Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
žao mi samo onog deteta, one Jule; kakvo ta vospitanije može dobiti! — O, gospojica Jula je doista simpatična devojčica — veli Pera, kome se učini nešto prazna soba po odlasku Jule. Onaj njen pogled ostade mu duboko u srcu.
ja i za bagatelu radim, al’ tek ne mogu da trpim da u tom mestu gde ja živim i mašamodiram, ide jedna tako lepa devojčica (pa je poljubi) u tako, ali tako nakaradnim i unpasent haljinama! I’te, molim vas! O Jesus-Marija!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Zašto si me dodirnuo? Zašto nisam ostala spokojna, blažena, nevina devojčica da nikad ne poznam ovu besomučnu uzbunu krvi, sav ovaj užas? Zašto sam te toliko zavolela pa sad ne mogu bez tebe?...
Afrika
Bog je, razume se, srećan i ne žuri se sa proždiranjem jedinstvenih devojčica, na čemu sam mu beskrajno zahvalan, jer je on težak, nespretan, ružan, a one su ovaploćenje ove gore i ovih planina.
) Tako sam stekao verenicu. Između svih žena, devojaka i devojčica, najružnija, najmršavija, najbednija, postala je Mojom zaručnicom. Ali svi poznavaoci, i N.
Pri povratku, na ulasku u Bobo, na jednoj širokoj zaravni kao na nekom trgu, tam–tam devojčica koje se zabavljaju same između sebe.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A kraj sve beline grudi i punačkih obraza i nogu, imala je, očigledno, slabe ruke devojčica. U njegovoj familiji nije bilo toga. Niti su sobarice pripremale postelje oficirima. Niti su dotrčavale na zvonca.
Prišao je bliže jednoj, koja je stajala uza zid, a kojoj se mala devojčica u suknju skrivala. Kad priđe bliže, učini mu se da je ta žena prava lepotica.
Nije to više bila ona devojčica sa puta, koju je na putu sreo, nego zrela, mlada, devojka, iako je tek bila prešla petnaestu.
Šta veliš, debeli, koliko je sramote nama naneto, koliko baba naših i devojčica uskakavčeno, silom, koliko porodilja tučeno po trbuhu?
S početka, familija, svodila je tu hladnoću na naburenost, jer je Đurđe, kad joj se devojčica rodila, jedva pogledao dete, a nije ga ni poljubio.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
ena, dva” uskoro bi me uvezlo u san da nije bilo jarećih glava devojčica koje su nogama izvodile nešto kao balet, a pogledi im bili prikucani za ogradu od rešetaka iza koje su mangupi parili
Ona ima šašavo ime, kad ga viknete u nekom razredu, bar desetak devojčica odgovori „tu sam”, ima i dugačke noge preko kojih se svi u kući saplićemo, ali je najveća lafica od svih mojih sestara.
Njegova glava u crvenom večernjem vazduhu bila je gotovo bela. Pomislih kako bih, da sam devojčica, uzdrhtao od glave do pete gledajući ga, ali Rašida samo reče da je gladna i spusti se niz nasip gde su džokeji
Jedno koje nije znalo da hoda devojčica je držala u naručju. Upitah je da li još živi u kući kraj rampe. - A gde bih? Matori je železničar!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Naredila je sluškinjama da joj dovedu decu, ali ni to ne pomože. Manja devojčica, sva krastava, ležala je povijena i povezana kao odojče.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Zbog tog velikog društvenog pritiska, polno tek sazrela devojčica vrši izvesne ritualne radnje radi plodnosti u braku (nanosi menstrualnu krv na čelo, a vodu kojom se oprala prosipa pod
Na Kosovu, da bi se „stalo na put“ rađanju devojčica, poviju novorođenu devojčicu u ukradene muške pelene pa očekuju da će sledeće dete biti sin.
Na Milana život i zdravlja!’ Ovo mu govori u tri reda.“¹⁵⁸ 5. ODBRANA OD MORE Devojčica začeta uoči sveca ili rođena u modroj košuljici kad poraste i bude zrela devojka, postaje mora, a kad se uda — veštica.
„Ako dete ne prohoda na vreme, potrebno je da devojčica (najuspešnije je ako je tetka deteta) obavede ga tri puta oko vatre na ognjištu i da, opet triput, izgovori basmu,
DO DEVOJKE Po mnogobrojnim spoljašnjim znacima, ponašanju i obrednim predmetima koje nose devojke se razlikuju od devojčica. Postoje, takođe, i mnogobrojni običaji i rituali koji obeležavaju promenu ovog uzrasnog i društvenog statusa.
Postoje, takođe, i mnogobrojni običaji i rituali koji obeležavaju promenu ovog uzrasnog i društvenog statusa. Kada devojčica dobije prvu menstruaciju, postoji čitav niz zabrana i pravila kojima se regučiše njeno ponašanje.
Na taj način ona ritualizuje ovaj prirodni, biološki događaj i njime se devojčica uvodi u ulogu svog pola.¹⁴ Devojka koja je stasala za udaju može se već na prvi pogled prepoznati po frizuri, koja je
Tihomir R. Đorđević kaže da je u našem narodu nekada, kad bi devojčica pustila kosu da izraste dugačka, to bio pouzdan spoljašnji znak da se ona zadevojčila.
U Crnoj Gori, tek kada se, u trinaest-četrnaest godina, devojčica zadevojči, onda počne puštati kosu da raste, a do tada je šiša.
U Pomoravlju, kad se devojčica oko svoje petnaeste godine zadevojči, ona kosu splete u pletenice, koje uvije oko glave. Devojke za udaju, ponekad, u
One su se nekada raspoznavale i po tome što su nosile na glavi kapu ili fes. Kada u Šumadiji devojčica opaše stražnju kecelju, to onda znači: „devojka sam za udaju“.
“²⁰ Devojke i svojim ponašanjem pokazuju da nisu više devojčice. Kod banatskih Hera, čim devojčica počne da se hvata u kolo, računa se u „šiparice“.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
I Jelena je bila veoma lepa, samo malo od plača podbula devojčica, kada mi je kazala: »Izvoli, uđite...« Ona i njena baka Sofija imale su samo kujnu u prizemlju.
Onda su se otvorila jedna vrata i u dnevnu sobu, kroz čije je otvorene prozore šumila noć, ušla je bosonoga devojčica u dugoj ružičastoj spavaćici. U ruci je nosila neku dečiju knjigu. – Hej — prošaputa — hoćeš li malo da mi čitaš?
– Šta radiš tu? – upita devojčicu. – Ne mogu da spavam... — odgovori dete. – Znaš li koliko je sati? Devojčica nije znala. Bilo je tri i pet. – Hoću da mi završi Pepeljugu! – Smesta da si otišla u krevet! – Pustite je!
Dok je tako radila, ubode se u prst, pa tri kapi krvi padoše na snežnobelo platno...« – Znam! — reče devojčica. — Tako se rodila Snežana! – Pa, kad znaš, zašto onda lepo ne zaspiš? – Hoću da legneš pokraj mene!
« – »Probudi se, lutko mala, život sam ti darovala« – zapevuši devojčica. Nije čuo kad je žena isključila gramofon. Oprala je čaše i istresla pepeljaru.
— kaže sigurna dama, pa plaća i odlazi prema autodromu da pronađe kćer. – Još samo jedan krug, Mamice... moli mazno devojčica. — Još samo jedan! – Neverovatno! Koliko ta može da popije! – kaže kelner šankerici gledajući za sigurnom damom.
Ovaj lanac započela je jedna devojčica po imenu Cecilija Farini iz Padove 1826. godine, i ako ga prekinete, stići će vas kazna; dogodiće vam se nešto strašno!
— Ovaj naš pre robije sigurno nije bio konobar! Baš bih voleo da znam šta je bio! —Što ga ne pitaš? — zamumla devojčica punim ustima. —Ne govori dok jedeš! — preseče je majka. Zatvorila joj je usta novim naviljkom salate.
u detinjstvu, kada ju je pregledao kućni lekar, u koga je bila potajno zaljubljena. Budi dobra devojčica! Tako... To ništa ne boli, jel' da? Sad malo stisni zube. Vidiš kako si ti hrabro dete! Nisi kao ostala deca.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Austrijski pisac Feliks Miterer (F. Mitterer, 1948), ima priču o devojčici koja je volela zeca nacrtanog na čaši. Devojčica pokuša da za svog miljenika zainteresuje oca, mrzovoljnog čoveka, uz to strasnog gledaoca televizije, što znači,
razgleda čašu se neobičnim crtežom, sebični otac, zagledan u mali ekran, baci zeca na pod i on, pritom, slomi nogu. Devojčica se rasplače a otac, ometen u gledanju televizije, podvikne: „Nosi se odavde s tom glupom čašom!
” „To nije čaša, to je moj zečić”, odgovori devojčica. „Moram ga odvesti u ambulantu”. „Idi kud ti drago, a mene pusti na miru”, rekne otac.
„Moram ga odvesti u ambulantu”. „Idi kud ti drago, a mene pusti na miru”, rekne otac. Devojčica je bila uporna, tražila je pomoć za ranjenog ljubimca.
Prevladale su neposredne i zanimljive ispovesti, jednostavna i uzbudljiva kazivanja. Evo nekih slučajeva. Jedna devojčica priča o svojoj strasnoj odanosti nekakvoj umetničkoj slici, koja se nalazi u čekaonici izvesne pogranične železničke
Slušajući ispovest, osetite uzvišeni zanos, odanost dovedenu do sujeverja. Neko reče da je film u kome je devojčica prvi put videla sliku loš film, te da ni slika nije mnogo bolja. Ne mari...
Ne mari... U ovom svetu polovičnih prijateljstava ta devojčica što je neizlečivo opsednuta jednim platnom podsetila nas je da je strastvovanje najviša cena postojanja, i da je sve
Jedna druga devojčica objasnila je zašto nikada neće zaboraviti pusti provincijski vašar na koji ju je, jednog zvezdanog praskozorja, odveo
Za nju su cirkus, ringišpil i lutka najlepša čuda ovoga sveta. Treća devojčica, opet, veli da će se uvek sećati mlaza svetlosti koji se jedne noći nekoliko puta tajanstveno prošetao niz prozor
Sremac, Stevan - PROZA
bi ga bio — onda možemo slobodno reći da mu je ovaj jedan u ovoj gomili više brige i veću muku zadavao nego svih osam devojčica iz one druge gomile. Sin mu je bio đak.
Radičević, Branko - PESME
Tad me druga sreća srete, Ali sudba i nju uze. Vas mi sada Višnji dade, Da l' će biti kô do sade?“ 71. Devojčica sasvim klonu, Kada vaku reč izusti, Ka dragome svome tonu, Na grudi mu glavu spusti: Velji jad joj slomi snagu;
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A ti beše uvek, od sviju komšijskih devojčica najbolje i najlepše obučena. Tvoja majka iđaše jednako u seljačkom odelu, ali tebe kićaše i gizdaše kao najbogatiju.
Oh dođi, dođi i javi mi se!“ ... Devojčica, pokrivena velom, zavuče ruku u ćupče, promeša i izvadi jednu kitu. Sve se nagnuše da vide čija je.
Lalić, Ivan V. - PISMO
To padina je, mahom vetrovita, Gde devojčica jedna bosonoga Bez sedla jaše krotkog jednoroga I pevuši mu značenja skrovita, A napev zujanjem zlate rojevi Pčela što
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Kroz prozor kabine vidi se reka. Ista je kao i u ono vreme kada sam bila devojčica i kada sam mislila da na svetu postoji samo jedan jezik i da se on zove beograđanski.
— Ja znam, srce, da si ti briljantna devojčica preseče on najzad tišinu — da si, tako reći, vunderkind, ali zar ne bi mogla da budeš za nijansu manje duhovita, baš
Kroz šumu, pa preko potoka, pa kroz visoku travu, pa prekobrdavrbamrda, pa kroz cveće i te fazone, sve dok se ona devojčica jedanput, pred sami kraj te priče nije zaustaviia i upitala vevericu: — Pa dobro, veverice, zašto me neprestano
godine rekao: „Da je voda dobra, ne bi je vadili iz pluća!“ Suleta sam upoznala još kao sasvim mala devojčica. Popravio mi je točkić što mi je spao sa desne rolšule na Trgu Marksa i Engelsa, i posle mi kupio dupli sladoled od
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Mi smo, dođite. Dolaze troje; dve ženske prilike, od kojih jedna svakako devojčica, i s njima neki deran. Utapaju se u pomrčinu ispod mojih nogu gde su već ljudi i čamac.
već tri dana i moja žena se već razboljevala što nijedan doktor ne može doći na ostrvo i što ćemo je tako izgubiti. Devojčica je bila neprestano u bunilu i vrućici. Treće veče žena se razvika: umire, umire!
Bio je pet godina stariji. Iako sam bila devojčica puštao je da igram s njima, dečacima, i branio me. Kada se vratio iz marine roditelji su ga oženili.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
POJAVA III PREĐAŠNjI, bez DANICE MIĆA (pošto je Danica otišla i on je ispratio pogledom): Odista, lepuškasta devojčica, to se mora priznati SIMKA (Agatonu): Što se ti, boga ti, mator, upuštaš u razgovor s njom?
DANICA: Ja ne znam zbilja šta da radim? MIĆA: Budite spokojni. Jedna tako lepuškasta devojčica ne treba da se jedi. DANICA: Nije, nego valjda ravnodušno da gledam sve ovo šta se dešava. MIĆA: Ravnodušno ne.
MIĆA: Zbilja, i meni to ne ide u glavu da ta devojčica, koja je ipak vrlo lepa, ujedanput sad postaje bogata naslednica, a ja da primim legat od dve hiljade dinara.
SIMKA: Gušim se, ne umem da govorim, slatko moje dete! AGATON: Kažem ja Simki: Ama, ova mi je devojčica nešto prirasla za srce. SIMKA: I meni. Ama, čim sam te videla, a meni zaigralo nešto ovde.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Pišem, a jednim uhom slušam tužni solilokvijum: — Nema Cice! Poslala ćerčicu da kupi hleba, a devojčica se ne vraća. Sve zabrinutija, ponavlja za sebe: — Nema je...
Odložim rukopis, uzmem čist list hartije, i počnem izmišljati šta se desilo sa Cicom. Sa poslednjim stihom, i devojčica se pojavi na vratima. Nisam joj, naravno, rekao da sam je upravo opevao.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sofki i sada, kad god bi se setila ludog tetina Riste, meso bi nekom odurnošću zaigralo. Seća se da zbog toga kao devojčica nikada nije volela ići k njima, još manje, kao kod drugih, po dva i tri dana tamo ostati.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
tvorevine prozno kazivanog monološkog i dijaloškog oblika ili stihovane, pevane pesmice prati mimika i gestikulacija (Devojčica i starac) ili čitav scenski prikaz kakve radnje („Ovako se biber seje“, „Paun i kolo“, „Žetelačka igra“, „Rascveta se
4 Sedi maca na prepredu, Jednu nogu otočila, A drugom se povalila. Pitala je devojčica: — Šta je tebi, moja maco? — Men’ su žene potvorile, Da sam njima sir izela: Sir li bi, hleb li bi, Mome zubu meko
nazivlje ovako, ovako, (s rukom klanjajući se na prsa) Ona njemu: „Id’ otale ovako, ovako“; (glavom srdito okrećući) Devojčica platno beli ovako, ovako, (rukama prebirajući) Otud ide mlad na konju ovako, ovako, (kuražeći se i brkove gladeći)
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
uhrani i ugoji, Čivuti polazeći na posao nekakav zapovede materi da ga ispeče pa kad dođu doveče s posla da ga pojedu. Devojčica je za ono vreme što je kod Čivuta provela, bila uvedžbala nešto Čivutski, te je razumela što su Čivuti materi kazali za
” Kad bude posle podne, užari baba peć i izvede dete da ga u nju turi, pa mu reče da sedne na lopatu. Onda devojčica reče babi: „Majko! on je još mlad i nejak, pa ne zva kako to treba, nego sedi ti najpre da on vidi.
Deca izišavši na put otidu kući. Devojčica kako opazi maćiju i oca, brizne plakati, a maćija kako vidi da joj mesto suza biser iz očiju ide, raširi ruke, pa je
| A gde si mi tako bila?” devojčica kad stane pripovedati, a iz usta sve zlatna ruža. Onda se maćija još većma začudi, pa je zapita: „Gde si taku blagodet
Onda se maćija još većma začudi, pa je zapita: „Gde si taku blagodet na sebe dobila?” devojčica joj kaže kako su u planini tu i tu našli ženu na izvoru pa je žena blagoslovila.
Onda maćija zapita: „A jeli ta žena još tamo? da i ja svoju ćer k njoj pošljem da dobije tu blagodet.” Devojčica joj odgovori da je iza njih onde ostala.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kad mu je devojčica koja je bila najglasnija u igri na njegovo pitanje: „Mala, gde ti je kuća?“ odgovorila preko ramena i prezrivo: „Šta si
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Pri pogledu na sitno, izmršavelo stvorenje prisutni su i nehotice uzmicali. Devojčica je bila tako slaba da nije imala snage ni da ustane ni da zaplače.
Otkud devojčica u močvari? Da se nije iz lokvanja rodila? S neba pala? Pljuštala su pitanja radoznalaca, ali odgovora nije bilo.
S neba pala? Pljuštala su pitanja radoznalaca, ali odgovora nije bilo. Je li čudo što sama od sebe poteče priča da je devojčica Vilinski izrod, izgnana i prerušena princeza, đavolje seme, ukleta zvezda, veštičja kći?
Tako proteku tri godine. Već se i sama starica zabrinu da će dete ostati bogalj, kad na pragu četvrte godine devojčica stade na noge, prohoda i poče da raste.
Gotovo prekonoć nestade mrlja i krasta s njenog lica i ono zablista kao mesečeva školjka na dnu mora. Devojčica je rasla, iz časa u čas postajala sve lepša, ali joj preko usana ne pređe ni jedna jedina reč.
« Poče učiti devojčicu vezu i čipkama ne bi li time, kasnije, zarađivala sebi za život. Brzina kojom je devojčica učila zbuni staricu. Još je više iznenadi da mala zna i ono što ona nije znala. »Od koga li je sve to naučila?
« Starica se zaprepasti kad u vezu vide ptice i cveće kakvih nigde nije bilo. 3atim poče pomnije da je posmatra. Devojčica je bila gotovo dorasla do devojke, ali na njenom licu i u kretnjama bilo je još mnogo detinje ljupkosti.
Bila je nebeska reka. Nazvali su je duga. VRAPČEV DAR Bolešću prikovana za krevet, devojčica je živela u samom korenu visoke, previsoke, u srce neba zarivene betonske kule.
Da je oblak, spustila bi se na vrh Srebrne gore, okupala u moru, potrčala za zvezdama i pticama. Devojčica uzdahnu. Iz svog betonskog dvorišta, ograđenog visokim zgradama kao kamenim liticama, jedva je mogla da vidi komadić
Šta da se o oblacima kaže? Ličili su na leptire, i brzo nestajali. Pridržavajući se za zidove, devojčica pokuša da načini nekoliko koraka, bez uspeha. Majka će se tek pred veče vratiti s posla.
Jedva sunčeva zraka ponekad zaluta, zaigra po zidu, kaže: — Ulovi me, ulovi! — pa ode. Devojčica napregnuto oslušnu. Iz dvorišta su dopirali dečji glasovi.
— Jedva sam ga spasao od mačaka! — mališan spusti povređenu pticu na rub kreveta, a devojčica od straha zavuče glavu pod jastuk. Ali već nakon nekoliko trenutaka njen strah preraste u sažaljenje.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Svojim kolom ljupkih krilatih devojčica, skulptura te balustrade beše prava himna mladosti. Kad vide ovu divnu skulpturu, našeg mladića obuze osećanje
Ona otškrinu ulazna vrata. Kroz vrtić ispred kuće dolazila su njena deca iz prvog braka, jedna devojčica i jedan muškarčić, vođena od svog polubrata Isaka, a praćena od domaćeg psa koji je, u znak pozdrava, mahao repom.
„Našli smo više takvih batova u jednom sanduku zimske bašte“, reče mlađa od onih dveju devojčica. „Pa bismo hteli igrati hokeja“, dodade starija devojčica.
„Pa bismo hteli igrati hokeja“, dodade starija devojčica. „Sav potrebni pribor za tu igru pronađosmo u sanduku“, dodade stručno stariji muškarac. „Ali, draga deco!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Krivo mi je što stižem po mraku. Kako li ću zateći pobratima? Kako izgledaju snajka, deca? Boba, svakako, velika devojčica?
Pogledaš u prvog komšiju, on boluje od iste muke. Ako nije žena, a ono je ćerka. Eto mala Lela što stanuje do crkve, devojčica, veli videću je sutra na prozoru, okopilila se i ceo svet zna da je apotekarovo; i on se sad ženi drugom; a kad je
Bože moj, poduhvaćeni vetrom, pramenovi one zavitlane kose devojčica tako se divlje vihore oko glave kao da će se sad otkinuti i odleteti negde bestraga daleko.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Tek na kraju pada osetio je u punoj meri silu reakcije koja potiče od nagle promene u momentu. Svaki dečak i devojčica u osnovnoj školi treba da znaju za Galilejev Zakon, a znali bi ga kad bi ih tome poučili kroz nekoliko jednostavnih
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Stefanović Drugi Učiteljica engleskog jezika Prvi poslužitelj Policijski pisar Drugi iz ministarstva Anka, služavka Devojčica krojačica Štamparski šegrt Prvi Drugi građanin Događa se u doba susreta prošloga i sadašnjega veka ČIN PRVI
ne znam kakav ću aufpuc. Ako bude ono, onda ću svileni aufpuc, a ako ne bude ono, onda ću satinski... eto ti!... DEVOJČICA: Šta da kažem gospođici?
bude ono, onda ću svileni aufpuc, DARA (prekida je): Nemoj ništa da kažeš gospođici, nego donesi posle podne halinu. DEVOJČICA (ode). ANKA (ode za devojčicom). XXI ŽIVKA, DARA ŽIVKA: Ju, ju, ju, ala mi zaigra desno oko... najedanput zaigra.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ili drugim rečima: kad Sofka ne bi bila lik reflektor, ne bi postojala ni prodaja kuće. Još u ranome uzrastu, kao devojčica, ona je pomno posmatrala ponašanje roditelja, osobito kada bi otac - a to je retko činio - došao iz Turske i celu noć
Valja obratiti pažnju na to da oni nemo sede, ne prozborivši nijednu reč, dok devojčica iz kreveta, za koju oni misle da spava, po izrazu lica iščitava im misli o tome kako treba kuću prodati, a u stvari
Međutim, u Večitom poljupcu ista se devojčica - vidno transformisana pojavljuje samo u snu kao znatno neodređenija „ona. Data je s primetnim uopštavanjem, uz
289 Neka nam kao primer posluži rečenica: „Devojčica je uporno ćutala”. U njoj se dvema pauzama, zarezima obeleženim, može izdvojiti odredba za način: „Devojčica je,
U njoj se dvema pauzama, zarezima obeleženim, može izdvojiti odredba za način: „Devojčica je, uporno, ćutala”. Tako, u suštini, i postupa Crnjanski kada zamislivu rečenicu (1) postupkom izdvajanja raščlanjuje
Ako je prosto izdvajanje prvi, izdvajanje s promenom reda reči bio bi drugi korak. Na primer: „Devojčica je ćutala, uporno”. Kod Crnjanskog je, videli smo, čest takav postupak postponiranja determinativa.
Njih jednostavno podrazumevamo. Sledeći korak vodi ka stvarnome osamostaljivanju rečeničnog člana: „Devojčica je ćutala. Uporno”. Poslednji se slučaj se u našoj današnjoj lingvistici naziva parcelacija rečenice, tj.
Krakov, Stanislav - KRILA
Naredio je kmetu da je skloni kod njega u kuću, i da je očisti od zemlje. Vasiljeva žena je naricala, jer je njena devojčica bila mrtva. Greda joj je prelomila kičmu. Vasilj je ćutke gledao u zemlju. Brkovi su mu tužno pali.
Bilo je i čupavih devojčica, koje su sa knjigama pod pazuhom zastajale kraj bolničkih ograda, i zagledale ogoljene, beznoge ratnike.
Providne, žute kapsule se prosule po zemlji. Pocrveneo je kao devojčica. — Zar i na frontu? Govorio je kako laricin leči od bubrega. Baba ga je od godine upustila.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Bog je, razume se, srećan i ne žuri se sa proždiranjem jedinstvenih devojčica, na čemu sam mu beskrajno zahvalan, jer je on težak, nespretan, ružan, a one su ovaploćenje ove gore i ovih planina.
) Tako sam stekao verenicu. Između svih žena, devojaka i devojčica, najružnija, najmršavija, najbednija, postala je Mojom zaručnicom. Ali svi poznavaoci, i N.
Pri povratku, na ulasku u Bobo, na jednoj širokoj zaravni kao na nekom trgu, tam–tam devojčica koje se zabavljaju same između sebe.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
' — Samo neka zasviraju Molčani junaci, Pak će nam se napuniti svi molski sokaci Devojčica i snašica, kićenih momaka, Posrnuće u kolo naherke i baka; Baciće i popa čituljicu hartiju, Visoko će za pojas on
Pored košnice sedilo je takođe dete, Narodni list, a pored njega devojčica zvezdom na glavi ukrašena, kotarčicu cveća i Danicu zagrebačku u rukama imajući.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
(»beleške«) sedeo je dečak Stojan, a levo, takođe pored vatre i naramka č., devojčica Stojanka, i oni su stoku na izlazu garavili (= beležili, otud naziv: beleška za č.) nagorelom č.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Mladoženja, kralj, bio je visok temeljan čovek, ne mlađi od pedeset godina. Mlada je bila tanušna prozirna devojčica sa velikim uplašenim smeđim očima. Nije imala više od deset godina.
u njih kao u nešto lepo i milo, u cveće, u plodove zemaljske, u ptičice, u jagnjad i ždrebad, u meka, nevina lišca malih devojčica. Vele da mu je to posao i navika.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Čisti ga. Odnosi đubre i baca. Zatim se vraća i penje u kuću). Na kapidžik ulazi Mara, devojčica, unuka Tašanina, sa još nekoliko komšijskih devojčica. MARA (vukući ostale za sobom): Ama hajdete! Ne bojte se!
Zatim se vraća i penje u kuću). Na kapidžik ulazi Mara, devojčica, unuka Tašanina, sa još nekoliko komšijskih devojčica. MARA (vukući ostale za sobom): Ama hajdete! Ne bojte se!
MARA (vukući ostale za sobom): Ama hajdete! Ne bojte se! JEDNA DEVOJČICA (odupirući se i uplašeno gledajući u Tašanine sobe): Nemoj, nemoj, Maro. Bojimo se da ne iziđe pa da je vidimo.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
De, reci mi lepo da kroz ovaj prozor vidiš svako jutro sunce. — Ne vidim. — Gospa Nola, oprezno zastade. Ili se devojčica zbunila što je ispitujem kao u školi. Ili je i ona čula o pomračenju, pa se boji.
Milica se dosta obolestila posle porođaja. Tištala je i nju ružna devojčica. — Ej, Boško, kud joj brat ne ostade živ! — Boško međutim odjedared okrenuo novu stranu.
I tako je i umrla, srećna, samo mnogo iznurena. U domazluku je mater u svemu zamenila Stanojla. Radila je devojčica kao crv, udešavala ocu, ponosila se njim. Za svoje mlade godine, mnogo je znala, brinula, i samovala.
Dođe posle godinu dana među njih jedna mala, kao leptir laka devojčica. Krstiše je Juliana, i prozvaše odmah, mati, na tuđinsku, Lietom, a Nola, na srpsku, Julicom, a Boško čas ovako, čas
I još, ti stariš polako, i sve si više pod vlašću žene. Julica raste i biće lepa i fina devojčica. Sporazumeli bi se vas troje jednog dana protiv mene, a to ne bi dobra donelo ni vama ni meni, jer ste vi ovde
Gos-Toša i njegova žena, na taj način, stekoše dete. Gospa Nola se iznenadila kako je Julica izišla devojčica čudne lepote i nežnosti. Lako se i prisvojila, kao sva zalutala i nesrećna deca.
Kad se devojčica već sasvim svikla na novu okolinu, i pokazivala mnogo jasnih znakova da joj godi život u bogatoj kući, gospa Nola,
Ko zna, u ekstremnim momentima hrabri su često baš najbezazleniji, i baš zbog bezazlenosti. Ili se devojčica osvestila i ona nešto učinila što je situaciju zaplelo? Tajna.
Ili se devojčica osvestila i ona nešto učinila što je situaciju zaplelo? Tajna. Gos-Toša je mrtav, a devojčica se trgla iz nesvesti tek pri udaru koji je oborio i ubio njenog poočima.
A Julica, sirota, teško je nastradala. Devojčica je između dve zanesvešćenosti bila svedok najstrašnijeg momenta. Ležala je u postelji oko dva meseca i dobijala napade
A što se škole tiče, gospa Nola je već ranije zapazila da Julica taj napor i odgovornost ne voli. Devojčica je bila nežna nekako od opšte nemoći, što se naučno kaže: bila vegetativno biće.
Određen je bio da krsti Paulino drugo dete. Prvo dete, kršteno u katoličnoj crkvi, devojčica, umrla je. Drugo dete, sinčića, gospa Nola je, malo zakonom, malo svojom elokvencijom teslimila očevoj strani.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Reci mi to. Onda ćeš još prisnije biti moj, jedini. Vidiš li, ta vitka devojčica ispunjavala je moj život u teškim besanim noćima.
Petrović, Rastko - PESME
Tup, tup! kopaju ugalj ispod nas; Klo, klo! to u Bečkereku piju kvas; Bum, bum! u Tambuktu nove krvi. Ako devojčica ponese tajnu u grlu Da joj po šupljim grudima prstom dobošari kadet, U šumi gustoj masnoj fazanku umrlu Kozačkom igrom
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
U vrhu jedne od njih, visoko u oblacima, živi dečak bleđi no krompirova klica. U vrhu druge — živi devojčica, lomna i izdužena kao puzavica. Niti dečak vidi devojčicu, niti devojčica zna dečaka.
U vrhu druge — živi devojčica, lomna i izdužena kao puzavica. Niti dečak vidi devojčicu, niti devojčica zna dečaka. Ali, dečak je čuo da u vrhu staklene kule živi jedna začarana princeza. Rekao mu je to Južni vetar.
Rekao mu je to Južni vetar. Severni je potvrdio reči Južnog. Zapadni se čak zakleo da je princeza najlepša devojčica koju je ikada dotakao. Istočni je još u poseti Ledenim bregovima.
Vidiš li kako si bleda? I, gle čuda! Poče da se prazni tanjirić. Razrogaći dečak oči, i vide: prekoputa od njega sedi devojčica tanka i lomna kao puzavica. Pruži dečak ruku preko stola: — Zdravo, i dobro došla! — reče.
— Gle, kakav jahač! — zasmejala se devojčica. — Još je smešniji od tebe! — zagnjurila je mladiću lice u rame, pa otrčala da počisti dvorište pre nego što se
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Četiri naoružana partizana odmah krenuše u potjeru, s njima i Lijan. — Lunjo, o Lunjo, doćider ovamo! — viknu starac. Devojčica se za desetak minuta stvori pored patrole. — Gdje su? — upita starac. — Eno ih u jaruzi, prave nešto.
Jedva je uhvatio zgodnu priliku da joj prošapće: — Lunjo, ne ljuti se bar sad na rastanku. Oprosti. Devojčica ga pogleda, toplo i milo, kao i onih minulih dana i reče: — Striče, neću te zaboraviti, ali znaj: nikad više nećeš
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
među kojima, doista, ne može pokliznuti i vrdnuti sa staze vrlina ni sam crni đavo, a kamoli jedna čedna i bezazlena devojčica u pupoljku svoga mlađana žića!... Ugovoriše da sutra pre podne cela rodbina ide u amam, gde i tako nisu odavno bili.
— čitati čivčija — zemljoradnik čiček-anterija — spavaćica čirak — šegrt čoček — pevačica i igračica čupe — devojčica čurenje — pušenje čuriti — pušiti čuček — mali, malen džaveljati — prepirati se dževap — odgovor džimpir — lola džube