Teodosije - ŽITIJA
Pocle y neko vreme odahnuvši, gore ka njemu uzdižući pogled i klanjajući se, davahu mu oproštajni pozdrav, i milostivo sa suzama koreći ga i prebacujući mu, govorahu: — Zdravo, o gospodaru, zdravo!
i bratije, uđoše u svetu crkvu, i kada je bila molitva i blagodarenje Bogu grljahu svetog starca i u Gospodu celiv mu davahu.
njegove i krotosti jednostavne i ljubavi bez lukavstva bio je od sviju ljubljen i poštovan, i kada su oci sedeli u saboru davahu mu mesto sa prvima. I ko da ne ljubi onoga koga Bog ljubljaše!
u crkvi posteći nego kod kuće prebivaše, i ne tražaše od roditelja ni jela ni odela nego mu oni sami na silu od ovog davahu.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ta nošnja odmah Bakonji napomenu Bukara. Riđi brci, sitne sijere oči, spljošteni nos, davahu mu lisičji izraz. Pa onda i sva snaga bješe mu čudnovato skrojena.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Gospod beše zauzet preteškim brigama. One Mu ne davahu ni glave da digne i samo usrdna pomoć svetoga Petra, vernoga Mu pomagača, olakšavala je donekle Njegove božanske napore.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Gusta kosa mu beše spaljena i na mesto nje stajahu još ukovrčeni crni i tvrdi purci, pepeo od kose, koji mu davahu još strašniji, neobičniji izgled.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Drvena veće zaškripaše kola kroz šumu i goru; Rikanje, blejanje s mekanjem smešane davahu glase. Mila Zagorica s mestima krasnima ostade pusta, Skrovito selo Žabare u koritu livade tučne, S brzom
Ćipiko, Ivo - Pauci
Rondari, s puškom na ramenu stražili su pak bez cedulje s glavarovim pečatom ne davahu nikome vode ni za lijek. Nu i tako seoske lokve brzo, se iscrpiše: pri dnu zasjela voda ne samo što bijaše kaljava i
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ponapre osvojiše persijsko carstvo, otuda dođoša u Misir i Liviju. A hristjanom davahu maznu ruku, jer ih neće oni sotim kaniti da se turče ni im što dirati u veru: kako si drže da drže, s mirom u svome