Radičević, Branko - PESME
29. Sa negolemi tu se stena sliva Umilno njegov žuboreći pad, Na brežići mu dikoji počiva Zefirima ljuljan nježni cvetić mlad; Mložina lipa tebe tu pokriva, Na tebe šiljuć blagodatni lad, A pored tebe
Da pre neg što će noćca doći, Ja okom mogu mesto proći, Di majski časak moji leta Dikoji blaženo prošeta. To je početak. Sad ide kratko motrenje predmeta naokolo, i ćut pri tome.
Pevač posle drugoga, uzimajući sve skupa moli4 za oproštaj: Oproste, ako dikoji red Ja vami sam naneso vred, To nikad ja ne činja rad, Mada i činja kadikad.