Dučić, Jovan - PESME
Kad za poljem punim crne deteline Počeše vlašići da blede i slaze, Mrtvo lišće poče da pada na staze, I kao crn uzdah da izbi iz tmine.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ZA MARIJE MAGDALENE Care Dušane, tražim pomilovanje za žene kamenovane, za njine saučesnice, pomrčine noći, za miris deteline i granje gde su pale opijene kao prepelice i šljuke, za njine živote prezrene, za, neudostojene samilosti, ljubavne
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Otac mu daje korisna uputstva i neophodna obaveštenja. Zec mora paziti šta jede; može se naduti od deteline, naročito ako je lucerka matora i natopljena kišom. Zečevi smatraju da ljudi slabo vide i čuju, da trče sporo i trapavo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
ruka podavijena ispod grudi, a druga obuhvatila, verovatno u samrtnim mukama, struk trave, gde je i beličasta glavica deteline, koju vetar njiše. Iako je mučno, neko unutarnje ljubopitstvo goni da se ma i letimično pogleda.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Otrčao bih negde u goru, Pojeo bih joj čak I koru! DINjE Iz deteline ledene, sinje virkaju lubenice i s njima dinje; zategla Morava, predzoru, t usta, pa dinji brašnom posuta usta; tri je
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Duva preko korenitih kukuruza, preko tankih konopalja, preko klastih ječmova! Preko pšenice belice, preko zelene deteline!... Duva vetar! duva vetar! Duva preko medveda, preko jelena, preko srna, preko kurijaka, preko lisica, preko zečeva!
Ćosić, Dobrica - KORENI
„Ako, gazdarice, ako!“ nasmejao se. Zabolele su je i reči i smeh, pa je zagnjurila vile u naviljak deteline, u „gazdarice“, u smeh, i, da bi se odmorila, dugo je ostala nepomična.
Vetar, kao da se dotad plašio sunca, brznuo se po kukuruzima. Dve su senke nestale u zaklanim i pregorelim strukovima deteline. Ona je stajala osećajući vetar i veče. Vetar je uzbuđivao, a veče plašilo. Moram večeras. Sada.
„Zajedno ćemo“, nije ga pogledala: bio joj je tuđ i mrzak. Tromo je pošla, uzela naviljak deteline i jedna ga prinela plastu. Dugo je osmatrala kukuruze, pa se bacila na seno i promuklo viknula: „Dođi da se odmorimo.
Petrović, Rastko - PESME
na muži, na vrelu, Ne kidajući s usta mešinu jeda Proključalu mišicu ti belu Ja sam čitao, kao u panici, zelenu livadu deteline, van sebe da nabavim ti Odlakšanja-Sreće, Sve je ipak - da l' prokletstvom u meni!