Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
“ oma ovaj na didu. — A zašto da nisam? — dida će opet njemu. — Ne vidiš ti ko sam ja? — još dida zapita. — Pa ko si?
“ ni „kako zdravlje?“ već udari po didi. Dida opet nit̓ ćuti nit̓ jauče, već stenje. — Jesi ti pravda? — na didu će ovaj, a dida opet njemu: — Borme, čitava nisam. — Pa zašto onda stenješ? — Zato što u meni ima malo nepravde.
— Sad iđi, — kaže mu — i lezi pod onaj veliki rast, i kad zaspeš, pazi šta ̓š čut i vidit. Posluša on didu, legne pod rast i zaspe s tikvama u ušima, a spavo je sve dok ga dida nije probudio. — No, šta si čuo i vidio?