Crnjanski, Miloš - Seobe 1
čađavih, oštrih krovova, napuštenih i nepomičnih, među kojima se video tanki mlaz zaplavelog neba i, na njemu, zvezda Danica.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
¹ Karadžić, V. S., Geografičesko-statističesko opisanie Srbije, u: Danica, Prosveta—Nolit, Beograd 1987, s. 123—124. ² Pirh, O. D., Putovanje po Srbiji u godini 1829, Prosveta, Beograd 1983, s.
, Kosovo, Prosveta, Beograd 1986, s. 87. ¹³ Karadžić, V. S., Geografičesko-statističesko opisanije Srbije, u: Danica, Prosveta—Nolit, Beograd 1987, s. 123; Nikolić, V.
Karadžić, V. S., Geografičesko—statističesko opisanije Srbije, u: Danica, Prosveta—Nolit, Beograd 1987. Karadžić, V. S., O srpskoj narodnoj poeziji, Prosveta, Beograd 1964. Karadžić, V. S.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
NANČIKA: Vi imate pravo, ali smo se tako navikli. ZELENIĆKA: Ah, dim tuđeg elementa davio nas je mnogo godina! No danica je i našoj narodnosti svoje bagrjanošarno lice pomolila, samo ne treba ni mi da spavamo.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
LUKOVIĆ 357 SVETISLAV STEFANOVIĆ 358 MILAN ĆURČIN 359 VELjKO PETROVIĆ 360 DANICA MARKOVIĆ 361 VELIMIR RAJIĆ 362 SIMA PANDUROVIĆ 363 2) PRIPOVEDAČI 364 BORISAV STANKOVIĆ 365 IVO ĆIPIKO 367 PETAR
gimnazija postaje velika. Najveći deo srpskih listova i knjiga štampa se tu. Književni listovi tu izlaze: Danica, Javor, Matica. Glavni srpski pisci stanuju u Novom Sadu.
1860. godine, pod uredništvom Đorđa Popovića, počela je u Novom Sadu izlaziti Danica, prvi čisto književni časopis u srpskoj književnosti.
ona je prikupila oko sebe gotovo sve mlađe pisce srpske, i što je u ono doba srpska književnost mogla dati, to je Danica davala.
79 Nekoliko godina (1826—1829) izdavao je almanah Danicu, koji je gotovo sam popunjavao svojim korisnim prilozima. Danica je imala više naučan no zabavan karakter, i to je prvi naučni almanah srpski.
Atanackovića, K. Ruvarca, J. Grčića i na gotovo sve slabe pesnike šezdesetih godina.] 1861. Danica je tvrdila da je »Branko dao sadašnji život našoj književnosti«. Od 1860. do 1890.
Taj napredak ogleda se naročito u opštem podizanju Srbije. Još 1865. novosadska Danica je pisala: »Srbija, koja jošt nije ni sasvim nezavisna kneževina, u kojoj se staleži tek počeli prokljuvljivati, a
Mitrović, Mileta Jakšić, Aleksa Šantić i Jovan Dučić, i, donekle, i Danica Marković. Danas, toga uticaja nema više. I oni koji su počeli podražavanjem Vojislavu Iliću pre desetak godina,
psihološki analizuje nevrasteničarsku dušu modernog čoveka ili sa gorčinom slika srpsko građansko društvo u Ugarskoj. DANICA MARKOVIĆ Dvoje od novih pesnika srpskih Danica Marković i Velimir Rajić imaju izvesno zajedničko obeležje: pesimizam
DANICA MARKOVIĆ Dvoje od novih pesnika srpskih Danica Marković i Velimir Rajić imaju izvesno zajedničko obeležje: pesimizam i veliku iskrenost.
novih pesnika srpskih Danica Marković i Velimir Rajić imaju izvesno zajedničko obeležje: pesimizam i veliku iskrenost. Danica Marković (rođena u Beogradu 1879**) je pisala malo: jednu zbirku Trenuci (Beograd, 1904) i izvestan broj stihova po
autobiografska, svoja knjiga, kakve se retko sreću u književnosti, gde konvencije, podražavanja i šabloni toliko znače. Danica Marković u tome pogledu podseća na Marselinu Debord-Valmor u francuskoj, i Beti Paoli u nemačkoj književnosti.
Radičević, Branko - PESME
Ta čudo je, pobratime mio, Ni u snu ga nesi nikad snio: Kakva stasa — lice kâ zorica, Oko bistro lepše neg Danica, Danica nam nosi belog danka — Ta lepša je od najlepšeg danka.
čudo je, pobratime mio, Ni u snu ga nesi nikad snio: Kakva stasa — lice kâ zorica, Oko bistro lepše neg Danica, Danica nam nosi belog danka — Ta lepša je od najlepšeg danka.
je, Kaže njemu i za zlato svoje; Na sve strane sveta golemoga, Kaže, nema čeda takovoga, Ta ni vila, ni zvezda Danica Ne bi njojzi bila drugarica; Danica nam nosi bela dana, Cveta lepša i od bela dana.
Na sve strane sveta golemoga, Kaže, nema čeda takovoga, Ta ni vila, ni zvezda Danica Ne bi njojzi bila drugarica; Danica nam nosi bela dana, Cveta lepša i od bela dana. Tako junak svoje zlato fali, Pomoz', Bože, sreću mu ne smali!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Mjesec sjao kad sam konje krao, a Danica kad sam otkajavo. Istina, i lopovi se koriste pjesmom, pa u nju pretoče svoje gorko iskustvo: Dok sam krao i gospodi
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Stanimirović dr Petrović, advokat Simka, Agatonova žena Vida, Tanasijeva žena Gina, Prokina žena Sarka, udovica Tetka Danica Događa se svakad i svuda. PRVI ČIN Prostrani hol, iz kojega stepenice vode na gornji sprat. Težak kožni nameštaj.
TRIFUN: Jest kad bi kirajdžije htele da stanu u front! AGATON: More ću da ih uvrstam ja, ne brini ti to! POJAVA II DANICA, PREĐAŠNjI DANICA (pri njenoj pojavi svi zaćute, razmenjuju samo poglede i daju jedno drugom znak da se pred njom ne
AGATON: More ću da ih uvrstam ja, ne brini ti to! POJAVA II DANICA, PREĐAŠNjI DANICA (pri njenoj pojavi svi zaćute, razmenjuju samo poglede i daju jedno drugom znak da se pred njom ne govori.
(pri njenoj pojavi svi zaćute, razmenjuju samo poglede i daju jedno drugom znak da se pred njom ne govori. Danica donosi na služavniku žito i služi ih).
GINA: Teško mi je! (Prekrsti se, služi se.) Bog neka ga prosti! MIĆA (kad mu priđe Danica, on ustaje na noge ushićeno): Ko bi to rekao, u kući punoj tuge i žalosti jedan tako vedar i očaravajući pogled!
(Služi se.) AGATON (Danici koja služi ostale): A ovaj, da nije vaša tetka bolesna? DANICA: Ne, ali stara žena, pa sam uzela da je zamenim. AGATON: Pa da, vi ste mlađi i, razume se...
AGATON: Pa da, vi ste mlađi i, razume se... SIMKA (vuče ga ljubomorno za peš od kaputa te prekida razgovor). DANICA (pošto ih je sve poslužila, odlazi).
DANICA (pošto ih je sve poslužila, odlazi). POJAVA III PREĐAŠNjI, bez DANICE MIĆA (pošto je Danica otišla i on je ispratio pogledom): Odista, lepuškasta devojčica, to se mora priznati SIMKA (Agatonu): Što se ti, boga
SARKA: Pa plači, brate, kad vidiš sobu, a nemoj akonto da plačeš! SVI (odlaze uz stepenice). POJAVA IV DANICA, MIĆA MIĆA (on je poslednji pošao uz stepenice i popeo se već na prvi stepenik, pa kad spazi Danicu, koja dolazi kroz
uz stepenice i popeo se već na prvi stepenik, pa kad spazi Danicu, koja dolazi kroz srednja vrata, on se vrati): Ah! DANICA (donosi pun služavnik kafe, pa kad vidi da su gosti otišli uz stepenice, iznenadi se). MIĆA (pristupi joj): Kafu?
MIĆA (pristupi joj): Kafu? (Uzima šoljicu.) Ja inače ne pijem, ali kad vi služite. DANICA: A kuda su otišle gospođe i gospoda? MIĆA: Hoće da razgledaju kuću. DANICA: Tako!
) Ja inače ne pijem, ali kad vi služite. DANICA: A kuda su otišle gospođe i gospoda? MIĆA: Hoće da razgledaju kuću. DANICA: Tako! MIĆA: Velika kuća, mnogo nameštaja i o svemu tome vodite vi brigu?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Kad ko ovako javno propadne, svi ga preziru, izbegavaju... A po neke... eno baš ona Danica, održava veze sa nekoliko učitelja, i svi je znaju. I Vela ne odmiče od nje, i predsednik stajaše sa njom kad uđosmo...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Rogom vodu mućaše, Jelo le, dobra devojko! A očima bistraše, Jelo le, dobra devojko! 5. Falila se zvijezda Danica: “Oženiću sjajnoga mjeseca, Isprosiću munju od oblaka, Okumiću Boga jedinoga, Djeveriću i Petra i Pavla, Starog
“ Što se fali zvijezda danica. Što se fali, to joj i Bog dao: Oženila sjajnoga mjeseca, Okumila Boga jedinoga, Odjeveri i Petra, i Pavla,
učinilo, Triput je se Sunce zaigralo, Pa odvuče lijepu djevojku, Da je uzme sebi za ljubovcu — Od nje posta zvijezda danica. 8. Tri su cveta u gori cvetala, Do dva sjajna, treći potavnio.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Vetar duše i more šumi. A barka koja je ostala za nama crni se. Zvezda Danica sja blizu meseca. More je sad maglovito, stižemo u zaliv i pristajemo uz neke druge barke. Dovikivanje.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Taman on poče da deklamuje Teodorine reči, kojima ona ukorava Justinijana za malodušnost, a Danica ga uze za ruku, i oni se nađoše zajedno na livadi, blizu Vrnjačke Banje...
Ali on ne podleže ovoj novoj navali. — Noćas sam te sanjala, reče mu Danica. — Ta nije mogućno! — viknu on I prenu od čuda. Kako si to snila, kaži mi, molim te?
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
TREĆI 74 NARODNI POSLANIK KOMEDIJA U TRI ČINA LICA Jevrem Prokić Pavka, njegova žena Danica, njihova kći Spira, Jevremov pašenog Spirinica Ivković, advokat Gospa Marina, njegova tetka Sekulić, policijski
I PAVKA, DANICA PAVKA (dolazi iz desnih vrata, pa kad vidi da nikog nema u sobi, odlazi vratima u dnu, napolje): 'Odi ovamo!
Čuješ li, ovamo kad ti kažem! DANICA (ulazi). PAVKA: Ti opet? Jesam li ti hiljadu puta kazala: neću da te vidim tamo! DANICA: Bože, majka!
DANICA (ulazi). PAVKA: Ti opet? Jesam li ti hiljadu puta kazala: neću da te vidim tamo! DANICA: Bože, majka! PAVKA: Ama, nemoj ti meni: „Bože, majka! Neću da te vidim tamo kad nemaš posla, pa to!
DANICA: Bože, majka! PAVKA: Ama, nemoj ti meni: „Bože, majka! Neću da te vidim tamo kad nemaš posla, pa to! DANICA: Učinilo mi se da je pala saksija. PAVKA: Pala saksija, hm! Nije nego još nešto!
PAVKA: Pala saksija, hm! Nije nego još nešto! Što se meni ne učini da je pala saksija! DANICA: (gunđa): A, već... PAVKA: Šta kažeš? DANICA: Ništa! PAVKA: Slušaj ti!
Nije nego još nešto! Što se meni ne učini da je pala saksija! DANICA: (gunđa): A, već... PAVKA: Šta kažeš? DANICA: Ništa! PAVKA: Slušaj ti! Moja majka nije vukla rep za sobom, nisam ga ni ja vukla, pa ne dam ni ti da ga vučeš!
Moja majka nije vukla rep za sobom, nisam ga ni ja vukla, pa ne dam ni ti da ga vučeš! Ne dam, razumeš li me... DANICA: Bože, majka, kakav rep? PAVKA: Nego šta, ako te uzme svet u usta? DANICA: Eh, već svet... PAVKA: Svet, dabome!
Ne dam, razumeš li me... DANICA: Bože, majka, kakav rep? PAVKA: Nego šta, ako te uzme svet u usta? DANICA: Eh, već svet... PAVKA: Svet, dabome! DANICA: A Mica Antićeva, je l' imala ovoliki rep, pa šta? Opet se udala!
PAVKA: Nego šta, ako te uzme svet u usta? DANICA: Eh, već svet... PAVKA: Svet, dabome! DANICA: A Mica Antićeva, je l' imala ovoliki rep, pa šta? Opet se udala! PAVKA: Neću ja tebe s repom da udajem, razumeš li?
Eto, baš krasna devojka, pa kako je prošla? Uze je svet u usta pa: a-u, a-u, a-u... te eno i sad sedi i broji dane. DANICA: Broji dane zato što nema da izbroji pare, a da ima... PAVKA: I da ima, boga mi, kad svet uzme na zub...
DANICA: Broji dane zato što nema da izbroji pare, a da ima... PAVKA: I da ima, boga mi, kad svet uzme na zub... DANICA: A po čemu ima mene svet da uzme na zub?... PAVKA: Po tome, vidiš, što ti se svaki čas čini da je pala saksija...
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Fatima je strukom divota, oči su joj dvije zvijezde, lice joj je jutro rumeno, pod vijencem gori Danica; usta su joj pȁrôm srezana, usne su joj ružom uždene, međ' kojima katkad sijeva snježna grivna sitna bisera; grlo joj
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Dičio se s tvojim porodom kao Danica na vedru nebu, i kitio slavom i ponosom kao gora s Đurđevdanom, a perivoj s ružom i bosiljem, dabogda!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I zalud sva lepota prolećnjega dana, I sveži miris rascvetanih ljubičica, I nežna pesma iz pastirska stana... Danica Marković CLV GALIUM VERUM Kleknuh u polju široku pred cvetom Što nosi ime tvoje uvek drago; Vetrić je svojim donosio
tvojom padoh na kolena, Od svud tišinom okružena gluhom; I okitih je, bolom satrvena, Ivanjskog cveća rukoveti suhom. Danica Marković CLVI APRILSKA ELEGIJA Prošle su ljubičice!
tvoj groblje da obleće; A na zgarištu moje sreće bajne Ostaće samo spomenâ povorka, Očajne patnje, i stradanja gorka. Danica Marković CLVII JESENjA KIŠNA PESMA Tužno...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Majnca, s krvavom sabljom u ruci, iznad njegove se glave opisuje „tanki mlaz zaplavelog neba i, na njemu, zvezda Danica“.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Brda iznad Kosova već beše obasjala Danica. Noć kao opojna. Po Ilinici se opružila tanka letnja izmaglica kao vilinsko okrilje.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Pa de, zašt’ je vrli Đuro Za mlađanstva prve rose Uzô na se novo ime, Daničićem nazvao se? Danica je bila neka (Pripomozi, mašto moja!) Kô najlepši rumencvetak Najlepšega perivoja.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Divnu si glavu vešto srubio, Eno se bledi sa vrh bedema, Kao kolutak tanke svetlosti Što je pred ponoć stere Danica... ...Majka te moli, pašo svemoćan, Povrati rumen licu bleđanom, Po bledilu ga neću poznati.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kako l' da ti, što nemožno, slovami izlažem! Sedi sama — ne znam, vila, roda ma višega —, Mlada, vzračna, k'o Danica, nakraj zlačnog brega; Odežd' b'jela raspuštena nemarno po t'jelu, Gore kaže vrat i grudi, dole — golen b'jelu; Pojas
N. Radonić, prenoseći u svome članku Nešto o Gliši Trlajiću Molčaninu, Danica 1863. (preštampano u Radonićevoj knjizi Molska mudrovanja I, Novi Sad 1878, 150—3) sećanja Đorđa Popovića, slikara iz
je u celini doneo ovaj dugi ne nezanimljivi rodoljubivi govor alegorično predstavljene Matice (u kojem se veliča Gajeva Danica, „kad mi kotarčicu punu mirisnog i raznovidnog hrvatskog cveća, koje na našoj gori raste, u krilo prosipa”), izveštaj
Sjajno lice meseca Noći goni mrak, Nežna zemlji Danica Ljupki spušta zrak, Sunce više što sija, Ruža sve rumenija, — Veli mlada Srpkinja, Slavna Srpkinja.
Na čast suncu danica I njen svetli stas, Meni sve je Milica I srca joj glas; Danka nema čuvstva žar, Krasne Milke mili dar, Veli slavnog
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U Sarajevu su nekad na božićnim kolačima bile izrađivane tice od testa sa granom od b. (Danica, 7, 1866, 399). Stari Srbi i Srpkinje, kad idu u crkvu, i danas nose kitu b. (»stegla kao strina b.«, s. n. posl; v.
u stanju da održi ljubav i spreči svađu (etimološka magija: majka ga daje udatoj kćeri — »kalopera, da se (ne) karate«, Danica, 9, 65; ili: »kalopera, da me ne poćera«, Vrč., Pom., 31). Inače se k.
K. se prvi put okusi na Čisti ponedeonik, ili na Mladence, ili 1. marta (Danica, 7, 664; SEZ, 7, 133; 14, 37; 19, 36; Karadžić, Z, 229; upor. i Schneeweiѕ, 126).
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Pogledajte, tamo na zapadu, baš pored crkvenog tornja, blista zvezda danica, planeta Venera. Uprimo naš dogled u nju. Iako se ovaj baš ne odlikuje naročitom oštrinom, ipak toliko vidimo da je
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Bio je pesnik, pripovedač, romanopisac, putopisac, dramski pisac, pisac udžbenika. Objavljivao je u časopisima Danica, Javor, Vila, Otadžbina, Stražilovo i dr.
Prevodio je poeziju nemačkih romantičara, a kao pesnik javlja se u časopisima (Danica, Matica srpska, Mlada Srbadija itd.). Uzor mu je bio Branko Radičević.
Rođen Mileta Jakšić Jovan Grčić Milenko: Pesme 1871. Rođena Danica Bandić Petar Despotović: roman Zanat je zlatan Milan Đ. Milićević: Đačka radost (proza) 1872. Stevan V.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Zvezdama od razočarenja stade dah. Jedva se nekako mudrica Danica seti: pozvaće Nebeskog Strelca da presudi! U svoje prvenstvo Danica nije sumnjala.
Jedva se nekako mudrica Danica seti: pozvaće Nebeskog Strelca da presudi! U svoje prvenstvo Danica nije sumnjala. Ko je najlepši to već čitavo nebo zna, ali neka se to jednom i zvezdama-šašavicama kaže!
Ko je najlepši to već čitavo nebo zna, ali neka se to jednom i zvezdama-šašavicama kaže! Oštro i nezadovoljno klimnu Danica glavom: Mesec ju je i ovog puta prevario.. Pognu Danica svetlu glavicu, a nebeski joj vetar zamrsi kose.
Oštro i nezadovoljno klimnu Danica glavom: Mesec ju je i ovog puta prevario.. Pognu Danica svetlu glavicu, a nebeski joj vetar zamrsi kose. Nestrpljivo je čekala.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
sveta, veličanstven i jezivo lep: Senje je pritisla tama, nebo se prolomilo, mesec pao na zemlju, zvezde pribegle kraju, Danica krvava, na crkvi kuka kukavica.
pa se nalij vina, pa pošetaj pred gospodskog dvora, pa pogledaj čistom vedrom nebu: je li jasan mesec na zaodu, je l' Danica na istoku zvezda; je li nama putovati vreme na Kosovo, lepo polje ravno, na ročište čestitome knezu.
i nali se vina, pa išeta pred gospodskog dvora i pogleda čistom vedrom nebu: jeste jasan mesec na zaodu, jest danica na istoku zvezda; jeste njima putovati vreme na Kosovo, lepo polje ravno, na ročište čestitome knezu; pa se šeće konjma u
Đe si bila, đe si dangubila, dangubila tri bijela dana?“ Danica se njemu odgovara: „Ja sam bila, ja sam dangubila više b'jela grada Biograda, gledajući čuda velikoga, đe dijele braća
58 MARGITA DJEVOJKA I RAJKO VOJVODA Još zorica ne zabijelila, ni danica lica pomolila, a od dana ni pomena nema, pošetala Margita đevojka u Srijemu po Slanom Kamenu; rano šeta bosa po
se vedro nebo prolomilo, sjajan mjesec pao, na zemljicu, na Ružicu, nasred Senja crkvu; đe zvijezde kraju pribjegnule, a danica krvava ižljegla, a kuka joj tica kukavica usred Senja na bijeloj crkvi.
mjesec pao na Ružicu, to će tebe Ivo poginuti; što su zv’jezde kraju pribjegnule, to će ostat mloge udovice; što j’ Danica krvava ižljegla, to ćeš stara ostat kukavica; što l’ ti tica kuka na Ružici, to će ti je oboriti Turci, a i mene stara
Bog sam znade je li tako bilo, a mi, braćo, da se veselimo! 65 SENjANIN TADIJA Još zorica ne zabijeljela, ni Danica lica pomolila, od Senja se otvoriše vrata i iziđe jedna četa mala, za trideset i četiri druga; pred njima je Senjanin
od daidža dalbulana — veliki bubanj danaske — danas danica — v. danickinja danickinja — mala puška izrađena u Gdansku (Dancigu) darma — vrlina, zasluga, pravda darovnica đorda