i nama je rano Da se dan opet s hukom svojom vrati: Svet naših misli sad je tiho dan’o.
svod da zlati; Nama je dobro, i nama je rano Da se dan opet s hukom svojom vrati: Svet naših misli sad je tiho dan’o.
zamkove svoje, Ići, umoran, u svoj prazan stan, Da legnem, s dragim spomenom na tvoje Lice, — da opet sâm prespavam dan.
Hoće li i tu biti samo mrak Tesnoga groba, il’ veliki dan, Besmrtne sreće životvorni znak? Da, misli, želja, snova neznan kraj Hoće li biti u grobu il’ van?
Ali očaj naš će Velike bune biti plodno polje, A ovaj trulež nepovratno pašće. O, kad bi doš’o taj dan kom se nada Naraštaj ovaj, opšti uzdah mnjenja: Veliki dan taj velikoga pâda; I kad bi preš’o dah opustošenja, Mač
O, kad bi doš’o taj dan kom se nada Naraštaj ovaj, opšti uzdah mnjenja: Veliki dan taj velikoga pâda; I kad bi preš’o dah opustošenja, Mač večne Pravde preko sramnog doba Prljavih duša, srozanosti
i vrata – dok proleće novo mirisaše mirom — Svih koleba, kuća, srca, kazamata, Otvoreni behu radosno i širom. Dan vedar, bistar, i pun plodnih klica, Nebo puno zore, nadanja i vere, Razdragana pesma probuđenih tica, A zraci novog
RANjENICI IZ 1912 S prvim žutim lišćem i oni su pali Jeseni ove u dan kakav mokri, Na poljima hladnim koja strašno zali Krv, kiša, a truplje zaseja i pokri.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Pomete se ovliki narod! Pravo je, valaj, di se jutros ranije otvore; znate... koji je dan sjutra...“ Konte se zapanjio, spustio ruke niza se i zinuo najprije, pa odjednom stade se tako slatko smijati da mu je
“ viknu konte, okrenuv se živo i prišavši k svojima. „Ta gdje nam je pamet, nije li im danas Badnji dan!? Apostoli Hristovi, kad se duh sveti izlio na njih, ne bjehu, možda, više začuđeni od kontove družine toga časa.
obližnjijeh Primoraca i Katunjana vrzlo se po gradu dok sunce naže, pa i oni uputiše se k crnogorskijem vratima. Dan je bio vedar, sunce je grijalo, kao što samo u našem ubavom Primorju u to godišnje doba grijati može.
I on je š njima na leturđiju pošao, a iz crkve u polaženje. Cijeli dan bio je veseo, šalio se, igrao u orô, gađao s ostalijem u cilj, sjekao u zarok butine.
Đurđev danak ’ajdučki sastanak... Osam jutara pred njegov dan, zora zateče petinu Crnogoraca u planini. Zateče ih pod Zlostupom, na ledinici jednoj.
Jan je, razumije se, tu slobodu uživao kao što bi svako dijete. Po cijeli dan trčao je po selu i okolini, igrajući se sa seoskom djecom. Sestra se gotovo nije razdvajala od njega.
“ zapita grof Jana, odignuvši glavu s knjige. Grof je sjedio pod onim istim brijestom gdje dan prije bješe djecu zatekao. Lijepo pseto ležaše kraj njega; pušku položio kraj njega s druge strane.
Cijelo ljeto, po dva-tri sata na dan, sastajali su se ta tri čudna druga i uvijek u šumi. Niko za to znao nije, jer složno krijahu svoje tragove.
Djeca su redovno dolazila na ročište, veselo idući tamo kao na zabavu, a vraćajući se doma svaki dan bolje osnaženi dušom i tijelom.
U domu im niko se ne stavljaše za njihove tajne puteve, niti o golemoj izmjeni njihova ponašanja, koje bivaše s dana na dan trezvenije. O njima se u opšte mala briga vodila.
O njima se u opšte mala briga vodila. Na Pavlov dan, toga ljeta, djeca kriomice saviše po kitu cvijeća, pa pođoše ranije no obično k učitelju.
u Istriju, a otolen najzad na krajnu granicu Austrije, u skoro dobivenu Boku, otkuda umače u „Černu Horu“ na Badnji dan 1817. godine. Iz Kotora bješe pisao sestri i čiki i kazao im što bješe nakanio.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
). Neretko zakletve mogu da budu i uslovne (Ne dočekao sutrašnji dan, ako sam ja to rekao). Zakletve se izriču u raznim prilikama svakidašnjeg života: a) od lica koje samo sebe zaklinje i
U blagoslovima nalaze se i molbeni i molitveni elementi (Duša mu carovala gdje Božić i veliki dan!). Osim ovakvih blagoslova ima i onih koji su zasnovani na sazvučju (Veselin — vazda mu se veselila majka), a ima i
Ona mogu biti statička, kao: beo kao ovca, mleko, sir, jaje, dan i sneg; crn kao katran, ugalj, zift, noć gavran, đavo (vrag); crven kao žar, rak, vampir; plav kao nebo, more; modar
Dabogda ne dočekala zelene vence! (zakletva devojke). Onako mi živjelo što je od moga srca palo! Sutrašnji dan ne dočekao! Tako zgrčen na tvoja vrata ne dolazio! Tako magareću glavu ne nosio! Tako mahnit po gori ne skakao!
Sve ti natrag, a pete naprijed! Ubilo te jajce od kantara! Umro od studeni na Ilin-dan! B) POREĐENjA A) PRAVA 1 BILjEM Visok kao bor. Vitak kao jela. Drkće kao prut. Žuti se kao smilje.
Bistar kao suza. Brz kô svjetlica (munja). Glava mu kao torni malj. Govori kao iz badnja. Dobar kao dobar dan u godini. Dočekao ga kao ozebao sunce. Drži ga kao malo vode na dlanu. Žestok kao žeravica. Žut kao voštanica.
Lije kiša kao iz kabla. Lupa kao puto u lotru. Mek hleb kao duša. Melje kao prazna vodenica. Mesečina kao dan. Miriše kao duša đevojačka. Mlad kao kaplja rose. Modar kao čivit. Mutna voda kao oranje. Mýči kao (sinji) kamen.
Valaj si čojek, ako ja i lažem! Vredan za dva lena. Vredan je: više uradi za dva dana, nego za dan. Gazda sam: gde mi je lane stajala so, ovo godine stoji mi brašno. Dobar si, samo ti otac rđava sina ima!
— Nije tko počne, neg’ tko svrši. — Bolje je u snopu požnjeveno, neg’ u klasu pohvaljeno. — Uveče se dan hvali. — Pod noć tikve cvetaju. — Pred zoru se mrzne. — Skoči, pa reci „hop“.
— Bolje je vjerovati svojim očima, nego tuđim riječima. — Govori istinu, makar ni dan ne živio. — Istinu traži, pravicu uvaži. O PRAVU — Jȁ pravo, jȁ nikako. — Što je pravo i bogu je drago.
— Protrči sad, zeče! — Po zveku se vrijeme pozna. — Propušteno leto dve zime vodi. — Vrijeme sve napravlja. — Dan za noćim’ hodi, a noć za danom hrli. — Dan za danom, a iza dana dan. — Ni šaka dana ni vreća godina.
— Propušteno leto dve zime vodi. — Vrijeme sve napravlja. — Dan za noćim’ hodi, a noć za danom hrli. — Dan za danom, a iza dana dan. — Ni šaka dana ni vreća godina. — Bolje je ikad nego nikad.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
83. Pilipilj cara kopa pod lipov panj na Đurđev dan. 84. Podiže se peteljeva vojska, te mi oćera po ledu goveda, kad mi bješe u kitu všenica. 85.
Pošto se onđe s njome namirimo, vratimo se natrag. Ovo bijaše u jesen, i vrijeme | bješe dosta lijepo; ali jedan dan pred noć kad bijasmo navrh Čemerna, nešto se naoblači pa okrene snijeg sa sjeverom da se pometemo i mi i konji.
Onaj isti dan | u koji se najstariji brat vjenčavao, on uzjaše na vranca, pa baš kad su svatovi iz crkve izlazili doleti među njih,
Devojka se po tom opet pretvori u paunicu i odleti sa ostalima. Kad u jutru dan osvane, ustane carev sin pa odnese ocu one obadve jabuke. Ocu bude to vrlo milo, i pohvali najmlađega sina.
Carev sin siromah čujući to, da se ubije. Kad bude drugi dan u jutru, on se opet opravi sa slugom, sedne na konja, pa sve pored jezera šeće.
” On siromah kad to čuje ne zna šta će od sebe da radi: sve čupa kosu s glave od muke i žalosti. Kad treći dan osvane, on se opet opravi na jezero, usedne na konja, pa sve pokraj jezera, ali nije hteo šetati, nego sve stane trčati
Kad u jutru dan osvane, i oni poustaju, ali nasred sobe velika gomila mrtvih miševa i pacova, a po sobi slabo je koji još trčao, nego
Kako aždaja iziđe, uhvati se s njim popojaske, pa se ponesi letni dan do podne. A kad podne prigreje, onda reče aždaja: „Ta pusti me, carev sine, da zamočim svoju pustu glavu u jezero, pa
” Malo čas, eto ti aždaje, velika je, strašna je, gadna je! pa se uhvate popojaske te se ponesi letni dan do podne.
” Kad ujutru beo dan osvanu, dan osvanu i sunce ogranu, usta čoban, usta i devojka, pa se staše opremati na jezero.
” Kad ujutru beo dan osvanu, dan osvanu i sunce ogranu, usta čoban, usta i devojka, pa se staše opremati na jezero.
” Malo čas, eto ti aždaje, velika je, strašna je, gadna je! Kako iziđe, uhvate se popojaske pa se ponesi letni dan do podne.
Sveti Sava - SABRANA DELA
A što ostane od psaltira, to izgovori bilo danju, bilo noću, samo da se ispeva psaltir za dan i za noć. U subotu veče biva, kao što imamo običaj, agripnija.
Najpre od svega, u prve velike postove, u prvi dan, to jest u ponedeljak prve nedelje, niti liturgiju pojemo, niti se brinemo za trpezu i jelo, a u ostale dane ove nedelje
službe u sinaksaru, ovo dvoje menjamo: ne liturgisati u sve dane kada je post, zbog kratkoće dana, i ne treba dvaput na dan da jedete, jer će vam se devetog časa postaviti obed, kada biva post, kao što je rečeno.
Ako li šta propadne, makar i od malih stvari, nesmotrenošću, o tome će biti ispitivani u dan ispita — iako i za malu stvar, koju pogubiše u svojoj lenosti.
umrlim svetim ocima i braći našoj, kada se kome dogodi, ili smrt, ili pomen ranije počivšoj braći našoj u zapisani mu dan.
Ako se ovi rečeni pomeni nekom od bratije dogode u dan nedeljni ili na praznik Gospodnji, to nemoj ostavljati zbog praznika, nego poj ili pre praznika ili posle njega.
O Anastasijinoj panihidi. Na takav način treba da pojete i na dan blaženopočivše, koja je bila nekada supruga njegova, Anastasije monahinje, meseca juna, dvadeset prvog dana.
i na večernji neka pomen biva, u molitvama jektenijav, da je pominjanje njihovo do četrdeset dana, u kojima svaki dan i prosfora neka se za njih prinosi sa ovima.
GLAVA 43 O čitanju ovog tipika svakoga meseca i da ga izvršavate, a naročito na dan uspomene ktitorove da ga iščitavate Zapovedam vam da ovaj tipik čitate na početku svakog meseca, u vreme obeda vaših,
U prve velike postove, u prvi dan, to jest u ponedeljak prve nedelje, niti liturgiju pojemo, niti se brinemo za trpezu i jelo, a u ostale dane ove nedelje
Odežde. Treba dalje ukazati o odeći bratije. Odeća da se sakuplja tokom cele godine. A kada dođe Dan Svetog Filipa, da iguman sa ekonomom sabere svu bratiju i razdeli odeću po redu, prema stepenu starešinstva.
Osim toga, i na vrata treba dati i jela i pića ko se zadesi na taj dan. A ovo zapovedamo igumanu, da pred ovaj praznik šalje i na dunavsku stranu i na zetsku i da kupuje ribu: da bude obilno
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
CMILjA: Ima i brak iz ljubavi! Obadve kupus? IKONIJA: Obadve. Pa šta iz ljubavi, i to se ofuca. Svaki dan isto telo, iste reči, isto disanje, da ti se smuči! Piva dva sam ti kazala!
njena noga... u svemu ko da sija delić... STAVRA: Boga? SKITNICA: Izvinite, ja to... Sve to naravno utiče... Dan po dan, i tako ti ona ostane... I to dogurala sve do četvrtog meseca! CMILjA: To je Boga mi prilično kasno!
u svemu ko da sija delić... STAVRA: Boga? SKITNICA: Izvinite, ja to... Sve to naravno utiče... Dan po dan, i tako ti ona ostane... I to dogurala sve do četvrtog meseca! CMILjA: To je Boga mi prilično kasno!
Da nije nekad sarana, parastos, četresnica, il zadušnice, od čega bi se naranio? A ne zna se šta nosi dan, šta noć! Ni ko će kome da zatreba! Ne znam šta je onaj elebak popravljo! Prozori opet ne dihtuju! To posle potri!
CMILjA: A bilo mi je dovde došlo i dozlogrdilo! Da ti ne pričam! Sudovi, čaše, escajg, svaki dan, tabanaj tamo, tabanaj ovamo, štrapaciraj se, peri, briši, glancaj, služi baraberiju, Trpi svaki gadluk i
Srećan si kolko si težak! Brzo si se kovarnuo, ko da te neko čudo izvuklo, Bože me prosti! Na današnji dan treba sveću da pališ dok si živ! Oćeš nešto da pojdeš? SKITNICA: Nemam kad, voz mi ide u deset i tries.
MILE: Baš mala pratnja! Nikog iz društvenih organizacija! STAVRA: Laka mu crna zemlja! IKONIJA: Očajan dan za pratnju! Mnogo pada! CMILjA: Ona kučka, ona Gospava! Onaj ženski raspad nad raspadima!
Stanković, Borisav - JOVČA
SLUGA E pa kako ću? (Pokazuje na sunce.) Eto već otkada je dan a toliki posao čeka. Ne znam, da opet ja ne budem kriv... MARIJA Kako »ne znaš«? Ti bar znaš.
sigurno je znala da te pare nisu moje već da su to tvoje, od tebe, bato, pa samo da se ne obruka pred tobom, i ona, dan i noć je sa njim radila, pomagala mu je. I odužiše se, vratiše, pomogoše se i podigoše se. Ali pokojnik umre.
) MARIJA (ironično): »Došlo«? Ko zna koliko, ali kroz koji dan možda će da rodi... (Pometeno silazi, beži u kujnu.
Ja bar ne mogu. Otkad se ona nesreća desi i on ovamo kod nas dođe, eto i noć i dan sve je ujedno. Ja više ne mogu da izdržim.
Otkad se ona nesreća desi i on ovamo kod nas dođe, eto i noć i dan sve je ujedno. Ja više ne mogu da izdržim. Ceo dan spremam, strepim da će svaki čas da se vrati, rupi, i da odmah, znate kakav je, ne počne da nas bije i grdi.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Dakle, mi ne možemo ni jedan dan u miru, pokoju i ljubavi jedan s drugim živiti ne prezirući, ne trpeći i ne praštajući jedan drugota pogreške; obače,
što dobra i s moje strane bilo, zaisto uzrokovato je bilo črez vsegdašnje spominjanje mojega dobroga oca kojemu i današnji dan želim upodobiti se i tako ljubeznog spominjanja braće moje i roda spodobiti se.
Što dete čuje, to uči i prima, kako god i svoji[h] roditelja jezik; što vidi da se pred njim svaki dan čini, tome mora naviknuti; tako prisvojava običaje, tako narave, tako sve misli i mudrovanija oni[h] s kojima rasti.
i priklade nevaljale, ako ne imaju koga ko će s njima upravljati i od zla odvraćati, ostaju u prevari i u zlu, i svaki dan više utvrđavaju se u tom i ukorenjavaju.
Ovoga, dakle, starca Dimu, svaki dan | slušajući, malo pomalo previkle su mi uši k grčkom čitanju. Moje od detinjstva prirodno ljubopitstvo k svemu onomu što
A meni se učinilo da sam taj dan u božjem raju bio! Kao da je duša moja pre mnogo hiljada godina u kom P[i]tagorevu učeniku bila i kao da je znala
O, dan radosti neiskazane i blaženstva neizrečenog! I, zaisto, takova i tolika moja radost budući, morala je kratka biti.
I TRGOVAC Videći, dakle, moj blagodetelj, da nije moguće meni stranstvovanje iz glave izvaditi i da ja gledam svaki dan kakvo blagovremenstvo da kudgod utečem, namisli jošt jedan posao sa mnom. Stvar je bila zaisto razumno izmišljena.
Ne bolu li te već usta od tolikog ćutanja? Ti sam kažeš da bi volio celi dan ne jesti, nego jedan sat ne govoriti. A kad se besede većma rađaju nego pri vinu?
Želio sam da se taj dan [h]oće kako produžiti. Koliko sam ga više gledao i slušao, toliko više sam se uslaždavao. No, po savršenju ovoga
Koliko sam ga više gledao i slušao, toliko više sam se uslaždavao. No, po savršenju ovoga razgovora, budući se i dan k noći sklonio, ustao je, učinio obično blagodarenije, zafalio gospodaru i gospođi na časti, i, davši svima otečesko
su mi tekle iz očiju žaleći što nisam jedan od najposlednji[h] njegovih lokaja i služitelja, da ga gledam i slušam svaki dan! Taj dan ništa drugo nisam jeo osim pre ručka komadić hleba; no nije mi na um padalo jelo.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Uz to, Osinjača je tkala po vas dan, a njezino je tkanje bilo na cijeni. Eto tako se u kući Kušmeljevoj sastajao kraj s krajem u rodnoj godini.
A kad bi ljetina izdala? A kad bi ljetina izdala, bogme, i onda se njekako dolazilo kraju. Osinjača bi tkala po vas dan i po svu noć, magarci natovareni drvima i za njima Kušmelj kasahu češće put varošice, a, što je najglavnije u takvoj
— Rkalina zaškrguta zubima. — Taa-ko!... — Anko jonpet nansrne, dan gan zvinznem po ćinvenrinci, Krnkotiću, dinte! — veli Šunda. — Ah, Isuse! Isuse!
— reče fra-Brne. Šunda odgurnu brata, pa stavši na njegovo mjesto: — Unkrantko jen ovo: min nenćemo dan vondiš Bankonju un mananstir! — Taa-ko? Vi nećete?! A ko meni zapovida?
Ovo će biti junačina, dobar vojnik sv. Frane!“ Tako se Bakonji nizao dan za danom u manastiru. S njime rastahu „lipos, kripos, bogoljubnos, milos“, kako je ono govorio stric Čagljina; ali je on
Na prvi dan Nove godine uždio sjever, rek’ bi sve ponese! Rasklimane štice vrhu trijema i nezakačeni kapci na prozorima luparahu
Ovo je „Cvit kršćanski’ kriposti“ našega učenoga fra-Jerolima Alatovića. Štij ovaj libar, sinko, dan i noć, i ladaj se po njemu, zarad spasenja duše svoje. Amen!
Bija sam u papinoj zemlji, i tukâ se s Francezima. Dreždâ sam napolju po noći, kisnuja, odija pišice po deset ura na dan, pa nikada ni da sam se naladija. A on... što ti kažeš... briljuzak, dođe na svit bez dua!
Bujas za nalonjom poče da čati život svetitelja čiji je dan. — Mali Jerkoviću! — zovnu Srdarina, prekinuvši štioca. — Šta velite? — odazva se Bakonja, ušav k njima.
Na dan sv. Frane Saleskoga (29. januara po rimskom) u zoru poprši malo snijega na ostrvu. Ne pade ga ni koliko poplat da pokri
da pokrije, ali je i to neobično u onom župnom mjestu, gdje je vazda kopnina i gdje bajam cvjeta oko Svijećnice. Dan zimskoga sv.
Ajde! — Je l’ ja, je l’? — tepa Bukar. — Sve ć’ te p’slušati, a-ma-ma sve, sve pri-i-ko dan, ali s’d, na ’vu uru, ja, a-ja!... — A zašta ne sad? — A-ja-jak! Da mene Šk-ško-ran-ran-ca... vu... u... u.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Otvori svu tišinu — nagni san Da otkrivam tajnu noć i dan. OPROSTI KAMENU ŠTO ĆUTI Oprosti kamenu što ćuti Oprosti što tajnu sakriva: Kako ti se nad umom sliva Samoća i teku
Rupa mesto crkve: ni porte, ni boga. Nema kuće u vetru, zida, lupe vrga. Gde je veliki dan i mi sred njega mali, Ogromni toranj i sat koji nas prati Dok bežimo na Tisu koju zlati Ilovača sa suncem gde su vali?
Ja zatvaram oči i dozivam: cvet — Bulku, iz ruskih žita koja gledah. U ZIMSKI SUMRAK Kuda pobeći u ovaj dan? U gusti sneg? U pusti vrt? Pasti u meki bolesni san Kao na smet, pod led, u smrt? Kuda pobeći sa ovog dna?
O gde su vrata? Gde je spas? To toneš već u tupi san. Srce tek šuška ko suvi list. Zar nikud pobeći u ovaj dan? TVRĐAVA Tvrđavo moja, glavo, gde raj dotrajava, Kruni se tvoj kamen i u prah pretvara: Svaki dan ga sunce po malo
TVRĐAVA Tvrđavo moja, glavo, gde raj dotrajava, Kruni se tvoj kamen i u prah pretvara: Svaki dan ga sunce po malo obara Svaku noć ga crni vetar razvejava.
sunca bradva Prljav od busenja a podoban lasti U grotlo ću prvog kladenca nag pasti Makar me slomila ledna voda na dva. Dan se slomi, ne ja: slazi plava večer. Dok se zemlja hladi — svet nejasan biva.
Evo bežim kroz nju, iz nje, ali sporo. Manje mi se noge kao u kornjače. Ceo dan sam išo, a kad me mrak tače: Stojim usred magle neodmako skoro.
I ptica neka ina: Zašto, zašto zakriči (Ne tek u pustoj priči, Nego tu, sa visina)? I zašto u dan vedar Dok ćute naša borja Trepne tek jedan kedar? I u bonaci mora Val neki o mramorja Pljusne, kad dođe ora?
I u bonaci mora Val neki o mramorja Pljusne, kad dođe ora? U ČAROLIJI Čudesan biva ovaj dan, a poče Tako obično kao i ostali: Od niskog neba gotovo smo pali Kao pod sive, otežale ploče.
Ćosić, Dobrica - KORENI
dukati žulje i peku. Boli njihova težina u nedrima. Sići će s kola i ići peške. Vratiće se u Palanku. Sačekaće dan. Htede strah da poveri Toli, ču njegovo zviždukanje, pa glasno reče: — Rađaš gazdama sluge!
Drukčiji je njemu ovaj, svake godine isti dan. Mogao je bar pare da zatraži. — Konji će pokidati amove! — kaže Nikola, ponovo promolivši glavu kroz odškrinuta vrata.
Ne želi ni da se poljubimo. Ne zna. Otkud bi znao? Još kad je bio dete...) Nisam hteo da vas mučim na Badnji dan, mnogo je posla. Dobro me Vozio. (Samo s ocem sada da se ne sretnem. Kasnije. dok se sredim. Kasnije.
Po Vukašinu se prosu tanka drhtavica. — Noću se razgovara samo o vampirima i zločinstvu. Na Badnji dan ja s vama nikad nisam razgovarao — promumla za sebe Đorđe gledajući u zagrizak hleba. — Morate obojica da me čujete!
Po dugom ćutanju kaplje rastopljen vosak. — Dan je za ozbiljne razgovore. Bole sutra — progovori Đorđe, odjednom uplašen onim što će Vukašin reći. Moli ih očima.
— Ako si o ženidbi hteo, onda se tako ne počinje sa ocem i bratom — šupljim glasom reče Aćim. — Živeo sam da taj dan dočekam. Živeo sam... Ti znaš. — Otkinu gornju kopču na kožuhu, razdrlji se. — Treba da znate da se ženim. Da, prvo to..
vrećice peska, klonu na sto, glavom punom dronjaka mutnih sećanja na protekle dane i noći iz kojih se ispilio jučerašnji dan i ova noć. ...
„Ti moraš da me slušaš!“ rekao je Nikoli. „Dan je tvoj, a moja je noć.“ „Prošao si svet. Po tebi su prošle godine. Znaš sve.“ „Malo je ludi s više dukata od tebe.
opančare i terzije bez posla, seljake koje je poziv sreskog kapetana i suda dovukao u čaršiju, penzionere što počinju dan srčući kod „Orača“ prvu jutarnju kavu.
I što je toliko slab, a njegovi vršnjaci se hvale i pričaju, samo o tome pričaju po čitav dan u vrbaku, kod stoke. Sećao se, znao je iz priča kako to oni rade, a šta je ovo s njim? Prislonio se uza zid.
Ika pomože kelneru da pokupi čaše i priđe Đorđu da naplati račun. — Noćas ništa ne plaćam. — Imaš pravo: dan je za brojanje para. — Mnogo sam pio... — Činilo mu se da će umreti od muke u grudima i stomaku.
“ „Moja mati je i dažbine plaćala i kmeta birala. Ona me je i oženila tvojom majkom, Živanom. I na dan moje svadbe otac je bio u vodenici. Kako mu nismo odneli ručak, došao je uveče da večera.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Niti je on mogao unutra, niti ona napolje. Dan i noć, kao bleda biserna školjka, sjalo je iza rešetaka devojčino lice.
Ali vrabac se i ne mače ni prvi ni drugi dan. Tek trećeg dana slete na prozorski okvir i reče: — Hvala ti, a sutra me čekaj u isto vreme! — Šta je sad ovo?
Na prstima, sva ošamućena, izađe devojčica iz Tatagine kuće u blistav, beli, snežni dan. Po žbunju i po stazi bleštale su pahuljice jasnije od zvezda.
»Došla veštica da se sveti!« —promače mu kroz glavu, ali otišavši u školu, zaboravi i krabu i svoj san. Celi taj dan, ipak, pazio je da ne slaže, da nikoga ne udari, ali uveče zamoli majku da mu skrati nogavice, jer su mu predugačke.
— Gle, ja putujem! — zapeni od uzbuđenja, pa izronivši svetlu glavicu, reče svetu oko sebe: — Dobar dan! — Dobar dan i dobro nam došao! — uzviknu jato tek rođenih riba i pope mu se na leđa. — Jesmo li teške?
— Gle, ja putujem! — zapeni od uzbuđenja, pa izronivši svetlu glavicu, reče svetu oko sebe: — Dobar dan! — Dobar dan i dobro nam došao! — uzviknu jato tek rođenih riba i pope mu se na leđa. — Jesmo li teške? — Pa, naravno!
i pokloni koralnoj grani misleći da je cvet, zatim namignu braći talasima, pa s poštovanjem pozdravi sunce: — Dobar dan, Zlatna ribo! Ali Sunce mu pozdrav ne uzvrati. Samo se tiho nasmeja i ode dalje, a talas pomisli: »Zar se i ribe smeju?
Samo se tiho nasmeja i ode dalje, a talas pomisli: »Zar se i ribe smeju?« —pa nazva dobar dan pesku na obali, očaran njegovim svetlucanjem. — Dobro došao!
Jedino je stena ćutala. »Možda me nije čula?« — pomisli talas i ponovo nazva steni dobar dan, ali se stena i ne mače. Uspravna, bela, glatka, ona samo prezrivo podiže obrve i zagleda se u daljinu.
Ali šta sa ulicama? Šta sa zelenim pločama? Bi pozvan najmudriji carev doglavnik, pa doglavnik doglavnika, ali nije dan od njih nije znao gde se nalazi rudnik zelenog kamena.
Je li dan ili čitavu večnost išao dok nije iskoračio iz Zemlje Bisernik Čaplji i ušao u Carstvo zelenih patuljaka? Kako da zna?
Rat ostrvljana i došljaka oko leptira trajao je celi dan. Dečaci sa ostrva bili su modri od udaraca, ali došljacima nije uspelo da uhvate nijednog leptira.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Plašio se u gradu, a naročito u Carigradu, 1816. Imao je trideset godina a Carigrad je bio zamaman. Ali, i dan, i noć, i lica, i koraci, i glasovi, sve je disalo kao opasnost. (Onda još nije znao da se najveće opasnosti ne odaju.
Mario je kad je Miloš, ubrzo, pošao u izgnanstvo. Bio je prvi dan juna, ali je prostranstvo neba nad ušćem ostalo neporozno, kiša je rominjala a kroz mokar vazduh, kao šuplje, kabaste
bankar, sa licem produhovljenog pacova, običavao je, dok ujutru zagleda svoje službenike i odmerava im spremnost za taj dan (izgleda da je, u svom iskustvu, već računao sa promenama u bio-ritmu), da kaže: „Kad vam se najviše žuri, usporite.
Istorijska komedija ipak je ostavljena za sledeći dan. Sledeći dan je bio utorak, 5. jun,1 zasenjen, omađijan dan, sa dubokim svetlostima.
Istorijska komedija ipak je ostavljena za sledeći dan. Sledeći dan je bio utorak, 5. jun,1 zasenjen, omađijan dan, sa dubokim svetlostima.
Istorijska komedija ipak je ostavljena za sledeći dan. Sledeći dan je bio utorak, 5. jun,1 zasenjen, omađijan dan, sa dubokim svetlostima.
novembar, dan Sv. Andrije, trebalo je da osvane sa njihovom pobedom. Vasa je, odnekud, bio siguran da će i biti tako, i neka strahovit
Zimski je dan godine 1843, Velika pijaca je tamo gde su danas deo Studentskog parka i Studentski trg i središte je grada.
Bilo je to 1806. godine, u avgustu, na sam dan pobede na Mišaru. Ponekad Zmaj od Noćaja čučne na svoj ugao i iz žablje perspektive posmatra automobile koji se baš sa
Tako, u pratnji onih koji su mu vest i doneli, pođe na Prudine. Dan je bio prolećni, sav rasvetljen i, prvi put posle mnogih nedelja, nebeski bezdan kao da je bio blagonaklon.
Svi su se čudili: Jovan Dobrača, marveni trgovac iz Gruže, iz dana u dan sve bogatiji, koji je, kako je ostalo zapisano u protokolima Karađorđevog vremena, samo u Tursku ponekad isporučivao
U tom pojasu što je, sa godinama, sve uži, jer uzmiče pred senkama visokih zgrada, dan, kao zasut svemirskim pepelom, nema sjaja. Središte pojasa izgleda da je Šeih-Mustafino turbe, podignuto 1783.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
MLADOŽENjI 50 XXVI NA GROBU HAFISOVOM 51 XXVII 52 XXVIII 55 XXIX 59 XXX ZIMNjI DAN 61 XXXI SPALjENA PESMA 63 XXXII 66 XXXIII JADNA DRAGA 67 XXXIV LEM-EDIM 69 XXXV SELIM-BEG 72 XXXVI 74 XXXVII BRIGA
280 CXLVII JEDNA INTIMNA ISTORIJA 281 CXLVIII 2 282 CXLIX NA DAN NjENOG VENČANjA 283 CL ZAVET 285 CLI NOĆNA SVIRKA 288 CLII IZ JEDNE ŠETNjE 292 CLIII ZVONI 295 CLIV NA
Br. Radičević VIII VRAGOLIJE Momak ide vragolan, Po gori se širi, Lep je ka'no lepi dan, Što kroz goru viri. A sa gore, kraj potoka, Stazica se dala; Jedna moma milooka Tu je rublje prala.
Al' eto zora sviće, I eto prođe san; Al' tebe nema, nema Nema da svane dan! Đ. Jakšić XIII KAD SE SETIM Kad se setim, mila dušo, Rumenila lica tvoga, Tad ne pijem druga vina, Nego samo
“ J. Jovanović Zmaj XIV NA NOĆIŠTU Studena me kiša šiba Već vasceli dan; Oj, primi me, krčmarice, U tvoj lepi stan. Savu, Mlavu, i Moravu Prelazeći ja, Tebe sam se zaželeo, i lakoga sna.
“ J. Jovanović Zmaj XXX ZIMNjI DAN Oh, kako je sivo, tamno, K'o da nije danak svan'o; A nebo je tako mutno, Kao oko isplakano.
No svanu i dan žalosti. U Tihi Korintski Zaliv Stigoše jednoga dana sinovi gordoga Rima, Sa galijama svojim. A kad se kretoše
Pogasimo lampe pira! Kao vali, Sve je već proteklo, i ničeg ne osta... Još jedan dan samo hteli bi svom snagom! Jedan, samo jedan!...
izmeđ' mene i sveg oko mene; Dok iz suhe stene bije nova voda, I plavi cvetovi iz staroga panja, I sijaju kao u sam dan postanja Sva zvezdana kola sa velikog svoda!
sunce gasne iza huma; A tvoja je duša puna bolnog šuma, Teška suza stala u dnu tamnih veđa; Dok u tvome vrtu dan očajno tinja; u tamnoj se senci rasplakale česme; Šumi gora, kao rosa da rominja; A u tebi huje rime moje pesme...
- davno, prije mnogo leta, U dan jedan mutni, jesenjski, i mokri, Kad kapaše voda sa drvlja i cv'jeta, I kad mrtvi danak teška magla pokri: Sprovod
J. Dučić LXXXIII BILA JEDNOM RUŽA JEDNA... U majke je ćerka bila, K'o dan lepa, k'o cvet čedna, Pa zavole jedno momče. Bila jednom ruža jedna...
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Naše žizni proljeće je kratko, znojno ljeto za njime sljeduje, smutna jesen i ledena zima; dan za danom vjenčaje se tokom, svaki našom ponaosob mukom: nema dana koji mi želimo, nit' blaženstva za kojim čeznemo.
iskra bespredjelnog uma tvoga ogleda se sv'jetla, ka svod jedan od tvoje palate što s' ogleda u pučinu našu; dan ti svjetlost krune pokazuje, noć porfire tvoje tainstvene, neponjatna čudestva divotah; tvar ti slaba djela ne
“ „Svaki večer - hranitelj mi kaže nove, divne, besmrtne ideje u našu se sferu svijetljaju, i dan svaki neba sveštenoga nas čestita novim naslađenjem, novi glasi besmrtne muzike naša kitna polja potresaju novom
“ IV Dan k večeru bješe već nagnuo u cvijetne nebesne ravnine, dva vjenčana slavom polkovoca uljegoše u guste polkove vraga
Već su vjesi, sveti oblik pravde, zlom svojijem grdno prepunili, nagnuli ih k svojoj pogibiji. Dan četvrti sjutra će granuti na njih strašnim gnjevom nakazanja i vječite njine pogibije; čuće sjutra udar svemogući,
Na nebu se dan četvrti javi sa najvišom bojnom žestokošću; šum prolama nebesne ravnine zlobne vojske bogohulenijem.
u oblačne nepregledne hore uzlećeše po blaženoj sferi, pojuć slavu pobjednika tvorca i ljubavi vječite blaženstvo. Dan četvrti strašnoga javlenja mogućnosti Gospodnje desnice bješe blizu sveštenog odiha: himni svete slave počinuše i
otrovanu gorkijem suzama, kojuno će voplji nevinosti kod mojega ukleti prestola - nju će oganj božestvene pravde u dan sudnji u jedno trenuće sažeć svojim sveštenijem plamom.
Popa, Vasko - KORA
budio U smehu tvom ležaj spremam Igrao bih nevidljiv U srce ti se zatvaram Tišini bih te oteo U pesmu te oblačim 18 Dan ti bogat u naručju Nosim Mlade jele duž pogleda Sadim Gradovima tvog ćutanja Lutam Rosu ti sa trepavica Berem Noć
dve zamišljene grudve zemlje Kad sunce kasni 21 Ruke tvoje plamsaju Na ognjištu usred moga lica Ruke tvoje otvaraju mi dan Ruke tvoje cvetaju U udaljenoj pustinji u meni Gde još niko nije zakoračio Ruke tvoje sanjaju u mojima San svih
pustinji u meni Gde još niko nije zakoračio Ruke tvoje sanjaju u mojima San svih ozvezdanih ruku na svetu 22 Naš dan je zelena jabuka Na dvoje presečena Gledam te Ti me ne vidiš Između nas je slepo sunce Na stepenicama Zagrljaj naš
naš pregažen Ruku sam ti dao Ti je ne osećaš Praznina te je zagrlila Po trgovima Suza tvoja traži Moje oči Uveče se dan moj mrtav S mrtvim danom tvojim sastane Samo u snu Istim predelima hodamo 23 Bez tvojih pogleda reka sam Koju su
tvome Pale se i gase Zvezde moje plahe Pronašli smo se Na zlatnoj visoravni Daleko u nama 30 Sa tela sumrak svlačim Dan mi je našao lice Vetar kosu razveselio Pogled mi začuđen lista Senka iz sunca niče Svet na pragu srca stoji Opet
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Za dan dva ta soba dobi svoj stari izgled i uređaj. U njoj je bio smešten glavni deo moje biblioteke, tu je stajao i pisaći sto
pregled svega onoga što je u uočenoj grani nauke dotle urađeno i svega onoga što se u njoj bez prestanka, iz dana u dan, stvara. A bez potpune stručne biblioteke, naučnih časopisa i stalne veze sa inostranstvom, to je nemoguće.
nauke može se vršiti samo onda ako se ima pri ruci ne samo ono što je u njoj stvoreno, već i ono što se, iz dana u dan, u njoj stvara.
Sve sama zvučna imena! Posidonija, Akragas i Selinunt poznati svojom arhitekturom i plastikom, o čemu nam još dan danas govore ostaci njihovih hramova, sazidanih u najklasičnijem dorskom stilu; Elea ostade ovekovečena svojim
Od one lađe koja je maločas isplovila na debelo more vide se samo gornji delovi njenih jedara. To potiče - jasno je kao dan - iz zaobljenosti Zemljine površine“. On ućuta.
„Pa morao bi ići ceo dan pored tog zida“, reče jedan od učenika. „Ne, deco“, odgovori Pitagora, „Morao bi ići danima“. „Danima!
Silna reka sužava se i malaksava iz dana u dan i ostavlja iza sebe peščane sprudove i plitke bare u kojima tamnozeleni marabuji i ružičasti flaminzi traže svoju hudu
godine u godinu izlazak Siriusa, kad se on, prvi put u toku godine, pojavi na nebu kao jutarnja zvezda i uvek beležili dan tog izlaska.
No tebi ću kazati golu istinu. „To je bilo ovako. Juče imadosmo dobar pijačni dan i pazarismo sto drahmi za ribu. Moja družina se izbezumi.
U tom lepom rasporedu pođoše oni putem koji je vodio pokraj mora. Dan beše izvanredan. Levo od puta zelenile se livade, vinogradi i maslinovi voćnjaci, a desno je blistalo more u zracima
kratko ali jasno opisao, a kojeg je kasnije Aristoteles, zbog njegove pseće glave, nazvao kinokefalos, kako se i dan danas zove. Ali umiritelno tumačenje iskusnog lekara stiže suviše kasno do ušiju naših abderićana.
So se raspala u vodi u toliko sitne deliće, da ni naše oko ne može videti. Ali ostavi ovaj ćup koji dan na suncu, voda će iz njega nestati, ispariti, kako se to kaže, a u ćupu ćeš naći so u istoj onoj količini u kojoj sam
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Tada se setih da sad nailazi mestašce gde se moj pobratim venčao i bi mi žao što bar nije dan da ponova vidim selo i jasno oživim stare, tako prijatne uspomene.
„Samo da se ovo svrši.“ Oni, dakle, nisu hteli dati ratu svoje živote. A šta se o njima govori? Šta svaki dan čitamo? Šta pišu patriotski pesnici što iz daleka druge tutkaju u smrt?
razumem, gos' pukovniče! Pa, ostavljajući slušalicu: — Da prođe jedan dan a da te ne ponize, to je nemoguće. — Čujem — rekoh — traži ti da ponoviš zapovest. — Kao da sam kaplar!
Još je samo to bilo ostalo. I tako, dan ranije nego što mi je isteklo odsustvo, krenuo sam se za pukom. Osetio sam, na nesreću, da mi je četa milija, vernija,
Pa žene, pobratime! I tvoj glas nadaleko stiže. A ja sam se bar nešto držao. Baš pre neki dan reče mi jedna: Ništa ne bi bilo interesantije nego opisati sve promene koje su se u vama izvršile od dolaska ovamo.
Za to vreme Nikola mi je pružio čašu s vinom: Dobro doš'o, pobratime! Ispij, molim te, sve ispij! Nismo svaki dan! Ja ga poslušah. — Pa kad stiže? Zašto mi ne javi? A jest, sad sam dobio, maločas. Hteo sam ovog momenta...
— Ne čini ništa — rekoh. — Kako su ti kod kuće? On mi opet pruži čašu: — Dede, nismo svaki dan. — Dragi pobratime, baš zato što nismo svaki dan... — E kod nas je tako. Palanka kao palanka...
— Kako su ti kod kuće? On mi opet pruži čašu: — Dede, nismo svaki dan. — Dragi pobratime, baš zato što nismo svaki dan... — E kod nas je tako. Palanka kao palanka... To ti je grob svih snova, moj pobratime.
ženiš ponova ne ide, nema govora — i onda slegneš ramenima, zažmuriš, pomisliš što je ko dobio neka nosi i ideš svaki dan na rakiju, samo idućeg dana piješ po jednu čašicu više. A ovde je dobra rakija, nema govora. Pa, bogami.
ka školi ugledao iz daleka kakvog starijeg čoveka, koji mu ide u susret i koga je hteo pozdraviti, reći mu dobar dan kao i ostala deca, i prilazeći mu glasno izgovarao: dobar dan, dobar dan, dobar dan, sve dok stariji čovek ne bi
mu ide u susret i koga je hteo pozdraviti, reći mu dobar dan kao i ostala deca, i prilazeći mu glasno izgovarao: dobar dan, dobar dan, dobar dan, sve dok stariji čovek ne bi naišao prema njemu.
i koga je hteo pozdraviti, reći mu dobar dan kao i ostala deca, i prilazeći mu glasno izgovarao: dobar dan, dobar dan, dobar dan, sve dok stariji čovek ne bi naišao prema njemu.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ne znam kako sam se vratio. Proteklo je nekoliko dana bez vremena. Vjerovatno dan-dva bez pune svijesti. Danas bi, prema tome, mogao biti petak ili subota. Valjda subota. A možda čak i nedjelja.
Poslije duljeg vremena, ovo je prvi sunčani dan. A to nije svejedno. To je možda jedna od malobrojnih stvari koje nisu svejedno.
Držim štoviše da se nikad i ne pađa misao a da nije ili okupana u suncu ili zastrta sjenom. Ja ni dan-danas ne znam drukčije suditi o dobroti i zlu neke pojave, neke misli, odluke, događaja, doli po tome da li se oni
(Rođen sam u pomoračkoj obitelji, a evo ni dan-danas ne znam što te dvije riječi pravo znače: one i sad za mene imaju neku tajanstvenu, pomalo mitsku vrijednost.
od onih čudnih djetinjih kontaminacija, još mi je i sada nerazdvojivo s njim vezan Miserere iz Trubadura, te ne mogu ni dan danas da se sjetim jednoga a da smjesta ne iskrsne i ono drugo: kad god i ma gdje slušao zvuke tog melodramskog
IX Danas je tmuran dan. Noćas sam osjetio kako se mijenja vrijeme. Negdje iz velike daljine nadolazilo je nešto mutno i sklupčano, prolijetalo
Ali neće dugo potrajati: sutra će vjerovatno opet biti vedro. Lijep i vedar dan predosjećam dugo unaprijed. I spremam se za nj, kao što se seoska djeca spremaju za nedjelju, za bijelu nedjeljnu
Valjda smo jedno drugom već sve rekli. Osjećam pouzdano da će sutra opet biti sunčan i vedar dan. I radujem mu se, kao seosko dijete nedjelji sa čistom bijelom košuljom.
I radujem mu se, kao seosko dijete nedjelji sa čistom bijelom košuljom. X Slutnja me nije prevarila: osvanuo je vedar dan. Jutros je rano upao k meni u sobu mladi doktor, svježa, nasmijana lica.
” Hvala mu i za to. Bolesnik voli i takav površni optimizam. Slušao je, valjda, u doktorskoj blagovaonici, u dan dežurstva, nešto o meni, i to mu je pobudilo neki sažaljivi interes.
Svaki ga je dan upotpunjavao, svako mu je veče (jer o njemu sam najviše mislio pred spavanje) pridavalo nove crte i doprinosilo nove
Mi djeca (jer ubrzo sam s njim upoznao i drugu djecu iz svojte i susjedstva i pričao im svaki dan poneku novu zgodu o njemu) često bismo mu se narugali, ponekad i obijesno, i bezobzirno.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
daleko, oko sudnice gomilicu ovakvih stajica ispunjenih veselim narodom, koji se sabrao da, ovako u skupu, provede blag dan... Đurica ne imađaše ni sovre ni plemena.
Tu bi se, u zatvorenoj sobi, provelo po čitav dan u poverljivu razgovoru i pijanci... U toj istoj sobi spremani su i vaspitani za potonji rad svi najveći zlikovci, od
Niko od seljaka nije upamtio da je video Vuja ma za kakvim poslom, niti mu je ko znao odrediti pravo zanimanje. Svaki dan je provodio u gradu; tu je sedeo i sa seljacima i sa gospodom i sa građanima: slušao razne razgovore, kartao se, pio i
U razgovoru je bio vrlo oprezan i lukav kao lisica: mogao je, kad je nalazio za potrebno, govoriti ceo dan, pa ipak, na kraju krajeva, ne znaš o čemu je govorio, a vidiš da je razgovor pametan.
Čitave desetine godina prođoše mu u takvu životu, a njega još ni glava ne zabole zbog toga. Nikad Vujo ne odleža ni dan apsa... Takav beše jedini prijatelj i savetnik Đuričin. Jedne nedelje dođe mu Đurica rano u pohode.
— Pa kad mu to ističe rok? — zapita Đurica. — Juče ti je bio poslednji dan. — E, pa to me vi sad možete ubiti? — Jok, ne more još — odgovori ćato — dok ne dođe druga naredba, u kojoj će te
Đurica je sve poglede obrnuo svome selu. Tamo se bavio po ceo dan, provodio vreme u polju oko njiva, u kojima su radili seljani mu, a uveče je odlazio na noćište kod Vuja, jer to mu beše
— A zar ga viđaš često? — zapita Stanka radoznalo. — Pa ko ga ne viđa? Svaki dan iskrsne otkud bilo, a ja ti se, jadna, sva skamenim. Onomad siđem na reku za vodu, a on preda me.
— To znam ja, ali ne zna zakon. — Pa šta ću sad ?... Da živim ovako dokle se može, a kad dođe suđeni dan... umreću kô i svaki. — Ono, jest... Ali taj život ?... — Pa to te baš i pitam. Možeš li me gledati ovakoga ?
I ako je bio dan, nije se mnogo krio. Išao je preko sela, držeći se šljivara i zabrana, a gde naiđe na čisto polje, tu se više požuri i
— otpoče apotekar da razvija svoju filosofsku misao... Međutim događaji, koji su se odigrali dan ranije i koji izazvaše ovaj razgovor, behu veoma strašni.
»Hajduci!... To je ono strašilo, od koga se i dan i noć strahuje... pa, eto ih!...« — pomisli on, i taman da se okrene i da bega natrag, a neki strašni i neobični ljudi
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
PREVARIO DIVOVE 70 OČEV TRS 73 TRI JEGULjE 82 ZLATORUNI OVAN 85 CAREV ZET I KRILATA BABA 90 CAREV SIN I OŠTAR DAN 95 VEZIROV SIN 99 U CARA TROJANA KOZJE UŠI 105 KO DOBRO ČINI NE KAJE SE 107 PEPELjUGA 112 KRAVARIĆ MARKO 116 ZLA
Idući tako, naiđe na neku veliku šumu, i uputi se jednom stazom. Išao je tako čitav dan kroz tu šumu, a nije mogao nigde nikoga da vidi; tek posle nekoliko dana naiđe na jednog starca gde pored vatre sedi:
kamen, te opet devet godina radi ona u kamenu, a nigdje nitko ne umire, već ima staraca i bolesnika koji mole boga dan i noć da umru, ali da: gdje je smrt? Ona kopa kamen.
Kad to smrt čuje, zakala pa otide te stane tući, pa udride dan i noć, te opet devet godina. Kad je sav stukla, al̓ ona načinila se kao kukac, zgrčila se, jedva ide, pa pođe opet
Pošto se mališa dokopa snage, reći će jedan dan materi: — Vala, mati, sramota je da mi prosimo kada sam ja, hvala bogu, poodrastao; nego daj da mi prodamo ono malo
Jedno jutro naredi mati sinu da doćera kući suhovine, jer da će taj dan pariti i prati haljine. „Dobro“, reče mali, pa po običaju poljubi mater u ruku i ode u drva.
— Pa mažemo se mi i ovdje ovako tajno sastajati i lijepo življeti. Tako je i bilo. On ti preo dan u aščinicu, a preo noć k sultaniji.
Devojka se potom opet pretvori u paunicu i odleti sa ostalima. Kad ujutru dan osvane. Ustane carev sin pa odnese ocu one obadve jabuke. Ocu bude to vrlo milo, i pohvali najmlađega sina.
Carev sin, siromah, čujući to, da se ubije. Kad bude drugi dan ujutru, on se opet opravi sa slugom, sedne na konja, pa sve pored jezera šeće.
On siromah, kad to čuje, ne zna šta će od sebe da radi: sve čupa kosu s glave od muke i žalosti. Kad treći dan osvane, on se opet opravi na jezero, usedne na konja, pa sve pokraj jezera, ali nije hteo šetati, nego sve stane trčati
Onaj isti dan u koji se najstariji brat vjenčavao, on uzjaše na vranca, pa, baš kad su svatovi iz crkve izlazili, doleti među njih,
gadna je! Kako aždaja iziđe, uhvati se s njim popojaske, pa se ponesi letni dan do podne. A kad podne prigreje, onda reče aždaja: — Ta pusti me, carev sine, da zamočim svoju pustu glavu u jezero,
Petković, Vladislav Dis - PESME
Od iskoni, od vekova se postoji. Vasiona, večna sila, večnost prati: Čoban mrtav, nebo gleda, svud dan stoji, Nebo gleda, al' pomoći ne zna dati.
Noći gde ne beše već tol'ko stoleća? To je zemlja njene lepote i maja. Zemlju gde dan, vazduh i cveće miriše, Čije vreme nema budućnost ni sate, Gde su venci, boje — da l' tu zemlju znate?
Otvarahu oči pune sjaja, Pune misli što dan jedan žive, Pune sreće svoga zavičaja, Pune želja, da se svemu dive. Otvarahu oči, crnu kosu, Što skrivaše i grudi i
Otvarahu oči, crnu kosu, Što skrivaše i grudi i telo: Kao svetlost lepota se prosu I dan beo i u nebo belo. Tad stavljahu jorgovane na se, Umivahu sa mirisom lice, Uviše se u bujne talase, Crne, kao i njine
Jedna deva htede da odmara Svoje telo; jedva da su grane, Dan i nebo, kad kosu otvara, Videli joj lepote neznane. Ona beše slika devičnosti, Bez svog venca, bela i nevina, Lutala
Ostavismo budućnost daleku, Dan večnosti, pokrajinu vila, Mesta kondor gde razvija krila, Da bi stigli na igranku neku. Uiđosmo u dvoranu žurno.
Na tom mestu nas dvoje bi bili Svet za sebe, nerazdvojan, večan: Sve dok svetlost ne bi ostavili, Svaki dan bi bio za nas svečan.
POD DUDOM Malaksao, loman, sad odmaram telo, Daleko od tebe, na senci od duda; Razlio se vazduh i pramenje belo, Dan vreo i topal, mrtvilo je svuda.
Šta li radiš sada, je li, nebo moje? Da li mi se nadaš, da l' te slutnja peče? Kuda oko gledi iz odaje tvoje Kad dan mrtav padne na radosno veče? O, ne tuguj za mnom. Lili, o ne brini. Dobro mi je, lako na ovome putu.
NA KALEMEGDANU Dan julski i vreo umoran odlazi. Uz šuštanje lišća razdragano, glasno, Javljaju lahori da veče dolazi.
Pogledom te gledah za tebe umrlim. Ti si divna bila. Ne osetih tada Želju da te volim, potrebu da grlim Dan mojih očiju. Nit osetih jada, Il' pesme jeseni, Il' bola u meni. Dan julski i vreo umoran odlazi.
Nit osetih jada, Il' pesme jeseni, Il' bola u meni. Dan julski i vreo umoran odlazi. I dok šušti lišće sve više i više Tame, mraka, mira po parku dolazi.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Blago me je udario po obrazu, i to je bila jedina fizička kazna koju je on ikad primenio ali se udarca skoro i dan-danas sećam. Stid i zbunjenost koji su usledili bili su neopisivi.
Odlučio sam da iznenadim svoje roditelje i tokom cele prve godine ustajao sam svakoga dana u tri ujutru i radio ceo dan do jedanaest sati noću, nedeljom i praznikom.
sto sitno štampanih velikih tomova, koje je ovaj monstrum napisao, ispijajući sedamdeset i dve šoljice crne kafe na dan, uhvatio me je očaj.
Bilo je to upravo mesto koje sam je prvobitno odredio. Pošto se iz dana u dan ništa nije menjalo, rešio sam da tome stanem na kraj i konačno sam uspeo u tome. U proleće 1884.
Tek pre neki dan sam se obeshrabrio kada sam sreo prijatelja, bivšeg asistenta Čarlsa F. Skota (Charles F. Scott), sada profesora
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Sledeće godine učitelj me je odabrao da recitujem na dan sv. Save. Napisao je i govor za mene. Majka je to ispravila i proširila i nagnala me da nekoliko puta ponovim svoju
Majka je to ispravila i proširila i nagnala me da nekoliko puta ponovim svoju besedu. Na taj dan prvi put sam javno govorio. Uspeh je bio preko svakog očekivanja.
Prvog maja iste godine naša škola proslavljala je Majski dan. Srpska školska omladina, koja je obožavala Miletića i njegov nacionalizam, pripremila je srpsku zastavu za majsku
Kad je došao dan mog odlaska u Prag, majka mi je već sve spremila za dug put, put od skoro dva dana plovidbe Dunavom do Budimpešte i
odlaska u Prag, majka mi je već sve spremila za dug put, put od skoro dva dana plovidbe Dunavom do Budimpešte i jedan dan železnicom od Budimpešte do Praga. Stvari sam nosio u dve šarene torbe izrađene od lepo obojenog tkanja od vune.
u Prag, oni su hteli da im, pošto-poto, budem gost u njihovom praškom hotelu koji se zvao ”Plava zvezda”, bar za jedan dan dok ne nađem svoje prijatelje. Sa zadovoljstvom sam prihvatio njihovu ponudu i sa njima proveo jedno divno veče.
Njena ljubopitljivost je rasla iz dana u dan, a takođe i moja. Jedne večeri sedeo sam usamljen u zajedničkoj trpezariji blizu tople peći, a ona priđe i oslovi me
šešir i odelo bili su američki, ali moje teške cipele, veoma korisne na farmi, bile su previše teške za topli junski dan u Filadelfiji. Nadzornik Švajcarac uputio me je prijatelju, takođe Švajcarcu, koji je imao mali hotel u Filadelfiji.
” Dan kasnije našao sam se u Saut St. Meri u južnom Merilendu. Očekivao sam mnogo od toga mesta, imajući na umu ”viline” prič
Molovanje podruma i suturena na Leksinggon aveniji plaćalo se mnogo bolje, ali je bilo veoma ponižavajuće. Provoditi dan za danom u mračnim podrumima i podzemnim prostorijama, a noći u neudobnoj spavaonici u Norfolk strit ulici, okružen
Nebo na istoku bilo je kao zlatni veo i nagoveštavalo je divan aprilski dan. Polje, ptice, daleka stabla šume i dobar poljski put, sve se udružilo da zapeva pesmu o lepotama slobodnog lutalice.
Pričao sam mu, kako sam, kao i hiljade drugih na dan izbora 1876. godine čitave sate mirno i strpljivo, po najvećoj kiši, ispred zgrade ”Njujork Trifun” čekao izveštaje da
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Ostanimo! — neki će od muških. —Onda ćemo, brate, izgubiti i sutrašnji dan... —Radi čega? Može nas kogod osvitkom zvati. —Znam ja šta je... Ako uveče ne nađeš radnje i nema ništa! — Ko veli?
Da, za nadnicu lako ćemo. Tako i oni s drugim težacima krenuše na posao. Beše nastao lep zimski dan. Pre i malo posle izlaska sunčeva, kupeći masline, štipalo je za prste i zeble su noge.
Na stablu i ispod njih momci i devojke pevahu na mahove celi božji dan. S drugih zemalja odgovaralo im se pesmom. Među težacima bilo je i Zagoraca.
A i sunce taj dan na zapadu nije zašlo krvavo: sakrilo se, pre zahoda, iza tamnog duguljastog oblaka i nije se više pokazalo.
Nastajnog dana isto se radilo. Nije smetalo što je vetar silovito hukao i tresao maslinovim granama. Drugi dan, oko podne, ostavili su posao. Počelo je da rominja.
Digoše se kad je voda do ispod njih doprla i slamu smočila. Po običaju moljahu jutrenju iščekujući željno dan. Zorom je tek rosilo. Uneke, ne nadajući mu se, iznenada banuo je k njima gospodar sa županom.
Nije bio vičan takvoj radnji. I Cveta se prelamala iznoseći vodu. Kad su izašli iz konobe, još je dan bio mutan, ali nije padalo. Po putevima ustalile se mlake, a nizbrdicom voda dere. Sa krovova kaplje, rekao bi kiši.
Vedrina neba i mora lepo se u njima odrazuje. Uputiše se u polje. Cveta se nadala da će taj dan raditi i tako unapred do njihova povratka. Prevarila se: bilo je mokro, pa posao nije išao za rukom.
Sveće nisu imali. Pokušaše užgati vatru, ali se žigice behu ovlažile, a nije bilo čim suhim uspiriti. Jedva dočekaše dan. Marko se nije digao, nego ostade ležeći na vlažnoj slami. Ujutru u dvorištu desio se župan.
Unutarnja neka sila podiže joj ruku. I ta ruka, za neko vreme, ostade ispružena u vazduhu. Naredni dan iza oluje osvanuo je vedar i more se utišalo. Sreća htede, i brod što jevtino prevozi krenu odmah jutrom preko mora.
Suvim je lako, mada je do njene kuće, preko brda, još čitav dan hoda. . Nije joj se žurilo, moraše je briga: kako će bez para doći bolesnome čoveku?
Nije joj se žurilo, moraše je briga: kako će bez para doći bolesnome čoveku? Odluči da za koji dan potraži rada u varoši. Osetivši glad, s Markom sede na ivicu puta da se za čas založe hlebom.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
dana koji potanja u noć, pesnikovo budno srce takođe se vraća u san: Il osvrni se na veče što zasta da gleda još u dan, I rasvetli se naglo ko da bi sunce da vrati; Osvrtaše se tako tad da nam i pogledom plati Taj Čas; o srce, budno
Ja se ne mogu umoriti više nikada – kao u snu, I trčim tek da ne stojim, niti poznajem jade nit spas: Iz dana u dan prebijam bezmerne prostore, Plavilo odmakne odjednom providne svoje zastore; Samo nada mnom ona duboka zanosna
Da se samo prisetimo dveju strofa iz „Maćuhice“: 1. Crna kao ponoć, zlatna kao dan, Maćuhica ćuti ispod rosne vaze, U kadifi bajne boje joj se maze, Misliš: usred jave procvjetao san!
Dovoljno je setiti se njegovog časopisa Dan iz 1919. kao i Lirike Itake takođe iz 1919. godine. S pravom se može reći od Crnjanskog je počelo.
Tamo sam prvi put, kao dečak, između narandžastih korica mogao za jedan dan da pročitam istoriju francuske ili nemačke književnosti.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Tebi tvoje ne gine. SAVKA: Ako je samo za tri meseca... ŽIVKA: Ni jedan dan više!... IV PREĐAŠNjI, RAKA, ANKA RAKA (gimnazista, ulazi bez knjiga i bez kape, sav podrpan).
(Gurne Raku te ovaj ode s Ankom.) V ŽIVKA, SAVKA ŽIVKA (tetki): Eto, pa sad iziđi ti tu na kraj, kad ti svaki dan dođe ovako pocepan. SAVKA: 'Ajde i ja idem, za poslom sam. A vidim i tebe ometam. (Ustaje.
ŽIVKA: Da kupi novine. Crkoh od radoznalosti! Rako! Rako! XI PREĐAŠNjI, MOMAK iz MINISTARSTVA MOMAK: Dobar dan, gospođo! ŽIVKA (pretrne): Iju! Dobar dan! MOMAK: Molim lepo, poslao me je gospodin da mu date njegov cilinder.
Rako! Rako! XI PREĐAŠNjI, MOMAK iz MINISTARSTVA MOMAK: Dobar dan, gospođo! ŽIVKA (pretrne): Iju! Dobar dan! MOMAK: Molim lepo, poslao me je gospodin da mu date njegov cilinder. ŽIVKA: Cilinder?... MOMAK: Jeste, cilinder.
DARA: Kod zubnog lekara. ČEDA: Šta će tamo? DARA: Šta znam ja, opravlja zube. Već četiri dana ide svaki dan. ČEDA: Tražio je neki sekretar ministarstva spoljnih poslova na telefonu. DARA: Jesi li ti razgovarao sa ocem?...
ANKA: Hoću, gospođo! (Odlazi.) H ŽIVKA, VASA ŽIVKA (zadovoljno seda u fotelju). UJKA VASA (dolazi spolja): Dobar dan, Živka. ŽIVKA: O, to si ti, Vaso, otkud ti? VASA: Kako otkud ja? Pa ko će da ti dođe ako neću ja?
ŽIVKA: Kakva ljubavna pisma? NINKOVIĆ: Pa tako. Ima gospođa kojima to čini naročito zadovoljstvo da svaki dan dobiju malo, ružičasto pisamce puno ljupkih reči. ŽIVKA: Eto ti sad! Nikad ja to u životu nisam dobila.
Zbogom! (Odlazi.) II ANKA, VASA ANKA (odlazi odmah na ogledalo). UJKA VASA: Dobar dan. Je li gospođa kod kuće? ANKA: Jeste. VASA: Uostalom, za mene je važnije da li je zet Čeda kod kuće.
(Ode.) III VASA, ČEDA VASA (vidi na stolu kutiju sa cigaretama, vadi i trpa u svoju tabakeru). ČEDA: Dobar dan, ujače! Zvali ste me? VASA: Da, imam s tobom važan razgovor. ČEDA: Je l' to vi kao izaslanik gospođe ministarke?
a što mu je psovao oca, recite da to u našem jeziku ne znači ništa ružno, to je kao kad bi se engleski kazalo „dobar dan”. I uopšte, recite mu da je to naš narodni običaj da psujemo oca jedno drugom. Pa dabome!
A opet, znaš, tešim se oduvek, kažem sam sebi: „Čekaj Jakove, mora jednom doći i tvoj dan”. Pa tako, eto, čekam, a šta bih drugo? ŽIVKA: A ti, Savo?
DACA: Zbog nauke, dabome. Ona i jedan njen drug zajedno su se spremali za maturu, pa zavukla se deca u sobu i po ceo dan učila, ubiše se učeći. Pa posle... njemu priznadoše zrelost, a ona ostade tako na pola puta.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
odlaska, počinje prisećati svoje prošlosti; pomoću tog prisećanja autor nas retrospektivno premešta u davni preduskršnji dan; pripovedanje zatim teče u prošlosti, ali prospektivno; pri kraju trećeg časopisnog nastavka pripovedanje se još jednom,
Osim toga, kao početni trenutak uzima se preduskršnji dan, i onda pripovedanje izjedno teče prospektivno. Zanimljivo je da je i u drugoj verziji ostao opis Sofkine erotske
A iz te je podloge Stanković, pored ostalog, i mogao dobiti podsticaja da tri odlaska iz kuće - na dan saopštavanja proševine, na dan ritualnog banjanja i na dan venčanja - stilizuje sa dosta jakim tonovima devojčinog
podloge Stanković, pored ostalog, i mogao dobiti podsticaja da tri odlaska iz kuće - na dan saopštavanja proševine, na dan ritualnog banjanja i na dan venčanja - stilizuje sa dosta jakim tonovima devojčinog opraštanja od jednog života (on za nju
ostalog, i mogao dobiti podsticaja da tri odlaska iz kuće - na dan saopštavanja proševine, na dan ritualnog banjanja i na dan venčanja - stilizuje sa dosta jakim tonovima devojčinog opraštanja od jednog života (on za nju umire zajedno sa
U tom bi položaju umela satima da ostane: „Ceo dan videla bi se kako presedi gore, na prozoru, sa podbočenim rukama o obraze, koji bi joj se nadmeli i još više
Valja reći da V glava obuhvata jedan dan života u efendi-Mitinoj kući, ispunjen većim brojem događaja, a od ranog prepodneva pa do mraka Sofka se čas penje uza
i u Dućandžik, da uzme tkanine za uskršnje haljine; drugi put se prikazuje predvečernja vreva na ulici, na pazarni dan; treći put, opet, vidimo Magdu kako s korpom na glavi nestrpljivo čeka ispred kapije; četvrti put ulicom žene odlaze na
U VI glavi vidimo ih, na primer, kako na uskršnji dan ne dolaze kroz kapiju, kao ostali svet, nego „otuda iz bašte”, gde su svoje konje ostavili; zatim, kad se popnu gore na
Sklonjena u zasebno dozidanu sobicu, i posle svega što se s njom zbilo, naročito posle Markovog pokušaja da na treći dan svadbenog veselja mesto sina ode u njenu ložnicu, što i jeste razlog njegovoj hotimičnoj pogibiji, - Sofka pada u bunilo.
iz tuđe tačke gledišta: „Još detetom je bila sigurna u kakvu će se lepotu razviti i kako će ta njena lepota s dana u dan sve više poražavati i zadivljavati svet.
književno preslikavanje po načelu metonimije - unekoliko nam postaje jasnije i književno značenje Sofkinih premiranja na dan saopštavanja proševine, na dan ritualnog banjanja i na sam dan venčanja.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ali svako njihovo selo ima jedan dan u godini, kad se po mogućstvu svi skupljaju, koji je veći i od Uskrsa i Bajrama, i kad planinci gotovo neosetno osete
Ali su revnosni u veri kao retko ko od preverenih skorojevića. Sunet, pravo muslimansko krštenje, obavljaju samo u ovaj dan, da bi toj stvari dali što veći značaj.
Svet počeo da se miri sa sudbinom. Tako isto i hajdučki kapetan. Iz dana u dan vidi on kako od nada nema ništa. Već je počeo da se ljuti na svoje bratance Jančeta i Kostu što se ne turče, no još
Onamo gde je crkva, po tremovima se načičkale podgorske devojke i mlade. Njihov je ovo dan. Iz bolje su pitomine, ali iz kraja gde se od zuluma ne zna za beli dan. Udarile su odmah po službi u snažne dvopeve.
Njihov je ovo dan. Iz bolje su pitomine, ali iz kraja gde se od zuluma ne zna za beli dan. Udarile su odmah po službi u snažne dvopeve. Hoće da se napevaju za čitavu godinu dana, čak do drugoga Petrovdana.
— Pazite i ne uzmite mi obraz danas — šapuće on sejmenima arnautski i ne zastaje Dugo — danas je njihov dan; neka se vesele, ne dirajte nikoga. To im e samo poklon od Boga i cara!... Krvavo je na duši junaku.
Propašće se. A Trebalo je još malo izdržati, još samo malo, pa bi stigao dan vaskrsa. Dovijao se on, knez, sa starim protom od svake ruke, ali ne vidi nikakav nad više. Osim u jednom načinu.
Iako sam star i umoran, opet će stojim. Zakon je najstariji. Ha, a pred Turcima svaki dan stojim i dvorim gi kako ni kumove nesam dvoreja kad sam bio mlad — ne diraj me!...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
63 IMAM JEDNU VOĆKU... 65 U GROZNICI... 67 KONjANIK-DIVLjAK, STRAHOTNIK... 71 GVOŽĐE I ZLATO 73 KAKAV JE DANAS DAN 75 PRVA PRIJATELjSKA SUZA NA GLAS O SMRTI 77 POBRI STEVI KAĆANSKOM 79 POBRI STEVANU KAĆANSKOM 82 UŽAS I NEVOLjA U
! 1865. KO ĆE KAO LjUBAV! Gora goru ne mož’ grlit’, Ne dâ dolina; Dan ne može dan poljubit’, Noć je međ’ njima.
! 1865. KO ĆE KAO LjUBAV! Gora goru ne mož’ grlit’, Ne dâ dolina; Dan ne može dan poljubit’, Noć je međ’ njima. Al’ na gori ovde momče, Onde devojče; Ovi će se grlit’, ljubit’ Danas doveče.
I AKO JE NOĆ VEČITA... I ako je noć večita U što tone žića dan; I ako je život ništa, Ili samo šaren san; Pa baš da se svako vara Misleć’: „Ja sam na to zvan“ — Ipak, ipak
Otvori trošna vrata, uniđe uzdrhtan: Ovde je malen žižak tinjao jedva, jedva, — Anđelku se činjaše kâ da je svanô dan. Sirotinja j’ tu krajna, nevolja teška, grka, — Na odru bolna majka, a uz nju mala kći...
Grina) Sedeo je deda s majkom Pod senicom, u tišini; Njino lice smeškalo se Kao zimski sunčan dan. A ja s dragom malo niže Po ruke se držeć’ toplo, Kroz grudi nam strujao je Kao majski miomir.
Ja barem čvrsto Verujem u to. KAKAV JE DANAS DAN O prenosu Brankovih kostiju 10 jula 1883. Kolo milih brata i milih sestrica, Čini l’ vam se nebo danas druga lica?
Svome smo jadu vični, on je već ispevan, Al’ rane srpskog roda tište nas svaki dan. I kad se anđô sreće nasmeši na naš rod Odmah i demon razdora u cvetu guši plod.
Zimnje j’ doba; — a grob njegov Pod snegom je evo veće; Al’ za malo, — dan za danom, Osláviće i proleće: Po grobu će nići trava, A po travi cveće sija Što miriše kao duša, Kao duša
Dođu l’ deca da me vide U poslednji dan, Neću da im mrka slika Protrzava san. Omakne l’ se koja suza Luda, dečija, Ti poljubi golubane Kad ne mogu ja.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
EVICA: Šta je to komi fo? FEMA: Taki kaži komi fo, ili će ti pući odma glava. EVICA: Komi fo! FEMA: Ako svaki dan dvadeset redi ne čujem od tebe ovu reč, nisi moja kći. Neću ja nepotkovanu kravu da imam, nego devojku od mode.
MITAR: Dosta, imena ti božija, prevrću mi se creva. Šta je ta žena naumila? Ajde, Evice, od jeda neću moći čitav dan jesti. (Odu.) JOVAN: Idite vi, Jovan je opet od vas sviju najpametniji.
No kad dalje razmislim, padne mi na um da metnem na lutriju na tvoju sreću. EVICA: Ah, bože! Ja ću svaki dan po triput metanisati, samo da dobiješ. VASILIJE: Onda mi jamačno neće tvoj uja kratiti da tebe uzmem.
Nego oči bez vida, Il’ devojka bez stida. Ili dan bez sunca, Il’ noć bez meseca. (Evici) Blagozračna Heleno. EVICA: Moje je ime Evica.
SARA: Mi ćemo se svaki dan na četiri konja voziti. FEMA: Neću se ja mešati s kojekakvima. Tko si ti? — Ja sam vaš brat, ja sam vaš ujak, stric.
Ja mogu biti kamila.“ — A ti, Femo, svaki dan da proučiš onu poslovicu: „Nema ti gore nego kad se tikva pokondiri“, pak unapredak teraj ovakove od sebe (pokazujući
Miljković, Branko - PESME
Spavaj ti i tvoja sudbina pretvorena u brdo, kruta gde provejava smrt i ljubav ne spasava. Dan i noć si pomirio u svojoj smrti što nas obasjava. Taj san je u noći produžetak dana i puta.
Mrtva je a negde još traje dan, o laste Svi mrtvi su zajedno bio si pun mračnih nada U pustinji si što u praznoj svetlosti raste dok u dvostrukoj
kad ne mogu da se vratim Pčele sleću na leš koga nema Zvona odlaze u prostor crnim stepeništem Moj je završen dan.
) Neizdvojen pojavom još niko nije Otkrio sebe, svete, u tvojim prizorima Vrati mi dan ako ga negde još ima Zemljo ponovo nepoznata kad u lobanji legu se zmije.
Osluškujem pun nade strane sveta. Zalazi za mesec vreme. Nepokretna Reč je nad svetom za reči ostale. Dan slepe ljubavi minu polustvaran. Ne pođe pamteći svet balzamom začaran Kad su ti dve tužne ptice večnost dale.
SNA Kad su ti dve tužne ptice večnost dale Strpljivost prostora i svoj lik po kazni, Glavo niz crne stube u neprolazni Dan patnje, kakve se vatre rasplamsale? U dnu je sunce i vreme je vatra. Ždrale, Gde mu je odjek u srcu il smrti?
Senko, gde se ta zemlja skriva Gde materija sva od zaborava otkriva Vatru u sebi i dan bez jutra u gori. Kako se zove pre nego se rodimo Spremni u tuđoj nadi i bezbolnom ognju sve to?
To čemu se molite je Žalosni Slavuj. Ljubav nikada nije završena. Čega ima ljudskog u patnji? O čuj Dan odjekuje. Nepokretne zvezde stoje. Prazne ruke prazno srce pusta sena I nema mene al ima ljubavi moje.
XIV PROPOVEDANjE LjUBAVI Nema mene al ima ljubavi moje; Vidim je u suncu i zemlji gde nam trunu kosti. Dovršava se dan u njenoj zahvalnosti Slično muzici slično praznini, spokojem.
Ako ne saznah ljubav i uspavah svoj um, Pa mi je prazan dan koji još došao nije, Ko granu koja se izdužuje u uzaludan šum Neka me nedostojnog vetar obavije.
Te zvezde — s njima ko i bez njih noć. O kulo snage gde je plavi dan stvar svaka kada ima lekovitu moć i kad se rađa smisao umire mi san u vazduhu kad se putevi produže za mirise i
reč ni iz srca ni iz glave Već iz zemlje ko biljka il cvet Raste, i to je odbrana zemlje Namučeno zrno misli cvet Dan misli sunce I to je odbrana zemlje Koliko je zemlje iza nas Toliko je snage u nama I to je odbrana
Krakov, Stanislav - KRILA
Često je to starešinska radost, kad mogu mnoge gubitke da prijave. Ceo dan je tutnjio artiljerijski oganj nad kosom, po padinama, po jarugama, svugde.
Kao da je pravdao svoje suvišno pijenje. I tako je prošao ceo dan. Potom kada je noć pala, zaduvani ordonans dojurio je i predao mali koverat majoru.
i morfijum, dali mu da pije bljutave tečnosti, vadili mu smrvljene koščice, pekli i rezali istrulelo meso, i za svaki dan govorili da mu je poslednji. Nisu ga ni brojali više u žive. Već ga je bio obišao i stolar iz kapele.
Zapara, zareže, i seče. Kada se dim raziđe, stena je rascepljena bela rana, a ispod nje krvavi vrtlog. Inače bi dan bio tih. Vojnici se radovali vestima, koje je kurir doneo iz Soluna. Isto kao i konjaku. Ovaj je donet u sanducima.
Voda se donosila izdaleka. Prošao je dan kao i raniji, i pala je noć. Žbunje je na mesečini pocrnelo. Tada se jače osećao zadah od leševa.
Sused je bio miran i nepomičan. Dan je svanuo davno napolju i bleda svetlost pala je kroz razrez na šatoru na ovo ružno, umrlo lice, žuto kao i slama kraj
Dušku, — kažu da je baronica, i da je bogata, ima automobil, a ništa se ne libi, i noge da ti opere, i eto mene svaki dan masira, a mene tako žiga, i srce mi ne radi dobro... Potom se poverljivo nagao.
Nije se ubio, ali je i sutradan tu odluku zapisao u notes. Po ceo dan su grmela zrna artiljerijska po kosi, rovovima i šumama, a noću su klepetali mitraljezi i praštale puške.
Čupavi pekinški psić tugovao je usamljen u bolnici. Dan je bio njin. Duško je izašao iz bolnice sa jedva zaraslom ranom, a baronica je pratila transport za Bizertu.
Govorila je da je svemu tome kriv ljubomorni Rože, a možda i sam šef. Još je ovaj dan bio njegov. Automobil ih je nosio prašljivim putem kroz barake n logore.
Zapalili su i sveću. Stavili su je na sto načinjen od sanduka, niz koga se svaki dan loj grozno slivao. Neko je izvadio karte. Svi su mnogo pili.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Uveče, kad svrši posao, dolazi na kljun broda. To je savršen bretonski tip. Treba ga videti kako ceo dan riba lađu, bos, polunag, sav preplanuo, pa sa mukom poverovati da može da zna za toliku masu knjiga.
Ceo dan horizont je pokriven teškom mlečnom zaparom kroz koju se sunce sliva kao rastopljeno olovo. More, koje je inače toliko
17 „ Dakar. Jedno veče puno uzbuđenja. Pred njim dan vreo koji upija svu plavu boju neba i mora. Sve je u belim isparenjima. Jasno se vide tela riba, koje lete ispred broda.
Imam tuš morske vode preko puta i da nije pokreta koji ostaje slobodan i lak, dan bi prolazio kao u parnom kupatilu. Vuije mi se smeje.
U svakom slučaju koliko je smešan onda napor belih da uvedu u hrišćanski duh crne! Ja po ceo dan gledam odozgo ova dva mala crnčeta, golišava, toliko lepa, umilna i vesela. Ne viču, ne plaču nikad, ne diraju ništa.
me je Vuije, da mi kaže da je grom koji je udario pre neku noći pogodio u prednji most lađe ostavivši jasan trag, da je dan ranije brod zato svirao tri puta sirenom, prolazeći pored jednoga crnačkog sela, što su crnci iz okoline Tabua
Češljanje traje ceo dan a frizura će trajati i više meseci. Grupa oko berbera koji nasred ulice briju glave ljudima. Dva-tri sasvim bela crnca
Niko ne bi rekao da taj svet koji se smeje po ceo dan, ima u stvari uzbudljiv život zbog svih onih neizvesnosti i opasnosti koje pretpostavlja da vidi u svačemu oko sebe.
Oni su otišli u polje, i niko ne zna gde su ni kad će se vratiti; možda večeras, možda tek kroz dan-dva. Silazimo svi na reku da bih uzeo šalupu kojom sam juče došao na Komoe, i koja ima sad po dogovoru da prođe.
Plaćam cvsta pedeset franaka više za svu šalupu, samo da bih jedan dan dalji upotrebio u kome drugom kraju. I napuštam ovaj kraj, koji je svakako najdivniji na svetu, o kome kao da sam sanjao
Kod njega je već bio jedan drugi belac, koji je samo dan ranije stigao sa severoistoka, od plemena Lobi. Ovo je pleme toga trenutka bilo u punoj pobuni, ubijajući belce gde
Uplašen sam da to nije početak sunčanice. Ceo ovaj dan više me je izmučio čekanjem no da sam činio bilo kakav napor putujući. Jedva ulazim u prvi evropski bengalo.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
A ko će onde drugo videti Do opet mrak? ISAK: Pa da, mrak!... Ta to je život moj! U mraku mrak!... I nikad, nikad dan! Rođen sam, vidim!... Umreću, znam!... The!...
STANA: ’Ma šta će ovde taki razgovor? GLAVAŠ: Pa ništa, bako, Hvalim vam samo moje dvorove, Ne bi l’ u mene dan-dva ostale. Ta ja sam žudan goste primiti. SPASENIJA (u sebi): Ah!... To je on!...
Nama ste time mnogo milije. RADAK: Pa da, Što nenadnije, to prijatnije! GLAVAŠ: Ostan’te ovde za neki dan! Čekaće paša!... Ima vremena!... RADAK: Pa evo, babo, Keruše gradske otkad čekaju Da paša lipše...
Ili oboje! JANjA: Al’ je utopljen!... Drugi je puknut, Opravku čeka već treći dan. RADAK: Onaj iz vode lepo izvadi, Te ga ispolcem čisto ispljuskaj! JANjA: Al’ je utopljen! Sasvim utopljen!...
ISAK (Ćerimu): Dobro bi bilo da pribeležiš! Jer tupa pamet mozga labavog Jedva će petu za dan tubiti, A za dva dana... ode uvetar!... Šaku ćeš magle paši nositi!... ĆERIM: Krmak!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Borba je trajala do mraka i produžila se sutra dan sa istom žestinom, pa se ponovi i 24 jula, a 25 jula Hrvatović bude prinuđen da se povlači sa Tresibabe, jer mu je
ce dešavalo ovo: 16 jula potisne Osman paša Lešjaninova prednja odeljenja kod Velikoga Izvora, a 17 (dakle u isti dan kad su Hafis i Sulejman počeli napadati na Hrvatovića) produži napadaje i tako se primakne Zaječaru da je već i samu
Noću između 23 i 24 jula podignu Turci na severoistočnim visovima spram Zaječara nekoliko baterija i sutra dan okupe bombardati varoš.
Lešjanin još 23 jula dobio bio zapovest od vrhovne komande iz Beograda da napusti Zaječar, to se on, pošto se 24 ceo dan borio, uveče povuče iz Zaječara. Sutra dan Turci uđu u varoš i postupe s njom po turski.
Sutra dan Turci uđu u varoš i postupe s njom po turski. Od Zaječara vodi jedan drum najpre y južnom, a posle u jugo-istočnom
Grmljava topova i praska pušaka bivala je sve jasnija. Dan je bio divan i svež. Jutrenja magla tek se uzdigla, a vazduhom se razlila neka prozračna svetlost, neka blaga tišina,
Ovaj svetao dan, ova tišina u prirodi, ova potmula tutnjava s bojnoga polja, sve je to čudno dejstvovalo na me, i ja se udubih u neke
Ja ne mogoh dalje gledati ovaj užas i udalih se od ovoga strašnoga mesta, gde je ceo dan besnio čelik i olovo i gde će celu noć besniti strašan požar.
Takav danas izgleda Aleksinac. Današnji je dan prošao u mučnom očekivanju. Na levoj obali Morave oko sela Mrsolja trajala je gotovo celoga dana krvava bitka.
Gledao sam je s aleksinačkih položaja, s pozicijske baterije broj 10. Ceo su se dan potiskivali: to Turci naše, to naši Turke.
On se duboko urezao u mojoj pameti; da ga zabeležim i u ovaj dnevnik. Današnji dan osvanuo je neveseo. Na Aleksincu se opažala neka teška sumornost.
— Gde je đeneral? — Otišao. — Kuda? — Po svoj prilici na Šumatovac. Odanem, pa se opet uputim Šumatovcu. Dan je bio neiskazano vreo, sunce je peklo, a niotkuda vetrića.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Naš je život bokor drvo I slavujev stan, Pod drvetom provedosmo Mnogi krasni dan. Ali drvo ponajlepše Često grize crv, — I ja često, vrlo često Snivam boj i krv.
Ne daj meni svoje ruke, — Malena si, nevina si... Meni dođu strašni časi, Dan mi smrkne, svet s’ ugasi. Pa iz pakla mune sumnja, A kad ona na što sine — Strahota je onda videt’ Ljubav, veru i
HLIII Dušo moja, šta sam snio, Čudnovati san; Na Kosovu ja sam bio Baš na Vidov-dan. Pored mene mnogi junak, Mnogi srpski tić, — Ja sam bio „izdajica“, Miloš Obilić.
A kraj mene iz oblaka Vile padoše, Bele vile govorile: Spavaj, Miloše! Kad s’ probudiš, Vidov-dan će U velike proć’, Vedriće se ona duga, Ona srpska noć.
Eto nama mala sveta, Eto nama stan, Sve milina, mesečina, — Ne treba nam dan. LVІІ Jesen bila žalostiva, — Sačuvaj te Bog! — Sedi bliže, ljubo moja, Blizu srca mog!
Uzdisaji stišaju se, Dok se ponove, Nikog nema, da se mome Jadu odzove. A ja sedoh, da u pesmi Stvorim lepši dan, — Mladu ženu uz kolevku, Zavarljivi san.
ato žmurim, zato gledam, Da mi kaže noć il’ dan, Il’ je bio sanak java, Il’ je ova java san. LX Čuješ, lane, čuješ li ga, Gde priželjkuje, — Misli da ga niko ne
Ja ostanem s jadom mojim U užasno vel’kom svetu Sam; Sunce s’ diže, spušta, zađe, — To se zove dan. Sve se tiša, sve se miri, — Svet je kanda sad još širi — A beskrajnost u crnini Želi negde da odane, Pa na moju
To je tuga, što te digne, Pak te u svom krilu njija, Svaki dan ti srce rani, A ranu ti još previja! Što te ljubi, što te pazi, Oko tebe brižno leti, Otruje te, Bože sveti, Al’
Od jeseni do jeseni, Od proleća do proleća, Od dan’ na dan biva jača, Od čas’ do čas’ biva veća. Što te krepi, ako kloneš, Što te digne, ako padneš, Što ti ne da da
Od jeseni do jeseni, Od proleća do proleća, Od dan’ na dan biva jača, Od čas’ do čas’ biva veća. Što te krepi, ako kloneš, Što te digne, ako padneš, Što ti ne da da
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Još iz daljine čuli smo grmljavinu topova, koja je dopirala odnekuda sa kajmakčalanskog masiva... Sećam se, dan je bio vedar, sunčan, topal. Ljudi već počeli da posustaju. Nikad zastanka...
Ali su ljudi zaista bili umorni... Mi smo izvučeni iz jedne borbe. Maršujemo naporno ceo dan. Sad treba ići cele noći u nepoznatom pravcu. Za vreme rata između čoveka i mašine od čelika ne pravi se razlika.
Ljudi su ćutali. To je ono mučno i teško stanje neizvesnosti, šta li će nam doneti sutrašnji dan. Ja se već i ne sećam više u koliko sam sve borbi dosad učestvovao.
Skinuo sam šlem sa glave i držim ga ispred lica, i svakog časa očekujem kad ću čuti: dan!... Ali paljba se prenosi, čas levo, onda desno. Zatim ospe u pravcu kuda mi idemo, ili zakrklja na celoj liniji.
Ali žestina udara kao da malaksava. Na istoku je zarudela zora. Išli smo sad življe, da nas ne bi zahvatio dan. Bilo se malo razdanilo kad smo se zaustavili na jednoj padini.
— Dakle, na početku? — Na početku... Vedar dan... Nalazimo se na visini od preko dve hiljade metara. Sunce prijatno prigreva.
Javio se odmah neki Miloš, koji je na maršu, baš dan ranije, dobio batine što je pojeo svoju rezervnu hranu. Bio je visok, i imao je crne, duge brkove. Pravi hajduk.
Došao je i lekar. Previo me je i nešto ušpricao, od čega sam odmah zaspao. Bio je dan, kada sam se probudio. Tada sam saznao da su Bugari pobegli sa Sive Stene, jer su im druge trupe zašle za leđa.
A leži već šesti mesec. Tu skoro, kad su mu oslobodili ruke od zavoja, bio je veseo i po ceo dan kretao prstima. Sada može sam i cigaretu ustima da prinese.
Ali lekar je rekao da će mu kroz petnaest dana skinuti i zavoje sa nogu. Bio je sunčan dan, te su gotovo svi lakše ranjeni i oni bolesni izišli u dvorište. Ostali smo nas dvojica sami.
Pitao sam ga tada kako ga tako nesrećno raniše. I on poče da mi priča: — Zauzeli smo Starkov Grob. A pre neki dan slušao si kad je pričao Svetislav da se Starkov Grob nalazi na krajnjem levom krilu one horizontalne prečage
Taj mladi Bugarin osvojio me je onako mrtav, te sam se zainteresovao za njegovu sudbinu... Veruj mi, i dan-danji žalim što nisam pročitao to pismo. Žurili smo, te sam pismo stavio u bluzu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Plačući, ah, pregorko, plačem se dan i noć, moju terzam utrobu, jer ja nejmam pomoć: koji su mi od najpre dobri druzi bili, sad su mi se veliki vrazi
Zube su mi izbili i odsjevki hrane, otrovi poje mene i sine mi jadne; i dan i noć trude se da u jamu svoju, ah, Serbije žalosna, bace dušu tvoju! Gdi su sad bližnji moji?
Veselo idu selu i gradu, i na kog valja neprijatelja. Bože, im podaj dobar čas i dan! XVIII vek
tvom licu nije karmin boja, rubin-usna ružicu prevoshodi tvoja, belo telo — belilo, obrvice — mastilo, čelo — zračni dan; dični stas međ ženama k'o što je međ granama visoki jablan.
Dakle, koja polza, rade smo mi znati, Što ćemo se s ljudma takima venčati? Durma pišu, durma neke mape gledu, Celi dan na jednoj stolici provedu, Pre zore ustaju, u po noći ležu, Svlačili se nisu, u postelju bežu.
Sice šest meseci mraz za mrazom steže, Nos i uši pali, noge ljudem veže. Žalosni se svaki dan čuje glas u gradu Da mrazovi ljude žive, zdrave kradu, I prevoze v carstvo razjareno smerti; Koji živi ostaju, onim'
Ti si ispio tvrd. Živićeš ostavši živ. Dan nijedan ne zaborav' sebe u nesreći ovoj. Plivajući ako s' na čas smete, već progutan jest!
Želio bih da ti mogu svaki dan Učiniti mali darak bar jedan, Jer si srebra, zlata vredna, Sercu mome ti si jedna Uteha.
Ti ako veruješ tvrdo u Boga, sakrušićeš vraga. Sve može hrabrost voljom sa božijom združena krepko. Današnji dan će odsuditi snagu ti mišce i duha.
Tu postaju bankrot mladi vetrolovci; Tu se igra, peva, okreće i skače Što ko igda može i ne može jače; Noć se u dan stvori, dan u noć okrene, Da nevina mladež ne vidi gdi vene, Premda dosta puta prijatelj joj javlja Da će, ah!
bankrot mladi vetrolovci; Tu se igra, peva, okreće i skače Što ko igda može i ne može jače; Noć se u dan stvori, dan u noć okrene, Da nevina mladež ne vidi gdi vene, Premda dosta puta prijatelj joj javlja Da će, ah!
ovog kazivala —, Pa umstvuju kako je postala Sad kometa što po nebu bludi; Il’ su kakvi drugi oštroumi, Te se tako i dan i noć trude Da duševno svaku pravdu sude, Il’ poete, il’ uprav’ bezumni?
Jakšić, Đura - JELISAVETA
BOŠKO: Hajd’mo, Bogdane! Ja pravo odoh našem Staniši. BOGDAN: Ja glavarima. Sutrašnji dan je Za sabor Đurđe opredelio...
ću bar tako proklet sudbinu, Što me u ovu zemlju dovede; Prokleću majku, što me j’ rodila, Prokleću sve, i svet i dan, Kad sam ga vid’la prvi dan...
Što me u ovu zemlju dovede; Prokleću majku, što me j’ rodila, Prokleću sve, i svet i dan, Kad sam ga vid’la prvi dan...
Bog da mu dušu prosti, a bio sam mu mnogo u volju; rijetko da prođe dan, a da se sa mnom ne nasmije... Jedanput baš u boju.... JELISAVETA: Dost’! Kazuj što si došao? VUJO: Došâ sam...
) KNEZ ĐURĐE: Ah, sanče sjajni moje ponoći, Sa meke svile svoje postelje Ko te u ovo doba podiže? Još nije, čedo, dan osvanuo — A sunce samo onda ustane Kad ponoć mine i bledih zvezda Na tavnom svodu svetlost prestane — Idi, počini,
JELISAVETA: Ne mogu, kneže, ’Vako ću lakše dočekat dan: — Poslednji možda — ako dočekam? KNEZ ĐURĐE: Šta zboriš, čedo, Poslednji dan?
KNEZ ĐURĐE: Šta zboriš, čedo, Poslednji dan? JELISAVETA: Ja rekoh — Jer ove noći Tako mi bednoj kazuje san... KNEZ ĐURĐE: San?...
KNEZ ĐURĐE: Strašan je san — Al’ veruj, dušo, Lepšu ti javu donosi dan. JELISAVETA: Nikad! O, kneže, kneže, nikada!
Il’ kaži bratu — neka prestane, Ta još je noć, idi, kaži mu Nek čeka malo — dan dok ne svane!... KNEZ ĐURĐE: Svanuće dan, Hoće svanuti, I u tvog sanka budnom zrcalu Sumoran će mu zračak granuti
KNEZ ĐURĐE: Svanuće dan, Hoće svanuti, I u tvog sanka budnom zrcalu Sumoran će mu zračak granuti — Pa kad u peni bratske mrzosti Nagrđen
JELISAVETA: Još živi on — Na usnama se ledi poljubac... Zapali sunce! Mrak! Ponoć! San! U Veneciji svakad je dan... Puštaj me! Idem!... Ko, starče? Ja?.. Tvoja te kći progonila!...
Vlast ćemo našu ovde deliti, Na ovog praga kamu studenom; Pa osvojite l’... nek bude pakô sve — I noć i dan i neba plavog Divote večne treper nebrojani Nek noći vaše postane dan... (Biju se) BOŠKO: Ti ćeš nas služit.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Molba je bačena, odgovor je knezu došao: dozvoljava se. Sjutra je Preobraženje, a ujedno i carski dan. Sjutra će se kod kneževe kuće ogledati Jablan i Rudonja. O tome Lujo budan sanja.
Tu pjesnu, tu veliku pjesnu zapjevajte zagrljeni i ožalite pogibiju snage moje i ljepote moje! Mali je Đoko vas dugi dan prejadikovao nabrajajući Jablanove mejdane, i pred veče je zaspao na mrtvom tijelu bikovom, od koga ga nijesu mogli
Eno mu se već vidi kuća kroz voćnjak! — viknu Stevica, i glas mu kao malo zadrhta. Oblačan, vlažan, težak dan. Svjetlost slaba, mutna; toplina se ne osjeća, iako je ljeto.
Tuj će, pogovora se, u'vatiti konak, večerati, šenlučiti, pa onda, upravo pred zoru kad se dijeli dan i noć, zapaliti crkvu i krenuti na Banju Luku.
Ulazeći u sudnicu, krsti se i drži jazavca svezana u vreći. U jazavca viri samo njuška iz vreće): Dobar dan, glavati gospodini! Sudac (na desnoj strani kraj prozora, zagnjurio glavu u knjigu, pa nešto mrmlja).
Pisarčić (na lijevoj strani, pognuo se po stolu, pa brzo i oštro piše). David: Dobar dan, glavati, carski gospodini!... E, čekaj, blentavi Davide! Što si posrljô kô prase u surutku?
Sudac: Ko je to?! David: Dobar dan, glavati i velevlažni carski gospodini! Sluga sam prepokorna!... Ama, kakva je ovo kuća đe se ni Bog ne prima?
„Slušaj, Bog te ubio, kako ćeš odati carskoj gospodi čest. Kad uđeš u naš mali, seljački sud, vikni: Dobar dan, glavati gospodini! A kad uđeš u veliki, okrugli sud, duboko se pokloni...
Slušaj: kad uđeš u okrugli sud, duboko se pokloni i odma', s vrata, 'nako iz dubljine podvikni: Dobar dan, velevlažni gospodini!
A ne bi, veli, zgoreg bilo kad bi u malom sudu i jedno I Drugo rekô: „Dobar dan, glavati i velevlažni gospodini!“ i dodô: „Sluga sam prepokorna!
Sudac: A kakvu právu traže gazde?... David: Nešto sam načuknô neki dan dolje u čaršiji da ove naše gazde... Pisarčić (pakosno): A, šta znaju te vaše gazde?
Pisarčić: Pomrčina, Davide, pomrčina, pa ne vide od očiju. David: More i to biti... Neki me dan, baš će biti u prošli pazar, pita gazda Stevo: „Priznaješ ti, Davide, da si srpski, prekoslavni, školski, crkvenjski i
Bojić, Milutin - PESME
Sada! Plač ne trpim: plač se grozno sveti. (1910) VJERUJU Verujem sebi u dan iskušenja, Kad reč se tuđa ispred mene stavi; Verujem sebi u dan razorenja, Pobednom pesmom smrt kad demon slavi;
(1910) VJERUJU Verujem sebi u dan iskušenja, Kad reč se tuđa ispred mene stavi; Verujem sebi u dan razorenja, Pobednom pesmom smrt kad demon slavi; Verujem sebi u dane prezrenja, Pogrdnih reči val kada me plavi;
Krik Cara Judeje prigušen se čuje: ''Ženo mlečna tela, žedan sam te vrlo! Moj dan pun je zime, starost krv mi truje, S raspuklih usana ruj mi vreme strlo, Srce mi je vosak, gnojava mi nedra, Suv
Druge behu crne kô krila grifona, Kô dan božjeg suda, slatke kô plod palme, Vedre kao podne, divlje kao zebra, Sanjive kô ritam osionske psalme.
Mira, večna mira, bez životna znaka! Dajte mi da sanjam ono što bih hteo, Onu ženu čistu kô dan iz bajaka. Videh je u reci u dan pun i vreo, Gde se prozri, suncem prožmana do srži.
Dajte mi da sanjam ono što bih hteo, Onu ženu čistu kô dan iz bajaka. Videh je u reci u dan pun i vreo, Gde se prozri, suncem prožmana do srži. I Gospod bi pijan kraj nogu joj mreo.
je večno ista priča iste patnje: Obučen u isti oblak iskušenja, Zvezdar traži žudno izvore spasenja, I klone i čeka dan smrti i pratnje.
I sve mi se čini: to smo negda čuli, I čekamo dan da zlatne kiše pljusnu; Samo nema Prošlost svoju decu huli, Dok Budućnost prazna tutnji kao u snu.
O, i Belom Kralju u dan smrtne jeze Pljunula si glavu. I tad, s puno krvi, Tvoj smeh je u svakom stihu marseljeze Pratio svu hučnu gomilu što
buđena iz sna I cikće ponoć pogleda risna, A razjarena Deca Dana Stižu kroz pustoš, gde se survava, Gde se od noći dan užasava, Na plavi, cvetni kut Jadrana.
4. SPOMEN Velbužd! Dan slave, dan carskog krštenja, Kad prvi lovor svest Budućeg opi I pade srebrn usklik Proviđenja I linu carska krv da
4. SPOMEN Velbužd! Dan slave, dan carskog krštenja, Kad prvi lovor svest Budućeg opi I pade srebrn usklik Proviđenja I linu carska krv da žezlo škropi.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
I ti, da si majka kao što treba, ti bi trebala da je naučiš. Eto, čovek je hoće, nije da neće. Baš pre neki dan opet mi je rekao: „Kad bi se mi orodili, gospodine kapetane, gde bi nam bio kraj!
II GOSPODIN VIĆA, PREĐAŠNjI VIĆA (dolazi iz kancelarije sa telegramom u ruci): Dobar dan, želim! JEROTIJE: A ti si, gospodin-Vićo. Baš sad nešto o tebi govorimo. VIĆA: Telegram, znate, pa rekoh...
VIĆA: Nije otišao, nego napio se juče, a naši činovnici, kad se ko napije pa ne dođe ceo dan u kancelariju, kažu obično „otišao u srez”. JEROTIJE: Taj mi često ide u srez.
Probudim se tako i osetim nešto kao da mi ne valja stomak. Jeo sam pre neki dan neki spanać sa ovčetinom, pa od to doba kao nešto ne valja mi stomak.
ŽIKA: Uh, majku mu, i jest velika stvar. Dužan sam ti sto dinara, pa okupio svaki dan: ona hartija kod mene... MILADIN: Nikad ti, gospodine Žiko, nisam spomenuo dosad.
MILADIN: Pa, ja... ŽIKA: Šta, pa ti? Čekaj, brate! Neće taj tvoj Josif da se istopi za dan-dva, niti će Trbušnica da se raseli. Čekaj! Gde si čekao dosad, čekaj još koji dan. MILADIN: Pa ja velim...
Čekaj! Gde si čekao dosad, čekaj još koji dan. MILADIN: Pa ja velim... ŽIKA: Ama, nema šta ti da veliš, nego izađi napolje dok svršimo razgovor, pa ću da te zovem
Nego, ne valja mu samo što smo ti u fioci našli sto i nekoliko lažnih dinara. SPASA: Pa nabralo se. Od dana na dan pa se nabralo. Dođe mušterija, traži oku vina... ŽIKA: A ti njemu oku rđavog vina, a on tebi rđav dinar.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
podstaknuta stvarnim istorijskim događajem, uklopljena u internacionalni obrazac o povratku dugo odsutnog muža kući na dan kada mu se žena preudaje (obrazac koji je svoje najslavnije ostvarenje dobio u Homerovoj Odiseji).
(Nadžnjeva se momak i devojka,/ momak nažnje dvadeset i tri snopa,/ a devojka dvadest i četiri/ Kad ujutru beo dan osvanu,/ momak leži, ni glavu ne diže,/ a devojka sitan vezak veze!).
Prvi je među srpskim piscima počeo da se interesuje za primitivne i egzotične kulture. Njegovo najobimnije delo Dan šesti (1960) jedini je moderni roman o povlačenju preko Albanije.
Jakšić, Đura - PESME
Tako care Lazo dohodi Gornjaku. 7 Podgorcu 1857. NA NOĆIŠTU Studena me kiša šiba Već vasceli dan; Oj, primi me, krčmarice, U tvoj lepi stan! Savu, Mlavu i Moravu Prelazeći ja, Tebe sam se zaželeo I lakoga sna.
Al’, evo, zora sviće, I, evo, prođe san; Al’ tebe nema, nema — Nema da svane dan! 1862. CRNOGORAC CRNOGORKI Rane moje ljuto tište, Mila, divna Crnogorko!
Nastasijević, Momčilo - PESME
Stani ne mini. ĐURĐEVCI Seta me u čedni dan, Kad ulicama prodaju đurđevke. Ne vragoli mi, ne smej se, vragolanko. To u rodini ona boluje setu bez leka.
No kamen težak navali, teži neg’ pogrebena žeđ, kad neljubljeno mre. VEČERNjE LjILjANI Topi se dan. Po zlatnom odru device mru, dragane bolu, sestre moje mile. Putuju nesmehnute za nečim što su snile. Sâm ja.
Smrću pozlati. Mirisne moje, toplo li umirete. Raskoš je ovo i u meni sete. Kropi u jesenji dan. Kropite, sestre, voljene vas preživim, s jeseni do jeseni gusnem u zlato.
Zlatom kao vi na pohodu zajesenim, raskoši prolijem svih umiranja. VEČERNjA Klone dan gorama u ruj. Samotna uzdrhti breza i tvoje telo. Prikloni glavu ramenu mom, gorama u ruj.
Klone o klone, sve samlja ona domaku okeana pesma ova lagana. Bona, kad klone dan, prikloni glavu ramenu mom, gorama u ruj. ČESMI KRAJ PUTA Ronila ronila mi drobnu kap u sretanje.
GROBNOJ Oh, to je, otežava noga. Grobom pjan. I noć je ovo — trnom pretrnem gloga, i dan. I stopa gde prione mi, jara je ozdo, zapahne vrelo pluće. O, grobno li mi smrkava kostima tvojim svanuće.
III Znam, po strelicom je tame, te i u kamenu razdani. I zamuknuv li, zrakom to neznani zavedri dan. IV I znam, Veliko, mukom jedno, tu kuca srce.
VIII Dvojih pre sunca ukrštaj. Sablasno noći u noć je taj bat. Da prespava se, da pretegli u Boga dan. Žeđa jer noćniku ispiti sebi lik. Nasušje daniku u jaram vrat. Doteturava noćna noga stan.
Doteturava noćna noga stan. Krotina stari žulj teretu se potura. Silazi niz prozore dan. IX Korak ih povazda u lov. Zamku to zapinje ruka, noga u zamci. Love, a ulovljeni.
Sobe to ispuni, sobičke, čkilji iz kutija njin dan. XII Nisko i niže, Boga dnom, naličje gde izvrne se u lik. Starog modrokrvi naruči starac vina i devojku.
Iz tame sebe tamom poteci van; rugobom noći šturinu oplodi dan u videla neprebol, u stid. 3 Čujem vas: na mužansko grlo zacvili dete, rikne iz pitomine zver.
5 I gle, u plavetni dan, vejala snom i vejala, sa talasavih grudi neljubljene devojke, ljubica smerna. IZ OSAME 1 Ostani gde si, i teci
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
uvučeno, čudno, nemo ocrtava se, tako da se gore, više kuće im, po nebu čisto osećalo kako podne, vreme ide, prolazi dan, mrak nailazi. II Taj podnevni, posle ručka kućni mir naročito se jače, više osećao kod njih, zbog kuće im.
Čak i za odelo, koje će šalvare, koji mintan da počne svaki dan da nosi, prlja. I mati, ne samo da se u tome osećala ponižena, da je to vređalo, no, kao uvek, bila blagodarna, jer
Svakada tačno, u jedno isto doba, kada se dan razdanjuje, odlazio bi u dućan. Iz kuće peo bi se ka kapiji sa ključevima.
Pre to nije činio. Naročito u početku. Ali, kad je video kako Mladen s dana na dan sve bolji i bolji biva, kao što treba, kao davajući mu dokaza svoga zadovoljstva što tako dobrim putem ide, uvek na
Ono na licu im ispisano zadovoljstvo u spremanju za praznik koji će kroz koji dan da osvane. Da onako, kao pre, mirno, ograđeno, sigurno, njihova kuća stoji.
A da bude kao što treba, trudio se najviše i radi sebe sama, radi one tihoće kad prođe dan i nastupi veče, zatvori se dućan, i onda one mirnoće kad iz čaršije s ključevima od dućana pođe kući.
Osećao se čisto zadovoljan što će sad, posle večere, pošto je dan proveo kao što treba u čaršiji, među svetom, radilo se sve kao što je u redu, leći, odmarati se, spavati.
mirnoće i spokojstva; i taj njegov trud da bude kakav treba zadugo, zamnogo, za tri, četiri, više godina, s dana u dan, bio je potreban da se nikad ne bi zaboravio, pogrešio, nikada ne bi učinio ono što ne treba.
U dućanu toplo. Oseća se kako, što se više razdanjuje i dan osvaja, počinje otuda iz dna čaršije, iz donjeg Vranja, i sa vinograda oko Asanbaira, čisto prodirući kroz redove topola
Poslala ti mama, da jedeš. I onda još veselije odlazi. Zatim, kao uvek, već će početi pazar, dan u čaršiji. Mladen gore na tezgi, a oko njega po dućanu espap isto onako poređan kao pre dok je otac bio.
i ona, Jovanka, peva: Što se, ludo, mlad ne ženiš? Što se, ludo, mlad ne ženiš? I to po ceo dan. Od jutra do mraka. Radeći, bilo po kući, bilo po dvorištu. Ali u onom »što se, ludo, mlad ne ženiš?
Gledajući ga kako s dana na dan sve bolji, sigurniji biva, kuću puni, radnju proširuje, kao da je on Mladen, tako se osećao srećan što Mladen napreduje.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
26 VISIBABA 27 VIŠNjA 27 VRATIČ 28 VRBA 28 GAVEZ 31 GLAVOBOLKA 31 GLOG 31 GORUN 34 GORUŠICA 34 GRAB 34 GROŽĐE 35 GUNjA 36 DAN I NOĆ 36 DAFINA 37 DETELINA 37 DIVIZMA 38 DIVLjAKA 38 DIVLjA LOZA 38 DIVLjA RUŽA 39 DIVLjI
l. mažu bradavice (da je ne doji mora ili noćnice, ZNŽOJS, 7, 1902, 187; SEZ, 32, 1925, 418); to se naročito radi na dan Svetoga Tome (SEZ, 7, 1902, 199). B. l.
Za ovo identifikovanje govore izvesne činjenice: 1) bogiša bere se, i nosi u crkvu na blagoslov, na Spasovdan, a taj dan (ili neki iz te sezone) mogao je nekada pripadati Perunu; 2) u Dubrovniku postoji slava Bogiša, vezana za kult svetog
Božikovina, božje drvce (Šulek). B. se, u Samoboru (Hrvatska), donosi na Badnji dan i kiti jabukama, orasima, lešnicima, kao što se To inače radi sa jelkom ili omorikom (ZNŽOJS, 18, 57 id). B.
koji je ponikao iz grančice koju je carica Milica pobola u zemlju na dan rođenja svoga sina Lazara (Milićević, Kneževina Srbija, 767). Naročito je interesantan b. kralja Milutina.
, 14). Živina se inače na Badnji dan sklanja u staju: ako se iz kakvih razloga ne može skloniti, nakade je b. »da je lisice i tvorovi ne satiru« (SEZ, 19,
, 37), Đurđevu danu (іb., 49). Svi ovi kolači jesu žrtve precima, ili htoničnim demonima uopšte: Mladenci su dan zmija [= duša], i ima ih četrdeset, a to je mrtvački broj kod pas (upor. naročito M.
Sachen, II› Heіdelberg, 1910, 86 id); đurđevski kolač mesi se ćuteći; za ostale kolače stvar je jasna s obzirom na dan o kome se prinose. U Sarajevu su nekad na božićnim kolačima bile izrađivane tice od testa sa granom od b.
(Sofrić, 45). O b. se pričaju i razne etinološke skaske i legende. Novi b. osvećuje se na dan Svetog Makiveja — osvećuje se zato što je ovoga dana nađen samonikao na grobu Hristovom (SEZ, 14, 71).
L. sanjati znači jed (ljutinu) i bolest (SEZ, 32, 1925, 119). Na dan Svetog Jovana Glavoseka (29. IX) ne jede se l. (SEZ, 14, 72; 19, 65). 2. Zuckermelone. Dinja. Badnjidanska d.
radi toga meće se on u dečje kolevke (ZNŽOJS, 7, 1902, 293; 388), naročito o Đurđevdanu (ZNŽOJS, 22, 311) a na Badnji dan njime se kite vrata i prozori na kući (ZNŽOJS, 1, 212).
Na Cveti nosi se b. u crkvu na blagoslov, pa se posle da stoci da ga pojede (ZNŽOJS, 18, 73). Ko počne na dan Svete Lucije (13. decembra) da pravi stočić od b.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Ivo Ćipiko PAUCI PAUCI 1 I 2 II 65 ZA KRUHOM 112 I 113 II 205 PAUCI I Na Badnji dan u dućanu gazda—Jova življe je no obično.
— Što ti dođe? — veli mu. Nije tebi nevolja na ovaj dan silaziti. —Sišao... zaboravio kupiti baruta... —Pa za to? —A da, treba proslaviti Božić!
Diže se i otvori kućna vrata. Jednako snijeg pada; zahvatio je sa svih strana, kao da je nakastio cijeli dan padati.
Stakne zapretanu vatru da je oživi, a s njome oživi i kuća, pokrivena debelim slojem nakijala snijega. Drum dan Božića roditelji i sestra pođoše crkvi. Rade, posjedavši, založi se, položi blagu, i osjeti se sam — i ispustan.
Gazda Jovo pije kafu u pisarnici. Deset je sati. U to doba pije je svaki dan, jer je uveo red i za svoje svakidašnje potrebe, pa se toga reda na dlaku drži.
I um ga nosi po oranicama i livadi i, gonjen tom mišlju, obilazi ih, lutajući po njima cio dan. Čisto ne može da shvati kako bi mogao da podijeli Nikine zemlje sa bratom Petrom, kad su kao klin uvukle se između
Gore, u planini, osjeća se lakšim i slobodnijim a i za nekoliko dana vraća se kući čiliji i gojniji. Neki dan vratio se iz planine prije određena vremena, našao je za to koju mu drago izliku, a vratit se razdragan mišlju da će u
Naoči bio bi rekao, Rade se već zamomčio; iako nema još pune snage, napredovaće: primiče svaki dan, a „ko se nada, nije gladan”, veli se. Ali se cura prevari.
Sjutradan probudi se željan za ženom i kućom, ali ipak traži izliku da još u planini ostane. Dug je dan, stići će i kući. Sjeti se kobile: biće žedna. A sada mu je kobila draga kao oči u glavi: ždrijebna je.
stajala je u bukvi sakrivena i, dok se pružila zgoda meni i jednome mome drugu, pojedosmo je, s malim, svu u jedan dan! Prešavši dragu, stupiše u krševiti proplanak.
Ali u putu, sjećajući se grdnih novaca, zanos malaksava: kad će iz duga izići? I sjeti se Rade. Pisao mu je neki dan da bude na oprezu sa gazdom. Do nekoliko dana vratiće se iz vojništva gdje ga je za dva mjeseca uzelo.
— Ali, osim toga ima i dućanskoga duga, i potrebe su svaki dan veće, pa hoće li se moći pošteno izići, da nam gospodar u oči ne udara?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
ask.rs. 2009. DOROTEJ Dimitrije Svega se sećam, naročito našeg prvog susreta. Sve je onda bilo tako neobično: i taj dan, i on, i Mrtvaja vir.
Tuca zrnevlje, meša neke praškove, cedi trave, kuva živinske iznutrice s mlekom od magarice, po celi dan se užurbano muva po okolini i kopa po zemlji, tražeći korenje samo njemu znano. Ne pretrže se naročito u molitvama.
Možda bi se neko i divio njegovim podvizima da je bio mrtav, ali bio je tu među nama, iz dana u dan, zanet sobom. Gomila dokone meropaške dečurlije, jurcajući po šumi u potrazi za vranićima i svračićima, naišla je na
Tako: savlada. Dodade da je došao u zadnjem trenutku. Da je zakasnio samo jedan dan, bilo bi već kasno. Lauš ga pogleda prekorno, pa ipak daleko popustljivije nego što ga je maločas gledao i upita ga kad
Dakle, ranu će sigurno izlečiti. Već treći dan odlazi gore na Kulu da ga previja, čineći to ni više ni manje zdušno nego da je u pitanju bilo koji drugi čovek.
Nekada sam, ne tako davno, možda samo pre koju godinu, po čitav dan provodila negujući svoju lepotu. Izmišljala sam pomade od mnogih sastojaka: od pavlake kobiljeg mleka, kojoj sam
Dadara Bio sam zapanjen. Onu Jelenu, koje danas nisam mogao da se nagledam, viđao sam iz dana u dan, svih ovih godina otkako sam došao na Kulu.
Da li bih ponovo morao da te držim u glavi iz dana u dan, iz trenutka u trenutak, kroz beskrajno vreme koje mi stavljaš u izgled? Zar ne bih poludeo od dosade, Gospode?
Ove godine su kiše rano počele. Magla ispunjava dolinu po ceo dan. Samo se oštri hrbat brega s Kulom uzdiže iznad gustih sivih povesama magle koja je lepljiva kao testo te prianja po
ali sve mi se čini da nije, jer su mu kuću ionako zalili suzama i čemerom unesrećeni koji tu prebivaju iz dana u dan, pa malo zdravlja, mladalačkog smeha i života nije tu naodmet, da Bog ne pomisli kako je stvorio jedan užasno nesrećan
Dadara Konji nam tonu u žitku kaljugu do kolena. Kad smo već do sada čekali, mogli smo pričekati još koji dan da se raskvašena zemlja koliko-toliko osuši, ali Lauš je naredio da se odmah ti monasi, silom, ako dobrovoljno ne
Jedan smeteni kraljev glasnik dopao je jutros rano na Kulu. Bio je premoren. Očigledno je jahao bez prestanka ceo dan i celu noć. Čim smo ga ugledali, znali smo da nosi loše vesti.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Anđela onog što bludi noću, I s duše goni nesnosan san, I duši mojoj kreposti daje, U gorki časak, u strašan dan. Anđelskim krilom neka me štiti, Kroz život ovaj mučan i klet A smrt kad dođe, nek sa mnom onda, Ka nebu zračni
A iz sela malog Večernjeg zvona razleže se glas... I strahom srce učas se pritaji Gledajuć mutno na jesenji dan Ah, šta su snovi i beskrajne želje, Kad život pada kao tihi san!... 1880.
Da, tija ponoć širi let, Sve živ o sneva san; U svetle snove pada svet, I svetli čeka dan; Al' noć kad padne, bajna noć! Počinjem pesmu ja I te je pesme silna moć, Mladost joj ime zna!
1881. LjELjO U čudnoj cpeću milja svog, Kô ljupki, mili dan, Veselo igra mladi bog, Uz liru i timpan. I vesô leti svetom svud, Šireći slatki jad I strelom ràni moju
I s čudne sreće, jada mog, Kô ljupki, mili dan, Veselo igra mladi bog, Uz liru i timpan! 1882. LjUBIČICA Međ gustom travom, skrivena od celog sveta, Mirno i tiho
I vredni ratar oblazi pola, Priprema seme, oštri plug; I sve je sreno - polje i dola, I gusti lug. Sve slavi proleća dan.
tihu sanjivu noć I grli, ljubi, i stidljivim krasom Zavaraj, dušo, bledi san, Dok vesnik zore ne pozdravi glasom Veseli dan! 1883.
Ah, mili druzi! Beše dan, U kom sam i ja snevô, Al' čas je kucnô, - minu san, I sad sam budan evo! A slavuj peva, kô i tad, Mesecu, noći,
O, još se sećam na taj dan, Kad mi je venac dala, Pa prvi pozdrav, prvi san, Minerva moja mala. I suza mrači pogled moj, I duša moja strepi, I
Tako je! Mirno drema bog, Prosuto leži vino, Pod gordom krunom carstva svog Nemirni dan je sinô I sve za blagi odmor zna O, meni bruji glava; Spokojstva, mira hoću ja!... Meni se jako spava. 1883.
A kada je, pun miline, Sanak minuo, Bled, maglovit, sa visine Dan je sinuo. I okisli vrapci mali, Puni žagora, Glasno su se cerekali Pored prozora. 1883.
Kad pomamni orkan dŷše I pomrači dan U bokoru rujnih ruža On počiva san. A kad sunce snova sine, 3amiriše svet, On spokojno opet leti Sa cveta na cvet.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
STABLO ŽIVOTA 136 XXV GRAC. VLADIMIR KEPEN I ALFRED VEGENER 144 HHVІ ROĐENjE NAŠE ZEMLjE. PRVI DAN 152 XXVII SVETO PISMO I PRIRODNE NAUKE 159 HHVIII KOTRLjANjE GRUDE SNEGA, SLIKA ŽIVOTA 163 XXIX JEDAN STARI
Nemojte se čuditi, ja sam baš neki dan proučio plan Vavilona što ga je publikovalo Nemačko orijentalno društvo, a taj plan je, kao što sam se evo uverio,
prema zapadu, ali ako posmatramo pažljivo njihov položaj prema ostalim zvezdama, vidimo da se taj položaj menja iz dana u dan. Neke se od njih kreću između ostalih zvezda, koje dobiše nezasluženo ime nekretnica, veoma polako, a neke brže.
Oni su uvideli da Sunce učestvuje, doduše, u dnevnom kretanju neba od istoka prema zapadu, i time stvara dan i noć, ali ono se pri tome pomera, iz dana u dan, pomalo prema istoku.
doduše, u dnevnom kretanju neba od istoka prema zapadu, i time stvara dan i noć, ali ono se pri tome pomera, iz dana u dan, pomalo prema istoku.
Oni su ih smatrali za božanstva i svakom od njih posvetili po jedan dan da bi to beskonačno ponavljali. Tim su stvorili naš besprekidni niz sedmica, nedelja.
I iz naših evropskih naziva sedmičnih dana jasno se vidi kojem je nebeskom božanstvu koji sedmični dan posvećen. Po nemačkom nazivu nedelje, Sontag, vidi se da je nedeljni dan posvećen Suncu, po francuskim nazivima lundi,
Po nemačkom nazivu nedelje, Sontag, vidi se da je nedeljni dan posvećen Suncu, po francuskim nazivima lundi, mardi, mercredi, jeudi, vendredi, ponedeonik Mesecu, utornik Marsu,
Grci i diplomate su u takvim delikatnim stvarima puni takta; oni mi dadoše punu slobodu kretanja. Bio je divan dan, nebo plavo.
Kada bi se Zemlja, iz dana u dan, obrtala, odletela bi nam, pri svakom skoku u vis, poprilično ispod nogu, a kad bi se pomerala i u prostoru, mi bismo
Svanuo je dan, i mi se približismo ostrvu Farosu koje se kao prirodna brana pružilo ispred aleksandriskog pristaništa.
„U moru šumnom veoma imade ostrvo neko Baš pred Egiptom samim, a Faros zovu ga ljudi, Tako daleko od Nila, koliko za dan preplovi Prostrana lađa, kad za njom zuji i duva vetar; Ima i zgodna luka, iz koje potiskuju plovci Širokih bokova
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Bliskošću svoje teme pesma iz ove zbirke „Na dan sv. Save Srbskog“ predstavlja svojevrsnu najavu pesme „Sveti Sava“ Vojislava Ilića pošto peva o odlasku Rastka Nemanjića
noći, Al' s' u goru diže sinak pusti, Pa dohvati rukom mrak taj gusti, Ajduk kliknu, šara puška planu, A Srbiji bijel dan osvanu.
ga cvet – Mirisom bi iz nedara Da okadi svet: „Sloboda je lepa deva Ko najlepši san, Puna milja i osmeva Kao dobar dan.
zbirke: Venac pesama 1872, Slike i prilike 1872, Božićni dar 1872, Radovanov dar 1876, Božić, dar dobroj deci 1873-77, Dan i noć 1880, Neven cveće 1877, Dani odmora 1878, Veliki srpski deklamator 1879, Srpski deklamator 1879, Bosilje 1880,
Popović: Česnica U Somboru pokrenut časopis Golub 1880. Jovan Jovanović Zmaj pokrenuo list Neven Stevan V. Popović: Dan i noć (knjiga za decu) Stevan V. Popović: Bosilje (knjiga za decu) Stevan V.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Kako da si sama? Pa eve tu sam ja! Ja bih ti svaki dan dolazila, ne bih te ostavljala; ama onaj stari, tatko ti, ne da.
Ja bih ti svaki dan dolazila, ne bih te ostavljala; ama onaj stari, tatko ti, ne da. Viče: što da svaki čas i svaki dan tebi dolazim, te da počne svet govoriti: kako, eto, zet umro, pa sad tašta iz kuće ne izbija; ne može da se najede i
Zato, ostavi me. KATA Pa kako i gde da te ostavim? Ako dan, dva ne dođem, a ti plač i grdnje na mene: gde sam za toliko vreme, što te ostavljam samu; a kad dođem, ti opet: da idem
MIRON (jarosno): Koji je? Koji je taj što, pored sviju nas, oca ti, matere, hadžije, koji svaki dan dolaze, obilaze te, nadgledaju te, ipak se usuđuje da tebe i kuću noću... Taj valjda ima dve glave a ne jednu.
Pa je noć onda teška, kao grob mrtva, ne može da se izdrži od straha. Jedva čekam zvona da zazvone, dan da osvane, i onda da se brzo trči na groblje, da se vidi da mu grob možda nije kako treba, da mu možda kandilo nije
Oh, dedo! (Prilazi prozoru): I to nije jedan dan, mesec i godina, već ceo vek nikako ne smem prozor da otvorim da se ne bi zavesa više pomakla, već da isto onako stoji
MIRON Kako da ne smeš? Zašto da ne smeš više prozor da otvoriš i zavesu pomakneš, da Božji dan i sunce i svetlost uđe. To bar nije ništa. TAŠANA Ne smem, jer kad se širom prozor otvori, onda će svet: Kako? Eto!
I to danju i kojekako mogu da izdržim. Dan je, svetlost, vidi se. Ali noću! Noću kad treba da iziđem, da deci vode donesem, a mene obuzme strah da onako, u
Sedi! Sad će Stana doneti. (Da skrene razgovor): Eto baš pre neki dan bila je kod mene Lena (sedne), tvoja sestra. I ne znaš koliko mi se hvalila tobom.
Ne znaš ti koliko smo se, ja i ona, kao devojke volele. I sad je jednako grdim, što mi češće ne dolazi, što mi svaki dan ne dođe. Znaš i sam da smo koliko puta zajedno spavale, čak smo se i posestrimile.
to nikad ne spomene, ako ne docnije, kad sam se već udala, a ono dok sam bila devojka, dok smo ja i ona gotovo svaki dan bile zajedno. (Sebi, uzbuđeno.
ČETVRTI ČIN Čuje se pesma i svirka aga koji prolaze pored kuće Tašanine. Tašanina soba. U veliko dan. Po sobi posluje Tašana.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Jesam li kakvu sreću video? Jesam kome šta skrivio? Smetam li kome? Ceo dan radim kao stoka, s jednim momkom; pred veče prosto pretrgnem, legnem na onaj moj krevetac i izjaučem se u sebi, ovako
Kod Srećka je došlo zapaljenje pluća i nije izdržao. Sahranili su ga na sami Badnji dan. Stari, slab i bolestan, vozio se do groblja; kćeri i sinu ništa nije javljao.
Objavile lokalne novine da će biti pomračenje sunca, i da će se lepo videti u taj i taj dan i čas. Gospa Nola, i kao ekonomka i kao crkvarka, mnogo je poštovala nebo, i želela da posmatra pomračenje, i sabirala
— Pogledaj, molim te — reče neko — šta stoji na spomeniku. Da je nešto Lazariću bilo suđeno da u ovaj dan ispraća s nama gospa Nolu, bio bi to čovek blizu sto godina star. — Nismo na to mislili, ali nije da nismo znali.
Došao neravan, svaki dan drukčiji. Čas gord, čas plačljivo nežan. Čas strpljiv, čas plah i ljut. Ali sve nekako zgodno, i u formi koja se njegovoj
Čas strpljiv, čas plah i ljut. Ali sve nekako zgodno, i u formi koja se njegovoj ženi svidi. Tek mu sune u gladu da u dan najvećeg posla stavi na sebe praznično odelo; i iskvari ga.
A kad on naposletku umukne, tamo preko bašte neko počne da zove: Mato, o, Mato! Iz dana u dan tako, ali taj se Mata još nikada ne odaziva. Koji je taj Mata? I što se ne odaziva?
Tako, s Božjom pomoću, gos-Toša je svaki dan već oko dva sata zaključavao za taj dan svoj kontoar. — Moj otac je govorio: Bogu božje, caru carevo, a sve drugo u
Tako, s Božjom pomoću, gos-Toša je svaki dan već oko dva sata zaključavao za taj dan svoj kontoar. — Moj otac je govorio: Bogu božje, caru carevo, a sve drugo u kasu i pod ključ.
Brižljivo oblačenje je popustilo. Rukavice su sasvim nestale iz garderobe. Po ceo dan ostaje gos-Toša u sobnim cipelama, i u nečem što je možda praroditelj današnjoj pidžami, u širokim pantalonama, i nekoj
Požuri da završi posao, gurne svoju fabričicu uza zid, ulazi u crkvu i on, i ostaje u njoj poduže. Tako završava dan i rad redovno.
Nađu se kod župnika, i toliko... Ko je, i šta je, pobogu, onaj u plavim naočarima? Čandrka po ceo dan na onom točku kao proklet.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
mati kao oči iz glave čuvala, na koga je pazila da ga muva ne dodirne, i kome je tonom Pitije ne jedanput, nego svaki dan proročestvovala da će biti veliki gospodin, ako mu je oca slabo ko i poznavao.
Promotrimo samo da mi po ceo dan dviženije, koje je za telo tako nužno, pravimo, gdi naprotiv žene, u sobi sedeći, ne samo što bi želudac pokvarile i s
se pak čitateljki i čitanja tiče, poznato je da i takovi žena na svetu ima koje ne znadu čitati, pa opet drugdaš po ceo dan po kući čitadu.
« — Opet prosioci. »Udovac, ima troje dece.« — »Nek ide bez traga, ja bi ga prvi dan udavila kad bi za njega morala poći.« O, samo vi pođite za njega, pa će se on sam udaviti!
Ljubov je mozaičesko predstavlenije Pigmaliona i njegovog kamena. Ljubov je privilegijum na jedan dan po sto puta svađati se i pomirivati se. Ljubov je premeštaj srca našeg u kanikule. Ljubov je jaki čemer u šećernom sudu.
Zar se nebo na moje uzdisaje neće umilostiviti? Pogledajte, nebesna gospodična, kako lice moje vas radi svaki dan vene. Život moj o dlačici jedne vaše reči visi, i ja bez vas po tri dana ne jedem (ovde se razumeva »jer nemam šta«).
Naposletku ima jošt jedan rod ljubovi gdi ljubovnici po sto redi na dan umiru, sebe peku i muče, svoje srce kidaju i živo ga na najsitnija parčeta seku, u vodu skaču i tu končinu života
»Da vidimo kakvog je roda njegova ljubov?« Trpjenije, ljubezne moje, samo trpjenije. Koliko devojaka ima koje svaki dan viču: »Ta oće li već jedanput taj suđenik doći«, i u toj želji poklade za pokladama protiču.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
poslove vračeva Oganj im ovde nema čistu savest Otkinuo sam lipov list I svirku ti produžio NEBOJŠA KULA Po ceo dan se gola ogledaš U rajskoj reci Okrećeš se oko sebe I otkrivaš belom gradu Osam svojih kamenih bedara Po celu noć
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
“ gospođa bi nam objašnjavala da on to kaže: „dobar dan želim!“ što mi naprežući do najveće mere i pažnju i sluh, nismo mogli nikako da razumemo.
Iz te zablude me je izvelo jedno stvorenje koje smo zvali Lulu. Kako je Lulu došlo do toga otkrića, to ni dan danas ne znam; sećam se samo da mi je jednoga dana šapnulo: „Ti si muško!“ na što sam se ja strahovito zastideo.
Vi dođete da joj čestitate dan, a ona u razgovoru okreće vam čas jednu čas drugu stranu profila, nećete li opaziti butone i nećete li joj se diviti.
bio i jedan jež, koji je, s obzirom na svoju spoljašnost, mogao eventualno predstavljati opoziciju, ali je on po ceo dan spavao, a opozicija koja spava nije nikad opasna.
To priznajem, to je dobra struka, a dobro je i poštar. — Oh, to nije ništa, — primećuje Hezis — po ceo dan lepi marke pa mu se jezik uštirka kao kragna.
— Blagajnik ne može! — dodaje odlučno prota. — Za to treba da se rodi, to je naročiti dar. Po ceo dan pipaš tuđu paru, a ne možeš da je uzmeš. To je, bože me prosti, kao kad neko po ceo dan pipa tuđu ženu, a ne može...
Po ceo dan pipaš tuđu paru, a ne možeš da je uzmeš. To je, bože me prosti, kao kad neko po ceo dan pipa tuđu ženu, a ne može...
Eto, tako je to nekako išlo, pa ipak se guralo iz razreda u razred. Kako, to ni dan-danas ne znam da objasnim. Jedino što mogu reći to je da se u stvari nije prelazilo iz razreda u razred, već se
Pa ipak, učitelj osnovne škole kome sam ja dopao šaka bio je dobar kao dobar dan, tako da je onaj štap što je visio ispod ikone sv.
Tom molitvom, koju nismo razumevali, obraćali smo se, svi u jedan glas, svaki dan bogu. Ali to je još najmanje što je mi nismo razumevali, no sam ja uveren da je ni sam gospod bog, kome smo je
To dolazi verovatno otuda što nas je katiheta, koji nam je taj predmet predavao, tako nehrišćanski tukao da se ja i dan-danas u crkvi, kad slušam propoved o hrišćanskom milosrđu, osvrnem na sve strane, zazirući da me ne zvizne mitropolit
Uostalom, ja ni dan-danas ne razumem čega u svima ovim mojim odgovorima ima smešnoga i čemu se upravo predsedavajući profesor tada onako
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Onda od dva časa do pet. Niko nije bio pošteđen njenih granata. Sa jezom smo pomišljali na onaj dan, kada će nastupiti „premijera“ — kao što reče potpukovnik Petar.
Ceo dan su prolazili ranjenici, pa me baš pita narednik Stojić: „Da li ostade još ko od naših?“ I sigurno su Nemci u sumrak udar
Upnite sve snage, da se odupremo neprijatelju još malo... Još malo, jer nam saveznička pomoć stiže i za koji dan mi ćemo zajedničkim naporima savladati neprijatelja. Kralj spusti glavu i nekoliko trenutaka gledaše turobno preda se.
Čak i nečiji automobil, i jedan fijaker. Maršovali smo ceo dan... Drugoga dana krenuli smo zorom. Sa nama idu i pešaci.
Zato su naređenja bila uvek kategorična: braniti položaje do poslednjega čoveka!... A Bugari su jurišali i dan i noć.
Razgovaramo o svom bezizlaznom položaju. Još jedan dan marša pa smo na granici. Kuda ćemo posle?... — Trebalo je da ih sačekamo na Kosovu, i neka se istorija još jednom
Davno je bilo prošlo podne, kada se zaustavismo kod graničnog kamena. Dan tmuran i hladan, sav ogrezao u sivu belinu iz koje štrče ogolela drveta, kao rašireni prsti u kostura.
Sa njega je skinuta sprema i grešna životinja leži nemoćna, grizući sneg. Teško je za konje, jer nisu pojeni ceo dan. Na celom putu nigde vode. A i da je ima na išli bismo samo na sante leda.
Na velikoj visini smo i sve nam se čini da je ovde i dan duži. Nikad da smrkne, i da se jednom već stane. Vojnici sve više posustaju, i već naprežu poslednju snagu.
Mora da para sare. Vojnici seku hleb, greju kriške na vatri, da bi malo omekšao. To im je jedina hrana za ceo dan. Komanda se prenosi relejima. Neko iz daljine naređuje da se pripremimo za pokret.
Na ovome samo mestu zadržali smo se ceo jedan dan... Vi ste i sami videli koliko je teško i jednom samom čoveku da pređe preko onih vrleti.
A predaće se prvoj patroli na koju naiđe. Na Skadarsko polje stigosmo oko podne. Bio je mutan dan. Neka siva, visoka izmaglica zaklanjala je nebo. Zemlja je bila vlažna. Vojnici su nailazili sa svih strana.
Petrović, Rastko - PESME
PROLETNjA ELEGIJA LIRSKI SPEV Misao na Firencu To beše davno: proleća dan i sveca. o mandolina, o mia gіovіnezza! Nekada, ta reč za devica albume, Jutrom Lorenco kliknu mladački gori.
Ah, A beše davno: proleća dan i sveca; Seljaci rujni za plugovima hoje, Prsnika iznad zelenih dojke poje; Teče rečica, plavkasta, Znaj, pa bellezza.
Svi držahu da je mrtav i počast daše, A on malo ugruvan kući stiže već drugi dan: Napred, na juriš! Bitka dobijena. Bio jednom heroj i sam; Doboši objaviše njegovu pobedu: Pam, pam! Pam, pam!
I to je sve, I šta bi više! Opelo, crkva sv. Marka, Saučešća primaju do groba ucveljeni. Kakav je danas divan sinuo dan: Na suncu se rascvetale sve ruže, Život J o v a n a neki je daleki san, Iz čamca gledam kako ribe kruže.
Pod talasima gledam kako ribe kruže. Bacimo brzo mrežu, mili druže; Kakav je danas plodan sinuo dan. Bitka je dobijena, Doboši zvone: Pam, pam!
Ivicom Po-ovog Gavrana (Pokušaj najslobodnijeg prevoda) Da li ko zna, Da li ko zna, Da ću umreti za koji dan, I da pohodiću božiji stan; Da li ko zna Čemu sva žalba moga sna, Da li ko zna?
Da ću umreti za koji dan, Zagraknu gavran vran: Čoveče koji umireš, Da li ko zna? Da li ko zna Da tužba umom srcu spi; I da kraljevi i da
A zaspim uvek pred kraj večere, Služavka svlači nebo, dan i mene, Pa baci noći da nas proždere: Tek jutro nađe kosti raznesene.
Ali pošto mi nekako padne na pamet da to čega se ja bojim, baš taj i taj dan, stvarno - pa ma šta se na svetu dogodilo - mora naići (izgleda da sam se samo uzbuđivao pri neizvesnosti da li je
stvar i njome znati sve I za vratima čekah krišom rođaj ti večno slavan I jedino rad tvoga lika žrtvovah one sne Ceo dan ostah skriven ukočeno motreći ti hod Potom bih noću besneo divlje, vikao zvučne reči I međ onima što me kore ne bih
patnja dana si mi sveg, Ti daljne radosti bolne, ti steg; Ti brižne ljutnje, ti ljubavi si san, Ti željna miso što uljuška mi dan: Ti bolna žudnja kolko me koštaše tela; Ti voljna, bolna patnja, ti zavisti mi bela. O, strašna, ti!
ko gad il brat; Pa sve što je dublji, suzniji o, noćas tvoj san, S neočekivanošću strašnijom razmileće se po tebi dan.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
« — i, dok su vojnici spavali, Drvoseča izvuče i stavi na lice novu masku. A kad se dan zabeli, otvori oči Vojnik do njega i viknu koliko ga grlo nosi: — Šta ćeš ti ovde, pope? — Nisam ja pop!
Za sve, pa i samog sebe bio je: Smešno Lice! O KAPLjICI I CVETU U času kada se dan od noći deli, zajedno sa Suncem, rodi se jedna Kapljica i jedan Cvet. Radoznala je bila Kapljica, rumen i začuđen Cvet.
— hrabrila je svog nebeskog konjića. — Moj Cvet se rađa samo jednom u stoleću. Može li bez mene da se rodi? — dan kada je Cvet trebalo da procveta bio je blizu, sve žudnije je hitala Kapljica k istoku.
Sada su mu i noći bile mirne: užasni snovi nisu stizali ni do kapije dvorca. Bližio se dan Velike Svetkovine. Je li potrebno znati šta se svetkuje? Slavlja su slavlja! Kitio se dvorac, ukrašavale ulice.
Nadjačava i mreže i talase, brža od vetra, srebrnija od galeba! Čitav dan i svu noć se dečak smešio, a kada zora zakuca na prozor i san prevari ribara Luku — istrča Marijan na obalu i zagleda
— šaputao je starac. — Ima još šarana i štuka, još somova brkatih i masnih.. A onda je došao dan kad starac štuke i somove više nije mogao da ulovi.
Ko je još našao vodu u Peščari? O kakvom on to ključu govori? Zbunjeno su ga gledali kako dan za danom izbacuje pesak iz duboke jame, bez odmora i predaha.
Čak je i noću kopao, a gomila izbačenog peska je rasla, kao što je u njegovom snu rastao Zamak. A onda je svanuo dan deveti. — Evo ga, svetli! — viknuo je sa dna jame i povukao konopac da ga izvuku napolje. — Oj, iskliznuo je!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Iznad prozora svuda rafovi prepuni poređanih sahana, srebrnih poslužavnika i zarfova za šolje od kafe. Dan se smiruje. Po ćilimu igra klonuo sunčev zrak. Sa ulice dopire svirka, graja.
I evo, ako jedanput u godini siđem ovamo, dođem da se na ovaj sveti dan Bogu pomolim, u veru da uđem, s prijateljima da se vidim, razgovorim, odmorim... da vidim njih, decu, dom, kuću svoju.
Dolazi Arsa. ARSA (zdraveći se): O, hadžija, Hristos voskrese i srećan ti dan! TOMA (prekida ga gnevno): Eto ti tvoja Srbija! A za vreme Husejin-paše takve su se na četiri konja čerečile. A sad?
Ciganima carstvo došlo! — Zar ja ovo da dočekam?! ARSA (začuđeno): Šta, za Boga? TOMA To! Zar da mi na ovaj blagi dan, kada se i gora i voda veseli, moja kuća plače! ARSA (dosećajući se): A, za to, nemoj za to toliko! Zašto?
TOMA More, šta sad: Maksim, Mitko! Šta ovaj, šta onaj? Ovo, ovo ti meni kaži: Zar ja na ovaj sveti i Božji dan, pa ovakav da sam?! ARSA Ama i meni nije lako! Ne znaš ti. Pored opštine i kuća mi puna. Te ovaj, te onaj došao.
TOMA (strese se): Ah, sinko! Zar ovakav Božji, mili, sveti dan, i ja ovako da ga dočekujem. Ne, sinko! Nećeš ga ni ti da zaigraš i da zapevaš! (Odlazi i viče): Hata mi sedlaj!
(Skida šamiju, ide pred ikonu, kleči i kune): Sinko, da Bog dâ... ti mene ostavio, osramotio i na ovaj Božji dan rasplakao, a tebe da Bog dâ, da Bog... (Stresa se): Oh, ne! Čekaj, bob da mu bacim! Da vidim šta mu stoji.
STOJAN (Magdi): Dado, Hristos voskrese i srećan ti dan! Ali, da se ti ne ljutiš što ja ovako dolazim? MAGDA (grli ga): Čedo moje!
Pa ti si nam gazda, sinko, šta mi protiv imamo. MARKO (ljubeći Stojana u ruku): Srećan ti dan, gazdo. STOJAN (pokazujući na kuću): Tamo! Unutra! Kod dade! I njoj je sada Uskrs i svetao dan.
STOJAN (pokazujući na kuću): Tamo! Unutra! Kod dade! I njoj je sada Uskrs i svetao dan. (Grleći Magdu): Ovo je moja druga majka, njezino sam mleko sisao.
Živa rano, bre! (Plačljivo.) Plači, Mitke, plači! (Trza se.) Ali ne! S’g na ovaj dan ni loša misal ne pada, a kamo li sluza. S’g na Voskresenije gora i voda se veseli. Tiki ja sam si nešto mnogo žalan.
Samo hleb, so! MITKA (Tomi): Sedni, sedni! Zar ne znaješ da se ne valja, da je loše, kad se na ovakav sveti i veliki dan dođe, pa da se ne sedne, ne okusi hleb, so... Zar ja da ti to kazujem? Zašto si hadžija?
Šantić, Aleksa - PESME
naši visoko zabrode I sa tvojih ruka panu gvožđa tvrda, Da pobjednu himnu slušam s tvojih brda I da s tobom slavim dan zlatne slobode! 1906. MI ZNAMO SUDBU... Mi znamo sudbu i sve što nas čeka, No strah nam neće zalediti grudi!
Za dalek greben plavi, Ja vidjeh u zlatnom klasju Gdje drugo sunce se javi: U noći očiju tvojih Ti si mi nosila dan; Na susret htjedoh ti poći, No bijah kô prikovan...
16 Reci meni, moja draga, Zar ti nisi slika snova, Kakvu leti, u dan vreo, Stvara mašta pesnikova? No ne, take usne, taki Sjaj čarobni oka tvoga, Tako slatko dete nije Delo žara
Ustaju mrtvi, dan sudnji svije' Zove svetlosti i tami; No nama stalo ni za čim nije, Mi mirno ležimo sami. 33 Bor usamljen na severu
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
godine dana, tri godine sa trista majstora; ne mogoše temelj podignuti, a kamoli sagraditi grada: što majstori za dan ga sagrade, to sve vila za noć obaljuje.
Nosiše se ljetni dan do podne, dok Turčina pjene popanuše — bijele se kako gorski snijeg, Strahin–bana b'jele, pa krvave: iskrvavi niz prsi
“ „Ostavi mi Boška Jugovića.“ Tada reče srpski knez Lazare: „Gospo moja, carice Milice, kada sjutra bijel dan osvane, dan osvane i ograne sunce, i vrata se otvore na gradu, ti išetaj gradu na kapiju; tud će proći vojska na
“ „Ostavi mi Boška Jugovića.“ Tada reče srpski knez Lazare: „Gospo moja, carice Milice, kada sjutra bijel dan osvane, dan osvane i ograne sunce, i vrata se otvore na gradu, ti išetaj gradu na kapiju; tud će proći vojska na alaje: sve konjici
Arapi mi šator oboriše!“ Onda Marko usjede na Šarca, pak on ode u carevu vojsku. Kad ujutro bijel dan osvanu, i dvije se udariše vojske, opazi ga straža od Arapa, pak povika iz grla bijela: „Sad ustupi, ljuta Arapijo!
Nosiše se ljetni dan do podne; Musu b’jela pjena popanula, Kraljevića b’jela i krvava. Progovara Musa Kesedžija: „Mani, Marko, jali da omanem!
Mrtav Marko kraj bunara bio od dan' do dan' neđeljicu dana: ko gođ prođe drumom širokijem, te opazi Kraljevića Marka, svako misli da tu spava Marko, oko
Mrtav Marko kraj bunara bio od dan' do dan' neđeljicu dana: ko gođ prođe drumom širokijem, te opazi Kraljevića Marka, svako misli da tu spava Marko, oko njega
Lov lovio Vršačkom planinom, lov lovio letnji dan do podne. Tako kralju bog i sreća dala te od lova ništa ne ulovi: ni jelena, ki košute brze, niti kakva od sitna
Bogdanu se na to ražalilo, pokloni joj konja i sokola. Dmitar lovi cijel dan po gori, i ne može ništa uloviti. Namjera ga predveče nanese na zeleno u gori jezero. U jezeru utva zlatokrila.
junaka, bojna koplja kako čarna gora, a barjaci kako i oblaci, razape se čador do čadora, pod čadore krasne poglavice, dan daniše, pak i zanoćiše.
Kad sakupi tridest Udbinjana, sve atlije i dobra konjika, s njima sjede piti vino ladno, dan po danak dok subota dođe.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
A nemam ni platu Voleo bih da sam negde Na nekom zanatu Kad je zanat obdaren Lako je za hranu Radio bih ceo dan U nekom dućanu REKOŠE MI BUDI PEKAR Rekoše mi budi pekar Ili mlekar Biću pekar Al ispadoh pravi prasac Nisam
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Đavoli me oderali, ako prokisne i za najvećeg pljuska! — povika Stric odozgo s grane. — Ja ću čitav dan presjediti pod ovom bukvom, pa da pada ne znam kakva kiša. — A bude li kišovito i sutradan, šta onda? — zaškilji Mačak.
— E, sad je sve gotovo! Da je bio dan, ispod toga ogromnog tovara, vidjele bi se samo magarčeve noge, dio njuške i jedno uvo koje je virilo kroz rupu na
“ VII Družina malog Jovančeta polako je rasla. Dan-dva poslije Mačka i Potrka, Stric je u logor doveo novog druga, Nik Ćulibrka.
— Kad ona ne može, neću ni ja da idem. — Pa šta ćeš onda raditi? — Sakrivaću se svaki dan u šumi, dok me vuk ne pojede — tužno progunđa dječarac. Sad se i Stric rastuži.
— Opa, alaj će biti mekano! Spavaćemo po čitav dan. Razigra se i odomaći čak i Žuja, pa uze da se valja i prevrće po donesenoj paprati.
— Šta to kopaš, majstore? — Proširujem otvor na ovoj pećinici. Ovo sam još neki dan otkrio. Jovančetu zažagriše oči. — Ček da zavirim... u, pa ovo je otišlo duboko pod brdo. — Bog te pita koliko.
A u logoru je, valja priznati, svaki dan dograćivano nešto novo. Na Žujinoj kućici, na primjer, već nekoliko dana kočila se glatka ploča s natpisom: „Kolibica
„Reponje“se začuđeno zgledaše. Stričev djed Aleksa graknu kao vrana: — Pa moj unuk svaki dan porani još prije sunca. — I moj Đoko uvijek odjuri trkom, sve se za njim prašina diže — pohvali se Potrkova majka.
— Tako je — složi se Jovanče. — Odsad svi dobro pazite kad ovamo dolazite. Čitav taj dan prođe družini u nekom nelagodnom očekivanju. Nikom se nije igralo.
Napad je bio određen već za sutrašnji dan, pred sam ručak, jer se posigurno moglo računati da će čitava družina baš u to vrijeme biti na okupu u svom logoru
Razgovara nešto sa stricem. Mjesečina kao dan, dobro ga vidim. — Jesi li mu se javio? — upita Jovanče. — Nijesam smio od strica.
Jednu mi je dala iz njedara ev ovoliku, miriše ko đul. Čuvaću je sto godina i svaki dan poljubiti. Lunja se trže i skameni se, hladna i nepristupačna.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
46 NOĆ 47 DAN SMRTI 48 BOG SMRTI 49 POSLEDNjA ČAST 50 BRZI KONjANIK 52 NESKAZANI SE SUKOBE SNAHODI ... 53 SMRT 54 POSLEDNjI DAN 55 AD 56
53 SMRT 54 POSLEDNjI DAN 55 AD 56 GLASOVI PREISPODNjI 57 BOG SE VRAĆA ADAMU 58 BOGORODICA NARIKAČA 60 MOLITVE ZA SRPSKU ZEMLjU 64 ZA DOBRU BESEDU
UNUTRAŠNjIH ŽITNICA 93 POZIV NA ČITANjE 94 MUDROST SLUŠANjA 95 SVEĆA JE MORE 96 POHVALA VEČITOJ MERI 97 POSLEDNjI DAN 99 SAN 100 GOSPODAR VODA 101 PESMA LjUBAVI I STRAHA 102 PEVAČ U3 STRUNE 103 UZALUDNI BEG OD LjUBAVI 104 PRSTEN NA
I sade to na današnji dan Bezdna bezdnu dozivlje, Jer ja, budavši dubina Nesvestice i neumenja, Tebe zovem na pomoć, presveta devo, Kojano si puna
Bojim se za moj jezik, kad nije sebe moj jezik poučavao tvojoj pravici, za ceo dan nije se bavio na tvoju hvalu; nego moj jezik je lažu spletao na ostalu mi braću.
Posle toga, dobro znate Da se nejma od koga što kupiti, Ni ima zašto ... DAN SMRTI U veselu spomeni se tuge i nevolje, u mladosti lomne starosti, u dobitku štete, u boljarstvu ljuta siromaštva, u
I podrugat će se Našem grohotnome se smejanju! POSLEDNjI DAN Da nam je pred našim očima, na umu, obnoseći nam onaj nezagašeni, uvek plantiti oganj u duboku, bezzornu, večitu
POHVALA VEČITOJ MERI Kako godine i dni skoro vrve prohodljivo, i čovečiji život se satire; dan po dan i čas po čas, sve, ljudi (ne samo toga i onoga što nejma) ama i tuštenih sa sveta ih nestaje!
POHVALA VEČITOJ MERI Kako godine i dni skoro vrve prohodljivo, i čovečiji život se satire; dan po dan i čas po čas, sve, ljudi (ne samo toga i onoga što nejma) ama i tuštenih sa sveta ih nestaje!
POSLEDNjI DAN Video sam nebo novo i zemlju novu. A prvo nebo i zemlja prva ode i prođe. Apokalipsis, 21 Svet hoće mnogo lepši ostati n
roni bregova, i jake, tvrde podlagaše zemlji odzdo temelje, — bila sam k njemu sadružna Mudrost: ja sam se radovala svaki dan, veselila sam se pred njegovim licem u svako dobi.
Te s toga dobine, sve svoje gospodstvo već i vladu izgubiše. KĆI IPODIJADIHA Irod je car, slaveći dan svoga narođenja, večeru činio svojim hercegom, i đeneralom, i ostaloj gospodi, pak je ušla k njima unutra kći
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
U njemu je pet dana radio, a šestog, u subotnji, pazarni dan, pazario s okolnim seljacima i ćurkastim seljankama i seljančicama, koje se zagledaju u Mana, — a bio je vrlo lep — pa i
A u mogućnosti je da drži i kalfu. Dućan mu pun, a porudžbina svaki dan. Nekada u onom malom dućančetu svom izrađivao je samo prosto prstenje, belenzuke, zvonca i medenice, i opravljao
A ja sam svetski čovek: ja hoću dobro da pojedem, pa, brate, i da popijem hoću... Kod mene malo koji dan da nema supe, a oni praziluk i na prvi dan Božića... S takvim svetom ne može da se izdrži konkurencija.
Kod mene malo koji dan da nema supe, a oni praziluk i na prvi dan Božića... S takvim svetom ne može da se izdrži konkurencija.
“ E zašto da ti propada vek?!... Tako je Jevda govorila sinu. Malo koji dan da mu nije čitala i govorila. I Mane joj reče da je to i njegova davnašnja želja.
— reče i ispi opet jednu čašicu mastike, pa dodade: — Ako iskaš, Jevdo, ete, sve da ti ga zberem jedan dan na kup u amam, ta da gledaš i seiriš i biraš, ete, za tvojega Manču, pa da ti, kako i men’, dođe žal i krivo što nesi
Pa se znalo, bre brate, kad je dan, a kad si je pa noć! Po-za domaćina smejaše li koj da ulegne u kuću?! A si domaćin dođe, a izmećarka si turi čiviju na
Ama — ete sag mi dolazi u pamet — uze gi kučište, ama me ne celiva u ruku kako je adet u njega. Obuče gi, i jedan dan odija sas nji po čaršiju, a jutredan neće da gi obuče... Ja si mislim: zar će gi čuva pa za nedelju eli svetak?!
Esapim i treba da je tol’ko pazar, a kad si brojim, a ono iskača manje! jedan dan ubavo zapanti’ dek sam spustija u čekmedže dva po pet dinara od pazar, a kad će da zatvorim dućan, ja si nađo, sal
I ja se veće zainati’ da vidim što je, majka mu stara, u toj sopče! Ta jedan dan u nedelju, reče mi jedan, — a beše kod men’ jošte u turcko vreme kalfa — ništo lošo za Mitku; reče: „Pazi se,
Tugooo! Akoj toj bude, — što da prajim?!... — ’Oću, oću si, Jevdo, — reče čorbadži-Tasko — a za dan-dva da dođem ću! Za dan-dva, ete, pâ sam tuj!...
Akoj toj bude, — što da prajim?!... — ’Oću, oću si, Jevdo, — reče čorbadži-Tasko — a za dan-dva da dođem ću! Za dan-dva, ete, pâ sam tuj!...