Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Tek poneki put skrene oko u stranu, te više oseti no ugleda tanahnu figuru devojačku uza se. I on se dao u neke misli, od kojih mu se guste veđe čas navuku i natmure kao ilinski oblak, a čas se razvedre
kâ pogaču od belije, sve oko ruke... Ljubica pobeže u kuću, zaključa se u svojoj sobi, pade na svoju devojačku postelju i gorko zajeca ... »Bože, šta je ovo ? Je li ovo moja služba, moj udeo ? Zar se ovako počinje ?
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
dade mlade voke, Mlade voke vitoroge, I jarmove javorove, I palice šimširove, I zavornje bosiljkove, I bič — kosu devojačku, Ljutu guju ručkonošu?
dala mlade voke, Mlade voke vitoroge, I jarmove javorove, I palice šimširove, I zavornje bosiljkove, I bič — kosu devojačku, Ljutu guju ručkonošu.“ 3. Osu se nebo zvezdama, I ravno polje ovcama.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Naselih se tada u pansionu, koji je gledao u crkvu fratara pijarista i jednu, devojačku, školu. (Frau von Thiess. Piaristen Gasse No. 54.
Pandurović, Sima - PESME
Ti si ostavila svoju kuću celu, Svoje knjige, igre i saksije cveća, I devojačku postelju ti belu, I uspomene svih ranih proleća.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
ne zna, kome će da veruje, jer onaj kaže da nije glave odmah posekao nego potrčao s devojkom k ocu, a kad ovaj iznese devojačku maramu, on kaže da je devojka maramu od straha izgubila.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Svatovi se ne puštaju u devojačku kuću pre no što iz puške pogode j. posta vljenu na »koplju« na kakvom visokom mestu (Vuk, Pjesme, 2, 28, 503; 78, 240,
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Crkva sam — da uleze arhijerej. Besednik Tako, evo, u tome sklonitoj ćudi devojci taki i božije slovo uđe u devojačku polatu. Tadar i nebesne sile s ljudma se skupa izmešaše, jer no nesviđen s telom vide se i ispunjen razasu se.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Gospod gi sudija, — kune Tašana. — E što gi je milo da l’žu i zbore kad ništo neje bilo! Devojačku sreću da batisuju... Pa kako se naprajilo toj čudo, reci mi, Taske, ako znaš?
Mane se trudio da se brani i odbrani. Jevda tada planu: — Ti dušu nemaš, boga se ne bojiš... devojačku sreću da ubiješ!... — Ama, nesam, nane... — brani se Mane. — Jesi, jesi, nesrećo, poznavam ja Đorđijinu krv!...