Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁷⁰ To je svakako zbog toga da bi se zavarao put demonima i zlim silama (slično se čini i na svadbi, a i kod vraćanja s pogreba).
nož) koja se koriste u magijskim postupcima često su crne boje.¹⁰⁹ S obzirom na vezu crne boje sa demonima podzemnog sveta, a po principu „vatra vatru ne žeže“, ova boja je moćna kao zaštita od mračnih sila.
Ali, zašto je baš metla tabuisana? Čajkanović to objašnjava time što „metla stoji u vezi sa zlim, htoničnim demonima“, a „jedan od najjasnijih dokaza je što i kod nas i kod Germanaca na metlu jašu veštice — metla je, dakle, njihov
M., „Iz narodne pedagogije — ’valja se’ i ’ne valja se’ u domećem vaspitanju“, Učitelj, 6, 1899, s. 499. ¹²¹ Opširnije o demonima dece: Trebješanin, Ž.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, 37), Đurđevu danu (іb., 49). Svi ovi kolači jesu žrtve precima, ili htoničnim demonima uopšte: Mladenci su dan zmija [= duša], i ima ih četrdeset, a to je mrtvački broj kod pas (upor. naročito M.
) Uzgred možemo spomenuti da u ovom slučaju imamo zanimljivu vezu između magije i kulta. Demonima se, s jedne strane, prinosi žrtva (pogačica, vino, voda, so, cveće), da bi se odobrovoljili i sa njima načinio savez,
opšte pojave u staroj srpskoj religiji, GNČ, 41, 1932, 167—228) — orah (i drvo i plod) je u vezi sa donjim svetom i demonima donjega sveta. U raznim našim krajevima veruje se da je orah »drvo veštica i zlih duhova«, »halovito« i nesrećno drvo.
Grka, Jevreja, Rimljana, Talijana, »i prema tome može se samo očekivati da njegov plod služi za hranu htoničnim demonima«.
Kod nas, kao žrtva mrtvima ili demonima, orasi se ostavljaju po grobovima, o Badnjem večeru bacaju se uz odžak i u uglove sobe (gde se zamišljaju duše predaka) a
se okruni, a sve ostalo — tulus i lišće — baca se u reku »po zalasku sunčevu« (SEZ, 19, 361: očevidno, žrtva htoničnim demonima).
(ZNŽOJS, 16, 265). Izgleda da i ovo treba ubrojiti u žrtvu dušama — demonima plodnosti: unatrag αμεταστρεπτί ‹=ne obzirući se›) baca se demonima; da su tice i miševi senovite životinje, to je
Izgleda da i ovo treba ubrojiti u žrtvu dušama — demonima plodnosti: unatrag αμεταστρεπτί ‹=ne obzirući se›) baca se demonima; da su tice i miševi senovite životinje, to je stvar poznata; za srpska verovanja upor.
Kad se počnu sejati konoplje, u seme se metne jedno jaje, koje se po setvi zakopa u zemlju (ib., 262. Svakako, žrtva demonima plodnosti, upor. ‹SEZ, 14, 51; 262; 17, 16 id; ARW, 26, 184; Handw. DA, ѕ. v. Leіn›).
O j. vezi sa demonima svedoči i basma koju kod Popovaca govore deca kad »u proljeće prave piske od jasenove kore«: »ako kora nije dobro
na Isusovom grobu) ili kakvom dobrom ili zlom demonu (brest, jasen, jela, bor pripadaju vilama; zova i orah nekim zlim demonima), ili divovima, koji su u stvari najstarije forme paganskih bogova (otuda divlje voćke i divlje životinje — tj.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Za priprosti svet će se već pronaći nekakva zgodna priča, recimo, o zlim demonima što su se za jedan trenutak uvukli u zidove manastira, ali koji su otud bili hitno izbačeni, a samo to očišćenje naši