Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Živija! I svi se obrediše. — Valaj nam je jadni Škoranca od vajde i mrtav! — reče govedar Lisu. — Promisli, dijače, otkad je njega bog uzeja, pa se, jeto, pročulo da se diže, ne smi ti od tada vraži prikovođanin amo u krađu!
Oboje se zbuniše. Ona stade dokle on prođe, a on ustavi vranca. — Ta tiraj, dijače! — reče cura, sva zažarena i smijući se, ali ga ne pogleda. — Molim te, Jelo, ovaj...
— A, dite moje, tu li si? — veli Kušmelj. — Ive moj! — viknu Krivica, odjevena kao nevjesta. — Valjen Isus, dijače! — nazivaju Čagljina, Rdalo, Rora, Kljako, Controna, Žlandra... — Jevo puno naši!
— Da bog sačuva i od tvoga govora! — prekide ga Bakonja ljutito. — Šta sve drobiš, a... — E, dijače, sinovče, nisi ni ti svu mudros posukâ žlicom! — odazva se Čagalj. — Ja bi reka... Opet svi zagrajaše.