Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Pa priteže šaru uza se i uputi se lugom. Premišljao je: — Sad idem Devi... On će me uputiti... On će me poučiti... On će sigurno znati gde se opi nalaze...
Svuda će vam se dati jela i pića, a svaki od njih izvestiće vas o meni i družini. Ako li vam pomoći zatreba, javite se Devi... Onda se okrete družini: — Spremajte se! — reče. — Spremni smo! — Polazi! Zbogom, Surepe, Nogiću, Stanko, Zeko...
Obujmi ga živa želja da sazna kako je to bilo, te stoga se reši da smesta ide Devi da ga pita. Nogić kao da je nazirao šta misli Stanko. — Odavde ćemo mojoj kući — reče on. — Tamo ćemo se skloniti...
— A posle — nastavi Nogić — vodenica je vodenica. Tu bahne i nezvan. Nego, hajdemo mojoj kući, pa ćemo poručiti Devi da tamo dođe. Pa ustade. Stanku se nemade kud nego se diže i on, a već Zeko beše gotov i u vatru i u vodu sa Stankom.
svima... Ja sam im javio da vas potera goni. — Po Devi? — Jest, po njemu. A on ti je i onako ponajzgodniji za te stvari!... Njemu je to dok drugom dlan o dlan.
— upita on. Stanko izide na drum. — Idu — reče Deva. — Lazar ih vodi. Stanku zaigra srce. On viknu: — Pazi!... A Devi reče: — Skloni se ovamo. — Ne brini! — reče on, pa ga nestade u česti. Nasta mrtvilo... Vetar je povijao dugu travu.
Stanko sede sa starojkom. Tu načiniše mesta i popu. — Nađite mesta Devi!... — viknu starojko. — Evo!... Evo!... Hodi ovamo!... — viknuše sa sviju strana.
Mašao se čuturice, što mu je preko ramena o kajišu visila, pa veli Devi: — Hajde da pijemo daću onome na zelenku, što je usturio čalmu te mu se sija temenjača kao bakrena tepsija i...
Teodosije - ŽITIJA
u sveti grad Nazaret, pokloni se u crkvi na svetom mestu gde arhanđel Gavrilo, poslan od Boga svečistoj i neporočnoj Devi Mariji, dođe k njoj i blagovesti joj da će bezmužno Duha Svetoga dolaskom i silom Višnjega osenjenjem, od prečiste svoje
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Karakteristično je da se pisac obraća ženi, Srpkinji, »srpskoj devi« i »rodoljubici« onoga vremena, sa njom uzdiše i suze proliva, hoće da joj neguje u isti mah i nežno osećanje i srpsku
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Ko su bili vaši prethodnici?“ „Toma Jang i Hemfre Devi“. „Velika imena! A i vaša institucija jedinstven ja zavod! I mi u Austriji želeli bismo da osnujemo sličan.
Ja sam došao ovamo sasvim neuk, ali me Devi vaspitao za naučnika i uputio me kako da držim javna predavanja“. „Ne mislim, gospodine Faradeju, da je to tako
„Drugi?“ „Moja oba prethodnika u Kraljevskoj Instituciji, grof Rumford i Ser Devi“. „Ta šta kažete?“ „Dabome. Rumford je pokazao svojim eksperimentima pri bušenju topovskih cevi kako se mehaničkim
’ - a Devi je, razvijajući tu ideju dalje, istopio led trenjem, tj. mehaničkom silom“. „Pa, dobro“, primetih, „ovi eksperimenti
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Mani s’ puta, Od tog truda Nije vajde — U dvor hajde Vila deva, Da ti peva Sila zemska I nebeska; Devi vili, Brate mili, Ruku pruži, Da ti služi Grdna sila Sviju vila! Ljubi lice Od kraljice Vila sviju!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U polju bere se na Biljani petak (іbіdem, 47). Arhanđel Gavrilo, kada je navestio Devi Mariji da će začeti Isusa, držao je ovaj cvet u ruci, i zato se on zove bogorodičin cvet (Vrčević, Pomanje, 43).
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Boga slova, znam, ja znam, da nije to lepo, nit je prilično meni jednoj zločestoj prohojgori na tvoju ikonu pristno devi Mariji gledati imajući tebe, telo i dušu čistu i neskrnavu.