Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
ali i roba (slugu) „koji je sjedijo na zemlji crkvenoj ili vlasteoskoj i dužan bio raditi crkvi ili vlastelinu“, kaže Daničić.
A., Principы strukturnoй tipologii, Moskva 1962; temat: „Ruske folklorne teme“, Raskovnik, proleće 1982. ³ Daničić, Đ., Rječnik iz književnih starina srpskih, 2, Vuk Karadžić, Beograd 1975, s. 327—328. ⁴ Karadžić, V. S.
891. ⁶ Skok, P., Etimologijski riječnik hrvatskog ili srpskog jezika, III, JAZU, Zagreb 1972, s. 150. ⁷ Daničić, Đ., isto, s. 256—257. ⁸ Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika, 4, Matica srpska, Novi Sad 1971, s.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Kopitar ga je nazivao »srpskim Horacijem«, Šafarik »knezom srpskih pesnika«, Njegoš »Genijem Roda«, Đuro Daničić »ocem novije srpske književnosti«. Ali njega su više cenili no voleli, više hvalili no čitali.
Timotije Atanacković postaje Bogoboj Atanacković, Aleksije Radičević — Branko Radičević, Đorđe Popović — Đuro Daničić, Kosta Novaković — Stojan Novaković, Janićije Kujundžić — Milan Kujundžić, Jovan Grčki — Jovan Grčić.
Precizirajući Karadžićevu ideju, Đuro Daničić pisao je 1847: »No u današnja vremena rijetko može ko postati književnik, a da ne izgubi mnogo od svoje narodnosti,
Krajem četrdesetih godina on dobija dva dobra pomagača: Đuru Daničića i Branka Radičevića. Daničić, svojim znamenitim Ratom za srpski jezik i pravopis (1847) daje naučnu osnovu i argumentaciju Karadžićevim reformnim
1859. ta zabrana se diže, sem za školske knjige i službena izdanja. Đuro Daničić, profesor na Liceju, docnije Velikoj školi, od 1859. do 1865, vaspita novi naraštaj u Karadžićevim i svojim idejama.
Ljubiša, no i pisci iz istočnih krajeva, kao Đuro Daničić i Jovan Ilić i nekoji omladinski pisci, južno narečje nije preovladalo.
čitave zbirke reči iz raznih srpskohrvatskih krajeva i revnosno spremao drugo izdanje, pri čemu mu je pomagao Đuro Daničić.
« Krajem četrdesetih godina pristigao je taj očekivani naraštaj. 1847. počinju rad dva mlada »vukovca«: Đuro Daničić, koji svojim Ratom za srpski jezik i pravopis daje naučno obrazloženje Karadžićevim idejama, i Branko Radičević, koji
1848. počinje izlaziti prvi list novim pravopisom, Napredak. 1850, Vuk Karadžić, Franjo Miklošić, Đuro Daničić, Ivan Kukuljević Sakcinski, Ivan Mažuranić, Dimitrije Demeter — da se pomenu samo najglavniji — zaključili su Književni
Oko polovine XIX veka počinje ceo jedan kult Vuka Karadžića. Đuro Daničić ga je smatrao za neku vrstu nacionalnog Mesije, i 1849.
U stvari zbog toga, sa osobitim pohvalama presreo ga je još 1847. Đuro Daničić i bio prvi trubač njegove književne slave.
Đuro Daničić i bio prvi trubač njegove književne slave. Daničić, uvek isključivo filolog, hvalio je njegov jezik »kao suza čist« i izjavljivao da dosada nijedan Srbin nije tako pevao.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Karadžića. Pripovetku mu je bio poslao Maksim Škrljić iz Boke Kotorske; naslov je izgleda dao Buro Daničić, kao i za mnoge druge. Prvi put je objavljena u posmrtnom izdanju Vukovih narodnih pripovedaka, 1870. 3.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
MEĐU ZLIMA 159 MALO PROSJAČE 162 PRIMORKINjA 165 OBRAZ 168 DEMOSTENOVA SMRT 171 TAL 173 DESKAŠEV I BRANKO 175 ZAŠTO JE DANIČIĆ PROMENIO PREZIME?
197 KAD VEĆ MORA... 199 DA SE NEŠTO... 201 TRAŽE SREĆU 203 ZEBNjA U RAJU 204 DARVIN 207 ĐURO DANIČIĆ 208 GERMAN JOVANOVIĆ 209 MARIJA TRANDAFIL 210 O PRENAŠANjU KOSTIJU LjUDEVITA GAJA 211 TINA JAKŠIĆKA 213 ĐORĐE
»Javor« 1888. ZAŠTO JE DANIČIĆ PROMENIO PREZIME? Zašt’ je Đuro, vrli Đuro Za mlađanstva prve rose Uzô na se novo ime, Daničićem nazvao se?
»Starmali« 1882. ĐURO DANIČIĆ Samo plač čujemo, samo grob vidimo, — Mi još i ne znamo koliko gubimo. Strah nam neki stegô bola obilata — I
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Svoju reformu krunisao je izvanrednim prevodom Novog zavjeta (1847), kojem će kasnije njegov mlađi saradnik Đura Daničić, (1825-1882) pridružiti prevod Starog zavjeta.
" Brankovom književnom pokolenju pripadaju filolog Đura Daničić, romantičarski pripovedač Bogoboj Atanacković, pesnik Jovan Ilić i, kao najznačajniji, putopisac Ljubomir Nenadović
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, 202; upor. i Daničić, Posl., 479: »Da mu je drača pod nogama, a ploča nad glavom, nek ne može ni gori ni doli«, i Vuk, Posl., 4660.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ŽENIDBA STOJANA JANKOVIĆA 696 67 ROPSTVO JANKOVIĆA STOJANA 712 68 ČOVJEK PAŠA I MIHAT ČOBANIN 719 69 VIDE DANIČIĆ 723 70 LjUBA HAJDUK-VUKOSAVA 730 71 UDAJA SESTRE LjUBOVIĆA 738 72 BAJO PIVLjANIN I BEG LjUBOVIĆ 744 73 KOSTREŠ
Mihat svoga vranca izvodio, poslao ga paši u peškešu. 69 VIDE DANIČIĆ Vino pije Mijat harambaša u visokoj gori Kunovici; s njime pije Lazo barjaktare, a do Laza Daničiću Vide, oko Vida
Vuk — između ostalih — pesme: Oblak Radosav, Starina Novak i deli-Radivoje, Smrt Senjanina Iva, Kostreš harambaša, Vide Daničić. Marko je bio pisar kod Vase Popovića, glavnog kneza požeške nahije.
produži ga pomoću sedam kolenaca da bi dalje video. Kano mjesec od petnaest dana, tj. pun mesec. Đuro Daničić je (možda) vojvoda senjskih uskoka, austrijski podanik, stariji od junaka s kojima je ovde združen.
“ U ovoj pesmi (iz Crne Gore) genitiv množine završava se na h: čardakovah, ugičah itd. 69 Vide Daničić je (po jednom mišljenju) senjski uskok koji je u pesmi združen sa M. Tomićem, bosanskim hajdukom.