Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Oprosti se i ode. Kada Čekmedžijić kući dođe, počne razmišljati da li da dočeka proleće, ili još da pokuša, ma u post, degod sreću.
Već mu se dosadilo toliko putovanje, pa nigde ništa. — Šta ćemo sad, čika-Gavro? — Tražimo opet ’degod. — Al’ sam već svud na glas izišao. Ne bi l’ bolje bilo da idemo kud dalje, gde me ne poznaju? — Pa kuda?
Radičević, Branko - PESME
Eda li ga valovita Burna voda de zanela? Eda li je gromovita Udrila ga degod strela? Da li su mi de smetovi Drago moje zavejali? Da li su mu de zverovi Mlado telo pokidali?
Išti do dve prebele cvancike, A kad deset za belce rasturiš, Valja jednu u tor svoj da sjuriš, A za maltu što se degod plati, Sve će tebe pobratim da vrati. — „Oj čudne knjige, šinula je guja! Čudna stada, nadr'ô ga vuja!
Za časak koji, tako svaki s' nada — Pa degod glava ukazaće s' mlada: Sad, sad će biti — mlogi progovara, No prozor kleti nigde s' ne otvara.
Al' ću im se osvetiti, Ao, mili pobro, Dok se samo poprivatim Svoje snage dobro. Degod koju divnu vatim, Danju ili noću, Ispritiskat, ižljubiti, Izgrlit je oću.
De si, Mikle, de si sada, Kud se dede i izgubi? Kakvi tebe jad savlada? Da l' te divlji zlotvor zgubi, Da l' te degod živa krije? — A sve jedno, tebe nije! 27.
92. Ta de li je, de se krije? Karaju ga milostivo, Da na zemlji degod nije? Pa ka zemlji sve strašivo Oboriše oči svoje... Zaman, zaman, zvezde moje! 93.
No gle jada! Nešto sinu — bogme sveća! Ko to ide amo sada? Eto, eto gospodara, — Ta je li mu degod para? 135. Na njem halja do zemljice, A na glavi šepa laka, Pod njom ono zgodno lice Ka u telca, brate, kaka, Trbu
ljuta ubojica, — Krvca teče kuda silan šeta, — Dva srbinjska zgubio momčeta, Baš Uroša i baš Svetozara, Slabo im je degod naći para; Onaj skakô skoka junačkoga I preskakô dvaest četir noga, A Svetozar, ona vatra živa, Svakom kamen junak