Teodosije - ŽITIJA
makar i gurnut od vas posrnuh da padnem, Gospod me podrža, snaga moja i pohvala moja Gospoda, i bi mi na spasenje. Desnica gospodnja satvori silu, desnica gospodnja podiže me i ojača me protiv vas.
Desnica gospodnja satvori silu, desnica gospodnja podiže me i ojača me protiv vas. Neću ja od vas umreti, kao što se uzalud hvalite preda mnom, nego ću,
Radičević, Branko - PESME
Gledni tamo za jednim kamenom Leži jedan junak na samrti, Klonula mu ta desnica ruka, Al' još puške male ne upušta, Zapeo je, čeka, pogleduje Kad će Turčin doći mu po glavu.
na konju se ljulja, Vrela krvca iz srdašca kulja, Pola leži dole na rudini, Pa se valja eto po prašini, I još glava i desnica ruka, — Ode aga baš i bez jauka! Oj Mileta, Bog te podržao, Ta ni Marko bolje ne sekao!
O junaka, oh, sokola pusta, Al' se na nj'ga sada nagna Rusta, Sva mu sablja od krvi crvena I desnica ruka do ramena. Opazio vojvoda Mileta, Opazio Turčina prokleta, Škripi zubi od silnoga gnjeva, Žuri zeku, mač u
beše ranjenika, Al' bez rane ne bi nijednoga, Svaki ljuto branio je svoga; Stari Stanko i on dopâ muka, Slomila se desnica mu ruka. To su, brate, to su jadi naši, Ali eto i tvoji i naši.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
jer, umjesto jednog momčeta, evo ti uz put njih dvojice, i to još kakve dvojice: Rade Ćopić, gazdinski sin, i Dane Desnica, poznat bojdžija i avanica, koga u glavu znaju svi žandarmi, lugari i ostali čuvari reda.
— E, volio bih da sam na Čavlinovu mjestu neg da je moja butum Lika i Krbava! — othukivao je uzbunjeni Dane Desnica, zakrećući oči od svoga kamarata.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
ostaje go, uglađen kicoš, koga hitra desnica baca na gomilu.... Slabo svetluca bledi plamičak lojanice, jedva mu zraci prodiru kroz gusti mrak, te pokazuju tamne
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Dok radi, odjednom joj se odmora prohte: Nju, znate, odlikuju visoka čuvstva!” „Desnica, pak, ne zna za ideale Ni Serjože, ni Jože — ne daj Bože!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Pa zamahnem da bijem, onako kako to ja umem, iako me zubi u korenu bole. Kad se mokar i ljut nađoh na obali, desnica mi je stražarila nad drškom noža, videh da je nepomični čovek s podignutom rukom samo stablo vrbe s jednom jedinom
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— držeći nožić u levoj, a panjić pridržavajući patrljkom desne ruke poče rezbariti. Dok bi list na zemlju pao, desnica mu je bila sva u posekotinama, ali on ne napusti započeti posao, niti dozvoli majci da mu previje ruku.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
koje dosad ime ne poznaše do sna hladna i tišine mrtve, ne zefira, ne luče, ne glasa - sad ih moćna potrese desnica, te joj n'jeme iz mračne utrobe podjeknuše svemogućom slavom; smrt iz svoje prevječne grobnice ovaj udar u njima
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Daleko su oni da se drže onoga: da ne zna levica što daje desnica. Naprotiv, oni baš hoće da se dobro utuvi ono što su oni dali.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Vladan Desnica PROLjEĆA IVANA GALEBA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2010. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Vladan Desnica PROLjEĆA IVANA GALEBA I 7 II 9 III 11 IV 14 V 16 VI 18 VII 21 VIII 22 IX 25 X 27 XI 30 XII 34 XIII 38 XIV 40 XV 42 XVI
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ne znate šta je vostorg duše. Obzire s' vladetelj, heroj leti. Um hladni onog vodi, a ovoga Kipeće serce, hrabra i desnica. Na društvo čekat ne zna ova; Izvodi dostojna sebi čuda.
se podiže silna i hrabra junačina mišcom, Petra i Marice vrsni sin Đorđe, a potonji Crni, Kog je nevidimo božija desnica vodila krepko, Narodu smućenom počev govoriti nebesnim glasom: „Dokle će srpske nam padati žertva pod jarosti mačem?
” Svi sad povikaše glasno: „Mi za tobom hoćemo, Đorđe! Kad te je višnja snagom ukrepila desnica božja; Tebe koj’ ostavi, onoga Bog će ostavit i svetac!” Tajno se spremiše ljudi, i žene, i deca i starci.
Žalosna majka ti, Đorđe, koja te rodila sina! Oca ti ustavi silom lepe kad ne sluša reči. Desnica gdi ti je bodra, s oružjem udesno oko? Tamo ga šilji gdi Turci mu neće saslušati glasa!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
(Maša se da poljubi Stanišu u ruku.) STANIŠA: Ne, snaho, — ne treba! Od krvi mi je masna desnica, Opoganila bi usta laskava. JELISAVETA: Ničim te nisam htela vređati... STANIŠA: Ha! ha! ha!
Jaoh, gospode!... zar tako brzo Svemoćne draži pogled čudesan Sa beznačaja velom žalosnim Promisla tvoga menja desnica?... JELISAVETA: Moj otac, he! On rubinima i ne trguje — Bogat je strašno... ima fabriku U magazinu moje matere...
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
To je prvi modernim prosedeom pisan roman s tematikom iz poslednjeg rata (u primorskom zaleđu Zadra). Desnica je još pre rata pisao pripovetke oslanjajući se na tradiciju srpskih pisaca u Dalmaciji.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
stekne, voli ljude, zna šta je potreba, šta je velikodušnost, što je dobročinstvo i davanje da levica ne zna šta čini desnica. Ovde vidim to u velikim srazmerama, i mislim zato da su Jevreji baš u oblasti novca i romantici...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
je braći besedio: „Oj družbino, moja braćo draga, brata nemam, a sestrice nemam, već: tako mi boga jedinoga, desnica mi ne usala ruka, dobru konju griva ne opala, i britka mi sablja ne rđala, — ni u mene više nema blaga!
Vrisnu Nenad kako soko sivi, vrišteći se po konju povija: „Jô junače iz gore zelene! Živa tebe, brate, bog ubio! Desnica ti usanula ruka, iz koje si strele ispustio! I desno ti oko iskočilo, s kojim si me, more, namotrio!
(strašno je reći) Feronija mati je dala tri, kad rodi ga, duše i triput oružjem da maše; triput ga trebalo ubit, al’ desnica ova mu tada duše je uzela sve i oružje skinula troje“.
uvod, III, 2 usanuti — usahnuti: Desnica mi ne usala ruka ustovati (svadbu) — ugovoriti utva — divlja patka koja ima zlatno perje po trbuhu uteći — (znači
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
odletio čak za more, u koje tamo pustoline skriti se, al' i onde će me doseći tvoja ruka i naći me, i tvoja će me desnica zadržati i premestiti s mesta.
« Umnožili su se mnogi neprijatelji naši, kojino nizašto na nas mrze, ama satreće ih skoro desnica gospodnja i nam će na njih u pomoć biti, te će od nas prognani biti i padati pred nami od božije sablje.