Jakšić, Đura - PROZA
— Da!... Nisam te ni pitao, a šta te košta taj krompir, snao?... — Pa šta ti daš, čiča... Baš sam danas mislila da ga bacim iz kuće, ta sav je istruleo!...
Obradović, Dositej - BASNE
„To može biti, — odgovori Ciganin — ali valja zato da daš sebi odrezati uši.” — „Uši?“ — reče medved, poćuti malo i promisli se.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Navali kapetal: »Nemoj biti«, tamo on, »lud! Zar ovom propalici i bekriji da daš? Ta on je prezadužen i kosom na glavi... Sve će ti propasti!« I lepo odvratiše čoveka te mu ne dade...
Navalićemo ti, ja i još koji od naših ljudi, pa će pristati; a ja ću mu platiti dobar ajluk. — Koliko misliš da mu daš? — Daću mu četrnaest dukata do Mitrovadne. Stanoje mu plaća, čini mi se, deset. — Tako će biti.
— E stalo te! Kaži nema, pa zbogom! — Kad bi on to verovao. — Ama, bogati, zar ti njemu sve daš što ti god padne? — Ja šta ću? — Pa ti si bolan, lud. Ne daj!
Sreji već prekipe, pa ne znajući šta da mu odgovori, uzviknu: — Ne dam! — Šta, šta! Ne daš? — Ne dam! — Bre, daćeš, sinko, goli, beli! — Videćemo... — odgovori Sreja, pa se okrete da pođe.
Crkvenjak nađe učitelja pred školom i reče šuškajući: — Poslo me pop Vujica, učo, da mu daš ovu ticu! — Koju ticu? — upita učitelj i nabra obrve. — Pa onu što si je njemu ujdurisao. — Koju to?
— Vala, ti si ga oterao! — Nuto-de! — učini Živan i popridiže se malo. — A počem? — Što ne daš momku devojku? — Zar njemu?!... — viknu Živan i skoči. — 3ar onom dronji što je zabaglao čibučić čim je ispao iz pelena?
— More, kume, nemoj da se kaješ! — reče Purko, poćuta malo, pa upita: — I baš ne daš? — Više mi slobodno ne pominji! — odgovori Živan odsečno. — Već ako hoćeš da se svadimo. — Kako ti drago!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Koga napade? Gde to Turčin nasrnu na kuću ili čeljade čije u Crnoj Bari? Gde? Otkad je on u Crnoj Bari, mi agujemo. Daš bogu božje, caru carevo, agi desetak, pa nakriviš kapu!... Zar nije? — Jeste. — Jeste, jeste! A to je sve Kruška!...
Ali sad, što mu je, tu mu je!... — Pa ne branim, popo! — Onda, reci šta tražiš? — upita Aleksa. — Šta daš! — odgovori Miloš. — Pa lepo — reče Aleksa. — Ni to se ne da karati! I stade drešiti kesu.
Dučić, Jovan - PESME
Ti si kao lađa s krupnim jedrilama, Što nosi podneblja drugih kopna; o, ti, Što se, neumitna, javi među nama Da daš svoj dah zemlji i svoj glas lepoti.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Nije trpeo ni da se ona što meša u trgovinu i u njegova posla. Kaže ona jedanput: — Mitre, što ne daš Stanoju rakiju? Skoro će i nova, pa gde ćeš je? A tek se on izdrači na nju: — Jesi li ti gladna, ili ti je čega malo?
Afrika
) — Mon se', musje (moja sestra, gospodine), — odgovarao je Mej. — Toa done moa ton se', Mej? (Hoćeš da mi daš za ženu svoju sestru, Mej?) — No, musje z' ne pe done mon se', musje, malie, peje boku musje mon se'.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
E, de, de! (Gumari, što nisi uzio tako lepo novac, pa da daš mene, da pravimo lepa špekulacija). JUCA: Taj diogen, može biti, da nije bio oženjen, pa je mogao činiti što je god
JUCA: Ja oću da imam. JANjA: E, kad oćiš baš, oćim da ti kupim za jedno ljubav. Nega da mi daš gracija tri dana, da si promislim. JUCA: Šta će...
Eto ja uzeo sum bez krajcaru, golo, siroto. Ama sad, kako ti dođi u kuća, ne ti pita: „Kako ti je kći!“ nega: „Koliko daš?“ Otkud ćim da dam kad si nema? Moramo da propadnimo sviju. MIŠIĆ: Sad su već drugojačije počeli raditi.
Da čekaš krajcara, i ne dobiiš, i da umreš od glada. Doći kir Dimu, išti svoja obligacija, što ćiš da mu daš? Da ti baci u procesu da izgubiš tvoja kuća. Oho, oho! Stani, Janja!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
– Vidiš li ovaj prut? Tebe matoru ću umlatiti bijući samo ako mu još jednom daš! Komad u šake pa jedi! A on onda već plače li plače, žao mu majke, umlatiće je Goša.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
No, on opet ne dâ mira Krečaru, probudio ga. — Kad meni ne daš spavati, ja opet ne dam Krečaru. Šta si me probudio, Čamčo?
— Nije lud. — Dakle, ti znaš da te prosi? — Znam, već me isprosio, dala sam mu ruku, samo je tebi išao da daš blagoslov. Sokolovićka oštrim okom gleda na kćer, drži da je i ona poludela. — A znaš li ti da si bolesna?
Suza joj kanu na obraz. Polumrtva, a divno izgleda. Da joj daš buktinju u ruku — nadgrobni genije. Gleda na sat, broji trenutke. Već je tri četvrti na pet. Sad će doći Šamika.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Ovo je onaj u tri... — reče kaluđerica drugoj sestri. Vrijeme je da daš kravama... Četiri kaluđerice koje čuvaju crkvu Svetog Mihaila računaju vreme prema avionima što preleću brdo iznad
Matavulj, Simo - USKOK
“ „Drugi reče tome: „E hajd’, pa reci Svetome da si pogodio što on misli!“ — „Ne bih, valaj“, reče onaj, „da mi daš najboljega ovna iz svoga tora!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
prije i naše raskvocane tetke i ujne s torbicama punim darova: oraha, jaja, suvih krušaka ili bar krastavaca — daj što daš!
— Šta ja to čujem, Savatije, a? — Evo, sad čuj: ja uperio džile tebi da mi daš onoga mog Radu što si ga neki dan živopisao. Ne bi li mi to nekako obavili krišom, da brat Rade ne sazna?
Kakvo ime i da daš ovoj izgubljenoj plitici zavjetrine, bez glasa i pokreta, kad u njoj nemaš volje ni usta da otvoriš.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Daj šta daš! Posle četiri meseca u ovoj pustinji, učinile nam se kao sultanije! A on u njih ko u roj muva! Ostavile su, vala,
MAJKA PINTOROVIĆA: Čekaj, kako ne vidiš... Jâdo, šta si to namislila? HASANAGINICA: Ako ne daš — mogu s prozora u Trebišnjicu! BEG PINTOROVIĆ: Ma nije valjda? Pa ajde, izvoli, skači! Molim lepo!
Kostić, Laza - PESME
Nema pod otim zlatnim rezama nijednog znaka životnog vrela, ni bar uzdaha junačkog mrela roda pesama. Zar što mu ne daš, pletkušo stara, da srca svoga uzore sveže slobodnom rukom u kamen reže, il' platnom šapa?
Srce moje, srce kivno, ubio te živi grom! što se ne daš meni živu razabrati u pletivu među javom i med snom! DIM Lulu pije Selim-paša, ljubi ćilibar, uza nj ljubi
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kralj mu reče: — Ja ne dam više nego svakom po pedeset dukata. Onda mu Grbo reče: — Kad ne daš koliko mi ištemo, mi odosmo. Pa pođe, a za njim oba mu brata.
Kralj ih upita šta ištu za novu godinu. Grbo odgovori: — Svakom da daš po sto pedeset dukata. Kralj reče da im više neće dat nego kao i prije. Grbo odgovori: — Nećemo. — Ni ja — reče kralj.
— pa s njim dolje. — Kazuj, Grbo, šta te je naćeralo da mi ne daš mira! — Svijetli kralju, — reče Grbo — meni je svedno mrijet mi tamo mrijet mi ovamo, pa sam volio ovde da umrem nego
Čoban odgovori: — Ništa drugo neću nego da mi daš nemušti jezik. A car reče: — Nije to za tebe, jer da ti to dam, pa da kome kažeš ti bi odmah umro; nego išti drugo
Na to mu čoban odgovori: — Ako ćeš mi što dati, daj mi nemušti jezik, ako li mi to ne daš, a ti zbogom ostaj! Meni drugo ne treba ništa. — Pa pođe da ide. Onda ga car vrati natrag govoreći mu: — Stani!
Sav vašar čudiće mu se. A moj će majstor doći da kupi konja, i štogod zaceniš on će dati. Ali se nemoj šaliti da mu daš ular, nego kad novce primiš, odmah mi ular skini s glave pa udri njime o zemlju.
ne poštuješ, nego im bacaš za pećku da jedu; a da ih metneš u začelje, pa prvu čašu rakije i prvu čašu vina njima da daš, ne bi ti čeljad ni pola toliko jela, a otac i mati bi ti se upokojili.
Sluga će na to: — A da kako se neću naljutiti kad sam celi dan radio da mi rebra pucaju, pa mi ni jesti ne daš? Ćosa će na to: — E pa kad si se naljutio, hodider vamo da ti vašu s leđa oderem. I tako i bude.
— upita kadija tužitelja. — Po kanunu, efendija! — odgovori tužitelj. — Kanun ti piše da daš tvoju ženu onome kmetu da je drži kod sebe jedan mjesec dana, pa — inšala! — ona će opet roditi dijete, — reče kadija.
naposletku jedan prijatelj jednoga dana zapitati: — A zašto tako radiš, efendija; najpre istučeš đaka, pa mu tek onda daš krčag u ruke? — Bijem ga zato da mi ne razbije krčag. Jer kad ga već razbije koja mi je fajda da ga onda bijem?!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
NIKOLA: Kao i mi za ženama. MAKSIM: Bar se ne deremo kao one, i ne varamo svet. KUM: E, kume, mučno je kad se ne daš da te čovek obavesti. MAKSIM: Pa šta je radila ta vaša Grezilda?
Kaži, šta da učinim? MAKSIM: Da žrtvuješ naše dete. SOFIJA: Kako da žrtvujem? MAKSIM: Da ga daš ubiti. SOFIJA: A zašto? MAKSIM: Ja sam ti kriv, jako kriv. Meni preti robija, a može biti i smrt.
Nego da je pitaš, oće li da pođe, pak da je damo. STANIJA: Što ću da je pitam? Ako je ne daš, sama će otići. Ne vidiš li da je svet pokvaren? NEŠA: Nemoj tako, majka. Ako su malo slobodni, opet nisu pokvareni.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
(Plače.) Pravo kažeš da sam kao dete, zašto bi inače morala kuću upaliti od toliki sekatura! Ah, Bože! Zašto mi ne daš da sam i ja jedanput zlobna, da se i ja kao moje drugarice mogu osvetiti? POZORIJE 5.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Odlučih da nađem zaposlenje, bilo kakvo, svejedno, daj šta daš! Sedoh najpre da napišem oglas. Šta bih mogla da šljakam? Sve.
Ona ti za tortu torta od gipsa! Sve kaširano, sve lažnjak, samo njih dvoje su pravi, te ti ona: daj šta daš, pa ti se tu izvataše na mrtvo ime i prezime, nisu ni čekali novu godinu koja je u tom trenutku bila između Vinkovaca
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
i voda buči niz tjesnac strmi, zlaćana zrnca potok spira, a obnoć nešto stravično grmi: bi se zakleo, glavu da daš, vozi se đavo kočijaš.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SARKA: Jeste, pravo da ti kažem, i ja tako! Volim ti u tuđoj kući ubrisati nego ne znam šta da mi daš. GINA: Pa to, znaš, te i zadržah se tamo. Gledam, bože, one stvari, pa sve me podseća na pokojnika.
I tako iz dana u dan, dok mu ne dosadi pa dođe i zacvili: aman! Tad mu daš parče hartije pa on lepo napiše: „Do danas sam pripadao toj i toj partiji, a od danas...” i čovek da'ne dušom.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Jer mi se ne daš naspati Malahnim čedom na ruci?“ 217. Gorica listom listala, U njojzi bratac i seja, Sestrica ratu govori:
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
DROBAC: Travar? SOFIJA: Lečiš bolesne ljude pomoću cveća! DROBAC: Ja? SOFIJA: Nekoga boli glava — ti mu daš seme gorušice, cvet kamilice, majčinu dušicu! Ima padavicu — daš mu list kantariona, koren božura!
DROBAC: Ja? SOFIJA: Nekoga boli glava — ti mu daš seme gorušice, cvet kamilice, majčinu dušicu! Ima padavicu — daš mu list kantariona, koren božura! Ima bolesnu krv — daš mu koren ljubičice, list kadulje!
Ima padavicu — daš mu list kantariona, koren božura! Ima bolesnu krv — daš mu koren ljubičice, list kadulje! Na uboje i čireve stavljaš bokvicu, je li tako? DROBAC: Bokvicu.
DROBAC: Bokvicu. SOFIJA: Za žuticu bereš rastavić i smilj! Ko ima srdobolju — daš mu gorocvet, kopitnjak, orahov list! Plavo, ljubičasto, žuto, belo, crveno, zlatno, reckasto...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
SPIRINICA (izbekelji se na Spiru i krsti se): O, gospode Savaote! Da čudna čoveka, ne daš mi ni da zinem! SPIRA: Pa zini, brate, ali kad zineš, a ti bar kaži nešto pametno.
SPIRINICA: Ali ti, kad zineš, ne umeš da zatvoriš usta. SPIRA: Nisam ni par reči rekao! SPIRINICA: Ne daš čoveku do reči da dođe! JEVREM: Ama, umirite se, zaboga!
) Eto, sad nema nikog. Molim te kao brata, uzmi ovo zvonce pa sedi, evo ovde sedi, pa da mi daš reč. Hoću baš da probam. Ne znaš kako me to muči. SRETA: Možemo, možemo! (Sedne za sto.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Niko ne zna, pa ni ćata, ni Sreta. — A kako bi bilo — umeša se neko — da ti, kmete, daš dva dinara, pa ako bude malo neka Vujica doda, a ako pretekne, neka ti donese kusur, a kmet Đorđe? Ne ide ni ovo.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VUKOTA MRVALjEVIĆ Koje jade ti tobož mudruješ? A ti više u njima proričeš no koji mu drago desetinja. Ne daš nigda pleća oglodati, no ih grabiš iz ustah ljudima; meni si ih stotinu uzeo da đavola priđe u njih vidiš.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Da imaš dvije glave ne bi ga prevario. Da može popio bi ga u kapljici vode. Da mu daš očerupane guske da čuva, i one bi mu odletele. Da mu ko dlaku od brkova popije, bi se otrovao.
Savo sa đakom stigne jednom čobaninu, koji je imao dosta sijena, i pošto ga pozdravi, rekne mu: — Molim te, da mi daš malko sijena za konja, veoma mi je gladna ova moja životinjica.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Čoban odgovori: „Ništa drugo ne ću, nego da mi daš nemušti jezik.” A car reče: „Nije to za tebe, jer da ti to dam, pa da kome kažeš, ti bi odmah umro, nego išti drugo
” Na to mu čoban odgovori: „Ako ćeš mi što dati, daj mi nemušti jezik, ako li mi to ne daš, a ti s Bogom ostaj! meni drugo ne treba ništa.” Pa pođe da ide. Onda ga car vrati natrag govoreći mu: „Stani!
Sav vašar čudiće mu se. A moj će majstor doći da kupi konja, i štogod zaceniš on će dati. Ali se nemoj Šaliti da mu daš ular, nego kad novce primiš, odmah mi ular skini s glave pa udri njime o zemlju.
ne poštuješ, nego im bacaš za pećku da jedu; a da ih metneš u začelje, pa prvu čašu rakije i prvu čašu vina njima da daš, ne bi ti čeljad ni pola toliko jela, a otac i mati bi ti se upokojili.
Kad iziđe pred cara, reče mu: „E čestiti care! Ja sam došao da prosim tvoju šćer, nego da mi je daš.” „Dobro” odgovori car, „nego znaš li ti kako se prosi moja šćer?
od grada nekakva čoeka, | koji tek što viđe jaja pritrča k njemu i upita ga šta ište za njih, a on mu odgovori: „Što daš, teke da mogu kupiti za sebe i za svoju čeljad kruha.
Ondar mu baba reče: „Šta hoćeš od mene?“ On joj odgovori: „Da mi daš tu ticu sa skuta i da povrneš sve ove hrišćanske duše.
ne će mene kod doma mog vjerovati, ako mi ne daš jednoga od svojijeh ministara.“ Car | mu da ministra, baš onoga kom je šćer svoju obećao bio.
mu vrlo i zamoli mater njegovu da mu ga daruje ili za dobru platu proda; ali ona ne šćedne nikako govoreći: „Da mi daš polovinu očine carevine zanj, ne bih ti ga dala.
Stanković, Borisav - JOVČA
Kakav »muž«? Ko za nju muž?! Za mene nema zeta! VLADIKA Toliki je, najbolji, od kad tražili, a ti ne daš, i ne daš. Kako da nema?! JOVČA (odlučno): Nema! VLADIKA (odsečno): »Nema«, jer ga ti nećeš.
Kakav »muž«? Ko za nju muž?! Za mene nema zeta! VLADIKA Toliki je, najbolji, od kad tražili, a ti ne daš, i ne daš. Kako da nema?! JOVČA (odlučno): Nema! VLADIKA (odsečno): »Nema«, jer ga ti nećeš. JOVČA (još odlučnije): Nema!
JOVČA (još odlučnije): Nema! VLADIKA (zagleda mu se duboko u oči, približivši se): Nećeš, jer ti ne treba. Ne daš je... drugom!
) JOVČA (ostaje zanesen, uzrujan, u polusvesti, savija cigaru i pali, pije žurno rakiju. Gotovo šapatom): »Ne daš je drugom!
JOVČA (gleda za njom; sav trepti od groze sećajući se reči vladičinih, koje ponavlja): »Ne daš je drugom!« (S osećajem mržnje na tog neznanog još mladoženju, raskopčavajući mintan i ogrlicu, besno, siteći se sebi
A on samo mrmlja: »Tako, tako!« I kao sveteći se i sebi, još bešnje: »Tako! Hoćeš ti! Ne daš, ne daš!«... To i ništa više.
A on samo mrmlja: »Tako, tako!« I kao sveteći se i sebi, još bešnje: »Tako! Hoćeš ti! Ne daš, ne daš!«... To i ništa više.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
i ja bi[h] te sovetovao, jer kakva si ti tela i pameti, ako želiš dobra svojoj duši, ili valja da se oženiš ili da se daš uškopiti. Inače, nije fajde od tebe; tebe bog nije za devstvo ni za kaluđerstvo stvorio.
Zapitam upravitelja [h]oće li me povesti i šta će iskati dotle. „Penji se ovamo, ne pitaj”, reče mi, „ako daš najviše za prevoz i za hranu, daćeš pet ili šest pijastara.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bi, veliš!... A koliko bi najma iskâ za godinu? — Ja? Je li? Ja, oče, da mi daš opanke, i košulju da mi daš, i ranu da mi daš, a novca, kô velju, koliko ti vidiš, koliko zamiritam.
Bi, veliš!... A koliko bi najma iskâ za godinu? — Ja? Je li? Ja, oče, da mi daš opanke, i košulju da mi daš, i ranu da mi daš, a novca, kô velju, koliko ti vidiš, koliko zamiritam. No, molim ti se, da me pustiš u crkvu.
A koliko bi najma iskâ za godinu? — Ja? Je li? Ja, oče, da mi daš opanke, i košulju da mi daš, i ranu da mi daš, a novca, kô velju, koliko ti vidiš, koliko zamiritam. No, molim ti se, da me pustiš u crkvu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Pristaješ? — Šta će ti sin? Čime ćeš da hraniš i četvrta usta? — Svojim ručerdama. Ti ne daš hleb zabadava. — Ne dam. Kotite decu kao zečeve, a posle ih drugi hrani. — Neko koti decu, a neko dukate.
Onda opet deca. A kad umrem, svi kažu: „Tolini unuci...“ — A koju ćeš kuću i njivu da mu daš? — Dotle je moj. Meni je toliko dosta.
pre NO ŠTO su se popeli u sanke, odveo ga je pod vajat i rekao mu strogo: „Ako si muško, ženskome ni paru ne smeš da daš. Ni orah. Ženskima je to posao. Plaćaju im samo oni kojima su prazni i glava i čakšire. Jesi li me razumeo?
Otac je najurio u službu. I otac može detetu da bude zlotvor. Otac je najveći zlotvor. Siročići poštuju hleb koji im daš. „Ti si siroče, Zoro?“ upitao je. „Nisam.“ „Tebe je otac najurio iz kuće?“ „Što da me najuri?“ smejala se.
Gavril mu je krstio Vukašina. Tada je već bio sed i nije išao u vrbake da gleda mokre žene. „Ovoga na škole da daš“, rekao mu je kad su izišli iz manastira. „Od njega ništa biti neće.
Kao da mu je ono dalo hrabrosti da kaže: „Ja bih uzeo Aleksu čim se odbije od sise. Hoćeš da mi ga daš?“ — „Pokrašće ti taj svako gnezdo, ne boj se. — „Ozbiljno Mislim. Usvojiću ga. Naslediće me, biće gazda i srećan čovek.
— Šta bih ja sada radio da sam pristao? — reče zabrinut Tola. Đorđe se odmače. ...„Kad ga ne daš, biće sluga i moj nadničar. Život će mu biti gori nego što je tvoj.“ I to je bio greh.
“ — Ostavi me! Idi! — Ej, kukavac sinji, opet sam te naljutio. A hteo sam da mi sad nešto obećaš. Ako mi ne daš, ubiću se. Lepo ću da se obesim o direk pred štalom. Spremio sam konopac...
Činovništvo naše ti Srbijice okrenu novu lozinku: Daj šta daš! Iako su me godine pregazile, ja ti krenuh u Milanove ratove, jer se u vojsci i bez motike jede hleb.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— I hoće! — trže ga nečiji glas. — Ali samo ako se ti preobratiš u Zvezdana, a bolesniku daš svoj život! — nevidljivu za druge, opazi Zlatousti u kutu sobe Riblju Glavu.
Negde pred zoru majci se učini da dečak sa nekim razgovara. — Ne daš se? — svađao se s nekim koga ona nije mogla da vidi. — Pa, i ne daj! Da vidimo ko je jači!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ „Oću,“ odgovorio je Đorđe, „oću, gospodin predsednik, zašto da neću, ama te molim da mi daš da sednem, ovde gde ti slavni sud narediš i kako narediš.“ „Kako da sedneš, ne može to, zašto da sedneš?
Ehe, počešem se za vrat pa kažem: Imaš, kažem, komšija Sreto, jednu cigaru da mi daš, usta da zasladim? Imam, kaže on, komšija, duvan, ali ni list papir nemam, baš sam papir od tebe ’teo da tražim.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ja ću sad da se provučem ovuda — viknu Marko. — Ni glava ti, brajko, ne može proći — odgovara terzija. — Koliko daš, de? — Šta da dam?... Znam da ne možeš. — Hoće da se klade! Bravos, Marko! — povikaše radoznali gledaoci.
Ali se Marko već beše odlučio. Izjutra zorom otide Marko do svoga suseda Petra. — Da mi daš, Pero, onaj tvoj garabilj, ako je opravan. — Što će ti, more; da nećeš i ti u hajduke? — Hoću ja, ali na lisice.
Kazao je on meni da se slobodno smeš pouzdati na njega. Samo bih ti rekla: kad razdaješ što drugima, da i njemu daš... i ako on veli da ne traži ništa. — Znam ja, daću i njemu. U kući imaš što ti treba? — Imam svega.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Čoban odgovori: — Ništa drugo neću, nego da mi daš nemušti jezik. A car reče: — Nije to za tebe, jer da ti to dam, pa da kome kažeš, ti bi odmah umro, nego išti drugo
Na to mu čoban odgovori: — Ako ćeš mi što dati, daj mi nemušti jezik; ako li mi to ne daš, a ti zbogom ostaj! Meni drugo ne treba ništa. — Pa pođe da ide. Onda ga car vrati natrag govoreći mu: — Stani!
Jednom će on njoj: — Vala, posestrimo, ja bih te nešto molio, ako mi daš vjeru da o tome nećeš nikome ništa kazati. — Tvrđa vjera od kamena, pobro, kazuj slobodno.
A moj će majstor doći da kupi konja, i što god zaceniš, on će ti dati. Ali se nemoj šaliti da mu daš ular, nego kad novce primiš, odmah mi ular skini s glave pa udri njime o zemlju.
Kralj mu reče: — Ja ne dam više nego svakom po pedeset dukata. Onda mu Grbo reče: — Kad ne daš koliko mi ištemo, mi odosmo. Pa pođe, a za njim oba mu brata.
Kralj ih upita šta ištu za novu godinu. Grbo odgovori: — Svakom da daš po sto pedeset dukata. Kralj reče da im više neće dat nego kao i prije. Grbo odgovori: — Nećemo.
— pa s njim dolje. — Kazuj, Grbo, šta te naćeralo da mi ne daš mira. — Svijetli kralju, — reče Grbo — meni je svedno mrijet mi tamo mrijet mi ovamo, pa sam volio ovđe da umrem nego
ne poštuješ, nego im bacaš za pećku da jedu; a da ih metneš u začelje, pa prvu čašu rakije i prvu čašu vina njima da daš, ne bi ti čeljad ni pola toliko jela, a otac i mati bi ti se upokojili.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Kad ti ne možeš spavati, onda ni drugome ne daš da spava! — i obrne se na drugu stranu. — Ustani! Da si druga žena, bila bi to dosada učinila!
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
SAVKA (srčući kafu): Eh, takvo ti je danas mlađe. ŽIVKA: Pa to sam te baš zvala, tetka-Savka: da te umolim da nam daš jedno dvesta dinara na zajam. SAVKA (trgne se): Ju, sinko, otkud meni? ŽIVKA: Pa ono što imaš na knjižicu.
RAKA: Zet Čeda mi je dao dinar da budem čvrst karakter i da ti ne kažem gde je on sad. Ako mi daš dva dinara, ja ću biti još čvršći karakter pa ću ti kazati. ŽIVKA: Govori, gde je? RAKA: Dva dinara, pa da čuješ?
DARA: A zar nisi nikako mogao da saznaš ko je pisao? ČEDA: Saznao sam. DARA: Ko? ČEDA: Reći ću ti, ako mi daš časnu reč da nećeš reći majci. DARA: Zar je to tajna? ČEDA: Još kako velika tajna. DARA: Reci mi, ko je pisao?
Petrović, Rastko - AFRIKA
) — Mon se', musje (moja sestra, gospodine), — odgovarao je Mej. — Toa done moa ton se', Mej? (Hoćeš da mi daš za ženu svoju sestru, Mej?) — No, musje z' ne pe done mon se', musje, malie, peje boku musje mon se'.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
ode uvetar!... Šaku ćeš magle paši nositi!... ĆERIM: Krmak!... HASAN: Opet te pitam: Hoćeš je dati?... Ili je ne daš? Nestrpeljiv paša čeka odgovor...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Onda izokrenu glavu, i u tom stavu, raširenih ruku, ostade, gledajući fotografiju. — Sad, kad pođem u Solun, da mi daš adresu ove ženske. — On se okrete Kosti i važnim glasom: — Znaš, barone, pravo je. — Hoću, grofe. Drugovi smo u smrti.
— Evo ti deset drahmi, da mi kupiš nov kaiš. A kad ga uzmeš, da ga zatvoriš. Ako li ga samo još koji put drugome daš, razbiću ti nos. — Kipislcauf! — dobacuje zlurado Vojin.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Sve više letiš ti. Zemnom se rukom nikom dodirnuti Ne daš. I sam duh retko te domaše. Bežiš od ruke, uma bežiš Od hitlenog; k sebi misli mamiš.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
A ja velim: ja sam Josa pandur! A on veli: evo ti ovo pismo! A ja velim: daj ovamo to pismo. A on veli: da daš u ruke gospođici, a ja velim... MARICA (ščepa mu pismo): Dobro, dobro, dobro! JOSA: Posle on veli...
Je l' tako radiš ti u tvom dućanu? Dođe neko pa kaže: „Došao sam, gazda-Miladine, da te zamolim da mi daš oku kafe!” A ti mu daš, je li? MILADIN: Pa ono je espap. ŽIKA: A nauka nije espap, je li?
Dođe neko pa kaže: „Došao sam, gazda-Miladine, da te zamolim da mi daš oku kafe!” A ti mu daš, je li? MILADIN: Pa ono je espap. ŽIKA: A nauka nije espap, je li? Ko će da plati meni moje školovanje?
ŽIKA: Pa jes', što kažeš, u brzini. U brzini ga primiš, u brzini ga i daš! SPASA: Jes'! ŽIKA: Znam, de! Nego, ne valja mu samo što smo ti u fioci našli sto i nekoliko lažnih dinara.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ja znam da si je ti poslao. Zar je ona tvoj glasnik? Ne daš Prohoru da se vine u tvoje visine, ostavljaš ga dole u blatu s krastavom žabom da se nateže, s njom da druguje, veliš,
Ilić, Vojislav J. - PESME
“ „Ne, ne, oče! Blago tvoje U riznice pašće moje, Ako ovog časa ti Odgovora ne daš tri. Prvo, reci, oče sedi, Koliko ti vladar vredi, Kad na mojoj glavi sja Osvećena kruna ta?
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Nađe da se igraš oko mojih leđa; Da mi ne daš mira u snu počivati; Čekaj, sad ćeš dobro ti mene poznati.“ – Miš u lavljoj šapi poče cijukati Pola mrtav od stra'
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ulazi seljak sa kotličetom. SELjAK (Stani, pokazujući kotliče): Stano, sal još jedno kotliče vino da ni daš! STANA (i ne gleda ga.) SELjAK (navaljujući): Sal još jedno. I to od onoj što je još pokojni gazda pio.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sva tri pisma su od matere moje. Vidiš po datumu da su došla jedno za drugim, a ti si ležala. Piše, da mi daš, koliko misliš, kao moj miraz, sestra sam ti, kaže, i da onda idem kod nje u Trst.
— Dobro, ne daš svoje, ali... zar nije bilo, i biće, vanrednih ljudi poreklom iz palanke, i koji su ostali na radu celoga života u
Petrović, Rastko - PESME
Tebe po gorama vukao, uvodio u sve manastire. Da daš život za one gore! ta opija me lepota tvoja, I šume gore hrastova i grebeni ti zahvaljuju.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Mene nije ni otac orao, pak je mene ljebom odranio“. Tad govore do tri šićardžije: „Čuješ more, mlađano Bugarče! Ako ne daš konja na razmjenu, mi ćemo ga na silu oteti!
Molim ti se, i ljubim ti ruku, da daš mene đece devetoro, đecu tvoju, a šureve moje, da ja, taste, u Kosovo pođem. da potražim dušmanina moga, a careva
moj brate, Boško Jugoviću, car je tebe mene poklonio, da ne ideš na boj na Kosovo, i tebe je blagosov kazao: da daš barjak kome tebe drago, da ostaneš sa mnom u Kruševcu, da imadem brata od zakletve“.
vrata, pa i njemu stade govoriti: „O moj brate, Jugović-Vojine, car je tebe mene poklonio, i tebe je blagosov kazao: da daš jedek' kome tebe drago, da ostaneš sa mnom u Kruševcu, da imadem brata od zakletve“.
Ciknu Arap kao zmija ljuta: „U men’, kurvo, veresije nema! Ne daš blaga, sa mnom se podsmevaš!“ Pa potrže teška buzdovana, te udara Kraljevića Marka, udari ga tri-četiri puta; nasmeja
to reče vojevoda Janko, rasrde se Kučevkinje mlade, Kučevkinje i Braničevkinje, pa besede vojevodi Janku: „Kad nam ne daš Sekule nećaka, ne damo ti tri aršina platna, već ga vodi na Kosovo ravno, pa ga podaj crnim gavranov'ma, nek mu oni
mu gospođa đevojka: „Gospodaru, Vlašiću Radule, ne ljuti se, ne imaš se zašto; neću tebe konja odjahati dok mi ne daš ključe od tavnice“.
Koju bih ti riječ besjedio, ti mi riječ poslušati nećeš: a kad bi me, ujo, poslušao, da otvoriš te podrume tvoje, da daš dosta izdobila vina, da napojiš u polju svatove, pa da pustiš te hitre telale, nek telali kroz svatove viknu, nek
im ima rane materine, no im ima skroba ovsenoga i debela mesa ovnujskoga; al’ ti đecu ja poslati neću dok mi ne daš brata Milutina, i uza njga tri tovara blaga, jer su skuplja dva banova sina od jednoga sužnja iz tavnice“.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ko ti skine ćurdiju, podaj mu i dolamu. Ko god od tebe ište, ako imaš — podaj; ko tvoje zanosi, ne diraj ga; što li daš u zajam — ne čekaj vraćanja; ko te nudi kazati mu put duž njiva — idi sašnjim dve; suprot zla ne staj, kloni se.
Svačem kraj ima. Kurjak što štetu čini, on si to svojom kožom plaća. Jednome daš, a stotinu ih s krivdom zaneseš. [Lebdi] ka štk nad ptići.