Dučić, Jovan - PESME
Žagor. Zatim opet dva domina mlada Kazaše dijalog pun nestašne šale. Zaigra jeđupka, naga... A mrak pada; Svet s klicanjem pali šarene ferale.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— A šta je to sad opet? — pita pop Spira koji nikako nije ni opazio kako se razvijao dijalog, jer je baš pripovedao pop-Ćiri dokle misli hraniti i kad misli zaklati krmka. — Ta, šta je to?!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Isakovič, reče, kaže da nije čovek, nego pištolj glavno. Pa se cerekao. Oko đenerala, dok je taj dijalog trajao, bilo se okupilo više oficira, koji su se smejali Pavlu, dobroćudno.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Milić, Anđelka (prir.), Rađanje moderne porodice, Zavod za udžbenike, Beograd 1988. Milić, Anđelka, „Porodica: dijalog sociologije i istorije“, u: Rađanje moderne porodice, Beograd 1988. Milićević, M. Đ.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
cipela i povrati, bar nakratko, osećanje elegantnog siromaštva; gradskog ludaka videh i njegov večiti, neprekinuti dijalog s nevidljivim sabesednikom, pročitah sumanute reči na njegovim usnama (zaboravljenu šifru sreće), ugledah onda srećne
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Podsticao je, ubeđivao, upućivao. „Nije to za mene, ne umem da pišem dijalog”, branio sam se, pre trideset godina, dok je bio urednik na radiju, ili pre dvadeset godina, u vreme kad je uređivao
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Ali u zapletanju intriga on ume da iznese i tipove, da dâ lak i prigodan dijalog, onakav kakav se odista govori, čak i da pruži malu sliku svoga doba, upravo novosadskog društva na kraju omladinskog
Anegdota, zanimljiva anegdota, reljefni tipovi kojima je dao trajan život i koji i danas književno žive, dijalog, živ i prirodan i tečan dijalog, čist i jedar narodni jezik, — to su njegove glavne osobine.
anegdota, reljefni tipovi kojima je dao trajan život i koji i danas književno žive, dijalog, živ i prirodan i tečan dijalog, čist i jedar narodni jezik, — to su njegove glavne osobine.
vešto se sprovode, umešno postizava jake efekte, i pored toga ima miran i siguran ton pričanja i lak, živahan, prirodan dijalog. On je jedan od retkih srpskih pisaca koji su književnost vrlo ozbiljno shvatili i vrlo ozbiljno radili.
ličnosti govore pravim seljačkim govorom no i on sam priča lako i prosto, lepim, odabranim jedrim seoskim jezikom. Dijalog mu je živ, tečan, prirodan.
pripovetke su nevezane, nerazvijene, često bez sklada, epizode su razvijane na štetu celine, opisi gutaju radnju, dijalog težak i ispresecan, često izgleda na mucanje, sintaksa je nesigurna, opšta pismenost nedovoljna.
Tip seljaka izveden je sa veoma mnogo tačnosti i snage, dijalog je vanredno prirodan, sporedne ličnosti su obeležene sa vrlo mnogo reljefa, situacije su vrlo pravilno izvedene, a i u
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
”, a mi da stanemo u front i da trepćemo. (Od ovih Trifunovih reči pa do svršetka scene, dijalog teče vrlo naglo i živo, upada se u reč, govori se jednovremeno, prekidaju se govori, penje se ton i nastaje sve jače
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
imate na pozornici konje, lavove, kulu oklopnjače, koja bombarduje, travu koja raste, i đubrište po kome šetaju kokoši. Dijalog nam je bio neprirodan.
Dijalog nam je bio neprirodan. Sad imate, dakle, dijalog pariskog pozorišta, posle kojeg može doći samo još dadaizam, ili ludilo.
Ne vide da tu više nije važno kako stolice stoje na pozornici, iz kojih vrata izlazi novo lice, ni brz dijalog. Ne vide da bi posle nekih rečenica trebalo dugo, dugo ćutati.
Pandurović, Sima - PESME
MIR 224 RODNA GRUDA 225 ZIMA 227 RONDO 228 VELIKI PAUK 229 POSLEDNjA TEŽNjA 231 BUDUĆI DIJALOG 232 PESME I BISERNE OČI Kao duh jeseni u šum lišća svela, K’o tuga u život naših želja tajnih,
I sna, i sna, dušo, iznad svega! BUDUĆI DIJALOG Čuvar ih sêdi kroz zamak vodi stari. Zaborav, prah, tišina, čudne stvari Tu su u društvu, prisne, ali néme.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— rekoše paše). Dijaloške poslovice su često date u stilizaciji pitalica, od kojih je zadržan samo dijalog (— Drugo moja, tvoj je čovjek pijanica! — A počem ti to znadeš, draga?
Pitalica je najčešće sažet, kontrastiran iskaz ili duhovita opaska, data kao dijalog; obično je to šaljiv ili mudar — paradoksalan odgovor na postavljeno pitanje.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
To mešanje različitih planova, taj neprekinuti dijalog i udvajanje, to jezičko menjanje perspektive oseća se i u sledećim stihovima.
Jedino nije jasno kako njegova maloreka, svedena i zagonetna pesma uspostavlja dijalog duž kulturne, književne i jezičke dijahronije: duhovna kriza modernih vremena, „šupalj čovek“ našega veka, reljefno se
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Jer likovi ovde malo govore, dijalog je redak, a i kad ga ima, oskudan je. Ali tako je samo spolja, a spolja su gledali gotovo svi dosadašnji tumači.
Miljković, Branko - PESME
znanje O kamenu koji žvaće svoj pepeo O pepelu koji ugovara novu nadu O nadi iz koje ona izleće napuštajući je Čudni dijalog između vatre i ptice Obećava pticu čarobniju vatru pametniju Ako pronađu zajednički jezik Ptica i vatra mogu da spasu
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Đure Jakšića (1832–1878); dečji jadi siročeta iskazani su, kao i u drugim pesmama ovog pesnika, kroz njegov poetski dijalog sa prirodom i „gorom čarnom“. Ona, za razliku od ljudi, saoseća sa sudbinom deteta.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
kao jedini udžbenik tada postojala i iz koje smo i mi i profesor učili francuski, i tada bi izmeđ' nas otpočeo ovakav dijalog od reči do reči, po Olendorfovoj metodi: Pitanje: Brat vaše žene, ima li on jednu ticu koja lepo peva?
Ja: E, ako pristajete da stvar tako doterate, onda ću vam priznati da su moje poslednje reči bile u stvari jedan dijalog, izmeđ' mene i doktora koji me je lečio.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
O, Gospodi bože!“ GLAVA DESETA U ovoj pripoveci ovo je prvi i jedini dijalog dvoje zaljubljenih. Dijalog nije nimalo pikantan čak ni interesantan; a to je prosto stoga što je tamo, u tom svetu,
O, Gospodi bože!“ GLAVA DESETA U ovoj pripoveci ovo je prvi i jedini dijalog dvoje zaljubljenih. Dijalog nije nimalo pikantan čak ni interesantan; a to je prosto stoga što je tamo, u tom svetu, sramota da se muško i žensko
(A i da nije tako, opet bi dijalog bio vrlo običan, jer u takvim prilikama zaljubljeni obično ne znaju šta da razgovaraju, ili razgovaraju koješta.