Radičević, Branko - PESME
Zar je bio samo prazan sanak, A ne beo, a ne vedar danak Kad se ona meneka pojavi? Ja je smotri na belome danku, Ja s njom šeta, al' samo u sanku, Al' će biti, biće i na javi.
I napolje Uroš glednu, Te pećinu manu lednu, De je danak predanio, Od zlotvora svoji s' skrio, Glednu danku na visini, Poslednji se njemu čini; Pa ka zemlji spusti oči, Onda jednom stazom kroči, Pored jedne stene savi,
Glaj pred sobom to krvavo polje, Ta more li jošte biti bolje?“ Oh, te kobi danas na uranku! Takom divnom nadao se danku: Svud zlotvori divno polomljeni. „Blago li si večeraske meni, Večaraske pa još i doveka.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Prvome danku nikojeg brata, nikoje sestre. - Brukom, po lagi svetina gilja. Zamiru slike, senke i zvuci. Pogledaj, Blagi, kudelje
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Ostaju u gori od proleća do jeseni ("Otišli su o Đurđevu danku,/ Ostali su do Mitrova danka,/ List opade, a snijeg zapade").
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Marko; beg Kostadin besedio Marku: „Pobratime, Kraljeviću Marko, da ti meni o jeseni doćeš, o jeseni, o Dmitrovu danku, a o mome krsnome imenu, pa da vidiš časti i poštenja, a i lepa, brate, dočekanja, i gospodske đakonije redom“.
Kad ja traži brata Andrijaša, ja se desi u dvoru tvojemu o jeseni, o Dmitrovu danku, a o tvome krsnome imenu, — vidio sam tvoje dočekanje, i vidi ti do tri nečoveštva“.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
plantiti oganj u duboku, bezzornu, večitu noć, bezmesečnu i bez zvezda, misleći se kakvo će ono dobi biti na sudnjem danku.