Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
– progovori mi najzad ćutljivi pratilac. — Eno njegove kuće! — Kojega prote, pobogu? — Kod prote Dejana Popovića. — Šta?.. — uzviknuh iznenađeno. — Još odmah posle rata ostavio je gore svoja brda i sišao na Kosovo.
Što nije sišao u grad, kad se već pomerio sa rodnoga praga?.. Protu Dejana Popovića zatekoh u pčelaniku. Izne– nadih se njegovoj promeni. Nije ostareo, ali se preobrazio.