Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Takođe i sama sredstva i postupci ljubavne magije nose htonska, demonska obeležja: delovi nečistih životinja (slepi miš, žaba, zmija, mravi, krtica), smrtna sveća, zemlja s groba, mrtvački
, objedinjuje to što su one u mitsko-magijskom poimanju sveta ona biće čija je priroda demonska, htonska, te su zato opasne po trudnicu i dete koje ona nosi.
kobna su za trudnicu jer se na njima sabiraju zli duhovi, veštice, vile, prikojase, vampiri i druga demonska bića, pa ako ona dođe u dodir s njima, to će imati štetne posledice po dete koje nosi.
narodnoj „Vrana vrani oči ne vadi“, a kako su i Turci predstavnici htonskog sveta, to onda deci koja nose njihova imena demonska bića neće nikakvo zlo učiniti. Srodna grupa mrskih imena jesu i imena bezvrednih, nečistih stvari.
Drugu grupu čine demonska bića opasna za sve ljude. U ovu grupu ulaze: veštice, more, vampiri i karakondžule. Demoni dece¹²¹ uglavnom deluju
ODBRANA OD BABICA Najpoznatiji porođajni demoni čijem su štetnom uticaju izloženi porodilja i novorođenče jesu zla demonska bića, poznata kao babice („lošotije“, „noćnice“ „ale“, „navije“, „bapke“, „babile“, „unafi“ itd.).
Oni noću lete, a prepoznaju se po prodornom zviždanju, hučanju ili plakanju. Ova demonska bića koja napadaju dete i porodilju nastala su od duša rano umrle, nekrštene dece, koja su osuđena da večito lutaju.
Tada natprirodna demonska bića dobijaju najveću snagu: mrtvaci se vampire, zle babe postaju veštice, napadaju karakondžule, a svuda unaokolo lete
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
On demon! Zatim još sevaju munje i padaju zvezde. Padaju, padaju. Kakva strahovita noć meteora. Demonska! Zašto ne demonska? To je jedan od položaja našeg saznanja u svemu ostalom. Do kraja ove noći (večito!
On demon! Zatim još sevaju munje i padaju zvezde. Padaju, padaju. Kakva strahovita noć meteora. Demonska! Zašto ne demonska? To je jedan od položaja našeg saznanja u svemu ostalom. Do kraja ove noći (večito!) čovečanstvo ne postoji.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
pojede (SEZ, 65, 1952, 250). S. je i demonska voćka: pod njom sedi »ukodlačica« i češlja se (SEZ, 66, 1953, 191). Na Badnje veče »smokva, koje mora biti, u mnogim
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
je znala za to, pa kao svaka vanredno lepa, a uz to još i bogata, bila je razmažena, pusta, nemilosrdna, gotovo reći demonska. Ko je nije znao i ko se nije za njom okrenuo kad, ponosito kao paun, promine čaršijom?!