Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A vele da si jedan od prvih ljudi ovde. — Pa jeste, gospodin, daskalo, učitelju, tako se računa u selo. Predsednik Milisav, i posle nas trajica-četvorica ljudi.
Njeg’ pitaj, gospodine! On ga dočekuje i krčmi mu piće. Šta će da mu praviš, gospodin-daskalo?! Nestrećno vreme! Ovo više ne može da se živi, gospodine.
Tol’ko! — Ama čuj me... — A od pare da mi ne zboriš, gospodin-daskalo, ič, zašto sum čovek krvnik! Od suliotsko sorta sum; tatko mi klefta beše, kao onaj sas mustaći golemi tam’ na duvar —