Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
79) — Od zla oca i đeca palikuće. (Pavićević, M., 1937, s. 212) — Kakvo gnizdo takva tica, kakav otac takva dica. (Vuk, br. 2048) — Što otac tvrdoglavi, to sin jogunastiji. (LMS, 1862, knj. 105, br.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kad lisica preko leda prijeđe, Onda možeš topove voziti. Kakvo gnizdo, takva tica, Kakav otac, takva dica. Kako sam se nadala, Dobro sam se udala. Kiša pada kapljicama. Pak napada lokvicama.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— odgovori fratar. — Jesi li pri sebi? Nije li danas petak... Ne misli ti za večeru... Kamo vam ostala dica? — Srame se, pa se sakrila iza tare — veli domaćica. — Ajde večerajte, živi bili! Stipane, daj da se i mi založimo.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Čekamo dan po dan. Neka gredu!... Ostaćemo sami... — Neće moja dica mene zapustit' — s uvjerenjem prihvati starac, smireno položi glavu na blazinu i zaklopi oči...
Ivo pokroči k izlazu. Starac pogleda za njim i nanovo se javi: — Pozdravite oca!... Sve će moja dica platit', neka se ne brine... Ivo pobrza. Oči mu se bijahu zamutile.
— Valjalo bi providit', — izusti jedva čujno. — Providit'! A okle? ... Uvik su ovaka moja dica, ozva se ona naglo i otresito. — Jemaju praviщu!
! Platićete! — napije nam zlo jedan od njih drugi, suv ka čava. Ni ga ča vidit', a viče. — Ispitali nas... dica i ja kazali lipo kako je bilo. Ča ćete da vam duljim, osudili nas smijući se, baš ka od šale.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
damasku Dinara — planina na granici Dalmacije i Bosne dići se — (znači i:) poći na put: Digoše se do dva pobratima dica — deca dišer — napolje, izlazi!