Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Srdan, dosta imućan domaćin, ženi svoga jedinca, dečaka od svojih 18 — 19 godina. A i vreme je već da ga oženi. Srdanova kuća nije bogzna kako zadružna; on u godinama i
Simicu zbog njegova mrkova, dobio je sad za pisara i premešta se u drugi srez, a na njegovo mesto poslali nekakvog dečaka: izgleda kao metiljava ovca — jadno, suvo, nepokretno, ne ume čestito ni govoriti...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Gledao sam jednoga dečaka, nije mu bilo sedamnaest godina, sitan, malen, pa kako nije imao noža ni jatagana, on dokopao neku britvu pa uhvatio
Dučić, Jovan - PESME
Mirisale su jagode. Narod je izabrao za sudije jednog starca sa sedim vlasima koji je bio mudrac, i jednog dečaka sa plavom kosom koji je bio kopile. Žena je stajala u gomili i smejala se narodu, i rugala se takvim njegovim sudijama.
Žena nije verovala u Boga, i nije razumevala reči mudraca. A nije verovala ni u ljubav, i nije razumevala suze dečaka. Nije verovala ni u prirodu koja se sveti, i nije slušala kad su joj govorili o detetu koje je dala na svet, bez
Afrika
Šaljemo još po dve-tri devojke iz kuća kroz koje smo prošli, i evo je puna mala prostorija, njih i dečaka kojih se u početku niko ne stidi.
Devojčice su tek vrlo malo stidljivije od dečaka. Iznenadno, panično ekvatorsko veče, koje je na Ekvatoru tačno u 6 časova, dvanaest časova tačno posle tako isto
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
nije znao dobro, a ni trpeo, bio je mlad, lepuškast čovek, crne kose, crnih brčića, sa uvojcima lepo udešenim, kao u dečaka koji mnogo sestara imaju. Bio je sav utegnut, u kurtku, crvene čakšire i čizmice, i mnogo se, to veče, smejao.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
opijeni, kao bunikom, nebesnim pesmama orgulja i hora, mirisom tamjana, zbrkom latinskih reči i anđeoskim izrazom lepih dečaka, koji su pomagali biskupu pri službi.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
OD DEČAKA DO MLADIĆA 127 2. OD MLADIĆA DO ČOVEKA 129 3. OD DEVOJČICE DO DEVOJKE 130 4. OD DEVOJKE DO ŽENE 132 II DEO PREDSTAVA DE
obeležava prelazak izvesne granice u razvoju koja razdvaja malo, nerazumno, „ludo“ dete od odraslog, pametnog deteta (dečaka, devojčice). Ovaj običaj u literaturi do sada nije dovoljno opisan i adekvatno objašnjen.
1. OD DEČAKA DO MLADIĆA Da se dečak zamomčio, tj. da je od deteta postao momak, vidi se po njegovom spoljašnjem izgledu, odeći, ukras
¹³ Sima Trojanović navodi da se u Donjem Uncu za momčuljka kaže „prlabuč“, a ova reč označava dečaka „koji je iz dece ispao a u ljude ne prispeo“.¹⁴ U srezu boljevačkom za momčića kaže se još i „čirak“ i „šiparac“.
Sasvim je drukčiji razvojni put devojčice (mnogo složeniji, trnovitiji i krivudaviji) ka socijalnoj afirmaciji nego dečaka.
Decu, inače, tuku do puberteta, odnosno dečake biju dok se ne zamomče (oko 15—16 godina). U Crnoj Gori, udariti dečaka od 12 do 13 godina, ako je već počeo nositi oružje, bila bi najveća uvreda.
“³⁰ Dakle, kao što je kod dečaka uvođenje u obavljanje poljskih poslova objava zrelosti, tako je za devojčice kraj detinjstva kada nauče da vezu košulju.
„Zabavne“ igre, odnosno igre zamišljanja, dramskog predstavljanja, uglavnom igraju devojčice ili mešovite grupe dečaka i devojčica. One su veselije, mirnije, bez grčevitog nadmetanja i borbe za što bolji rezultat.
Očigledno je da i dečje igre održavaju različite puteve socijalizacije dečaka i devojčica. U igrama predstavljanja i igranja uloga, devojčice se vežbaju da prihvate norme grupnog ponašanja, da se
(za muško dete na pragu mladosti, odnosno za odraslog dečaka koji je, kako se to kaže, „iz dece ispao, a u ljude neprispeo“).
“, „Dokle se za malo dete govori da je ’beba’?“,... „Kada se za dečaka/devojčicu kaže da je ’mladić’/’devojka’!“ itd. 8.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Ostali sede, leže ili čuče čekajući da i na njih dođe red da uživaju u slušanju. Oni napregnuto motre dečaka sa slušalicama na ušima, zavideći mu na dragocenim minutima. Možda najlepše stvari već prolaze?
Na žalost, ovi stihovi su neprevodivi, ali možda ćete u njihovom ritmu osetiti nešto od neizvesnosti i strepnje dečaka što stoje iskušavajući svoju sreću, svoj strah da ne budu šuga.
se u neku samo njemu poznatu melodiju, i ja sam je čuo: bilo je u njoj grmljavine zvuka i reči koje dopiru do dečaka kad ne uspe da se uvuče na neki vestern, pa stoji sam na ulici ispred bioskopa »Imperijal«, zamišljajući raj
Svetlo se rasprskavalo nad ovim čudesnim prizorom dečaka koji prstima kida zategnute konopce i sam verujući da muzicira, očaran sopstvenom lažnom veštinom, uprkos svemu,
Pripadao je onoj vrsti preterano osetljivih dečaka koji su ustrojstvo gimnazijskih pravila mrzeli do te mere da su izlazak iz škole očekivali kao pretvaranje ružnog
Ali njegove mišice načinjene od lukavstva lisice, kostiju i kože, loše uhranjeni mišići dečaka koji je upoznao glad ratnih dana, nikada do kraja najeden, čak ni u najbednijoj poslastičarnici najsiromašnijeg od
Niko i ne sanja da je naš sredovečni muškarac duboko ispod sivog poslovnog oklopa sve vreme krio jednog dečaka — sanjalicu, i da ga taj dečak sve češće budi noću, izvlači iz bračne postelje i bosonogog vodi za ruku u kuhinju, gde
Priča im koliko Skupština ima veća, pokazuje topove u Vojnom muzeju, a neprestano gleda jednog riđeg dečaka; isti on, isti taj korak, to zveranje ispod oka — kao da sam sebe vidi kroz beogradska čuda.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
(Ne da Đuka jabuka); prvo naučeno slovo (Mala); iskušavanje prve cigarete (Kako bi); razmaženost (Materina maza); odnos dečaka prema devojčici (Narav se menja); pusti dečji snovi (Da sam ja kralj); lenjost (Gaša); sklonost ka kinđurenju i
Umesto dobrih, lepo vaspitanih dečaka na scenu stupaju uličari, dečji proletarijat: dovitljivi šegrt Kraka, koga majstor Lazar „grdno lema”, mali radnik u
Pada u oči neobaziranje Vučovih dečaka na zahteve i naređenja odraslih, na roditeljska starateljska prava i navike. Represivni poredak kojem je dete po sili
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
MAJKA Već mornar Mesec pučinom jedri, nakraj mu noći luka. Na meku kosu dečaka snena spušta se topla ruka. Smeška se dete, život je bajka. Čuva ga, pazi voljena majka.
Iz noćne tame, spremno i budno, javlja se mio glas. Zaludu tmina juriša gluva kad mama dobra dečaka čuva. Jutarnje sunce kroz prozor virnu, u sobu zrakom kroči. Prenu se dečak. Ko li ga gleda? To su mamine oči!
pisac u hodu lakom, smeška se tiho gleda za đakom, pa veli: „Kunem se brkom, ovo je nešto kao u bajci, pazi dečaka, živio majci, u školu ide trkom!
“ Uskoro, evo, s daleka puta, iz Kine šalju dečaka žuta, iz malog sela Tri-Zmaja-Ljuta. Pišu mi pismo „Drugaru fini, najbolji dečak to je u Kini, boljega nema. Zdravo!
Zdravo! Izvini!“ Sutradan poštar, delija znana, donosi vesti s afričkih strana, šalju mi, kaže, dečaka vrana. „Ovo je, druže, u pismu vele, najbolji dečak Afrike cele crnci vam listom uspeha žele.
“ Četvrtog dana poštar Bosanac, javlja mi zorom: Stigao stranac!“ Pogledam brzo. „O Tibetanac!“ Okice kose dečaka krase, prati ga pismo iz grada Lase: „Najbolji dečko Tibeta, zna se.
“ Petoga dana poštari zvone, valjda ih sami đavoli gone. „Evo dečaka iz Arizone!“ U pismu vele: „Delijo mila, šaljemo divnog dečaka Bila s Divljeg zapada. Zar nije sila!
„Evo dečaka iz Arizone!“ U pismu vele: „Delijo mila, šaljemo divnog dečaka Bila s Divljeg zapada. Zar nije sila!“ Šestoga dana dolazi zima, s ledenog Pola putnik se prima, stigao dečak i od
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Grof Hojos je bio neka vrsta dečaka, sa kosom kao slama, koji je dolazio u moju sobu i molio da mu se veže mašna. Bio je mešavina lepo vaspitanog mondena
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Čuješ pesmu i žuriš se tamo, na drugi kraj, na glas njen. A tamo se rasturile desetine devojaka i momaka, šiparica i dečaka u dugačak, prav lanac. Sve se posaginjalo, hitre ruke trepte no i usta ne zaludniče.
Otvori vrata i uđe. Na sredini stoje četiri dečaka, i svaki drži po jedno uže. Samo debeli konopac od teškog zvona visi slobodno.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
A drugom rukom (onom na kojoj nema dva prsta), Pažljivo, kao kad vetar dune u obrve travi, Pomilovao bolesnog dečaka po glavi.
nečim toplim i vedrim ispod očnih kapaka, Zaželevši da se to veče dobrote produži Do kraja života kroz život svih dečaka.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Vidim ono dete, ćutljivo i poslušno. Onog vrednog dečaka sa živim očima... Vukašin na njemu vidi istu kratku bradu, tamnu, koja ga je uvek podsećala na kupinov list prikačen
Đorđe se nadnese nad plavkasto lice dečaka sa sklopljenim očima i otvorenim ustima, tesnim gustom i sitnom dahtanju. Zaprepašćena, Milunka ga zbunjeno gleda, pa se
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Opet su se čuli dečji glasovi i udarane lopte u beton, ali dečaka nije bilo. Od majke je devojčica čula da se dečak odselio u drugi grad, i rastužila se.
— Ti, koji razgovaraš sa ribama, reci mi gde je moja žena? — starčeva tuga kao ledena voda preli dečaka, ali se, ipak, osmehnu i reče čuvaru neka ne brine: žena će se vratiti...
Rekao je to samo jednom, ali se naziv Zlatousti prilepi za dečaka kao školjka za stenu. Uzalud je mali čistač tvrdio da na to ime nema prava!
Srebrna plesačica zamoči glavu u vodu i kliknu: — Pa, ja vidim! Vidim! Hvala ti, ma ko da si! — ona podiže dečaka-kapljicu do svog lica i poljubi ga.
— Iz vode je iskakalo maleno jato riba, i smejalo mu se. Zatim se jedna riba izdvoji, dopliva do dečaka i reče: — Penji mi se na leđa! Jednom si ti meni pomogao vrativši me u vodu. Sada ću ja tebi. Penji se!
PLAČKO I SMEJAČKO U vreme kad su svetom letele srebrne pčele, u Ulici kestenova rasla su dva dečaka. Nikada ih niko nije video odvojene, mada nisu bili ni braća ni rođaci.
Svedočile su to njegove pantalone čije nogavice nisu kraćale kao u ostalih dečaka, i zabrinuti pogledi oca i majke. »Šta li će s malim biti?
Da nećeš da budeš car? — Ne — provali iz dečaka. — Hoćeš li najkrupniji biser mora? Postao bi bogat... — Šta će mi bogatstvo? — pribra se dečak.
Nisam mogao ništa da kupim. — Koji je đavo ušao u njega? — pitali su se roditelji, a oko dečaka je rasla praznina. Drugovi su već otvoreno bežali od njega, ribe i rakovi zavlačili se u dubinu, jer ih je gađao
Zatiskivao je uši da ne čuje naricanje udovica i s radošću posmatrao sina kako raste. »Da se to nije sunčana zraka u dečaka pretvorila?« — pitao se posmatrajući dečakov lagani hod. Ali otkuda mu u očima pogled vile?
— Dalek je put do njega! — pokuša da odvrati dečaka, no ovaj nije bio od onih koji odustaju. — Želeo bih da vidim svetionik! — reče. — Možda je ded još živ!
Dečak preblede, a ocu se učini kao da mu neko gvozdenom rukom steže grlo. — Umiriće se more! — pokuša da uteši dečaka, ali nebo je tamnelo, a talasi rasli. »Dobro je što svetionik gori!« — pomisli. »Po njemu ćemo naći put!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ubrzo se čulo da je tu, na padini, kod Čukur-česme, turski vojnik ranio, možda i ubio, srpskog dečaka. I Sima terdžuman hita ka česmi.
Sima se naginje nad dečaka a na licu mu je tuga. Podiže glavu, više nema tuge, sad je na redu odlučnost, ne gleda ni u koga u obruču a svakome
ni u koga u obruču a svakome izgleda da gleda baš u njega (i toj se veštini naučio od pacolikog bankara), i kaže da dečaka valja brzo odneti, možda mu ima spasa; nizami će s njima, u srpsku policiju i pred srpski sud, a srpski žitelji valja da
Slušaju ga: i gomila, i nizami, i žandarmi. Dečaka odnose, vezani nizami koračaju ispred Sime, između žandarma, u zelenilima bašta trepere desetine zenica, građani idu
Priča o dečaku došla je mnogo posle priče o Dobrači, ali je ipak Dobrača taj koji svakoga dana obilazi dečaka. Kao i nekada, Čukur-česma je i sada središte ovog kraja na padini prema Dunavu.
Zašto baš njega? Dobrača dobro pamti i vidi još, u sebi, onog mladića, gotovo dečaka koji u Beču, potpuno sluđen, bulji u knjižarski izlog.
Seljani su hvalili dečaka koji je, preko noći, postao čovek a pokazivao se vešt u trgovini. Dobrača je, ne bez čuđenja, nalazio u sebi neku
Nešto od tog praha obložilo je i dečaka: u tame u njemu i van njega naišle su iskre, bića prozračne radosti, lebdele su i osvetljavale.
U jednom nije moglo biti sumnje: kad god je bivao u Beogradu, Crni Đorđe je svakoga dana dolazio da obiđe svog dečaka a to je značilo da svakog dana zalazi i u kuću ruskog izaslanika sa kojim bi se, razumljivo, tada sretao.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Kad si bio mali ti si najviše voleo da igraš „dućana“. U to vreme ja sam bio u onom dobu dečaka koji se ponosi što u familiji ima i mlađe dece od njega.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
— Ne, nego tome kako se ne sumnja u vrijednost opipljivoga. — E, to je već teže... A ti, — iskosi se na dečaka, — pazi da ne uprljaš ili ne skineš zavoj! I sutra dođi opet.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
vatra, plamen se veselo povija s jednoga kraja na drugi, a oko vatre pršte i puckaju mladi purenjaci, koje jedan od dečaka obrće i nadgleda.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Da nije bilo nekoliko izuzetno glupih dečaka, koji zaista nisu znali ništa da rade, moje ocene iz tog predmeta bi bile najgore.
Jednog zimskog dana sam uspeo da se popnem na vrlo strmu planinu u društvu drugih dečaka. Sneg je bio dosta dubok i topao južni vetar nam je išao na ruku.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Školski raspust dečaka poklapao se sa odmorom dobrih, starih volova. I ja sam nekoliko leta proveo na ovom zanimljivom poslu.
Seoski volovi bili su podeljeni u krda od oko pedeset grla i svako krdo je čuvala grupa od nekih dvanaest dečaka iz porodica kojima su pripadali volovi. Svaka grupa je bila pod nadzorom jednog iskusnog mladog govedara.
“ ”Nema jezika, niti ima govora gde se ne bi čuo glas njihov.” Mislim da nema srpskog dečaka koji nije čuo za onu divnu rusku pesmu koju je napisao veliki ruski pesnik Ljermontov, u kojoj se kaže: ”Izašla sam
Jedna veća grupa starijih dečaka prišla mi je i ponudila pomoć da se na brodu snađem; bili su to đaci slavne Karlovačke bogoslovije, gde je bilo i
teško, s obzirom na fizičku snagu i dobru praksu koju sam stekao na pašnjacima u Idvoru, da izbijem bilo kog nemačkog dečaka mojih godina, ili starijeg.
Rasna mržnja je bila vodeća strast onoga doba. Da nije bilo one tople ljubavi čeških dečaka i njihovih roditelja, osećao bih se veoma usamljen. Suviše je bila velika promena za mene dolazak iz Banata u Prag.
i crveni fes na mojoj glavi, mora da su privukli veliku pažnju, jer odjednom sam primetio da se oko mene okupila grupa dečaka raznih uzrasta i uz smeh i podrugivanje pokazivala prstima na moj fes.
Jasno se moglo videti da mi nije bio prijateljski naklonjen, ali kada je čuo izjave okupljenih dečaka prodavaca novina i čistača cipela, omekšao je i vratio mi moj fes.
Provesti po šest nedelja svakog leta kao čuvar stoke u društvu dvanaestorice nestašnih srpskih dečaka, takođe čuvara, značilo je žestoko nadmetanje u rvanju, plivanju, čobanskom hokeju i drugim napornim igrama koje su
Naravno da se nije mogao setiti onog srpskog dečaka u žutom kožuhu sa šubarom i šarenim torbama. Dao sam mu dobar bakšiš kao nagradu zato što me je nekada odveo u vagon
Naravno da se nije mogao setiti onog srpskog dečaka u žutom kožuhu sa šubarom i šarenim torbama. Dao sam mu dobar bakšiš kao nagradu zato što me je nekada odveo u vagon
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Iz jedne od tih kuća, zaklonjenih između golih drveta, izbiše dva dečaka: gone pred sobom kravu. Jedan od njih duva u sviralu. Pred njima pas potrkuje, a kad spazi stranca, stade i zalaja.
—Ej! —javi se dečacima. — Može li se preći voda? —Izuj se, pa možeš! — odgovori jedan od dečaka čisto srpski, i svojim plavim očima mirno ga pogleda. Milivoj pogleda na Arnauta. Mora da vodi o njemu brigu.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
i lice treptati, kao oči, ako opažanje protiče u opisanim okolnostima i prelama se u doživljaju nimalo slučajno - jednog dečaka.
U jednoj drugoj pripoveci, Našem Božiću, opet nalazimo dečaka u istovetnoj ulozi: u praznično praskozorje dovodi nas on do svog kreveta, u trenutku kad mu čula iz sna izranjaju i,
Otuda i njeni - neočekivani i neočekivano jaki infantilni strahovi. Iz doživljaja dečaka pripovedača izvorno potiče i osećanje sigurnosti u mekom, toplom i ututkanom kućnom prostoru.
ono ima znatnog udela u junakinjinom (kasnijem) neočekivano brzom prihvatanju očeve odluke o nedoličnoj udaji za seoskog dečaka; u njenome - nakon kratke pobune i protivljenja - ne spoljnjem samo i prisilnom, nego unutarnjem i iskrenom povinovanju
se on i u ulozi junaka koji sam o sebi pripoveda (drugo „ja”): sada je dečak, a varoš nije daleko tamo , nego je za dečaka Mileta blisko ovde. Potpuno isti postupak nalazimo, recimo, i u Nuški.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Šaljemo još po dve-tri devojke iz kuća kroz koje smo prošli, i evo je puna mala prostorija, njih i dečaka kojih se u početku niko ne stidi.
Devojčice su tek vrlo malo stidljivije od dečaka. Iznenadno, panično ekvatorsko veče, koje je na Ekvatoru tačno u 6 časova, dvanaest časova tačno posle tako isto
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
koji su nekad zbog kratkovidosti služili u dubokoj pozadini, osposobljeni su sada i sede u rovu pored golobradih dečaka. A taj ljudski rezervoar, određen da pogine, topi se iz dana u dan.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zbog ovog poslednjeg naročito. Za Stikriosa je još rekao da je u grupi uvek držao po nekog bucmastog dečaka koji nije radio ništa osim što je spavao s tim odurnim gadom, tim krpeljem i smetenjakom.
Miris pečenja. Gospode bože, miris pečenja. Zar sam morao da se satirem ganjajući onog dečaka samo zato da bih na strašnom mestu, Saborištu, video gozbu raščinjenih kaluđera, da bih raširenih nozdrva udisao miris
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
snagu mladalačkih iluzija (želja da postane svetitelj), ali i značaj dobrog učitelja (mudri iguman u njemu vidi pametnog dečaka željnog znanja i podstiče ga da se okrene školovanju).
Romani moralizatorski opisuju sudbinu dečaka u skladu sa njihovim karakternim osobinama, ali je pripovedač usredsređen na psihologiju deteta u čemu je njihova
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Rano počinje i ta gadost u čoveku. Učitelj je za vreme odmora ušao u peti razred, i na očigled nekoliko dečaka mirno izbrisao s table njemu lično upućenu vrlo bezobraznu poruku, zapravo pitanje.
Sudite mi što brže, odmah, i na smrt! ja sam najkrivlji, ja sam ubio i onu devojku i onog dečaka ubijte me, što pre, ne mogu da trpim stid i sramotu!
Nabije ih se dvadesetak dečaka i devojčica, trče, skaču, čuvaju, dok mogu, krompir. A kad zaborave, šta ti tu nema: Sveti Sava i đavo; Indiski okean
dece čiji su roditelji želeli da im se deca koliko-toliko koriste tom nastavom u jeziku, i s nekoliko starijih Srba dečaka koji su učili grčko pjenije, jer se to dobro plaćalo prilikom liturgija na grčkom jeziku. Takva su eto ljudska posla!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Prigrlio je pomodrelim ručicama hleb i, onako uplakan, nabureno gleda ispod oka onoga dečaka. — Ne volim! — veli ljutito Mića i odrečno mahnu rukom prema dečaku.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Jedino se one od čitavog dečaka vide. A starac Milija kaže: — Ili će dečak napustiti kulu, ili će u njoj ostaviti glavu!
— Od mehura sapunice je tananiji! Ako iz kule izađe, prvi će ga vetar oduvati kao jesenji listak! — štite roditelji dečaka. »Da mi za njega nađemo Cvet?« — On ga mora sam naći!
Tvoj Cvet te čeka na vrhu Srebrne Gore! — Izvede starac dečaka na ulicu. Kad, gle! Ulica kamenu košulju obukla: gde tu da nikne cvet? Podiže Vedran glavu uvis.
Čini sve što mu kažu. Zazelene se šuma, zablista. Zarumene se lice u dečaka. Jutarnju rosu pije, šumskim se plodovima hrani. A kad nastade godina treća — učini se dečaku da razume govor bilja.
Okrete se i vide: voda kao mahnita juri za njim. Preti: potopiće i planinu i dečaka. Šta sada? Voda stigla do kolena. Ne zaustavlja se. Već mu ledenom rukom pojas stegla. — Stani, vodo! Šta hoćeš?
Kako i ne bi? Veliki talas podigao dečaka na pleća, leti, na sam vrh Srebrne Gore ga spušta. Zaneme dečak od divljenja.
— Lepši si i pametniji od svih. Ako te budu gurali — i ti ih guraj! Udare li te — i ti udari! — žena pomilova dečaka po glavi, popravi mu nabore na ogrtaču i pogledom ga isprati niz ulicu. Oklevajući, pođe dečak.
I, gle čuda! Drugi su sada pred njim uzmicali. Prestade izrugivanje i guranje, ali čitanje i pisanje i dalje su za dečaka bili prava muka. Reči učitelja zujale su kao mušice oko njegovih ušiju: čuo ih je, ali nije mogao da razume.
— Hoćeš! I možeš! Ti sve možeš: ti si iz suze rođen! — žena privuče dečaka k sebi, zagleda mu se u oči i osmehnu: — Nemoj to nikada zaboraviti!
Je li čudo što u dom dečaka iz suze rođenog poče dolaziti narod da traži pomoć za svoju bolest ili tugu? Postade slavan dečak iz suze rođen,
Jedno je sigurno: nigde na svetu makovi nisu bili tako crveni, tako krupni, niti je iko bolje od dečaka iz suze rođenog poznavao tajne trava. OGLEDALO Koračala mlada žena ulicom, a za njom se i veliko i malo osvrtalo.
uže vuklo, niti ga je spasilački brod ka obali odvodio, već je Srebrenka iskidanom mrežom pramac čamca omotala i dečaka ka sigurnome nosi! Ispruži dečak ruku, dotače Srebrenkin rep i šapnu: — Hvala ti, Srebrenka, hvala!