Jakšić, Đura - PROZA
E, e, šta učini čovek!... — A zbog čega, zašto ga je ubio?... Dede pripovedaj, zdravlja ti!... — Šta ti imam pripovedati!...
Milina ga je gledati! — Milisave, dede mi ti što čitaj iz psaltira!... — veli mu uča blagim glasom, čisto tepajući mu, jer je njega više sviju učenika voleo.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
da momak ne ubije koga, a neće da mu puške uzmu, valjda da me ne plaše, no kapetan novski dotera konja blizo, pak reče: „Dede, đače, udri iz tvoji̓ pištolja u onu jabuku; ako budeš pravi dal-krlukčija, biće ti pet dramlija u pištolju (al̓ su oni
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— viknu pogađač. — Baš si baksuz, Radane! — Baksuzi ste, čini mi se vi svi... — odgovori Radan. — Dede batalite tu sprdnju da sednemo kao ljudi.
ali hoćeš! Nešto ti njega steglo za obe noge pa tegli naniže, kao olovo... Be dede, be dede, otimlji se on; aja, hoće lepo da odvuče na dno!... On ti onda drž rukama za žile, te jedva izgambulja na obalu.
ali hoćeš! Nešto ti njega steglo za obe noge pa tegli naniže, kao olovo... Be dede, be dede, otimlji se on; aja, hoće lepo da odvuče na dno!... On ti onda drž rukama za žile, te jedva izgambulja na obalu.
Ovako za ljubav i dobro poznanstvo mogu poneti deci to malo šećera... — Tu se okrete Đuku i reče: — Dede, Đuko, metni i ovu glavu u kola!... — Đuko odmah uze iveć ostavi je, gde je i stajala.
nije stalo ni do zeca ni do ražnja, nego do doboša i do toga kako ćemo dobiti — ti onu livadu, a ja onaj vinograd!... Dede, more, reci — pošto? — Lako ćemo, gospodine. Samo da mu iščupamo iz šaka... — E nije nego još!... To je već iščupano.
— Izvinjuje se David doslužujući im. Kapetan diže čašu i kucnu njom čašu pred pop-Perom. — Dede, pope, bekrijo stara!... Znam ja tebe — ti punu okanicu na glavi... A tri dana držaste ono bdenije, a?
Znam ja tebe — ti punu okanicu na glavi... A tri dana držaste ono bdenije, a? Nego neka, dede još po jednu! — i opet se kucnu. Svi digoše čaše, kucnuše se i graknuše: — Hajd ovu u zdravlje kapetanovo!
Dođe red na kuću. Stade piska dede, žena mu udari u zapevku. On, siromah kao zgranovan, ulete u kuću. Svi se zagledasmo šta mu bi sad!
Kapetan, dobričina neka, tek samo sleže ramenima, pa reče: — Ja ne znam šta ću im! Taj je pop poma'nitao!... Dede, ćato, pročitaj opet njegovu tužbu, da vidimo da nismo što preskočili!
otvori jedna vrata od druge sobe, gde seđaše za stolom jedan dežurni praktikant, dugačak, kao pritka, pa mu reče: »Dede, ćate, uzmi ovog čoveka na protokol!« Simica osta s praktikantom, a kapetan zatvori vrata za sobom.
Oni se čine — ni luk jeli ni luk mirisali. — Dede, Ćebo! — reče čiča Mirko pruživši mu bardak. I Ćebo nazdravi dve-tri reči, povuče dobro, pa dodade Srdanu, Srdan
Srećko se nasmeja, pa im reče: — Eto babe Mirjane, pa je upitajte! — Dede, Purko, počni ti! — veli čiča Mirko. — Nemoj, vala, Mirko — odgovori Purko — nego dela ti! — Pa hajde de, ja ću...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— upita ga harambaša. — Mogu — reče on pouzdano. Harambaša pokaza jedan visok panj nedaleko od sebe. — Dede! — reče. — „Iz mesta”? — pita Stanko. — Jok, izatrke. Stanko se zakasa. Kad dođe do panja kao da krila dobi...
Kako dođe, on sede kraj ognjišta i poče trti ruke: — Dede, babo, peci cicvaru! — reče. Ona beše nešto ljuta, pa ga samo pogleda popreko. — Peci cicvaru, bre!
— Evo nas, vala! — reče popa zdraveći se. Čeljad što beše tu priđe im ruci. — Dede, sedite! — reče Ivan. — Deco! Donesite malo rakije. I zasedoše. Prineše im tikvicu tesna grla.
Ivan se htede zaplakati od radosti, videći kako Kruška mazi njegovog Lazara. — Dede, sjedite ljudi! — reče Kruška, pokazujući na divan. — Evo i duhana...
I on, naslonjen na harambašu, pogleda ona tri nesrećnika... — Sad mi ispričajte sve kako je bilo. Dede ti, Ilija! I Zavrzan poče pričati sve do sitnica. Kad bi gotov, harambaša reče: — Pravo mi je! Sve je dobro bilo!...
Ja, Turčine! Ja i onaj pop, koji je kao orao lebdeo nad Crnom Barom i nije dao ljudma da padnu u tvoje zamke!... Dede, reci da nije tako!... Turčin se sruši kao gromom pogođen.
Njemu se učini da je baš ovo drvo u snu video. Htede zamoliti da ga uklone odavde, ali mu se reč uze. — Dede, Zavrzane!... Dede, pobratime!... Na posao! I ovi priđoše bliže. — Nemoj tako!...
Htede zamoliti da ga uklone odavde, ali mu se reč uze. — Dede, Zavrzane!... Dede, pobratime!... Na posao! I ovi priđoše bliže. — Nemoj tako!...
— Šta sam znao! — sleže ramenima Aleksa. — Tek mislim, bolje je skloniti ih!... Nego, dede, zdravi! I pruži mu čuturu. Stanko se prekrsti, nazdravi i napi se, pa pruži čuturu dalje.
Čim ga videše, poskakaše. On samo povuče Zeku za rukav... I čim se sašapta s njim, Zeka se okrete: — Dede, ko je junak? — Ja!... Ja!... Ja!... — zagraja sa sviju strana. — Ronci mi trebaju. — Svi smo! — reče Zavrzan.
— Samo lagano... Ako se dočepamo obale i luga, nije nam ni brige... I Turci se približavahu obali. — Dede, Aso, ti imaš dobre, oči: pričučni pa pogledaj vidi li se kogođ na obali?... Aso pričučnu i stade razgledati.
— Hajde, Surepe, — reče Zavrzan pošto popi rakiju — da se posao gleda! — Hajde! — reče Surep. — Dede, domaćine! Naređuj! I odoše u avliju, gde će im se vo doterati da ga zakolju. Susedi počeše dolaziti.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
” — „A šta me se on tiče?” — „Ha, ne tiče te se je li? daj ovamo, doktore! Jedan, dva, pet — koliko ih treba! dede, seci! Secite mu nogu ovde! Jok, ne pitam ja treba li ili ne treba: seci ti samo! Tako! Sad vidi kako je onome onde!
Ona uđe za njim u sobu. — Sedi tu! Ona sede na klupicu, đeda na krevet. — dede malo komi taj grah! Ona komi grah. Đeda zadovoljno gleda kako ona komi.
” Arsenu se razvedri pred očima. Priđe i sam bunaru, raskorači se, naže se napred, a ruke podmetnu: — Dede! Ona poče polivati. Arsen na devetom nebu! — Ama, kako to polivaš? Sve po zaponcima! — Neće, neće!
— A njoj niko da polije? Svi potrčaše kovi. — Sad pošto ja kažem. Sad volim i sam polivati. Dede, sine, umivaj se! Ne zna se da l' njemu više drkću ruke, il' Anoci srce. Obrisa je svojim ubrusom.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
»Dede, deco — veli im gospodin popa — dajte vi to popi, a popa će vama grošić dva dati za to!« Kupi, pa i to pošlje kući.
— reče u sebi gđa Sida ljutito, a posmatra Peru i Melaniju kako su seli jedno do drugog pa razgledaju album. — Perso, dede malo vina — veli pop Ćira.
! — A što nisi govorila? — Pa govorila sam, — veli Jula. — »Pa govorila sam«... Šta si govorila! Dede, šta si govorila? — Pa što me je pit’o. — Mladić učevan i vospitan, doš’o iz varoši... (iz Karlovaca, nesrećo!
ona vaša... vaša supruga? — No, pa ja sam... ja, prečesnjejši gospodin’ Kirilo! A šta bi k’o hteli? Dede nemojte obilaziti kao mačka oko vrele kobasice!
!... He, daleko smo doterali! Ne valja, ne valja ništa ova nova nauka. Kud će nas to odvesti, — sam bog će znati! — Dede, spasi bog! — prekide ga pop Spira. — Na spasenije!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Mogle smo obe divno da živimo, pa i da se obučemo, Boga mi, bolje nego neke gazdinske. — Dede posle, dede posle? — vrpolji se nestrpljivo ogreѕѕe. — Gde sam ono stala? A ja, jeste.
Mogle smo obe divno da živimo, pa i da se obučemo, Boga mi, bolje nego neke gazdinske. — Dede posle, dede posle? — vrpolji se nestrpljivo ogreѕѕe. — Gde sam ono stala? A ja, jeste.
Afrika
Male igračice, sveštenice i kurtizane, kupaju se najpre u kolibama uz čitav niz ceremonija. Igru dede počinje stara fetišerka, dugačka, tanka, visećih grudi.
One prostiru oko sebe onu tišinu i svečanost koju prostiru naše katedrale. Od trenutka očišćena pa do stupanja u Dede fetišku igru, devojčice–sveštenice ne smeju dodirnuti zemlju.
mnogo stvari toga dana, obišao nekoliko sela i gledao nekoliko tam–tama, tako da sam sasvim zaboravio onaj jutrošnji Dede u Batleu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Vraćao se u svoju Serviju, sve dalje i dalje. Vide sebe i u poseti kod svoga dede. Idući njegovom selu, nekim šumskim putem, onako mali, bio se zamorio i poče da moli majku, da sisa.
Videći ga kod dede, baba Goša uzviknu: E sad mi je ovo dete dobro! Volem ga! A ti, Petro, ne smeš poganiti dete i davati mu da sisa.
Ujna, kad uđoše, reći će njegovoj majci: Dobro jutro! Dede, Petro, daj nam malo medene rakije! Ded poljubi Gošu u ruku!
Teodosije - ŽITIJA
— Kamo se dede gospodin naš? I u nedoumici zbog brige ostaviše lov, pa se brzo vratiše k njegovu ocu samodršcu, i obavestiše ga o
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Najveći broj svadbenih običaja i obreda ima za cilj da se osigura porod, odnosno da brak ne ostane bez dede (posebno muške).
Zato, ako u braku i ima dede, ali nema muške, brak opet nije ispunio svoju osnovnu ulogu i roditelji su nezadovoljni. Velika je nesreća biti ugasnik,
na razmatrane osobina i sudbine deteta rođenog u košuljici, trebalo bi reći da se negde pravi razlika između ove dede na osnovu toga u kakvoj su košuljici rođena.
). Detetu se daju i imena babe i dede da bi stalo umiranje. U Hercegovini i Crnoj Gori, međutim, samo se prvorođenoj deci daju imena babe i dede.
U Hercegovini i Crnoj Gori, međutim, samo se prvorođenoj deci daju imena babe i dede. Ime deteta veoma često je magijski vid zaštite novorođenčeta od zlih sila koje ugrožavaju njegov život.
Važna uloga oca u vaspitanju jeste kažnjavanje dece. Dok majka, babe i dede mogu biti popustljivi prema deci, u našoj patrijarhalnoj kulturi otac mora biti strog i katkad nemilosrdan.
Babe i dede. Posle roditelja, pa čak i više nego otac, o deci vodi brigu baba. U Crnoj Gori dešava se da baba, očeva majka, zapravo
). U srpskoj patrijarhalnoj kulturi, u velikoj zadružnoj porodici, dete nije briga samo roditelja, babe i dede, već se svi ukućani brinu o vaspitavanju dece.
Od ženske dede očekuje se da kao žene budu smerne, „čestite“, marljive, poslušne itd., a od muške da budu borbena, pravična, stroga,
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Sve je naopačke! — Ali, kod mog dede se jede obrnuto? — čudi se Makijeva ćerka. —Zar ovako nije lepše? —Šalabe! —Šta znači »šalabe«? —Kad je neko šašav.
Matavulj, Simo - USKOK
Sjutra u ovo doba kapi ga već biti neće — zato, strikane, ded još po jednu! Dede, bolje je nego da opet kapetana liječiš i varaš! Onaj pečeni i oglodani kuvar skoči s klupe: — Šta vara? Ko ga vara?
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Devojka mi je u obrazu lepa, lako će mu se dopasti, a noga se i ne poznaje. — Kud mi se dede čovek? Nismo se ni dogovorili kako ćemo lagati. (Uređuje stolice.) Moramo svršiti, makar kako bilo. UGLED 4.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŠERBULIĆ: E, jeste li ga vidli? SMRDIĆ: Tako nam treba kad nismo imali pameti. Kud se dede Lepršić? ŠERBULIĆ: Eno ga gdi se razgovara s nekim stranim. SMRDIĆ: Ajdemo.
Sremac, Stevan - PROZA
Ja tošla — smeje se dobroćudni Švaba, pa se zacenio od smeha što ga Jova nije odmah primetio. — Dede, daj, Nasto, pedeset i dve table i dve karte.... Ovaj... ’tedo’ reći: pedeset i dve karte.
Pa pošto, veliš, da je to prasence? — Ama... — veli seljak, pa gleda još jedared prase. — Dede, dede, govori! Znam da ti treba porez da platiš! — Pa četiri, rođače! — odgovara seljak. — Je l’ groša? — pita Jova.
Pa pošto, veliš, da je to prasence? — Ama... — veli seljak, pa gleda još jedared prase. — Dede, dede, govori! Znam da ti treba porez da platiš! — Pa četiri, rođače! — odgovara seljak. — Je l’ groša? — pita Jova.
Jovan okide. Ja strašno li je zapraštio stari kremenjak, jedina zaostavština od dede po materi! — Pali, komšija! — viknu zadovoljno Jovan onome u drugu avliju svome komšiji, s kojim se slabo i poznavao.
tu, vidiš, do mene sedi... Sedi dušo, do mene, Ej, da mi srce ne vene! peva domaćin i zagrlio svoju Penelopu. »Dede, ovde, ovde poljubi tvoga đidu, tvoga Jovana!
Eh, da mi je sad ona moja podnarednička »jegerska« persona, ne bi’ te ni molio; ne bi ti ni došla na red. dede, Kajo, tvoga »jegera« u obraz.
Radičević, Branko - PESME
“ Momci čili podvikuju: „Svirac svira, Ne da mira, A još više devojčice, Njine oči i nožice, Dede, brate, ijujuj! De poskoči, ne luduj, Ko bi jako momak bio Pa se ne bi pomamio!
“ Jao, Branko, dede krake pruži, Pa što brže unapredak struži! Strugnem jadan onamo Pegazu, Al' se zbunim, te promašim stazu, Pa
Jutro beži, podne se primiče, Iz gorice beo dvorac niče: „Moje sunce eno sjaje onde, Dede, zeko, još ponesi donde.
Al' kuda se dede Radivoje, Ne znam, brate, a duše mi moje, Kako ode, od onoga časa Nigde njemu ni traga ni glasa, Oh junak je
“ „Nosim svoju i tvoju nevolju, Bog će tebi dati sreću bolju, Tebi možda, al' meni nikako, Nego dede prihvati me jako, Teške su me osvojile rane.“ Ovo zbori, ljulja se da pane.
“ I nazad se jato vije, Al' međ njima dragog nije. Pita moma belo jato: „Kud se dede moje zlato?“ Belo jato govorilo: „Tvoje zlato nekad bilo? Ne nadaj se njemu mlada: Druga njega grli sada!
Još mlogi trkni, pa njemu priteci: „Tvoj gosa ko je, dede nama reci!“ No slabo vredi ota rečica njima, On samo na nju slegne ramenima, Pa lati konja, te dalje provađa, A željnom
Pa skoči, viknu: „Ta zar ideš samac! O Mile, Mile, a tako ti Boga, Ta kuda dede gospodara svoga?“ Ni reči na to Mile ne izusti, Već samo malo u čamac se spusti.
26. De si, Mikle, de si sada, Kud se dede i izgubi? Kakvi tebe jad savlada? Da l' te divlji zlotvor zgubi, Da l' te degod živa krije?
ta čeda umiljata; Al' meseca nema njima, Traže zvezde svoga brata, Traže, sjaju, svuda glede, Ta kud im se danas dede? 92. Ta de li je, de se krije? Karaju ga milostivo, Da na zemlji degod nije?
Oh da mogu suze ote Oprati je od sramote! V Bože, Bože, što bi s njome? Kud se dede zlato čisto; Kô nesretne one mome Zar i ona sada isto?
Prosti, ćako, od onoga, Znadeš, uze ja staroga, A ti, dede ovu jednu!“ — Vođa ispi čašu lednu. „Ded' nek ide i ta druga, Za junačka žića duga, Pa eto ti još i treće Rad
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ognjište se naše ne ugasi, već se još više raspali i raširi...“ I suze, kašalj — počinju da je guše. Dede sad kaži mi toga, koji bi tad na tebe mislio? Ko bi smeo da joj kaže: — Nano!
Kostić, Laza - PESME
„Budalo stara, kukavico siv! Samsona — ja — da izdam — omanom?! Šta misliš, dede, ko ti je taj div? Gospodar ti je, znaš li, gospodar, gospodar tvoj, a moj je, moj je — car!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
I da znate, nije mi uopšte zbog kuće, više mi je zbog dede. Toliko! Dakle, draga maturska komisijo, kako ste i sami mogli da se uverite, život rođenih Beograđanki nije tako
sam želeo da se upoznam makar s jednim predstavnikom vašeg hrabrog naroda, o kome sam toliko slušao od svog oca i dede!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
— ždral se pokrenu sivi — Melje li žrvanj, šta radi Triša, kako se kod vas živi? Je li vam dobro kod vašeg dede, da li vam srce kudelju prede?“ „Šta da ti pričam! — javi se Žuća — Evo se zima sprema.
Kanda je neka krupnija zverka? Ozbiljno sumnjam na kuma Žderka.“ Osvanu jutro; evo i dede, po njivi redom zađe, o grdna čuda, o pusta loma, čitavu pustoš nađe.
Kunem se glavom, ovo su dela Vidrića Vidre, noćnika smela!“ Na mlinu u tom škrinuše vrata, evo ti Triše, veselog dede, ugleda kosti pa istom dreknu: „Bez mene, je li, riba se jede?!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Karte poneste, a topove ostaviste — dira ga Milutin. — Šta ćeš, Učo, mora čovek da misli i na dušicu svoju. Dede podeli — pruži karte Aleksandru, i dok ovaj žmirkavo gleda, pomerajući lagano donju, Milan objašnjava: — U ratu, Učo,
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
najslobodniji !«... Poznao sam vas odmah, nastavi on, pa se nakašlja, ne znajući šta bi još mogao reći. — E pa dede, za srećna poznanstva!
Kmet obori glavu neraspoloženo, kao krivac kad se uhvati na delu. — To ćemo već ja i ti na samo... videćemo. A dede da vidimo to sa učiteljem. Baš me tu Pera navlači na zlo, vidim...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— E, dede pričaj. Građanin se malo nakašlja, promrda ramenima, pa uze pričati takvim tonom da više izgleda da kukuriče, isto onak
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Oj, odziva se č'a Marko. — Ja velim da pripevamo, a ovi moji đavoli nećeju. — E jes', neće mačka ribe. Dede ti samo počni, pa da vidiš 'oće li. — Ta one baš i nisu s raskida, no, znaš, ne možemo da se pogodimo.
— Kako je to on pobeđivao? — Eto, nek ti priča Delija. — Koji Delija? — Pa taj moj, Blagoje. — A, dede, Blažo, vjere ti! — Pa znate to svi, tek kad smo počeli, 'ajde, de!
Zatim poče, za klanjajući se za vrljike, da mu se privlači. — Dede sad da pucamo odovud, dok mu se Ljubiša približi, — reče neko.
Kad učitelj završi četvrto čitanje, beše ih došlo još dvaestinu ljudi, koji nisu čuli iz početka. — Dede iznova, gospodin-učo, vere ti; nismo čuli ono napred, — viče nekoliko njih iz gomile.
E dede sad odgovorite! — Sigurno je dobila 'nako od koga, ili je možda... — Nije, nije, nije... znamo mi, — prekidaju nas na
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— E, dede! Čim uđe Sreta, pozdravi se sa svima, pa sede za jedan sto. Odmah mu doneše jutarnje »sledovanje«: slatko od ruže, čašic
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ja se pitam: vid očinji da li vara me? Eno žene, nasred Save, eno marame! Stari, mladi, dede, babe, bogati, siromasi: Kad je vrelo, svak bi glavu da u vodi pokvasi!
U susret joj stiže zec Spreman da se u trci Svud, sa svakim takmiči. Isprsi se delija, Zavrte se kao zvrk: „Dede, stara, ti i ja Da probamo jedan trk!” Zbori, a oko mu sija, I drhti mu levi brk. „Kud i zašto da trčimo?
Ono nema tetke, ni jetrve, ni tetka, Ni dede, ni pradede, niti ijednog pretka. Bukti sunce: nebo je otvorena krletka! Iz ničeg niče trava, zelena četka.
Zašto? Otkuda? Kako to? Kako? Kosmati čovek je gorko plakô, Što od gladi, što od samoće. Kud se s drveta dede voće? Pokušavao je i da misli Ojađen, slomljen i potresen.
” „Naiđi, kume, napravi čudo! Izvadi me iz ove bede! Dotakao sam nogom u dno Poniženosti... Pokaž se, kume, dede! Srce mi zakuca kao ludo Kad pomislim da si tu negde...” „Đoko Đorđeviću, sevap učini! Dosta si uživao u obilju...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Pamti se da iz amama gotovo nije izbijala. Pa onda Sofkinog dede rođena sestra, „čal’k Naza,“ kako su je zvali. Tri puta bežala kao devojka. Tri puta se turčila.
I to prvo starci, dede, koji zbog svoga starešinstva kao najviše prava imaju, pa onda mlađi, Isprva su dolazili pojedince, kao da joj se
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Vala bogu i prisvetoj Divici, nije zla! Jeto, gladi nije, a bolesti nije, pa se životari — veli knez Kušmelj. — Dede, nevisto, metni malo sukna na stolicu! — reče fra-Brne. Osinjača prostrije „kličano“ rakno. — Ta-ko! — reče fratar.
— Bravo Jerkoviću. Dede jopeta sâm: Krste u-sli-ši nas! Krste-po-miluj nas. Ki-i-i-ri-je elejson! I tijem bi se svršilo predavanje.
Poznaješ li ga? — zapita Bakonja Kušmelja, otisnuvši nepoznatog. — Ne znam! — veli knez, tiskajući se napolje. — Dede, ako ikako možeš, izađi. Ja ću se odvojiti od naših beštija, pa ću te čekati di ti rečeš.
A sad, brate, sazuj bičve, da ti obađe noge. Dede mu ti Pjevalica svuci. Brne pusti da čine s njim što hoće. On ih je samo gledao. Pjevalica mu opipa listove i stopala.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Onda su ga skinuli i odgurali oko plota, pored jasenova. — i jatagan moga dede Lazara oštrio se na njemu — šapuće Čađević, na tri koraka su, a oči jedan drugome ne vide. Aćim ćuti.
Osluškuje disanje sela, miriše ga, vidi u magli odžake u granju. Ide vojska. U njegovoj kući nema dede da se plaše. Nek bude satrta prokleta i jalova jazbina Vasilijeva!
— Za tebe nema ničeg rđavog, pa bi mogla da kažeš. Dede, kaži mi sada šta sam ti govorio one noći. — Primače joj se da je bole vidi i čuje. U ušima potok. Jedva je vidi.
Žene su žene. Dede, govorite jedan po jedan, vi ste okrivljena lica i pred konopcem treba sad da se ophodite kao vojnici.
Kupiću ti čizme i korbač od zmijske kože. Video sam, to nose gazde u Mađarskoj. Samo mi ti brzo rasti. Dede, potrči! Čik da stigneš gusana!... Drži ga! Ne daj da ti pobegne!“ „Dosta sam para, sine, razdao danas na zajam.
On se zamisli: kakvu li je ruku imao njegov deda Luka? Pitaće sutra Aćima. A dede Luke Dobro se seća. Srednjeg rasta je bio a ruka obična, kao u svakog čoveka njegove visine. Samo da ne zaboravim.
— Neću više noću da te otkrivam. Nikad više, sine. Ti si moj sin. Jesi. Adame, došao sam ti. Zbog dede nisam mogao ranije. Upropastio nam kuću. Neću više, ti si moj. Adam ječi i mlatara rukama.
Nikad nemoj, tata.“ Đorđe zavuče ruku pod čergu, miluje mu nogu, otkriva je. I ona je modra! Ima li te gde, bože? „Dede, obuci pantalone.“ „I one su mi male. Ne mogu da koraknem.“ „Kako ne možeš?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Dom svog dede zamenio je za dom svog poočima, kao što je prezime svog oca, Dobrilović, zamenio prezimenom svog poočima, Čupić.
trezven, zaprepastio je svoje drugove kad im je jednom rekao, u šali, da se konstruisanjem bavi po nagovoru svoga dede. Taj deda mu se ponekad javlja u snu i traži od njega da bude naučnik a ne vojnik.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ Momci čili podvikuju; „Svirac svira, Ne da mira, A još više devojčice, Njine oči i nožice! Dede, brate, ijujuj, De poskoči, ne luduj! Ko bi jako momak bio, Pa se ne bi pomamio!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ovde ćeš naći hedoničare, učenike Aristipa iz Kirene i njegovog istoimenog unuka, koji je, kažu, nasledio mudrost svoga dede. Oni će te uputiti kako da iskapiš sve slasti i radosti života.
„Ne verujem”. Pa ta ideja nije bila ni moje dete!“ „Ne sasvim! Ona je bila dete vašeg dede“. „Pa ipak! I bez tih prirodnjačkih veza, brinuo bih se za nju, zavoleo je i odnegovao“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Hteo sam ovog momenta... — Ne čini ništa — rekoh. — Kako su ti kod kuće? On mi opet pruži čašu: — Dede, nismo svaki dan. — Dragi pobratime, baš zato što nismo svaki dan... — E kod nas je tako. Palanka kao palanka...
a pojma nemam! Kao ašov široka i teška desna komandantova šaka pljašti po levom, neobrijanom Resimićevom obrazu. — Dede, seti se, seti, dronjo dronjavi! — M... M... manj ako nije što... što... što sam... tražio prevod za mu... mu... muziku.
tamo napisao: Prvi put sam, veli on, to osetio u šestoj godini, u zimu, kad sam išao u susednu varoš, da kod svoga dede provedem božićne praznike. Zajedno sa mnom, a kod svoje tetke, išao je tada i sin komandantov, moj vršnjak Pavle.
A tamo mi se ona rana sve više širila, pa mi i praznici kod dede presedoše, jer sam u duši stalno osećao neku gorčinu i poniženje zbog one razlike između maloga Pavla i mene, razlike
“ „Kako veliš: na sednice idu patriotske“, gnjevi se na nju Jaćim, „a ja šta sam radio? Dede, šta sam ja radio? Zar ja ništa za ovu domovinu nisam dokazao, kad sam tri godine konjovodac bio pod granatama i ostalo
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
A novaca? Đurica izvadi iz nedara smotuljak i baci mu u krila. — Broj! — reče mu Đurica. — Lako ćemo prebrojati, no dede pričaj. — More broj to, da vidimo koliko ima.
Gledao sam dosta takvih glava... ali, šta ja tu buncam! Dede da vidimo kojim si dobrom došao? Đurici beše prijatno slušati ove pametne reči; milo mu beše sedeti ovako i
Zavukoše se u gust šibljak i posedaše jedno do drugoga. Pantovac odmah izvadi pljosku i nateže. — Dede, pobratime; ne znaš kako je ovo dobro za umorna čoveka — reče on, pružajući pljosku Đurici.
— Ama koji to vuče na drugu stranu, kaži mi ga po imenu! Ko to traži ortačinu sa mnom ?... Dede, kaži mi ga, pa ću se ja računati sa njim, a tebe neće ni glava zaboleti. — Svi, Vujo, svi traže... nije jedan...
Zgoda!... — Zacelo zgoda! — odgovori Đurica veselo, kome se dopade što je Novica predvideo tako važnu okolnost. — Dede sad da počnemo, duga je noć! Ovake prepečenice nijesi srknuo dosad.
Ova je gotovo starija od njega«. — Evo ti snahe, pobro — reče mu Novica. — Dede posluži đevera, kad si mi tako poslušna. — Ne viči, more, imam gošću — odgovori žena, prilazeći Đurici.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Sadrazan se s njim halali i vrati se natrag. Stiže do onog dede što krpi postule i što jednog dana dva sahata plače a četiri se smije.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Hoću, hoću iz poštene ruke, — te ispije čašicu. —Na i tebi! — obrati se momčiću i nalije. —Hvala! —Što nećeš? —Dede, uzmi, Marko! — nutkala ga mati. Uze i ispi do polovice. Devojke gledaju.
Cveta priđe k njemu: —Uzmi i nas dvoje! —Ne treba! Ima nas dosta. —Nismo, valaj, na odmet. Dede, primi nas! —Što tražite? —Što i drugi. —Dobro! Dođite oboje. Za danas imate kruha u torbi.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Baš sad čekam neke važne vizite iz diplomatije. VASA: Pa dabome. Nego deder! (Izvadio je hartiju da beleži.) Dede, tetka-Savka, šta bi ti imala da zamoliš Živku? SAVKA (još uvek uvređeno): Neka me pita Živka pa ću joj kazati.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
ka roditeljima, i to prvo ka majci koja živi tu i zatim ka ocu koji je u Turskoj, da bi na kraju došao do predaka (do dede Arse); u završnoj verziji objektivni autorov pogled polazi od predaka, pa ide prvo ka ocu (nosiocu porodične loze),
Petrović, Rastko - AFRIKA
Male igračice, sveštenice i kurtizane, kupaju se najpre u kolibama uz čitav niz ceremonija. Igru dede počinje stara fetišerka, dugačka, tanka, visećih grudi.
One prostiru oko sebe onu tišinu i svečanost koju prostiru naše katedrale. Od trenutka očišćena pa do stupanja u Dede fetišku igru, devojčice–sveštenice ne smeju dodirnuti zemlju.
mnogo stvari toga dana, obišao nekoliko sela i gledao nekoliko tam–tama, tako da sam sasvim zaboravio onaj jutrošnji Dede u Batleu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— zapita neko. Svetislav upade: — Mi smo brali kupine — i on mahnu ljutito glavom. — Dede, da vidim gde ćeš nas da gurneš? — Šta imam ja da vas guram!...
Ovaj samo sleže ramenima i iziđe iz paviljona. — Dede... p-esmu! Flaša konjaka prelazi iz ruke u ruku. Oči mnogih potporučnika su zamagljene i svi pevaju u jedan glas:
Na otvoru zemunice ugledah Kostu. — O... zdravo druže — Viknu radosno i lupi me po ramenu. — Milosave!... Dede pusti jednu salvu, u počast na-šega gosta. Gore se začu neko trupkanje. — Kakvu salvu? — pitao sam ga. — Ne pitaj!
Jer znaš... ovde je vuna, vuna. Na sedamdeset metara su Bugari, pa neka izvole. Kingiri mingiri!... Dede služi se — on nakrete čašu sa konjakom. — „Jamajka“ rum... Sviđa ti se?
— Donesi još dve stolice. Komandir mu priđe i pruži ruku, gledajući ga ljubopitljivo. — Zdravo, druže Raco! Dede, molim te, pričaj mi šta se desilo. — Sedite, Džamiću, skuvaj kave...
Ali propištaće im majčino mleko!... Seiz!... Daj konje! Kad su se odmakli malo, on se obrati Kosti: — Dede, molim te, pričaj mi još nešto o toj svojoj ženskoj. U prvi sumrak stigli su u trupnu komoru.
Vi ste sigurno na prolazu. — „S mišlju i personom“ došli smo kod tebe da večeramo! — odgovara kapetan Bora. — Dede, posilni, pospi me da operem ruke. — A vi onako... bez poziva? — smeje se veterinar Sveta.
— Kosta, nalivaj !... Na prvom mestu da uslužimo naše ljubazne domaćine: Racu i Svetu. Dede! — Mi ne pijemo više. — Nemoj da mi odreknete i drugi put, inače...
Upali su nam u kuću. Vidite li ovaj lom? — More pusti čoveka da sedne! — vukao je Bora kapetana Leku. — Dede, pij !... — Ovako vino nema na Ježu — nudio je Kosta. Kapetan Leka počeše se iza vrata, kao da se nešto rešava.
— Zašto? — kao čudio sam se, a neko potajno i slatko raspoloženje me je obuzelo. — Eh! — on mahnu glavom. — Dede, molim te, pričaj mi šta je radila Arleta kad je videla da mene nema.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Srebrno, bakarno i pokuće glede, Ili je od oca il' od starog dede: Dedinstvo s devojkom taki da odnesu, Očinstvo — kad tasta četvero ponesu.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Čuo kako se on vlada, kako dobro stoji. I valjda sećajući se pokojnog dede, svoga druga, pozvao Mladena i upitao ga da li hoće »čirakom« da ga učini.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Svaki od tih ormana predstavlja po jedan mali familijarni arhiv. U jednom od njih nađoh trgovačku prepisku moga dede i njegovu glavnu knjigu knjigovodstva, u kojoj je zabeležio i sve važnije porodične događaje: rođenja, smrti i ženidbe; o
Svakoga leta dolažaše, na duži boravak, brat moga dede, stari pukovnik Dimitrije, sa svojom suprugom i sinom Jovanom koji je, iako je pripadao starijoj generaciji, bio samo
ono doba živeo je u Beču, kao prvi sekretar poslanstva kraljevine Srbije, i moj rođak Jovan, sin Dimitrija, brata moga dede. Tako se moja promocija, izvršena 18 decembra 1904 god.
On je stanovao do kuće moga dede Dimitrija, i tu smo se upoznali. Bio je matematičar i čovek široke duše i obrazovanja, i tako smo se sprijateljili.
No ne samo to; u tome kovčegu leže i svi dokumenti života našeg oca, dede i pradede, leži cela naša rasa i naše vaspitanje.
Stanković, Borisav - TAŠANA
I sada evo dede, eto dolazi. TAŠANA (uplašeno): Što si ga zvala? Ili što mi kaza da me je voleo, tražio, i zbog mene u kaluđere
Da smo te njemu dali, sada bi i on bio baštovan, a ne ovo što je! STANA (pojavljuje se na vratima): Evo dede! Čuju se koraci kako se penje. Ulazi Miron (sa trebnikom, uvijenim u epitrahilj.
Vidiš kako se svi utrkuju ko će te više razveseliti. E mislim se ja: »Znam ja vas. Da nije dede, Mirona, još bi ovde bilo kao u groblju.« A sada sve drukčije.
Čekaj da dâ deda paru. Pa zašto i kod dede niste išli? (Pokazuje na Mladena): Ali on sigurno nije hteo kod mene da vas vodi? Vaš deda samo kod sebe vas vodi.
Zvao sam vas u goste i na vas je red da se veselimo i pevamo, a sutra u Donjo Vranje moje je. Dede, bre, čočeci! Svirka: »Teško oro«. Čočeci igraju. Naza baca jelek. Ispred izvaljenih begova igra po jedan čoček.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kuća je bila gazdinska, prostrana, ali prizemna, onakva kakva se zatekla od dede. Samo je popravljana, i kako je imanje raslo, pojačavana.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Naime, don Rodrigo, da bi uverio Huanu u svoju ljubav, dovodi je do spomenika na grobu svoga dede i ovako joj se zaklinje: — „Kunem ti se imenom don Alguacila od La Fuente, koji vodi poreklo od znamenitog
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A sad, braćo!... Oćeš ljudski! Ih, što nemam, i meni da razmeniš. — Evo ti! — i Luka dade Isajlu jednu banknotu. — Dede... ali oni sjajni dinari izaberi — likuje sada Isajlo. Luka pokupi srebro, pa se obrati trgovcu: — Izbroj banke...
— Da vidimo! — Ama šta ima da vidite? — brani se Dušan. — On, kako je počeo, ovako treba da završi. — Dede, pročitaj još kraj! ... Stoga molim komandanta, da uvaži ovaj moj odgovor. Veterinar puka...
Luka naročito. Otada kad god Isak nešto pogreši, Luka mu dobaci: E, moj kipislcauf“. Ili: dede ti, „kipislcauf“, dok mu to nije prešlo u naviku, i postalo uzrečica. U podne je žega neizdržljiva.
— To je najbolji dokaz da on sa interesovanjem prati tvoje pričanje — pravdao je on Mišića. — Dede, produži. Sad valjda dolazi ono što je najvažnije.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Smešno Lice! Smešno Lice! — vikalo je za njim i veliko i malo. Na licima dede sušile su se suze, čim bi ga ugledali, lica odraslih razvlačila su se u osmeh.
— Nešto se mora učiniti! — Kucnuo je poslednji čas! — uzdisale su bake i dede, vraćajući unuke iz šetnje sa sivo-crnom skramicom na licu. — Nešto se mora učiniti!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
MITKA (Koštani): E s’g dede onuj: Kako k’d Kumanovo čuma bi, k’d se ludi i besni Stojan zagleda u Stamenu, od ujku sestru, pa ili grad da pali ili
— More, za tebe ima šarena soba Da spiješ, ago, da ljubiš. TOMA Za mene nema više, kćeri, nema. Nego, dede pevaj! KOŠTANA (peva): Tri put ti čukna na pendžer, Mila daskalice... Stojan-hadži daskalov.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Jerno svemu nelažan zgledac je njega lepo motrio što je on činio, kojino je to i projavio s izvestnim osvedočavanjem. I dede, viđ' što mu se presudi za tu krivicu, s kakvom li ružnom smrću pogubiše onde!
A to, jecati i uzdihivati plačući a uzalud stajati, — slaba je hvajda! Nego, dede svi udundar jednako navalom izlazite ovamo na mejdan, te se bijte vičući.
pijarci i po trgovinama u svome dobijanju što ste ih pokupili i dostali od igračica na svir nji po mehana i po zurnica? Dede spravi sebi u pameti dvokolice, te upregni da je vuku pravdu svoju i diku ti, i greh tvoj sa sklonjivanjem hudim, — i
Bar sotoga se uveri, a dede otid' tamo do njih te razberi i navikni poboljma što im se je bilo pripetilo. Devojka Jaćim i Ana sadruštvo dobrorodno i
Josif Zaludu ševraniš, Maro, zaludu, dede pravo ukaži mi tvoga milostnika, koji je to taj sa mnom pronašao se ortak u mojojzi kući, te mi napred donesi toga
Zašto li meriš s rukom more i s pedljom nebo i svu celu zemlju s pregršćom obuhvataš?... Dede ponapre proznaj sebe samoga što ti je u tvojih ruku, mož' li se o svem svedžbati tko si, odašta si postao, s čega si
O čudni svetioče, što je bolje, il' mu svetska hitlenost prohodljiva, da ili duhovna boravna mudrost? Dede propitaj tancovođe i svirače oko kojih no se mnogi izokola skupljaju za čudo zgledno i čuveno igračine i svirnje.
koju pripovest za ovaj blagi dan, Hristovo uskrsnuće, i zaćopi me s reču te mi rekne: — Što si razigrao toga vranca? Dede, obodi ga, te ga natrag vrni! I o prazniku nam filosofiju provodi!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Pa pozdravi se na dadu Kostadinku. Ako li da gu poneseš malko peškeš od men’?... Amet! Dede seci za dva groša od ketenu alvicu... A Zona se kreće ljuta, ništa mu ne veli, nego ide školi.
— Koj si je našeja prilike za stareje sestre njojne, taj će i sag lasno da nađe i za njuma. — Od našoga Manču ima li, dede, zbori si, poubava prilika? U sav grad ima li pomomak od njeg’?!
Đorđijo, Đorđijo! — Nesam, nane, — brani se i kune Mane — živa mi... ete-te... — Dede, dede, mori... Zakuni se! Što poče, pa zastade... Što se ne zakuneš?!... Zakuni se de ako smeš i možeš!...
Đorđijo, Đorđijo! — Nesam, nane, — brani se i kune Mane — živa mi... ete-te... — Dede, dede, mori... Zakuni se! Što poče, pa zastade... Što se ne zakuneš?!... Zakuni se de ako smeš i možeš!...