Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Slatki Milivoje, diko moja! — Prosti mi sagrešenija, Alka, nije moglo drukčije biti! Nek se izvinjavaju, mire, otsad će sve to drukčije
Matavulj, Simo - USKOK
— prekide je otac, više molećivo nego oštro. A tada udovica nastavi: Kuku, bane, moj đevere, Bratska diko! Je si l’ braću okupio, Bane Joko! Kâ što si se naučio, Perjanico! Da dušmanske s’ječeš glave, Megdandžio!...
Radičević, Branko - PESME
U Beču, 18 (6) dek. 1847. PETRU PETROVIĆU NjEGOŠU, VLADICI CRNOGORSKOM Oj vladiko, Crnoj Gori glavo, Naša diko, naša velja slavo!
Kosi svojoj tio progovara: „Koso moja, negda diko moja, Dokle dragog na svetu bijaše! Njega nesta, moje dike s njime — Ajde, koso, ajd' i ti za njime!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Hajde, Vasilije, hajde, diko moja, učini rodu glas, pođi s drugovima. Lijepo će ti tamo biti, obučen, obuven, ssss ...
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Na Serbiju bednu, i na Bosnu Koje trpe rabotu nesnosnu. Budi podoban neba, Gospodaru, Diko sveta, PRESVETLI CESARU!
Kostić, Laza - PESME
SINOĆ (Odlomak) Sinoć, Diko, željo živa, sinoćke te očekiva'! Silnih želja poletelo jato da s visine izgleduje zlato, o nebo se želje
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Šta ću đeci kaživati, đeci lele! Kad me sretnu đeca u put, srećo moja! E su đeca mila tebe, diko mila? Često plaču, sporo rastu, čest moj jade! 96. Moj Jovane, orlomane, A kamo te, ne bilo te!
BEĆARCI 253. Vazdan vedro a uveče tama, Diko moja, ne smem ići sama. 254. Savio se ruzmarin do straže, — Lolo vraže, džandari te traže! 255.
254. Savio se ruzmarin do straže, — Lolo vraže, džandari te traže! 255. Diko moja, visoki jablane, Ja ću tebi salomiti grane! 256. Nisam znala, zelene mi trave, Da moj dika ima oči plave.
262. Sinoć sam se s dikom rukovala, Tri mi dana ruka mirisala. 263. Prestajaću bosa na sokaku, Diko moja, na tvojem opanku. 264. Da je meni što mi srce želi: Lepu diku i kuću veliku. 265.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
balovima koje je obično vojena i građanska patrola pre iscrpljenoga programa i pre one obligatne završne igre »Ustaj, diko, zora je!« rasterivala. A bio je sila onda. Kad uđe s društvom u kafanu, a on samo zabode tesak u sto i vikne: »Ajaooo!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Sedam snahah što ošiša? njima prazno! Što ne čuva mladu glavu, ljudska vilo; što krvnika njom nasladi, bratska diko? Na vjeru te posjekoše, nevjernici! Divno l' Travnik okitiše, to platili! sa lijepom glavom tvojom, kuku, lele!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A iz krajnjih tamnih kutova, gde se od pare nisu mogle da vide, počeše glasno da pevaju tad novu pesmu: Žali, diko, i ja ću žaliti. Odmah sve prihvatiše. I žene oko Sofke digoše se. I one odoše tamo, izmešaše se sa devojkama.
ovamo na teršene kod Sofke i dignuvši ruke, zaturivši glavu, zapeva tako silno, da amam kao zvono odjeknu: Da znaš, diko, da znaš, diko, Kako venem za te.
kod Sofke i dignuvši ruke, zaturivši glavu, zapeva tako silno, da amam kao zvono odjeknu: Da znaš, diko, da znaš, diko, Kako venem za te.
Pa odjednom prekinu, i, kao da se ona sutra udaje, poče da žali, nariče: Jao, jao, jel’te, diko, žao, Jel’te žao, što se rastajemo. — Teto, hajde! Sofka se diže. Osećala je da neće moći izdržati, da će pući.
Stoji na sredi, digla tas više glave i jednako peva. Peva zanosno iz sveg grla. Amam zveči: | Jao, jao, jel’te, diko, žao? Jel’te žao, što se rastajemo Rastajemo, a... I nemogući više od sevdaha, baci tas od sebe.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Duso materina, sice materino, diko naša!... — Pa onda: cmok! cmok! cmok! ižljubi ga i ljuljuškaj dokle ne zaspi. — Bog će sve na dobro upraviti!
Zar se tako ulazi, zar oćete da me ovako nemoćna zagnjavite... A, Isuse, uvik li mi neprilike činite, uvikarce... — Diko naša — poče Kušmelj — kad je bog da, dâ si take glave! Bogu vala, milostivom bogu i Divici, a mi mislili... a mi čuli...
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Jovanović 3maj XX Kaži mi, kaži, Kako da te zovem; Kaži mi, kakvo Ime da ti dam, Hoću li reći: „Diko“, ili „snago“, Ili ću „lane“, Ili „moje blago“; Hoću li „dušo“, Ili „moje drago“ Kaži mi, kakvo Ime da ti dam!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
žestoko koračaju, i kao da hoće onu zemlju nogama da ulegnu, preobrazi se i krv mu ponova u lice pojuri: „A jao, veli, diko naša, uzdanice naša, plamene živi, prvo čedo našeg oslobođenja.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ružičasta usta Sa osmejkom blagim — Blago li srećniku Kog nazovu drâgim. Gledô sam te često, Ženskog roda diko; Ti jednom upita: „Što me gledaš, čiko?“ Na to ti se pesma Istom sad odziva: To ti nisam rekô, Dok si bila živa.
— Dođe doma mlada moma, Na licu joj sunčev žar, „Gde si, diko, za toliko?“ Dočeka je majčin kar. „Nemoj, majko, karat’ tako, Nisam kriva, nije red...
Zvona zvone, a iz njina žalostiva jeka Čujem glase: „Slava tebi, diko našeg veka!“ Slava tebi, ti uzore građanskih vrlina, — Otadžbina t’ gubi danas najdičnijeg sina.
VISOČANSTVU KNEGINjI STANI kad je darovala milion rubalja Crnogorcima glađu paćenim Oj, kneginjo Stano, celog Srpstva diko, Oj, kneginjo Stano, crnogorska hrano, Ti anđelski stvore, vrli dobrotvore, Ti ga umeš dati — poklon obilati!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Vidiš, vidim, sve već znadeš, Izdaju te sjajne oči, Izdaje te ova rumen, Ova suza to svedoči. HIII Diko moja, Gde si poniknula — Među smiljem Ili međ bosiljem. Uz ljubicu, ili uz ružicu, Među krinom, Il’ međ ruzmarinom?
XVII Kaži mi, kaži, Kako da te zovem, Kaži mi kakvo Ime da ti dam, — Hoću li reći: Diko, ili snago, Ili ću: lane, Ili: moje blago, Hoću li: dušo, Ili: moje drago — Kaži mi kakvo Ime da ti dam Sve su
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
1856. Jovan Subotić VI HEKSAMETER Divni heksametru, diko Homerova, rimska čelenko! Dirnuo sam ti u čast, ali se ljuto kajem.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Pa opet hvala mu!... Kakvi smo mi, Mogao nas je i pokloniti. KNEZ ĐURĐE: Vas videt, braćo, Želja mi beše, — Vas, diko srpska, sedi glavari! Serdari, kapetani, vojvode! Slobode svete tvrdi stubovi! Propalog carstva ruko čelična!
Ah, pobeđeni!... (Plače.) Bogdane! Boško! Deco, ustan’te!... Ustani, moja nado krvava, Smrvljena slavo! Diko! Ponose! Starosti lomne ledna potporo! Stoletnog starca jadni porode! Ustani!... (Jelisaveta Dolazi.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
prodavao sita i papuče, davao časove, kobajagi, a ovamo ih sam uzimao i još se za to naplaćivao, stekao, i sad zbogom diko!... Nisam volela nikada da imam dece, ali sad mi je, verujte, žao što nisam imala sina, pa da se vidi šta je za Pariz!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
(Ženidba Maksima Crnojevića) Jô Kajica, moje čedo drago! Diko moja svagda na divanu! Sabljo britka svagda na majdanu! I kreposti među vojvodama! Suva zlata smederevski ključi!
“ A kralj Đurađ zače besediti: „O Kajica, moje čedo drago, moj pernati od sunašca štite, diko moja svagda na divanu, sabljo britka svagda na mejdanu, a kreposti među vojvodama!
“ Skoči kralju na noge lagale, pa Kajicu uzima na krilo, pa Kajicu i grli i ljubi: „Moj pernati od sunašca štite, diko moja svagda na divanu, britka sabljo svagda na mejdanu, a kreposti među vojvodama!
Kuka kralju kano kukavica: „Jô Kajica, moje čedo drago! Diko moja svagda na divanu! Sabljo britka svagda na mejdanu! I kreposti među vojvodama! Suva zlata smederevski ključi!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Nije padao u melanholiju i sentimentalnost, nego je odmahnuo rukom i rekao: „Usput, diko, usput, peruniko“, i malo po malo slike su sve bleđe i bleđe bivale, dok nisu sasvim iščezle, a s njima i spomen na