Jakšić, Đura - PROZA
neka vam je srećno i ajir!“ Sa ovim bi se mogla svršiti pripovetka o jednoj običnoj ženidbi; čovek dođe, zaprosti devojku, prstenuje, venča se i živi s njome, dokle ne umre on ili ona...
„Da zašto, džanum?“ prekide ga arhimandrit. „Da se ne misliš ženiti?...“ „Jeste, oče, hoću da se ženim, pa sam već i devojku doveo, samo čekamo na tebe da nas prstenuješ i venčaš...“ „Lepo, džanum... A da niste rod?...
I on je tu istu devojku ljubio koju i ja, pa će milo biti starcu da razabere što o idealu svoje mladosti... Znam da će vas pitati: da l’ je još
A nad grobom svojih ljubavnika plače... Ja sam jedanput vojevao za nju, za tu božanstvenu devojku. Bejah još mlad, dete, ali i sada... Ah, ta ko bi žalio za nju krv proliti?...
A ja, gospo, samo ljubim, ljubim svim srcem, svom dušom, ljubim moju divotnu devojku, moj svet, moju selenu!... Može biti, gospo, da biste vi voleli da znate i ime i kolevku moje obožavane ljubavnice?
Pa, evo, da ti ja nađem devojku, baš ako ćeš usred Gruže, nijedan me odbio ne bi! Pa, evo, moja Stojna ima u Kniću još jednu sestru neudatu, video si
O tome su mi već i drugi pripovedali, — reče kmet-Radovan. — Al’ eto, — misli učitelj, — kad momak voli devojku, šta mu znaš? A i vreme je da se ženi, kuća mu je ostala prazna, a sedamnaestu je godinu još lane navršio...
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Od koji̓ pobrojaću neke: 1. Ko bi ubio čoveka, da se ubije i na kolo metne. 2. Ko otme devojku silom (kao što je gdegde bivalo, a osobito u kakvim bunama, kad se sudovi pobrkaju), taj ženik, kum i stari svat šibu
Nisi li ti sin pokojnoga kneza Alekse iz Brankovine; nisi li ti onaj koji si u mojoj kući noćio, kad si odveo devojku iz Užica za tvoga kuma Joksu Prijepoljca; i znaš li kakav ti dobar đogat beše?
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
I od tada se uvek klonio ženskinja. Čim sretne, bilo ženu bilo devojku, tek samo progunđa nešto, pa zaobiđe podalje a poklompi se kao vodom poliven.
Baš začinila lepotom sve društvo. Advokat gurnu Mojsila prstom i šapnu mu preko ramena: — Vidite onu devojku! Kako vam se dopada? — Lepa! — odgovori Pupavac snebivajući se i upijajući usnama na to.
Mojsilo se još porazgovara sa advokatom o svom poslu, navaljivao na nj da već pomene jedanput, jer prose devojku drugi. Advokat ga uveri da će on to kao prijatelj sve pokvariti ako se i učini proševina, pa ode.
čestita devojka, samo joj otac malo dženabet. — Ja sam, vidiš, Purko... — nastavi Strahinja gledeći preda se — tu devojku podavno zamilovao... — A slušao sam ja to... I ovde se već zuckalo... Pa Živan, boj se, ne da? — Ne da...
— Vala, ti si ga oterao! — Nuto-de! — učini Živan i popridiže se malo. — A počem? — Što ne daš momku devojku? — Zar njemu?!... — viknu Živan i skoči. — 3ar onom dronji što je zabaglao čibučić čim je ispao iz pelena?
Imaće, ako nema! — zavikaše gotovo svi. — Samo se čudim onom ludom Živanu — reče Purko kao uz reč — što mu ne da devojku! — Zar onaj iz Ovčina? — upita čiča Mirko. — A on, dabome...
— dočeka Ćebo i ne dade mu izgovoriti. — Eto tu je pop, da ga pitamo. — Je li grehota, popo, oteti devojku?... — upita Purko. — Može, može, ja! — odgovori pop, a nešto mu se krpe trepavice. — Kad je momak valjan, čestit?...
Oteše kmetu devojku!...« Zarožani samo grabe naviše. Vika i puške, rekao bi, sve za njima. Kad izbiše na Golo brdo, zastadoše.
— More, popo, da si se ti okanio Boška... — A što? — Pa mogao bi i ovde u kom selu potražiti devojku. Ono ti je gazdiiska kuća. — Svejedno. Boško mi neće zar odreći. Pa onda, znaš, bolje je potražiti malo podalje...
Milo popu što Boško nije oraskida, i dogovori se s njim da ujutru upitaju devojku. Vuja sluša taj razgovor, a probija ga znoj krupan kao graške.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ali... đavo ga znao!... Kao da je neka premaglavica!... Oba se pobratima zagledaše u jednu devojku!... Bila je to Jelica Sevića. Grom devojka! Bila je to lepota, ali ne gospodska nego junačka lepota.
pa, bogami, svašta sam pomislio!... Ali, hvala bogu!... Turčin je to i čekao. — Šta reče, šta?... Zar on voli onu devojku? — Ja ga nisam pitao, tako mi rekoše. — Pa ono je dobra cura. — Dobra. — Sevap bi ih bilo sastaviti!
To je bilo onako uz reč. Ja sam vas zvao da razgovaramo o proševini. Rad sam zaprositi Sevića devojku za Lazara... Sedite, ljudi!... Baš ste na kraj srca!... Ja nisam ništa ružno mislio. U taj par bahnu knez Sima.
— Nemoj tako govoriti! — uozbilji se Kruška. — Reci najedanput: hoćeš li ili nećeš?... Evo, ja ću pitati Sevića za devojku. — Što? — uozbilji se Ivan. — Zar ga ja ne smem pitati?... Čega bi se ja stideo?... I čim bi on mene zastideo?...
Kućani mu nisu ono što bi on želeo... Babo se sad i sam naljutio... Jako i da mu Miloš ponudi devojku, on bi mu pljunuo u oči... I on jurnu Turčinu. Posrtao je i klizao po onoj reskaljanoj zemlji.
Ja je ne dam! Oči su mu sevale kao munje... — Čuješ, Milošu, podaj devojku!... — Pa... dobro! — reče Miloš. — Daješ? — viknu Aleksa. — Dajem. Aleksa mu pritrča, pa ga zagrli.
Jovan, dakle, hteo uzeti Spaseniju, sestru Jovičinu. Ali, ne lezi đavole! Turčin ti jednom smotri devojku, pa naredi svojim pandurima te je jednoga dana dokopaju i odvuku njemu... I šta je dalje bilo, ne vredi ni da kazujem...
— A vi? — Sve je dobro, bogu hvala! On se stade zdraviti s ukućanima. Ovaj put pozdravi se i s Jelicom... Devojku je oblilo rumenilo.
— Da te nisam volela, ja ne bih prekoračila tvoga praga!... Ti znaš kako kod nas glede odbeglu devojku. Ja sam i begunica postala, samo da bih tvoja bila!... Meni je tvoj krov miliji od moga!..
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Mama mi je pričala, — rekoh ja, a oko mi ode za srcem i zakova se za devojku — mama mi je pričala puno koješta za vas, a i ja se sećam...
oka otkači atom ledenog očajanja i kao lavina padaše sve silnije i ogromnije naniže: pregazi nas dvojicu i zdrobi devojku. Ona poklopi oči rukama, i suza njenog oca pade u more njezinih suza Ne znam koliko smo ćutali.
Prirodi onoj kojoj se ostavljaju ovaki bolesnici. I to kao da i devojku donekle umiri. A Đoka nam i sam već uze pričati o nekom njegovom svojaku: kako je bio na samrti, kako su ga doktori već
Tada ja vidim devojku, devojku kake samo na snu dolaze! Ona se ispravi i poverljivo mahnu rukom, i tako slatko kaže moje ime: „Janko, Janko”,
Tada ja vidim devojku, devojku kake samo na snu dolaze! Ona se ispravi i poverljivo mahnu rukom, i tako slatko kaže moje ime: „Janko, Janko”, i onda
Tu sahrani oca i mater, tu prekoputa zamilova devojku, tu uz kuću odnese kumu limun i poziv na prsten. O, kako mu tu beše drago sve: i stari orahov orman, i zarfovi oteti
— Hajd da te odvedem u vajat da te, bolan, đed ne vidi takoga! Hodi da spavaš! Ne boj se — isprosićemo mi tebi devojku... baš ako ćeš i Anoku! — Hoću ja, bogami! I snaha iznad kuće provede pijana devera po mraku do vajata.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A u kolu kad svira, pa kad stane pred neku gazdačku devojku pa svira, a ona zna ko ga je poslao pred nju, pa samo gleda ulevo u zemlju, pa sve veze, dok se ne oznoji ispod nosa, pa
A devojku smo mu našli i dobra kuća, a za miraz se neće postiditi devojačka vamilija. I pišite: da smo svi zdravi; bába kašlje i k
« Išli su polako, nogu pred nogu. Pop Spira mu je dalje pokazao sve bolje kuće i ukućane, ne spomenuvši, naravno, nigde devojku udavaču ako je gde bilo.
K’o velimo, kad je miraz k’o što treba, nek bude i vino; kad već mladoženja dobija vrednu devojku i dobar miraz, neka onda i svatovi vide asnu... A već tu je, tek što nije... javljaju joj se dobre prilike, eto...
Melanija je dobila prilično vaspitanje; bila je u leru kod neke stare frajle u Bečkereku, i tamo naučila mnoge za mladu devojku vrlo korisne stvari, a između ostaloga u prvom redu nemački; nemačkim je tako vladala da je, kako je gđa Persa
pop Spira je ’teo doduše, i bog zna kako rad bio, ali steg’o se k’o kakav Grk, pa nije ’teo ni krajcare da dâ nuz devojku. A pop Ćira, boga mi, pametniji, — pa privuk’o mladića!
A pop Ćira, boga mi, pametniji, — pa privuk’o mladića! Jer bo’me, kad ko ima devojku na udaju, pa još pod felerom, — taj ne treba, boga mi, da džimrija? — Feler! A zar je Juca popina pod felerom?
— Ju, rođena — čudi se Pela — a ko bi to rek’o?! — Eto, prvo, ne zna nemecki! Zar to nije feler za jednu mladu devojku!! Eto kažite sami! A Pela se zamislila pa ćuti; i njoj izgleda da je to doista jedan feler. — ... Te još kakav feler..
— Gotovo, bolje da je on tu, pa da njemu čestitam, jer njemu se tek može čestitati! Šta mislite: dobiti devojku iz takve kuće! — A — doda pop Ćira — pa i on je dobar! I ona će dobiti, što se kaže, dobroga druga!
— A dabome; pametan mladić, pa k’o misli: ono što je najskupocenije, — to je dobio, a? Dobio je vrednu i vospitanu devojku, primjernu punicu i česnoga tasta, pa k’o veli: ono drugo sve na čast vam! ’Ajde, dakle, u zdravlje zaručnika.
Sutra će t’ majka većma žaliti Dok tvoje druge na vodu pođu, Na vodu pođu, pod pendžer dođu, Pa pozovedu Julu devojku: »’Ajde na vodu, Julo devojko, ’Ajde na vodu, vode doneti!« A kakav će majka odgovor dati: Ili će reći: ot’šla je Jula?
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Donesu vino, piju, već su sat tu, a devojke nema. Ljuba postade nemiran, neće da gubi vreme, rad je devojku što pre da vidi. Mati viče slugu, sluga dođe. — Idi, Lazo, brže po Tatijanu. Traži je pa odma’ da dođe.
Ljuba ovo ljutito iskaže, pa ga niko više zadržati ne može. Badava je tutor govorio da on devojku ne sluša, da je ona prosta, da slušati mora, a Ljuba će je naučiti, — Ljuba neće ništa da zna.
On taknu nevaspitanu devojku, veli, ne može uzeti. Dignu se i odu. Dobro je učinio Ljuba što je otišao, jer Tatijana, kako je kući došla, ni
Ljuba neće proces. Opet mu nude devojku u B. Neće sam da ide, hoće malo da se odmori, te šalje čika-Gavru. Devojka ima tri hiljade srebra.
Našla mu je u D. jednu zdravo imućnu devojku. Ide Ljuba sa čika-Gavrom da je vidi. Miraz mu se dopada, al’ devojka ne. Obreče da će doći.
Prođu dve tri nedelje, mati ga goni, čantra. Naposletku, Ljuba se reši i pripravi na put, hoće bogatu devojku da uzme. Kola sa arnjevima gotova su, Ljuba tek da se krene, al’ eto ti pismonoše — nosi pismo Ljubi. Ljuba čita pismo.
tražiti bogatu devojku. Ljuba sve to odriče, kaže da je on davno nameran bio onamo doći, no trgovina ga zadržavala, a išao je u D.
Šušnuo mu je čika-Gavra da u varoši M. živi jedna udovica, zjelo bogata, a drži pod svoje jednu devojku, koju je dala lepo vaspitati, i daće je za trgovca. Daje pored nje osam hiljada šajna.
Osim toga rada je malo da ga nasekira, da vidi kako je bogata, a on je kao devojku uzeti nije hteo. Sad joj ni u pameti nije za njega poći. Siroma’ čikaGavra misli da je gospođa Makra u njega zaljubljena.
On jedva čeka da čika-Gavra dođe. Naposletku, evo ih. Mati pogleda na devojku, pa s njom u drugu sobu ode; ostane Čekmedžijić sa čika-Gavrom.
bila u kavzi, a u interesu joj je da se pomiri, a ona pusti tek izdaleka da ima valjana mladoženju za kćer, ili finu devojku za sina, pa je odmah cilj postigla. Reč pak držati, na to nije mnogo davala.
Preoblače se. Čika-Gavra već je gotov. Maločas i Ljuba je opremljen. Ko ih god vidi, mora reći da idu da traže devojku — tako paradno izgledaju. Ljuba turio belu maramu u stražnji džep, pa izvukao kraj malo napolje, iskašljava se.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
za niže oficire jednog vojničkog voza, Jurišić je imao ove saputnike: dve babe šesetih godina, jednu grozno mršavu devojku sa vratom iskrpljenim od škrofula, jednu ubrađenu, crvenu i punu ženu sa uspavanim detetom u krilu, jednoga gospodina
Afrika
Za kralja mi kažu da ga ne mogu videti pošto je bolestan i spava. Ja slikam uplašenu devojku, konja i stepenice kraljevih soba u pozadini.
Učesnici su zadivljeni tolikim poklonima: mladoženja, koji je od oca već otkupio devojku za šest boca džina, evo i nevesti pravi dar školjkicama, za više od pedeset franaka.
Velike diskusije. Igre koje traju po pola sata i u kojima onaj što vodi svoju damu, devojku ili mladića, vodi je, držeći ruku na mestu koje bismo mi smatrali nepristojnim.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
(Kuca se po čelu.) Nega da mu kažiš da mi više ne dođi u moja kuđa... JUCA: Tako niko ne govori ko ima devojku na udaju. JANjA: Što udaju? Katica je dete. JUCA: Od osamnaest godina. JANjA: Pak?
On je uredio deset hiljada losa, po forintu srebra: deset hiljada forinata. Svakom je slobodno metuti, i na koju devojku sreća padne, dobija smesta mladog muža i tolike novce. JANjA: He, he, he!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Uplašio se bio da poljubi devojku, koja mu je ponudila svoje prve poljupce, a sve zato da bi mogao, sa njenom majkom, da se lola.
Skočio je bio, sa Varvare, i Višnjevski. I muž i žena trudili su se, divlje, da tu mladu, ali snažnu, devojku izvuku iz sobe, i odvuku, nekud. Ona je urlikala koliko je glas donosi.
A sa stvarima je otposlata, u Bahmut, i sluškinja Žolobova. Isakovič tu snažnu, pustu, devojku nije nikom pokazivao. Ali je bio zavoleo tu svoju polegušu.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Govorili su da idu da se mole studeničkim svecima da spasu Srbiju. Na putu su našli jednu devojku koja je sedela na kamenu i pitajući ih kuda idu, odgovorila im: „Idite u manastir, jer ste se na to rešili, ali tamo
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Utoliko pre ne bih mogao reći da je provalnik došao spolja. Imate li mlađe u kući? RINA: Imamo devojku, ali u nju ne sumnjam, to je jedna čestita starica već toliko godina kod nas.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Počeh da razmišljam o tome šta jednu mladu, svežu devojku može naterati da se zakaluđeri, ali mi Hadži-Nikolov nije dao da završim.
Bio je to tip sa suviškom patetike, jer kako bi inače u isti koš mogao da strpa devojku, ždranje i strah da te ne prozovu? Bilo je mnogo štošta u njegovoj knjizi, ali to su već bile gluposti.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Tojest kažem dućan, ali tu podrazumevam i birtiju. Kad Pera nije za to, moram se za drugog pobrinuti. Imamo devojku na udaju, Lenku, pa kako bi bilo da je udamo, tojest da zeta u dućan dovedemo, kakvog dobrog momka?
— Činite što god mislite da je najbolje; samo, molim vas, nemojte devojku na silu davati za kog ona neće da pođe. — Ko kaže na silu? Zar si ti za mene na silu pošla?
Što si onde sve vidno, to ćeš mi drugi put pripovedati. Kaži mi jesi l’ nusput kakvu devojku uočio? — Nisam. Kako ću se u Talijanskoj ženiti? — Al’ ovde bliže gdegod, usput jesi l’ gledô?
— Krasna, zdrava devojka, i otac čestit; matere nema. — Daje pokraj nje pedest hiljada. — Šta mi je novac, ja devojku tražim! — Nije zgoreg i novac! — Pa je l’ ti se dopada? — Meni se dopada. Hoćete da je uzmem?
— Šta ću ja onde, kad ti ideš da gledaš devojku. Mislili bi odma’ da smo došli prositi devojku. To je tvoj posao, a ja ako ću k njima, ja ću u kakvom poslu Polačeku
— Šta ću ja onde, kad ti ideš da gledaš devojku. Mislili bi odma’ da smo došli prositi devojku. To je tvoj posao, a ja ako ću k njima, ja ću u kakvom poslu Polačeku bez tebe.
Katica je bila vaspitana devojka, smirenog, ali elegantnog ponašanja. Vide pred sobom već stariju devojku, ali još čudo lepu. Gospođa Matilda ne može da se uzdrži, pita je za kim nosi crninu.
Šamika je neveseo. U Polačekovoj kući takođe neveselo. Otac uvek ozbiljan, devojka plače. Dođe stric svećenik, uzme devojku na ispit, pripoveda joj kakav bi to greh bio da ona to učini, da se za šizmatika uda, i živo joj pretstavljao, kad umre
da ona to učini, da se za šizmatika uda, i živo joj pretstavljao, kad umre izvan vere, za dušu njenu tu večitu kaznu. Devojku je zbunio. Da to dva tri dana tako potraje, morala bi poludeti. Gospođa Matilda bila je njima jako naklonjena.
Dođe kući. Ocu ne sme o tome ništa prosloviti, jer se boji da će mu reći: „Neću kradenu devojku”. Dan po dan prolazi, a još ne zna kako će da započne. Još ima tri dana. Luj za već spremna, samo čeka dan.
Luj za već spremna, samo čeka dan. A šta će mnogo da se sprema? Sad opet padne na pamet Šamiki da, ako dovede devojku, njen otac može podići proces, pa će se i njegov otac u to uplesti. Nešto drugo predomisli.
— Gospodine Šamika, sve znam. Od toga neće biti ništa. Kako biste vi uzimali mrtvu devojku? Vi ste dobar gospodin, ja vas poštujem, pa i moja mati; i da vam o tome dokaz damo, evo ponuđavamo mlađu sestru, ako
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
oženi, moljakajući za njega sve komande do Beča, podmitivši skoro ceo Osečki grad, otkuda ga je jedva izvukao u svatove. Devojku mu je našao slučajno, pri poslu, u Trstu, u kući nekih Hristodula, kojima je dugovao osam hiljada srebra.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“¹⁴ 2. Ljubavnim činima devojke (momci) nastoje da magijskim formulama i postupcima osiguraju sebi momka (devojku) za brak.
²¹ Sličnim sredstvima se katkad služe i momci da bi devojku privoleli na udaju: „Neki prosci kradom odnesu slepog miša oko kuće onoj devojci koju prose, držeći da će ona od toga
¹⁹ Tada, veruju u Gruži, dobro je započeti oranje, tkanje i slično, a valja se u ponedeljak i devojku isprositi. Ponedeljak i četvrtak jesu najpogodniji dani za prvu bračnu noć.
U kruševačkom i jagodinskom kraju, kada devojče sazri u devojku i kada počne o udaji da misli, onda ona uzme lepu, krupnu jabuku, pa je izveze crvenom vunom svuda unaokolo (tako da
U Crnoj Gori, udariti dečaka od 12 do 13 godina, ako je već počeo nositi oružje, bila bi najveća uvreda. Devojku tuku roditelji dok se ne uda (do 18—20 godina) i ode iz kuće (a posle taj posao prepuštaju mužu).
koje donosi ili nagoveštava sreću, govori nam i verovanje iz Žepče po kojem putnika, koji na svome putu sretne dete, devojku, vuka, guju i sl.
bebe u dete koje govori, od polno nezrelog deteta u mladića / devojku itd.), već i omogućava, pomaže novoobraćeniku da se integriše u novu socijalno-uzrasnu grupu i da prilagodi svoje
dosta visok stepen slaganja kod većine ispitanika (za „bebu“ postoji slaganje kod 71% ispitanika, a za „mladića“ — devojku 74%).
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Sasvim u dnu ulice pojavila se bela mrlja. Rasla je i rasla, a kada je prišla na sto koraka, pretvorila se u devojku lenjih pokreta. Šta je video Bel Ami? Gole, tamne ruke. Šiške iznad samih obrva.
— kaže Pufko. – Dosadno joj je... Pufko skida naočare za sunce. Vrteći ih među prstima, u tamnim staklima uhvati devojku, u stvari, njenu belu haljinu, jer se tamna koža njenog tela stapa sa bojom stakala. – Na ovoj vrućini... — promuca.
Ništa se nije dogodilo...« Tako je mislio Pufko dok je Bel Ami trčeći sustizao devojku u beloj haljini, koja se već pela ka prvom drveću iznad gradskih krovova. Koračali su jedno pored drugog.
Bel Ami uzima devojku za ruku i odvlači je do sredine sobe. Nebo prelazi iz tamnog u sivo i ružičasto. Devojka se koketno otima — ne suviše.
— da bi čas kasnije izmislili nekakav blesavi vic, pa su se cerekali dok se njemu kočio vrat od gledanja iskosa u devojku koju je izabrao, plašeći se da mu ne klisne u sasvim drugi kraj sale, gde bi lov bio sasvim onemogućen.
Odavno su prošla vremena kada je skakao na glavu i plivao leptir-stilom da zadivi neku devojku. Sada ulazi pažljivije u vodu i uglavnom pluta po površini, bez nepotrebnih naglih pokreta.
se ovako: jednoga dana, kada nije znao kud pre da se okrene od posla u kancelariji, neki prijatelj mu je poslao jednu devojku da moli za zaposlenje. »Samo mi je još ona danas trebala!
Tako je sreo devojku za čiju vrstu je već odavno držao da je izumrla. Okružen sigurnim sredovečnim ženama koje znaju šta hoće i koje to
Pronalazi njegovu devojku i vodi je na kafu. Govori joj da je njen muž star, bolestan, neodgovoran i da će propasti ako je napusti.
Ona ga je, kaže, stvorila. Njegova žena razume njegovu devojku; ali to je za nju samo prolazna avantura! Pa on je, kaže, dvostruko stariji od vas! — Za ime boga, kažite bar nešto!
Seda kosa uveliko probija kroz tamnu boju. Opet se ugojio i nosi svoja stara odela. Niko ne spominje onu devojku koja je otišla ko zna kud? Svi to smatraju napadom ludila, koji može svakome da se dogodi.
Ostario je preko noći. Sve češće zaspi u fotelji dok gleda dnevnik. Niko ne spominje devojku, a ona je stalno tu, u balonu od žvakaće gume na nečijim ružičastim usnama, u farmerkama koje se penju u autobus broj
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Kakvu devojku imam za vas, da vam vidi oko! MLADOŽENjA: Za mene? PROVODADžIJA: Za vas, za vas, s pet hiljada. MLADOŽENjA: S pet hiljada
Sad, zbogom! PROVODADžIJA: Oho, zar tako? A kamo, to jest, alvaluk na devojku? MLADOŽENjA: Ja mislim, kad svršimo. PROVODADžIJA: Tako se ne dobija kaduna.
Ako bude, to jest, od Boga suđeno. Ja mislim da mu nemate šta zabaviti. OTAC: Bože sahrani! Vi ste Devojku vidili; raspitajte i dalje, a i mi ćemo raspitati, pak ako bude od Boga suđeno.
PROVODACIJA: E, pak šta ćemo tu mlogo, to jest, raspitivati. Sreću niko ne nađe sa svećom. Dajte devojku da je darujemo. (Mladoženji.) A? MLADOŽENjA: Kako znate, (lagano) gledajte za novce.
(Mladoženji, kog devojka poslužuje.) Ded, mladoženja, ovakve devojke nema u nas, to jest. (Mladoženja daruje devojku; ona opet poljubi provodadžiju u ruku i odlazi.) PROVODADžIJA: E, fala bogu, srećno svršismo! MATI: Samo sreću od Boga!
Kad će biti veselje? (Materi.) Jeste li vi ispitali devojku, to jest? MATI: Ona veli, kako stariji urede. PROVODADžIJA: To je znak da joj je po volji, to jest. (Mladoženji.
DEVOJKA: To ne znam šta je. MLADOŽENjA: Čudo! DEVOJKA: Kod muški verujem da je čudo. Oni se u svaku devojku zaljube, koju god vide. MLADOŽENjA: Zar nas držite za tako nepostojane? DEVOJKA: Već to je opštepoznato.
MATI: Ti držiš da je to budalaština? OTAC: Ja znam da Marić traži deset hiljada. MATI: Al ako se bude u devojku zaljubio? OTAC: Zašto se nije zaljubio dosad? MATI: To je ništa. OTAC: Ajd, ostavi se toga razgovora.
OTAC: Ej, ćurke ženske, pa iz toga vi držite da će on nju da prosi. Čovek je kazao, kao što svi obično fale devojku kad se udaje, a vi to držite za gotove novce. MATI: On je čovek pošten, neće da laže. OTAC: Pa šta je obećao?
Gledaj, i to mu je protivno! MUŽ (sleže ramenima). ŽENA: Ti kad si hteo da imaš sluškinju, da si tražio devojku prostu, a ne vospitanu. MUŽ: Vidim kako si vospitana.
Radičević, Branko - PESME
Veselo im oko i oruže — Kud su nagli, ljubazivi druže? Eto jezde i zbore o Gojku — Da l' će sa njim po Cvetu devojku, Spremili se, pa od puste želje Pohitali njemu na veselje?
Al' ne dade moma laka, Stupi nazad tri koraka. 29. Jer odozgo od fenjera Pravo na nji pala zraka, I devojku to natera Da potraži malo mraka, Jer i mogu videt ljudi, A ljudi su čudne ćudi. 30.
33. Kad su bili mimo dvora Deno junak naš boravi, Tad on reče da tu gori, Ne znam, nešto zaboravi, Pa devojku još ponudi, Da se gore s njim potrudi. 34.
Pored ovi putnik lazi — Odozgore pade cvet, Gore glednu on da spazi, Otkale taj cvetni splet. I devojku divna krasa Smotri njegov onde zor, Reči ču on slatka glasa: „Odi, mili, odi gor.
“ Tako pita devojku Mileta, A junaku odgovara Cveta — Cveta, pobre, jeste ime njeno, Još je moma junačko koleno, Jer da beše lošega
prati, A u knjizi ovako me brati: „Bogom brate, knjigu poslušajde, Pa meneka na vesele ajde, Ja isprosi divotu devojku: Da si meni dever uz devojku. Pitaš, čiju, brale, — to ne pitaj, Sedlaj konja, na vesele itaj.
me brati: „Bogom brate, knjigu poslušajde, Pa meneka na vesele ajde, Ja isprosi divotu devojku: Da si meni dever uz devojku. Pitaš, čiju, brale, — to ne pitaj, Sedlaj konja, na vesele itaj.
Tako muca ja u slatki muka. A devojku posu rumen svu, Pa od mene uze ljubičicu nježnu U drkćuću onu ruku snežnu. 11 „Vala, vala“, ona meni reče: Prva
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— I još pitaš, pitaš? Ubiću te, bre, ubiću, nikakav sine! — I diže pesnicu. — Zar ja to da dočekam, da mi devojku, venčanu, natrag odvedu?... I to ja, ja?!... Govori, kazuj! — I uhvati ga besno za prsa, te ga poče da drmusa, gnjavi.
I da joj, valjda, pokaže kako je voli, on, kad kolo povede, ne pušta ni jednu devojku do sebe, već uzme mene, njenog rođaka... kao da sam ja nešto ona!
I zaista stari osvetlaše obraz. Majka tečina s Mojom babom i još nekoliko njih starica zapevaše: Adži-Gajka devojku udava.
ali kažu, da su mu obe žene umrle, i zato, kad je hteo i sada treći put da se ženi, nisu mu otuda, iz komšiluka, dali devojku, već mu nudili ili udovicu ili koju sluškinju bogatašku...
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad budu već daleko od grada, carica se probudi, i oseti odmah šta je, pa skoči iz sobe i stane vikati na onu devojku što grad poleva: — Tamo ona ovakvica n onakvica! ti me toliko godina služi verno, a sad me izneveri.
Kad bude oko ponoći, ali eto ti devet paunica, osam padnu na jabuku, a deveta njemu u krevet, pa se pretvori u devojku. Onda baba polagano uzme devojčinu pletenicu, koja je visila niz krevet, pa je odseče, a devojka odmah đipi s kreveta,
Otac ga stane odvraćati i govoriti mu da se mahne toga, nego će mu on naći drugu devojku koju god hoće u svemu carstvu.
po svetu, dođe jedanput na jedno jezero, i onde nađe jedne velike i bogate dvore, i u njima jednu babu, caricu, i jednu devojku, babinu kćer, pa zapita babu: — Zaboga, bako, eda li ti što znaš za devet zlatnih paunica?
Naskoro potom dođe u carevinu cara Petra car Tatarin pa počne raspitivati za cara i carevu devojku. No svuda mu na to pitanje odgovore da je kći cara Petra umrla, a car Petar otišao do Sunca da ga to i to zapita.
Otpušten osuđenik dugo je po svetu tamo amo odao i raspitivao za devojku, ali mu nigde nitko ne znađaše kazati. Devet svetova prođe, i kad već beše na kraju devetog sveta naiđe na jednu
Ali se ovaj zatim brzo probudi iz sna. Doseti se ko mu je devojku odneo, pa poleti za njima u poteru što je brže mogao. Brat zmajev što bijaše vešt zidar opazi kako mu brata zmaj
Pomrkne sunce i uvati se tama, reko bi da je ponoć. U tom mraku satre glavama kulu u mlevo, uzme devojku pod krila i digne se u oblake.
Ali onaj od braće zmajeva što bijaše dobar strelac odapne strelu i pogodi zmaja sedmoglava baš u srce, ovaj ispusti devojku ispod krila, te ova stane k zemlji padati, a za njom i zmaj sedmoglavi.
Onaj od zmajeva što bijaše vešt u vatanju pritrči i privati devojku na ruke lako, a sedmoglava zmaja dočekaše ona druga braća i pokidaše mu svi sedam glava pre nego što je na zemlju pao.
Zmajevi se obraduju što takovu lepu devojku dobiše, pa se stanu između sebe prepirati čija će sad da bude devojka. Čovek se umeša u njihovu prepirku i rekne: —
Čovek se umeša u njihovu prepirku i rekne: — Braćo, devojka je moja! Vi znate da ja devojku moram njenom ocu caru Petru odneti, da mi se smrt oprosti i da mogu slobodno živeti ko i drugi ljudi.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Ne gledaš našu sirotinju. SOFIJA: Čuješ, Makso, ti imaš dece; moramo živiti s ljudma. Da kako misliš devojku udati? MAKSIM: S balovima da ju udam!
LEPOSAVA: E, mene se to ništa ne tiče. MAKSIM: Jošt bi bolje taj Perkić pogodio, da je odredio ti sto dukata za devojku, koja je najbolja, te bi se bar udala. KUM: Devojka ne bi mogla nijedna dobiti nagradu. NIKOLA: Zašto?
VUČKO: Lepo, lepo. (Odlazi.) STANIJA: Dobro se momče vidi. LjUBA: Dobro vraga. Ne mogu da nađem kakvu devojku, pak bi ga oterala. Nema ko ni da me očešlja. STANIJA: Ama, kjerko, baš ti ružno stoji ta kosa.
NEŠA: Ama što je? STANIJA: Dojdo u rod, da vidim decu, šta najdo? Devojku sas košnicu na glavi, kako vata momče za ruku, i unuče s bradom i pogano. NEŠA: E, što ćeš, takav je sad svet.
STANIJA: Što kriješ, te ne govoriš? Ne l’ sam reče, kad pođe: ja sam vaš sluga. O lep sluga, da se razgovara sas devojku na uvo, da ne čuje majka. LjUBA: E majka, to nije sluga, nego tako je običaj postao.
LjUBA: Zar je sramota udavati se? STANIJA: Ama to ne ide tako. LjUBA: Da kako? STANIJA: Majka treba da obegeniše devojku. LjUBA: A kad nema majku? STANIJA: Rodbina. LjUBA: A momak? STANIJA. On je kazao majki, ili rodu, koja mu se dopada.
LjUBA: Kanda će oni s njim živiti. STANIJA: E, moja kjerko, stariji su pametniji, pa znadu šta je za devojku; a ona je mlada, luda. LjUBA: Ali ako se rodbini momak dopadne, a njojzi ne?
da vidiš kako se tu pravi kur. STANIJA: Šta je to? LjUBA: Kad se momak u devojku zaljubi, pa joj kazuje kako je miluje, i ona njemu odgovara. STANIJA: Pa to slušaju ljudi?
STANIJA: Lele, majko, kako se iskvari svet! Ona je zemlja nesrećna, gde se ne uči kako treba momak da miluje devojku, i devojka momka. Ama to se stide činiti u kući pred majkom, pred starijima, a ovi rade to pred tolikim ljudma.
STANIJA: Kako bi devojka isprošena išla po sokaku? LjUBA: Pa to je ništa. STANIJA: Kuku, ništa? Devojku isprošenu da gleda svet. Imaš li ti pamet, kjerko? LjUBA: To je izišlo iz običaja.
STANIJA: E, vidis, drugojace ne može, nego da bojadišeš ruke. LjUBA: Ćuti, majka, boga ti; što diraš devojku, kad ti nije ništa kriva. Nemoj se srditi, Pijada, moja je majka od starog sveta. PIJADA: E, zasto bi se srdila.
Ko ne ume govoriti, prevrće svoju kesu i dukati najumilnije glasove daju. Devojku nakit udaje. I kad se mudrice s najvećom vatrom o čemu prepiru, bogatica se zadovoljno za ćemer vata, u sebi govoreći:
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SULTANA: Ti vidiš, sram te budi! Misliš ne primječavam ja zašto je u zaštištenije primaš... Taki da mi drugu devojku nađeš, a ovu marš iz kuće! TRIFIĆ: Kako je tvoja volja. SULTANA (krivi se): Kako je tvoja volja, kako je tvoja volja!
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Und kurz und gut: ja sam preduzeo sebi samo devojku uzeti, a ona je udovica. JELICA: To je lepo, no ja opet ne bi propustila takvu partiju.
Odkud nju đavo ovamo donese? MITA: A znam ja. ALEKSA: Ej, ubio je bog, sad će mi sav posao pokvariti. Vidiš li ovu devojku; tako sam je rečma doveo, te se zaljubila u mene kao mače. Nego, sad laži, ako misliš štogod.
MARKO: Bre, mani se Pariza, već kako ti zna ovo mesto, kanda je odrastao kod nas. Pa onda, i onu devojku... Hm! Hm? Meni je začudo.
Hm! Gust nije rđav, i gospodin baron naučeni su na ovakova pojavlenija. Znate li, gospodin baron, onu devojku u Ameriki? Na silu oće da je s baronom Golićem venčana, i plače što neće da je prizna za suprugu.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Završavam penjanje i vidim na vratima devojku koja drži ispred sebe lampu obema rukama. Lice i oči su tako osvetljeni da se ne zna da li je uplašena, ili se smeje
— Šta vi niste nikad videli? Ili bolje, znam. Hteli ste da kažete, je l̓ te: „Tako lepu devojku!“ — Čini mi se da ste pogodili. U svakom slučaju ni vaše ostrvo nije manje lepo od vas. — O, ono je i uistinu lepo.
— Ako mi dozvolite, ja bih ovde, a vi izvolite u čelo. Inače ću se osećati kao tuđin. Imam devojku prekoputa sebe i dva mladića.
— O, sve mi je to bilo dosadno. Čak nisam ni pokušao da ubeđujem. Čim sam došao majka mi je našla devojku, i odmah su rekli svima da sam veren. Oni su se uplašili da neće imati ko da nastavi ovaj zanat. Kao da je to zanat!
Ne volite svoje selo? — O, mogao sam uvek doći docnije. Ovako ne volim ni njega, ni ikoga; ni majku koja je tražila devojku, ni oca, ni brata, ni decu. Mislim da ne volim nikoga. Oni su me svi uništili. Naročito me je otac uništio.
Pet minuta svršavaju takođe. Treba da se dignem. Tada odjednom vidim devojku kako prilazi. Ona gleda na sve strane; dajem joj znak. — Mogli ste da dođete? — Strašno sam se bojala.
Učini mi se da jedan deo te sreće, kao noćne tišine. mora preći i na nju. Voleo sam sa ushićenjem tu devojku koja je trpela u životu, koja još trpi i koja je došla da to kaže. Zaboravio sam zašto sam je zvao da dođe.
Posle će biti, star, star. — Kao ti, recimo! — reče onaj nasmejavši se. — Kao ja. I kad bude video devojku neće imati snage čak ni da je poželi. Jest kao ja.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
ADVOKAT: Verujte ne, čak kad bih tu devojku i voleo, jer sam uveren da bi ona uvek sumnjala u čistotu mojih pobuda. DANICA (u razgovoru zavukla je slučajno ruku u
AGATON: I ona je član društva! SARKA (krsti se): Budi-bog-s-nama! VIDA: Pa je l' mi sad ovu devojku treba da smatramo kao svoju rođaku? SIMKA: Iju, zar vanbračno dete pa rod?! PROKA: Ona je sramota za našu familiju.
AGATON: Što kaže Sarka, deveta rupa. MIĆA: E, pa onda, ja bih mogao da uzmem ovu devojku za ženu? SIMKA: Iju, zar ovu vanbračnu? MIĆA: Pa kad bi se udala, ona bi bila bračna.
AGATON: Ja? Šta mogu ja da ti pomognem? MIĆA: Kad bi hteli, vi bi mogli da obrlatite devojku. SIMKA: Eto ti sad, otkud Agaton da obrlati devojku?
MIĆA: Kad bi hteli, vi bi mogli da obrlatite devojku. SIMKA: Eto ti sad, otkud Agaton da obrlati devojku? Ko je to tebi, boga ti, prijatelj-Mićo, rekao da je Agaton kadar da obrlati devojku?
Ko je to tebi, boga ti, prijatelj-Mićo, rekao da je Agaton kadar da obrlati devojku? AGATON: Prvo i prvo, dragi moj mladiću, ja tu devojku prezirem, jer smo takvu rezoluciju doneli; i ja ne želim s tom
AGATON: Prvo i prvo, dragi moj mladiću, ja tu devojku prezirem, jer smo takvu rezoluciju doneli; i ja ne želim s tom devojkom ni da se sretnem, a kamoli da razgovaram.
” i čovek da'ne dušom. Eto, tako sam ja obrlaćavao, ali ne mogu tako nju, ovu devojku. Ne tek da je kaznim što je pljunula ili što je prekovremeno držala otvoren dućan.
Ne bih hteo da ona pomisli još... AGATON: Dobro, neka tako bude! Idi, Simka, zovi devojku. Reci joj da dođe ovamo, al' nemoj joj o toj stvari ništa govoriti; to ću već ja. SIMKA (ode).
) Ja ostajem ovde zato, vidiš, zato što je taj advokat, što je isprosio ovu vanbračnu devojku, pa on, vidiš, on je moj vanbračni sin. (Jedan opšti uzvik iznenađenja i zaprepašćenja.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
zamisli sebe obučena u najfinije odelo, stade zamišljati neke naročite manire, za koje držaše da mogu jako uticati na devojku. I odjednom, usred tih sanjarija, on se trže. »Šta je ovo... šta ovo ja mislim i činim ? Zar to ja činim od istine...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Za ran’, Pavle, za ran’, mili brale! Za rana mi snau prstenujete. Kada budeš u taštine dvore, Kad izvedu lepotu devojku, Ne gledaj joj vence ni oboce, Ne gledaj joj šarene zubune, Nit’ joj gledaj vezene rukave; Zubune su terzije
“ 57. Opremajte se, Pomoravljani, Pomoravljani, Podunavljani, Po lepu momu devojku. Za ran’, kume, za ran’, stari svate; Moli vam se ženikova majka, Za rana joj snau dovedite, Da donese sunca u
trudni konji, Trudni konji, vojno le! i umorni. — Što su trudni, vojno le! i umorni? — Jezdili su, vojno de! po devojku. — Jel’ kolika, vojno le! ta devojka? — Milom kumu, vojno le! do ramena, Starom svatu, vojno le!
Te izvadi iz džepova strelicu, Da ustrelim kod jelena košutu; Ne pogodi kod jelena košutu, Već ustreli pod prstenom devojku.
“ Progovara lijepa djevojka: “Niti boluj, nit’ umiri za me; Skini fermen, pa lezi uza me!“ 181. Bogdan ljubi devojku, Jelo le, Jelo, dobra devojko! Oj Jelo!
Kupi svate Išerlija Jova, Kupi svate, povede devojku. Kad su bili na to sinje more, Al’ besedi Bogdanova seja: “Mili kume i ručni devere, Odreš’te mi svilene paćele —
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Krenuću u oblak, usijan ko sač, da nabodem zmaja na drveni mač! Doneću iz oblaka, u senku i penu, devojku drvenim mačem osvojenu! Nošen jaucima, kuknjavom i plačem, u požare letim sa drvenim mačem!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Međutim, moj prijatelj Ranko Mladenović, Piroćanac, šaljivčina, uzeo je onda da tu devojku izvodi u društva. Predstavljao bi je glasno, po restoranima, tako da je bilo uvek mnogo smeha. Veli, dobra familija.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
»Eto, dođe i to vreme, — govorio je sam u sebi, — i ko bi se tome nadao!... Video devojku, dopala mu se i — drž' za ruku... O, časni ga ubio!...
I eto, takva se duša našla, i samo kratko vreme ima da prođe, pa da on onu lepu i dobru devojku nazove svojom ženom... »Bože moj, ta to će biti život!...
Sećali su ga se — kad su ga videli. I on i Đokić namerni su da se žene na jesen. Obojica su bacili oko na devojku Mirčićevu, iz imućne i zadružne kuće.
Ista ta baba Soka ode čak u treći srez našeg okruga, nađe tamo dobru devojku, koju je prosio jedan vojni kapetan I klase, no otac htede je dati za trgovca.
Op je do duše udovac, dve su mu žene umrle a ostavile mu četvoro sitne dečice, pa je rad čovek da uzme sirotu devojku koja će mu biti dobar drug, a deci dobra majka. On nije bogzna kakvog imanja, no nije baš ni siromah.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
A eto ti sad, uselio ti se u kuću mlad čovek, a imaš devojku u kući, pa sad trljaj glavu! DANICA: Svejedno, da nije on, uselio bi se drugi.
Eto, kažite sami! JEVREM: Gle sad! Na šta pa ona računa! Pa zar, bre, dajem pare, pa dajem nameštaj, pa dajem devojku; pa sad još i celu familiju da mu dam? MARINA: Ne kažem to, prijatelju, al' ovde je reč o iskrenosti.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Produžavajući i dalje terevenke Kavarola pod starost, pošto udao kćeri, na sramotu svih, ponovo se oženio. Uzeo devojku. I kao u neki inat, kao da se prvi put ženi, tako veliku i sjajnu svadbu pravio.
da on to čini sve zbog maćehe joj, što nije u redu da on sa ženom izlazi a kod kuće ostavljaju samu i toliko već veliku devojku.
Naročito od mladih žena, skoro udatih; nije se moglo opstati. One su prve bile svučene, prve gotove. Svaku devojku su jurile, zadirkivale.
— odjeknu S drugoga kraja od one raskalašne snaške, i videlo se kako besno baca pogled na istu onu crnomanjastu devojku, koja je kupajući se pevala i bacala tas. Besno grleći, dirala je: — Mitu, Mitu ovoj puštajte!
ne običnu pesmu, već pesmu njihove kuće, koja se uvek pevala kada se ko od njih udavao i ženio: Hadži Gajka, hadži Gajka devojku udava, Em je dava, em je dava, em je ne udava!
Hadži Gajka, hadži Gajka devojku udava, Em je dava, em je dava, em je ne udava! Baci im dinar i viknu dole ka kujni: — Žene, rakiju za čalgidžije!
Bašta poče da joj se nija, noć sve lepša, određenija, kao i ona svirka, pesma: — Hadži Gajka, mori, hadži Gajka devojku udava, Em je dava, mori, em je dava, em je ne udava!
| kapiju grunuše izmešani i mladoženjini i Sofkini svirači i čočeci sa svirkom i pesmom: Hadži Gajka, more, hadži Gajka devojku udava. Mati joj poslednja dotrča, poče da je ljubi i jeca: — Sofke, Sofkice!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
i vodeničare; Na njima je divno odijelo: Sve u čosi a goli trbusi, Dva pešaka, treći konja nema; Kad odoše svati po devojku, Za gotovu sovru zasedoše: Što god treba, to na sovri nema! B) DEČJA 1.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad bude oko ponoći, ali eto ti devet paunica, osam padnu na jabuku, a deveta njemu u krevet pa se pretvori u devojku. Onda baba polagano uzme devojčinu pletenicu, koja je visila niz krevet, pa je oseče, a devojka odmah đipi s kreveta,
Otac ga stane odvraćati i govoriti mu da se mahne toga, nego će mu on naći drugu devojku koju god hoće u svome carstvu.
dođe jedan put na jedno jezero, i onde nađe jedne velike i bogate dvo- | re, i u njima jednu babu, caricu, i jednu devojku babinu kćer, pa zapita babu: „Za Boga, bako! eda li ti što znaš za devet zlatnih paunica?
ona tvoja zmijica što si me rodila pa sam od tebe u travu pobegla; sad sam, majko, došla k tebi da mi prosiš u cara devojku te da me ženiš.
iznajpre kad vidi svoj porod, ali se odmah zabrine kako bi smela ona za zmiju i u svojoj sirotinji prositi u cara devojku!
Sad pošto je prošlo dvadeset godina, zmija dođe k meni i posla me k tebi da prosim u tebe za nju devojku.” Car se na to nasmeja pa joj reče: „Daću ja za tvoga sina devojku, ako načini ćupriju od moga dvora do svoga od
” Car se na to nasmeja pa joj reče: „Daću ja za tvoga sina devojku, ako načini ćupriju od moga dvora do svoga od bisera i dragoga kamenja.
Kad mati kaže zmiji šta joj je car rekao, onda joj ova opet rekne: „Idi mati sad da vidiš hoće li mi car dati devojku, pak šta ti god odgovori, kad se vratiš, opet se ne osvrći do naše kuće.
” Mati se opet podigne, i kad iziđe pred cara, zapita ga, eda li će joj sad za sina dati devojku, a car joj odgovori: „Ako tvoj sin načini dvore bolje od mojih, daću mu devojku.
ga, eda li će joj sad za sina dati devojku, a car joj odgovori: „Ako tvoj sin načini dvore bolje od mojih, daću mu devojku.
Kad mati kaže zmiji šta je car rekao, onda joj zmija opet rekne: „Idi mati da vidiš hoće li mi car sad dati devojku pa šta car rekao da rekao, kad od njega po- | đeš ne osvrći se do naše kuće.
” Kad mati dođe pred cara ona mu kaže da su u njena sina dvori bolji od carevih i zapita ga hoće li joj već dati devojku, a car joj odgovori: „Ako tvoj sin uzima u svome dvoru svašta bolje nego što je u mome, daću mu devojku.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
(Vraća se Cmilja, podupirući Anđelka) ANĐELKO: Reko sam ti da od tog nema ništa! CMILjA: Najlakše je upropastiti devojku! Eno ti ga tamo, u ćošku! ANĐELKO: Vidim i sam! (Anđelko prilazi Isledniku, oprezno seda za sto.
Stanković, Borisav - JOVČA
Svira se svadbena pesma, kad prosioci, novi prijatelji, idu da prstenuju devojku. Urnebes, svirka, topot, podvriskivanje, tufeci sve bliže.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ovi dobri blagodetelj mlogo bi mi puta s roditeljskom milošću govorio: „Bába će tebi prekrasnu devojku isprositi, pak kad te vidim u mojoj kući oženjena, onda neću žaliti više što mi bog nije nijedno muško dete u životu
Ćosić, Dobrica - KORENI
da sada treba da pokaže šta zna i koliko vredi, i da treba odmah da se oženi; on će mu sa svojim prijateljima naći devojku koja njemu priliči.
Aćim se ne bi dvoumio da li da napiše testament. Trebalo je da je pre pet, pre deset godina istera i drugom se oženi. Devojku je mogao da uzme. Može i sada. Već bi imao veliku decu.
A ona ga upitala da li se otreznio; tad je skočio iz kreveta i, u jezi, grčevito i divljački, obema šakama ščepao devojku za dojke.
Više nije hteo devojku. Staroj podvodačici u šalvarama kod koje je za skupe pare iznajmio sobicu nije rekao ime. Tražio je da mu dovede
Ozdravićeš sigurno. Adam će da nam poraste. Biće lep na tebe. Kad ga budemo ženili, ti ćeš devojku da mu biraš. Ona odmahuje glavom. — Još ti mene ne znaš — dušnik mu se zaveza u čvor. Neko ga tupim kolje.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
To izazva najpre čuđenje, pa zavist, a onda se za devojku, sam od sebe, prilepi naziv Zlatoprsta. Žene bogataša i moćnika otimale su se o čudesni vez i čipke.
»Šta li je ovo?« — zaprepasti se ugledavši u mreži devojku srebrne kose. Kao odsjaj meseca na vodi blistalo joj je lice, a oko tela. širio se nežni, sedefasti sjaj.
— odmahuje princ rukom. Ni ova! Koliko je samo princeza prošlo kroj princa, pa ništa! — Možda princ traži devojku sa Meseca? A možda za princa nema princeze? — pronese se glas po 3emlji Bisernih Čaplji.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Ajd' ulazi unutra. I komandant uvede seljanku u štab. — Govori, snajo. — Ete, imam unuku, gospodine, devojku. — Nek' je živa. Pa? — Pa je nešto slaba. Recimo strunila se ja li šta. — Pa onda?
što sam ikad mogao zamisliti, opuštenih ruku, visoko uzdignute divne i gorde glave, otkrivena, sasvim otkrivena lica, devojku, bulu, ženu, anđela.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Eto, u takvu se devojku zagledao Đurica Dražović; ali to beše velika tajna, koju on skrivaše i od sebe sama. Stanka ne znađaše ništa o tome, a
Zlikovac! krvnik!... a čekam da me ona zavoli... o koju se otimaju toliki momci... da upropastim ’naku devojku!«... To behu teške muke, ali, srećom, one zavise od misli čovečje, a misao se čovekova menja svakoga časa, kao što se
— Ćuti, ženo, da od Boga nađeš; kakvo dete! Ono je Bog stvorio da bude muško, pa ga anateme pretvorile u devojku. — Ne pominji zlo, molim te, — reče ona krsteći se. — Dobro te njoj nisi ništa govorila.
— Ako danas ili sutra, počem, dođe Pero — prekide je Đurica — kazaćeš mu da mi čuva devojku, da se glavom ne šali... od vlasti nek je krije, dok se god može... A ja ću već gledati da se jo danas nađem sa njim.
— Znaju, bane, svaki tvoj korak po selu, ali im to zasad ne momaže, jer znaju da te selo čuva. A hoće li selo čuvati devojku, koja je odbegla za hajduka? Đurica se namršti, jer ne nađe odgovora na to pitanje.
Naposletku vlast doznade za ceo događaj sa Stankom, pa, ne uzimajući još stvar ozbiljno, posla kmetu naredbu, da devojku »odmah stražarno sprovede« sreskome mestu. Kmet naročito sačeka vreme, kad je i Đurica kod kuće, pa ode k nemu sam.
Samo znam da sam propao, propao sasvim. — Pa što onda veza onaku devojku za sebe, te i nju upropasti, bolan brajko ? — To ne znam, popo, sreće mi. Kako se to desi, ni sam ne znam.
— reče on, ugledavši krv na desnoj strani grudi. — Jadnica, sumnjam da će preboleti... Što ubi ovu devojku, nesrećniče ! — obrte se on Đurici. A Đurica gleda namršteno, prezrivo, u nepomičnu paćenicu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad je ujutru svanulo, uđe u baštu jedna vrlo lepa devojka i počne da bere cveće. Petar je gledao u devojku, a kad je ova pored njega prošla, on onda skine kapu da ga vidi kad se natrag vrati.
Sa one strane uz brazdu bilo je tako lepog cveća da se Petar začudio, pa zapita devojku: — Kakva je to zemlja gde ne može trava da raste? Devojka mu odgovori: — To je žalosno polje.
Petar ne posluša devojku, nego joj reče: — Neću ja brazdu prekoračiti, — pa pruži ruku da uzabere cvet, no u koji mah da uhvati za cvet, a
Kad bude oko ponoći ali eto ti devet paunica, osam padnu na jabuku, a deveta njemu u krevet, pa se pretvori u devojku. Onda baba polagano uzme devojčinu pletenicu, koja je visila niz krevet, pa je oseče, a devojka odmah đipi s kreveta,
Otac ga stane odvraćati i govoriti mu da se mahne toga, nego će mu on naći drugu devojku koju god xoće u svemu carstvu.
po svetu, dođe jedanput na jedno jezero, i onde nađe jedne velike i bogate dvore i u njima jednu babu, caricu, i jednu devojku, babinu kćep, pa zapita babu: — Zaboga, bako, eda li ti što znaš za devet zlatnih paynica?
A oni joj odgovore: — Ko će dati za zmiju devojku, koja li će devojka poći za zmiju? — E, — odgovori im zmija — vi ne gledajte od carskoga ili gospodskog roda, nego
On onda nađe sam jednu sirotu i pošlje oca da mu je prosi. Otac otide i devojku zaprosi, a ona onako u sirotinji pođe rado i veselo.
On iziđe iza sela, i kad dođe na ono isto mesto gde je pre onu devojku našao, ona iziđe opet preda nj pa mu reče: — Opet si, brate, neveseo i plačan.
I tako opet nagovori cara te dozove momče i reče mu: — Sad još da mi dovedeš carsku devojku iz drugoga carstva iz toga i toga grada. Ako mi je ne dovedeš, tebi nema glave.
Momče, kad to čuje, otide materi svojoj i kaže joj šta je car zapovedio, a ona mu reče: — Idi, sinko, traži opet onu devojku, ne bi li bog dao da te opet izbavi. On otide iza sela i nađe devojku, pa joj pripovedi šta mu je opet zapoveđeno.
On otide iza sela i nađe devojku, pa joj pripovedi šta mu je opet zapoveđeno. Devojka, kad ga sasluša, reče mu: — Idi išti u cara galiju, i u njoj da
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Verovatno su mislile da patim zbog odlaska od kuće i nisu htele da mi smetaju. Onda sam ugledao jednu mladu devojku, nešto mlađu od mene. Ponašala se kao da pomaže ženama, ali sam uskoro otkrio da ona ima drugu misiju.
Gavra je malo znao, rezonovao sam, ali to što je znao bilo mu je dovoljno a i dobro ga je znao. Znao je da voli devojku kojom će se oženiti i znao je da će njegov život teći istim kolosekom kao i životi njegovih predaka.
- Toje divlja Rumunka – uskliknula je moja majka - ona igra kao vila, ali mrzi svoj posao vodonoše. Nikad takvu devojku nećeš naći u Berlinu. Nemci ne trpe svet koji sa ljubavlju ne pristupa svojim svakodnevnim dužnostima.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Sramotiće te gospodar da si se odocnila... Oboje se ćutke povrate na široki put. Devojku njegov muški glas i slobodno kretanje razblaži i gane. Dođe joj da što povjerljivo reče, no nema riječi da se izrazi.
Lazo ih posmatra i čudi se što se ne razvesele, a sva je prilika za to. Spasoje ispod oka gleda devojku i nikako da mu oko na njenu licu opočine. Gleda je bolje, i lijepo mu se čini da je uvela i blijeda u licu.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
proneo širokim putevima srpske dijaspore – mirno možemo zvati na svome jeziku albanskom rečju Kosovar, i kosovsku devojku Kosovarkom? Nije meni, razume se, ovaj ponovljivi slučaj teško pao tek zato što sam starinom i rođenjem zaista Kosovac.
izreka upotrebljava, smisao se bira prema prilici: čas pretežu jedne čas druge osobine kamenog mosta koje se prenose na devojku. Prenosni, metaforički smisao je otvoren: nije dat, nego se u stalnoj upotrebi, tako reći, iscrpljuje.
Kao da se skida sloj po sloj, od docnijeg ka ranijem. Siže je jednostavan. Milić bezuspešno traži devojku, sve dok nije čuo za Vidovu kćer Ljeposavu. Po nju dolazi bez prosidbe i najave.
Milića, nasuprot, sahranjuju „kuda jarko smiruje se sunce“, a majka za njim nariče „kada bude na zahodu sunce“. On je i devojku tražio idući stalno „od istoka pake do zapada“: sunčevom putanjom.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Ali ovaj moj ne ume. Sve: ovo ne ide, naškodiće ugledu partije; ono ne ide, povikaće opozicija. I sve tako. A devojku, eto, nismo platili već tri meseca, pa kiriju nismo platili za prošli mesec, a gde su još one sitne podužice; te
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Pred sam polazak uzeo je još jednu ženu: našao se junak Arnautin i poklonio devojku jednom takom čoveku kojega vuče srce na istok, za svojom verom, kako se odmah objašnjavalo...
Bilo mu je vrlo dobro. Ali u selu bio neki bogat Anadolac i imao svega jednu kćer. Nije devojku, no da prosti Bog i obraz — pravu hatkinju.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
FEMA: Ako svaki dan dvadeset redi ne čujem od tebe ovu reč, nisi moja kći. Neću ja nepotkovanu kravu da imam, nego devojku od mode. POZORIJE 5. ANČA, PREĐAŠNjE ANČA: Majstorice! FEMA: Kakva je ovo svinjaruša!
Zajsta, veliku mi čest i praviš! Samo sam došao da uzmem onu devojku, pak onda kad zapitam za tebe, možeš se pofaliti. FEMA: Sižer, tužer, ti ćeš moju devojku uzeti?
FEMA: Sižer, tužer, ti ćeš moju devojku uzeti? MITAR: Nego šta, da je načiniš takvom kao što si ti? FEMA: Kakva sam, takva sam, za sebe sam, i ona je moja,
SARA: To je veliko grubijanstvo! FEMA: Došao da mi vodi devojku; na čast mu, nije ni ona bolja od njega. O, moj dragi! Lako ću ja bez vas živiti, ali kako ćete vi bez mene?
Krakov, Stanislav - KRILA
Vojnici su govorili da svi bludnici ginu od kuršuma. Mija je već pio rakije. Pomilovao je devojku, ne po kosi, — bila je puna zemlje, — nego po bedrima.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Za kralja mi kažu da ga ne mogu videti pošto je bolestan i spava. Ja slikam uplašenu devojku, konja i stepenice kraljevih soba u pozadini.
Učesnici su zadivljeni tolikim poklonima: mladoženja, koji je od oca već otkupio devojku za šest boca džina, evo i nevesti pravi dar školjkicama, za više od pedeset franaka.
Velike diskusije. Igre koje traju po pola sata i u kojima onaj što vodi svoju damu, devojku ili mladića, vodi je, držeći ruku na mestu koje bismo mi smatrali nepristojnim.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
“ SELjAK: Jeste, Stanoje, baš to sam video; divnu devojku vuku Turci mahniti, a ona, dršćući, u hodu zastane, pogleda natrag, poklecujući, sirota!...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
kada se sutra nađemo na položaju odakle treba narogušeno da posmatramo okolni svet, sutra ćemo, eto, baš ovu istu devojku proglasiti za bludnicu, i utrapićemo joj sramni žig, u vidu neke knjižice...
Između ova tri stanja, čini mi se, nema granice. Eto takav sam ja! Da sam naišao na neku ženu ili devojku za koju me ne vezuje časna reč, sve bi se odigralo po vašoj želji.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
” Kad je čulo Sablja-momče Ove reči od devojke, Ne uzmoglo reč izreći, Već uzelo rukom ruku, Na devojku pogledalo Pa na sunce sedajuće, Glavom malo zamahalo I na smrtne s’ muke dalo.
golobrado, Lice mu se zažarilo Kao nebo na zahodu Kad se jarko sunce smiri, A kad reči kraju došle, Pogledalo na devojku Kao jagnje na klaoca.
divnu odeću; dodu — devojku; lepšin — lepojka ili lepša jest lepa devojka, a lepojčin i lepšin jest to što i devojčin; miljavost — milina,
Nastasijević, Momčilo - PESME
XII Nisko i niže, Boga dnom, naličje gde izvrne se u lik. Starog modrokrvi naruči starac vina i devojku. O, trikrat suva bi listala grana, trikrat bi oko trulog panja namotalo leta, koliko vinu i njoj.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Pre su prvo kod babe a njemu samo krišom. Sada, čak i formalno su dolazili, nudili: »Pratio me taj i taj, tu i tu devojku, ako hoćeš, odmah, toliko i toliko nosi«.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
S druge strane, b. se često identifikuje s čovekom. U spomenutoj priči »Sunčareva majka« (Vuk, № 66) b. se pretvori u devojku sa zlatnom kosom. Ima dva dana u godini koja su posvećena b.: to je Sveti Makivej (1. avgust st.
Ako takvom d., veruje se u Debru, dodirne krišom momak devojku, zaljubiće se ona u njega, i obratno (Brastvo, 8, 50). Devojka treba da nađe d.
i 3, 75, 222). Gospodar preti konju da će mu, ako donese rđavu devojku, načiniti jasle jadikove (a ako devojka bude dobra, načiniće mu jasle javorove, Vuk, Pjesme, 1, 23).
u odnosima između momka i devojke, pri prosidbi i svadbi. Momak se, od milošte, baca na devojku jabukama (n. pesma, BV, 10, 1895, 77; upor. još starogrčku poslovicu Dіog. 6, 63; μήλω βάλλειν ‹= bacanje jabukom› i E.
J. (drvo) ne može da rodi zato što je na »vilovitom« mestu (SEZ, 41, 1927, 313); »gorka i otrovna« j. pomaže deliju devojku zato što je prema njoj bila pažljiva (SEZ, 41, 1927, 180). Zlatne j.
Upotrebljava se kao Lіebeѕzauber ‹= ljubavna vradžbina). Od jagoda sa dva ili četiri lista načini se venčić, i koju devojku momak kroz taj venčić pogleda, mora da ga zavoli (požarevački okrug, Karadžić, 3, 1901, 91).
(npr. Vuk, Pjesme, 2, 5, 2; BV, 10, 1895, 92; 362), I što se ponekad j., kao simpatetično drvo, sadi i neguje uz devojku (BV, 11, 1896, 373), koliko iz činjenice da se ona sadi pored grobova (narodna pesma, BV, 10, 217).
S druge strane, opet u okolini Niša, priča se kako je kupina zadržala devojku koja je bežala ispred nekog momka, i tako je devojka postala njegovom žrtvom (Sofrić, 1. s.
, probuši ga novim vretenom, namaže maslom i medom i nosi na pupku tri dana i tri noći; koju devojku posle pogleda kroz tu rupicu, ona će ga odmah zavoleti (Karadžić, 1, 1899, 122).
i kaže: »Povezača nanošena, devojka naprošena, a livada nekošena: povezaču ponesoše, livadu pokosiše, i devojku zaprosiše«. Cvetove što sa t. opadnu pokupi u povezaču i nosi uza se (Begović, 222). Prema grančici t.
gore ѕ. v. bostan). U narodnoj pesmi (u ljubavnom vračanju) devojka se baca na momka (Vuk, Pjesme, 1, 638) i momak na devojku (ibіd., 646) dunjom i jabukom.
Junak je u pesmi moli: »Kupinice, sestrice, Uvati mi devojku!« (SEZ, 70, 1958, 629). Pomoću nje se vrača protiv bolesti žabine na bravčetu, a basma protiv »poganice« (probadi)
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ariljski Hristos takođe je lep, ali je bucmast i ženolik. Da nije onoga orlovskog nosa, brade i brkova, ličio bi na devojku. Iz toga bih mogao zaključiti da je Prohor video Hristov lik u ariljskoj crkvi, ali je od njega uzeo samo neznatno.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Kada dođe momak i javi da nas zoveš, mi smo svi bili kod mene. Juče sam mog Asu zaženio i zaprosio mu devojku. I sada tri dana veselje. Eno ostavih gočeve i zurle da sviraju. I kada nam ti javi, jedva dočekasmo.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ne vidim ni devojke. Vi ne znate šta je to ćorav čovek. Ja ne vidim kako treba ovaj svet... Kakav je to ljubavnik koji devojku gleda na staklo!
Veruj mi, bar tamo u velikom svetu, naivnog i z e l e n o g mladića ili devojku skoro je nemogućno naći među Jevrejima... To je tužno.
i sve poricao, od straha da ne razudari glas po varošici, i stigne do obližnjeg sela gde se spremao da zaprosi imućnu devojku. Uzalud. Kosovac se nađe u bolnici, s teškim trovanjem krvi, i s prognozom da će lečenje vrlo dugo trajati.
Brankovu ljubavnu istoriju nije bilo vredno zabeležiti: suviše kratko i jednostavno. Zaljubio se bio u siromašnu devojku koja je pomagala sebe i porodicu radeći fini vez i šav. I devojka je zavolela Branka.
Ali porodica se kao porodica gasila. I kako češće biva kad se porodica zatire, poslednji ostaci muških osobina sunu u devojku, ne mogu u noj ni prirodno ni praktično da se razviju kako treba, usprave se još poslednji put u neki prkosni otpor,
” — Radovan kleči pred sudijom: „Nema leka! Sudite mi što brže, odmah, i na smrt! ja sam najkrivlji, ja sam ubio i onu devojku i onog dečaka ubijte me, što pre, ne mogu da trpim stid i sramotu!
ovaj, ja cipelu ne mogu da krpim, devojku ne mogu da volim, pivo ne mogu da pijem, ako nije mir... Gospojicu ću ja poslušati, ako nešto ustreba kad dođe vaš red
Jedna udovica njegovih godina ustezala se, zbog tuđeg deteta. Harisijades tada ode do Sremskih Karlovaca, i uze mladu devojku, čudnu, koja se zaneseno radovala što će odmah biti majka, imati dete. Posle smrti roditelja ostale su bile dve kćeri.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
« Roksanda ništa ne odgovori, i naš učtivi putnik uzme je pod ruku i pođe dalje. Kad se kakav prost momak u koju devojku zaljubi, on traži svakojako priliku da joj se dopadne, pomaže joj u svakom slučaju i jedva sme izustiti da je miluje.
Ja više ne trpim da se devojke vešaju; dosta se vešaju momcima o rame. Merkur, uvedi u protokol da ja želim ovu devojku spasenu viditi. Ja ću potom potpisati, dok popijem kafu.
u braku živi dok je mužu ili ženi po volji, a kako im se ne svidi, oni se rastave, i na ovaj slučaj muž mora uzeti devojku, a žena mladoženju. Gospoža Migren: »To je zemlja!« »Molim, g.
ona svoja čuvstva izražavala, i za vreme koliko bi se čovek komotno nabeliti mogao, nađe se da je Roman u Jelenu Devojku zaljubljen. — Zaljubljen u nepoznatu devojku?
— Zaljubljen u nepoznatu devojku? Zašto ne, ja poznajem dosta mladića koji kako čuju da devojka ima 30 — 40 hiljada, taki se u nju neviđeno zaljube.
000). Prvodadžija. Pravo! Dakle šta treba tu oklevati? Što će biti jesenas, neka bude večeras. Da darujemo devojku, pak će se viditi; a, prijatelju, šta velite? Otac. Ako bude od boga suđeno, ono će biti.
Mladoženja (prvodadžiji na uvo). Novce, zaboga. Prvodadžija. Gdi je mlada nevesta? Mati doziva devojku i mladoženja je dariva; na koje ona odlazi. Prvodadžija. E, da vidimo sad ima li što devojka? Otac.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
da je moj otac bio jedan od naprednijih ljudi, te užasno mrzeo onaj ostatak varvarskog običaja — davanje miraza uz devojku.
Razume se, kad sam izostao na zakazani sastanak, počeo sam da izbegavam plavu devojku, a kada sam se jedanput ipak odvažio da joj izađem na oči, bilo je dockan. Plavo devojče zaljubilo se u drugoga.
Petrović, Rastko - PESME
! Iz jednog sudara vozova izlazim, Okrvavljen malo evo, kao prvi zorin zrak, I smejem se: na devojku neku, što pogibe. Razgolićenih bokova Tako sjajna kao ptica sred purpurnih sosova, Za malo golemog drhtanja, I
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Da vidimo: mogu li ih ili ne mogu ispuniti? — Tanak i uspravan kao vrbova grana stajao je mladić i gledao u devojku. Plamene i žestoke su mu bile oči, oštra i hitra reč. Ljudi su ga s nežnošću posmatrali. Zlatokosa se trže i zadrhta.
— naredi sebi, a noge mu drhte. — Propašćeš, budalo! Samoga si sebe prevario! — trže se Varalica: zmija se u devojku pretvarala. Zanese ga za tren lepota Zlatokose, na košulju zaboravi i pođe ka izvoru.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
A koj na tebe ruku digne, ja sam ovde! KOŠTANA (počinje pesmu): Hadži Gajka, hadži Gajka Devojku udava... Em je dava, Em je ne udava... MITKA (prekida je): Neću tej stare, tej mrtve, hadžijske pesme! Drugo!
— Zamirisale devojke!... Sin poleteja. Sve što iskaja, sve imaja. Hatovi, puške, sablje, žene... Koju devojku nije pogledaja, samo njojne kose neje zamrsija i usta celivaja.
Šantić, Aleksa - PESME
Ja znam, ti često iz okna Gledaš gde ja, sa svojim Čežnjama, na mesečini, Kao stub jedan stojim. 39 Momak devojku ljubi, No ova drugom je sklona; Taj drugi voli drugu I s ovim venča se ona.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad je to video, Marko se odvojio Od drugova, obukao kaluđersko ruho i seo kraj šarene česme — ne bi li tu zaustavio devojku. I, odista, ne poznavši ga, misleći da je pravi kaluđer, ona ga je zapitala da li su tuda prošli takvi i takvi ljudi.
Izvadimo tri zlatne jabuke, položimo tri zlatna prstena, nek izvedu lepotu devojku, neka bira čiju će jabuku, il' jabuku, ili prsten zlatan! Mašila se za koju joj drago, onoga je lepota devojka“.
Tu su Marka oma poslušali: izvadiše tri zlatne jabuke, položiše tri zlatna prstena, izvedoše lepotu devojku, pa govori Kraljeviću Marko: „Čuješ li me, lepoto devojko! Sade biraj čiju ćeš jabuku, il' jabuku, ili prsten zlatan!
ne da mladim udavati i junakom mladim oženiti, nego evo i veće nevolje, još je veći zulum nametnuo: na noć ište mladu i devojku, pa devojku Arapine ljubi, a nevestu sluge Arapove.
udavati i junakom mladim oženiti, nego evo i veće nevolje, još je veći zulum nametnuo: na noć ište mladu i devojku, pa devojku Arapine ljubi, a nevestu sluge Arapove.
Što i pitaš? ostali mu pusti! Može da si našao devojku, pak mu ideš, nosiš svadbarinu; a možda si jedinac u majke, pa ćeš, brate, tamo poginuti, pa što će ti samorana majka?
“ Al’ besedi Arapine crni: „Deco moja, četrdeset slugu, ne sme junak na nas udariti; valjade je našao devojku, pa nam ide, nosi svadbarinu, — žao mu je što će dati blago, sa toga se vrlo rasrdio.
Marko: „Nemam kade s tobom piti vina, a dobro sam do tebe došao, vrlo dobro, bolje bit ne može: ja isprosi lepotu devojku, ostaše mi na drumu svatovi, došao sam, donô svadbarinu, da dam blago, da vodim devojku, da mi niko na puta ne
bit ne može: ja isprosi lepotu devojku, ostaše mi na drumu svatovi, došao sam, donô svadbarinu, da dam blago, da vodim devojku, da mi niko na puta ne stane; kaži meni što je svadbarine?
29 Ova pesma dovodi se u vezu sa hrišćanskom legendom o sv. Đorđu (koji ubija aždaju i oslobađa devojku). U ulozi Đorđa je Marko, a u ulozi aždaje Arapin. Obećava blago nebrojeno, ko pogubi crnog Arapina, tj.
— svedoci pri dvoboju đever uz đevojku — neko od mladoženjina roda (najčešće brat, a ređe i neko van roda) koji prati devojku na dan svadbe đegođi — đegođ (gdjegod), negde (đegođi je zbog stiha) đem — žvale, gvožđe na uzdi što stoji konju u
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ta ovo je samo na nebu božija stolica, tela na sebi nejma, a devojku ljubi! Ka na nogu da je, tako preda mnom vidi se da stoji i malo postupuje po zemlji, a sasma maečke nožice ima — što li
Jošte ti nikad na ovakvu tvrdoćudu devojku nisi se namerio nit si je kad video. Gavril Znam te kakve si nature devojko, al' ja evo tebi lažljivih mazlica ne
Ni kucnuo u vrata, ni zapitao: sloboda mi je ući? Zar si me tek tako za neku prostu devojku a ne za maricu mislio da sam?
Ta evo slavni car što ti za njega kazujem kroz ovu moju besedu, već ušao je u tebe i sedi u tvome crevu! Devojka Kade devojku nesaznatu braka celuješ i ne probaljivanoj devojki ništa s muškom stranom tako delo joj napred iznosiš roditi dijete, —
Gavril Sav je ovi svet progledao višnji Bog odzgor al' nigde nije takvu devojku priličnu našao za svoju majku krome tebe. Te dobra mu volja eto bi da iz tebe prođe posvećene.
Mater nepouzdanu, a ne devojku. Brže mi kazuj i izgovori to tvoje šaranje i dlakavi posao, kako i što je to od tebe bilo i svilo se?
mi se o tome mni da ne uzbude pravo o tebi izrečeno to proročastvo izdavna podmuklo za prvu ti ženu i poslednju izdatu devojku da se đavo ne seća našto izlazi to, te ne učini koje pakosti u božijoj tajni.
Jer kako ženu za sebe ju je obručio, a kano svoju kćercu miluje, i ka na sluškinju misao na nju nosi i ka devojku je čuva, kano bašču je obgrađuje, ka vrat je obgrljuje, i kano o glavi stara se o njoj i kano mladoženja obriče joj se,
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Mane je najčešće vodio kolo. Samo pozove po jednu devojku da s njom povede kolo. A ona se stidi, hoće od stida da proguta onu maramu koju je metnula na usta, i sva srećna pruža
licu, koje time dobi lepše crte i izraz; kurjučići izrastoše u duge kurjuke, a džigljasto čupe Zone razvi se u vitku devojku Zonu, samo oči što ostaše one iste — krupne i tamne, s dubokim kao bez dna pogledom...
Dolazila bi obično praćena svojom izmećarkom Vaskom, i snishodljivo bi oslovila poneku siromašnu devojku, zaboravljala bi vrlo često kako se koja zove, a i razgovor bi trajao vrlo kratko, tek u nekoliko reči.
Lošo li je, pa da se kuta u kučine?! Zašto da se krije? — Aman, Doke!... Reč da ne iskoči za devojku. — Ta što... Za malko vreme... — Kako za malko? — Pa do „golem nišan“, a posle koj da zbori... i što ima da zbori?
’Oće da te zab’ravi i sokak, i mahale, i grad; — i nikoj neće ni da znaje da si hadži Zamfir ima na dom devojku!... Razbra li, mori?... — Razbra’!... — reče oborenih očiju i dršćući Zona.
Vodi je Sotirać, Manulaćev brat od tetke, koji je dever uz devojku, hramajući malo, jer ga ubijaju nove lagirane cipele, u koje jednako gleda. A Mane je gleda nedanimice i netremice.
Tek bane u kuću, pa prosi devojku. Oni ga odbiju, kažu mu da je isprošena već, ili da nemaju devojke na udaju i dadu mu šaku eksera, a on primi, kaže:
već, ili da nemaju devojke na udaju i dadu mu šaku eksera, a on primi, kaže: hvala, i smeje se na ekser, a na devojku odmah i zaboravi... I on je sad tu, došao i on na ovaj džumbus. Svi ga diraju, a on opet nikom ne ostaje dužan.
Videše kako Mane i ona dvojica pridržavaju u kolima devojku, kako je umiruju, kako je pokrivaju nekom maramom; neko muvanje u rebra videše, i čuše samo to kako jedan reče: „Što se
kući, jer je bilo jedno, dosta jako i prilično rasprostrto i podržavano mišljenje da je Manulać, i niko drugi, odveo devojku.
Brani se da nije ni snevao ono što mu se prišiva: nit’ je odveo, niti je pokušavao, niti pak izneo taj glas za devojku; ako je ko uradio, to nije niko drugi nego Manulać.
videli i bolje zagledali, jer su našli da taj ne bi mogao povesti za sobom ni jednu junicu na ularu, a kamoli najlepšu devojku kao što je Zona!... Mane, Mane je majstor za tako nešto.