Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Za njegovo vrime umra je jedan mladi Jerković u manastiru kao dijak, a drugi Jerkovića ditić pobiga je iz manastira, te se samo treći zaredija...
Ono, da rečemo, nismo svi jednaki, jer ni prsti na ruci nisu jednaki; niko je misnik, niko dijak, niko izmećar; ali, jopet, svi smo jedan drugome potribni. Je li tako, braćo? — Tako je, tako! — zagrajiše svi.
(Ovu riječ bješe naučio u manastiru.) Dajte mi vrimena da se pokajem, da postanem dobar dijak!... A ako li vra dozna sve, pak me istira, utopiću se, a kući neću, viruj mi, moj lipi sveti Vrane!...
A poznaješ li Tetkina brata? Di li je to njegovo dite, taj novi dijak? Jedva čekam da ga vidim... Bakonja pobježe, jer ču iza sebe glas strica Čagljine.
Zapamti još ovo: čuja si da me zovu Bakonja, ali me ti ne smiš tako zvati. Ja sam dijak Jerković! IX MNOGE RAZLIČNOSTI Nasta velika tišina, kao što biva poslije velikih potresa.
„Ajde, kaže, odma k Ivi. Red je da Ive zna prije nego se zlato primi. On je sad dijak, dakle najpritežniji od nas, pa je red da on prvi reče: pristajem!“ Jeto, moj Ive, moje dite, kakvu ti novost donosim!
Došâ ti je brat, dijak, di-jâ-k! Najzad dođe s polja zdravi, zbojiti dječko od deset godina, u košuljici, sa širokom tkanicom oko pasa, pa
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
U narodu se proneo glas da je u manastir došao neki grbavi dečak, dijak, sa velikim znanjem i umećem. Pozvao me je čelnik Lauš, gospodar župe moravičke, naredio mi da napišem neke povelje, pa