Jakšić, Đura - PROZA
Plamen je po nebu lizao. Nije se videlo zvezda ni meseca. Gusti oblaci dima skrivahu ta nebeska kandila da se tim bolje pokaže divlji elemenat, koji u besu svome sve proždiraše što je sirotinja
onda se tek osvrte i s pakosnim smehom gledaše izdaleka kako se plamen Nikoline kolibe, vijući se kroz guste oblake dima, po noćnome zraku vijuga... Kroz noćnu tišinu slušao je kako direci pršte; čuo je jauk i pisku žena i dece.
Kadikad se nakašlje, ali tako krupno, da siromah parnik sav pretrne, a na prozorima se zaleluja od dima požutela pendžerlija; debeli trbuh, koji je čak na prekrštenim negama našao oslonac, samo brekće, i treba mu po četvrt
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Kad sve dogori, mi izađemo iz dima, kraljica pada u nesvest, a kralj trlja oči i gleda nas zaprepašćen: Sunce vam vaše, pa vi opet živi!
Doći će hladno vreme snega i dima, kad će ti đavo biti bog, gavran pobratim, a guja posestrima, dok ti urasta krilo, a raste rog.
ruku u Dunav, držim u ruci sve ponore, sve vode, ali i sve vedrine, i sve oluje, i sve visine, mračne od zvezdanog dima, koje se ogledaju u njima! 9.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” rekao im posle Karađorđe. Sad oni iz kuće i iz plamena izađu, crni kao Arapi, koje od dima a koje od baruta. Odonda mene Pljakić prozove pobratimom. To je bilo 9. maja, licem na letnjeg Sv. Nikolu 1804. godine.
nema da duva, no iz dolje digao se plamen u vedro nebo, i kad visoko dim kao debeo stollj izađe, onda se raširi oblak od dima na podobije ambrele, i ozgo ̓lad načini. — To je bilo licem na Sv. proroka Iliju, 20. dne julija 1805.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Strahinja uzdahnu, raspali bolje lulu, odbi dva-tri gusta dima, pa opuči putem naniže, a počesto se osvrtaše za Radojkom — dogod nije već zamakla gore u voćnjak.
Strahinja uzdahnu, opet ga ljuto steže u grlu; opet povuče dva-tri gusta dima, pa pohita naniže k zaroškom hataru. Presamari preko Gologa brda.
— Pa eto ćeš i u Posavinu — reče čiča Mirko. — Neću... predomislio sam se! — odgovori Strahinja i odbi dva dima uzastopce. — Baš sam rad da vam čuvam vodenicu makar samo jednu noć.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Stigoše pred han. On beše prazan. Nigde žive duše, nijednog povesma dima da se s badže uzdigne. — Pustoš! — reče Aleksa. To Stanka trže iz njegovih sanjarija.
godine samo je puška pucala... Tu nisi mogao dahnuti čista vazduha od barutnog dima i prašine što je dizahu kopite konjske...
Riknu top, a sindžir đule pokosi turske redove... Osu vatra. Puška učestala kao jaglica. Diže se oblak od dima. Zatutnji, zabruja, zapištaše uši, zaigraše ribići, zapali se meso na telesima... To beše strašan okršaj.
Dučić, Jovan - PESME
Suv potok kraj kog mrtvo ćuti, Bez glasa i bez prama dima, Seoce; samo zlatom žuti Tikva po vrelim vrtovima. Sve žega mori kao čuma; Dolina puna nemog straha; U polju
Heroji pokreta, nomadi, nad nekim Bregom tako zure u vidik pun dima, U mutnoj i strašnoj žeđi za dalekim, I u večnom svome boju s prostorima...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Čvrknu voda, a dim se sklupča. U sobi se ništa više ne viđaše od dima. Opet kao da se čuje popov glas, ali je zagušen i ne razbiraju se riječi.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
I sve će te krasne slike domalo, za trenut jedan, nestati i iščeznuti! Nestaće ih kao dima i pepela od trafike, kad ga ča-Nića duhne sa lule; proderaće se naskoro lepa i šarena slika ta, kao tanka paučina što
Iz koje će čitaoci videti da je i u ovoj prilici potvrđena ona stara poslovica koja veli: »Gde ima vatre, mora i dima biti«; dakle, da tu ipak ima nekog đavola gde se toliko mnogo pripoveda.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Znate, čitala sam mnogo noćas. — A šta to čitate, frajlice? — Čitala sam od Dima „Draj Musketire“. — Šta su to ti mušketari? — O, to je vrlo lepa nemecka knjiga, jedan vrlo lep roman!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Jest, uvek ti stojiš u onoj tvojoj beloj svilenoj bluzi i usred dima i tako će biti kad se budem vratio. A tamo svi znaju da sam ja od skoro oženjen i onda ne bi bilo lepo da ja...
A puno dima duvanskog u onoj sobi gde mi konferišemo pa se davimo u onom dimu, i svi govorimo u glas i kašljemo; pravi obor božiji!
Afrika
Iz šume nad selom, gde se ne vidi više ništa do gusto zelenilo, iz tesnih kruna palmi diže se uzbudljiva perjanica dima, i treperavo razilazi u vazduhu.
Za vreme dana zagušni afrički vetar donosio mi je samo miris dima sa prostora koje urođenici spaljuju radi lova; sada, u noći, polja su mirisala na najnežniji miris ciklame, toliko silan
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Sočinitelj LICA: KIR JANjA JUCA, njegova supruga KATICA, Janjina kći od prve žene MIŠIĆ, notaroš KIR DIMA PETAR, kućevni sluga DJEJSTVO PRVO POZORIJE 1. KIR JANjA (razgleda aljinu), JUCA (šije).
PETAR: Taki. JANjA (prodere se): Gajdaros! Ko e poslo ovu pismu? PETAR: Šta vičeš tako, nisam ja gluv! Ćir Dima je kazao da mu taki odgovor odnesem. JANjA: Kir Dima je moju prijatelj. (Čita.) O, dulos sas, kir Dimo! E, e, e, kala!..
Ko e poslo ovu pismu? PETAR: Šta vičeš tako, nisam ja gluv! Ćir Dima je kazao da mu taki odgovor odnesem. JANjA: Kir Dima je moju prijatelj. (Čita.) O, dulos sas, kir Dimo! E, e, e, kala!... Tim, tim, tim!... Pošten čovek! Kala, kala.
PETAR: A? JANjA: U, što mi jediš, jedili ti psi!... Ama grafa j’ od kir Dima, mu poznaim slovo. (Gledi u pismo.) deset hiljada forinti, tria per mezo, na četiri mesec, za edno pravo trgo vac, i
Anev idrotos će pono uden: ko neći da probira, neći da profitira, kaže elinsko mudros! POZORIJE 9. KIR DIMA, PREĐAŠNjI JANjA: O, kala iltete, kir Dimo! DIMA (tihim glasom, lagano): Dulos sas!... Pos pigeni i dulja?
POZORIJE 9. KIR DIMA, PREĐAŠNjI JANjA: O, kala iltete, kir Dimo! DIMA (tihim glasom, lagano): Dulos sas!... Pos pigeni i dulja? JANjA: A’hara! Oćimo da padnimo sviju preko nos.
DIMA (tihim glasom, lagano): Dulos sas!... Pos pigeni i dulja? JANjA: A’hara! Oćimo da padnimo sviju preko nos. DIMA: Pistevo! (Maja rukom.) Kakos keros!
Kitaksi, adelfe, oći šešir, prokleto široko visoko, oći svilena pantljika! DIMA: Pios? Bogami! JANjA: Juco. E de! Oćim da kupim, oćim da si osiromašim; nećim da kupim, oći da idi prokleto na
Znajte sadašnje svetu. DIMA: Tiflute to filun peri to filumenom JANjA: Što? Na ovu kugu od vreme? O teos, filaksi! Propadnimo, propadnimo!
Na ovu kugu od vreme? O teos, filaksi! Propadnimo, propadnimo! Ahara, ahara, ahamna! DIMA: Adelfe, oćim da ti rečim na serbsko slovo. Znaiš što sum došao? JANjA: Za deset hiljada forinta. DIMA: Malista!
DIMA: Adelfe, oćim da ti rečim na serbsko slovo. Znaiš što sum došao? JANjA: Za deset hiljada forinta. DIMA: Malista! Toj edno... Daj go.
Toj edno... Daj go. JANjA: Is kalin kardjan, adelfe; ama znaiš grečesko mudrost: To danion frontidon anapleon. DIMA: Ne si brini, de! Ja, to Rošildovu pismu. (Pruži mu.) JANjA: E, kala. (Izvadi novce, pak mu broji.) Ine kala?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nije skidao oka sa Grka, ali je ćutao. Imao je ledene, plave oči, koje su gledale kroz guste oblake dima iz kamiša. Engelshofen je bio duži od šest stopa. Kad je jahao, noge su mu dopirale konju do kolena.
Smirio se kad ga ugleda, kako već sedi iza njega, u kolutovima gustog dima. Paviljon su, saperi, bili ukrasili suncokretima i gomila se beše stisnula sve do te leje cveća.
– pojavila bi se, vrlo primamljivog stasa, lepih pokreta, a naročito lepih, tamnih, očiju, na kojima je tama imala boju dima i oblaka.
Sa mutnim, umornim, vodenim, očima. Trifun, međutim, ne reče ni reči, duhnu kovitlac dima, i poče da čačka svoj čibuk, kao neki čibukdžija. Bila mu je dosadila. Trifun pomisli: kako se ta žena promenila!
Priviđale su mu se te nozdre koje jedva dišu A naročito te oči tamne, crne, mutne, kao neke zvezde iz crnog dima. Njena je ćerka bila rano zrela, lepo izrasla, ali je ta lepota bila jednog veselog ždrebeta, košute, srnčeta.
– unutra je vladala, za trenutak, pomrčina, koja se zatim, kad se oči naviknu na nju, pretvarala u plavetnilo kao nekog dima. Kroz polutamu, Isakovič je spazio nekoliko konjskih glava. Pružali su vratove iz boksova.
ubio, iz pištolja, koji je možda i druge ubio, vrteći se, oko njih, u sedlu, na konju, u vejavici i snegu, u oblaku dima, pucnjave, konja, u sumračju – koji je imao dve rane – stajao je sad, pred bratom i bratučedom, kao zanemeo.
Nije više sedeo u oblaku dima. Nego je i on, burmut, šmrkao, i gromko kijao. A kad bi kihnuo, dodao bi, pred gospožama, uljudno: „No! Izvinjat.
I Pavle je sad bio stalno u društvu svojih čibuka i video se samo u oblaku dima. I kuća se bila oko njega stišala i niko mu nije dolazio, dok je provodio dane sa kamišem u ruci.
Kostjurinovom štabu, Pavle je, uz Vitkoviča, prisustvovao i nekolikom teatru napada trupa, u čitavim oblacima puščanog dima, na Ingulu, na pritokama Dnjepra, Glubočici i Ljubedu.
Ubojnim mecima. U oblacima dima, baruta, koji je mirisao. Rano u zoru, Isakovič se, tog septembra, budio, prao i pirkao, sjahao do skela, prelazio
Pošto je to bilo nevidljivo, i u familiji, njegovu ženu, njen primamljiv stas, njene lepe oči, sa tamom nekog dima na sebi, svi su, polako, čak i Varvara, zaboravljali.
Teodosije - ŽITIJA
i vetrima šibani, suncem i vrućinom paljeni, zimom I mrazom mrzli, ubogi behu i ništi, bez ikakve udobnosti i pušenja dima, nemajući ništa što bi kradljivci mogli ukrasti osim potrebnog vlasenog rublja.
Beshleban — malo rečeno — kao da je bestelesan bez ikakvog jela i paljenja dima prebi vaše, jer se zadovoljavaše kao hranom sabirući izdanke divljega bilja i gorki bukovi žir, ako se i to hranom
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ljudi su mršavi, vitki i jako muskulozni. Crte su im vrlo izrazite, lice katkad pocrnelo od dima u kućama nedovoljno provetrenim. Dalje su pečene kože, s poznatim crvenilom ljudi koje šiba vetar i nepogoda.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Na nasipu je zemlja počinjala da podrhtava. Videli smo kako Rašidin otac spušta rampu i, izdaleka, ružičastu perjanicu dima.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Bio je u stanju da čeka satima, ma pod kakvim izgovorom, da je vidi kako polazi da spava, umorna od dima i kave. Tada se ona ispravljala, stegnula u pasu, visokih, pravih ramena, da izvadi dva krupna bisera iz ušiju.
Čekao je da se smrkne u logoru, udišući miris dima zapaljenih trava, među šatorima vojnika. Uz lavež pasa, spuštao se i mrak po poljani.
Vojnici koji su dotrčavali do njega, našavši ga najposle, sagnuti, zgureni u pucnjavi, javljahu mu ko sve pogibe. Od dima, jedva je mogao u dnu ulice, među kućama, da razlikuje vojnike koji se puškarahu plotunima, na odstojanju od svega
Pod mutnim i kišovitim, oblačnim nebom, što se pušilo kao od nekog dima, u blatnim i mokrim danima, u kojima su trske i vrbe, sve dublje stajale u vodi, u mračnim noćima u kojima se, zbog
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
vrednosti, delo gde vrednosti ima, za uboge ismevače kraj kojih simploni sreće minu okrznuv ih samo perjanicama svoga dima.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
pred zoru, kad su svi pokreti umrtvljeni, olovno usporen i, a lica unezverena i bleda od nekih nepoznatih krivica, dima i droge. Mimoilazim se sa malom daktilografkinjom, a između nas su vekovi. — Stigao sam! — kažem.
Njena kći ima majčine oči boje dima. U isto vreme, iz suprotnog smera, svake nedelje dolazi jedan mladi čovek vodeći za ruku sina, koji se klatari u hodu
Matavulj, Simo - USKOK
Jedanak zagrmje osam pušaka, a za praskom diže se strašna vika i jaukanje, pa Nikšići nejednako zapucaše u goru. Od dima se na prvi mah ne raspoznade ništa, pa četnici vidješe na putu izvaljena konja i pod njim Mušovića, koga dvojica stadoše
Milićević, Vuk - Bespuće
I ta sva graja još je više povećavala sparinu u kavani, punoj dima koji je pravio maglicu, dizao se prema stropu i gušio u grudima.
u uvali; vidi se četica ljudi kako se rasprši u tren oka na sve strane, polijegajući po zemlji; digne se oblačić dima, grmne i odjekne nekoliko puta potmuo pucanj s kišom kamenja koje pada, pršteći i rušeći se niz brdo.
Radičević, Branko - PESME
1 70 Nesta dima i junačke vike, I nestade cike od pušaka, Samo kašto još po nož sijevne: Turci rube mrtve srpske glave.
već i stade vika, Stade velja ti pušaka cika, Posuktaše iz korica mači, Nad poljem se začas naoblači, Ta od pusta dima iz pušaka I od pare konja i junaka. Sunce granu, al' oblak legao, Niko kroza nj sunca ne zgledao.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
BOMBAŠI PRED MUZEJOM Nad gradom koji se trese u tutnju bitke, kroz perjanice dima već se probija rumenilo predvečerja. Čađavo sunce, premoreno i ravnodušno, čuči na mrkom rubu planine.
podskoči upropanj nesigurna majka zemlja, a iz obližnjeg voćnjaka sunu uvis mrka lepeza i razraste se u grdan tumbas dima. — Oho-ho, alaj nagariše naši! — opet se džlitnu Huso kao da je sjeo na osinjak.
MAGARAC S ČELjADEĆIM NOGAMA Istutnja se rat u grdnom tresku gvožđarije, vatre i dima, a onda po čitavom svijetu pade gar i tišina nevesele pustinje.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Uđoh pravo tamo. U prvi mah ne mogah ništa da raspoznam zbog male svetlosti, pare i dima duvanskog. Tek posle videh punu sobu ljudi i žena. Oni behu ustali, pomakli se i načinili mi mesta ćuteći.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
“ da nema mira. (Međutim je zapalio lulu, povukao dva dima, pa onda ostavi, uzme jedan ćilim, prostre i izvali se pušeći.) Oh, oh, oh, prava bošča!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Posle prva tri dima postaje mi jasno da ću da trkeljišem uglavnom o svom sopstvenom slučaju. Na mom primeru naime, najbolje ćete videti
pa da posle lepo pada kiša i da se ona Svetlana onesveti na sprovodu, dok se ja budem cerekala kao luda u obliku dima s roštilja. Ali to ničemu ne vodi! — A čemu bi, kao, trebalo uopšte da vodi?
pepeljare se još puše kao bivši vulkani, a visoko gore, pod samom tavanicom, lenjo se vuku pramenovi plavičastog dima. Na tepihu dogoreva poslednji opušak. Veliko spremanje zakazano je za sledeće jutro.
visokoj ili na veoma niskoj temperaturi, on neće doći sve dok lice koje ga čeka ne zapali najzad cigaretu i povuče dva dima.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Eh, čudna mlina, šta da ti pričam, stotinu leta i više ima, brvana belih, a krova siva, zavijen maglom brašna i dima. Povazdan tutnji, pljuska i lupa: ukleto mesto đavoljeg skupa.
“ PRIČA PIJANOG VODENIČARA Stub se dima sledio od zime, sinoć sam se sudario s njime. Moja baba iz Patkova Sela od magle mi čarape oplela.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
i seljake, dugo već hodim i smišljam pismo o tome šta se vidi ovde iznad zemlje pa do neba, korak po korak uz stepene dima: lebde tu glave i crkvice ko cveće bez struka, a dole samo sneg, sneg, sneg i preko vode, te osim mog traga s
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Nesvesno smo pritiskivali ušne školjke. Ogromni komadi zemlje su odletali u vazduh, naposletku osta crn stub dima kao nadgrobni spomenik.
Sva okolina zapurnja od prašine i dima. Plave bluze bežale su u paničnom strahu na sve strane. — Udrite šrapnelom! — viknu neko.
Ogromni komadi zemlje leteli su u visinu i naposletku ostade crn i gust stub dima. Za ovom je sledovala druga... treća... četvrta.
Ogromni komadi zemlje leteli su u visinu i naposletku ostadoše četiri crna stuba dima. — Haubica! — Po tri razornom! — viče Tanasije.
Kad je jednoga momenta ubrzao, baterija se nije videla od dima i prašine... Ali posle kroz dim počeše da svitkaju topovi...
Tamo gore zapurnja zemlja, bateriju obavi taman oblak od dima i prašine, dok iz jedne kare suknu strašna eksplozija i crn, gust dim posuklja naviše. — Ura, ura!
Zastadoh i onda zapalih cigaretu. Ali posle drugog dima oči moje počeše da se zatvaraju, te cigaretu ispustih. Trgoh se i protrljah oči...
A vatreni talas se valjao... Taman da otvorimo paljbu ispred onoga dima, kada daleko ispred nas bukti vatra i mali pešaci gamižu kao rojevi uz neku kosu.
Ljudi se behu sklonili u zaklon. Pozadi baterije suknuše iz zemlje četiri crna stuba dima, razbacujući ogromno komađe zemlje. Od strahovite eksplozije osećamo kako nas zapahnu vazdušni talas. Dah nam zastade.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
crvene se krovovi kuća, bele se na njima dimnjaci, a iz njih se izvili daleko i pravo u visinu beličastosrebrni stubovi dima, koji se na ovom večernjem zatišju samo ljuljuškahu, dok se na velikoj visini ne rasture i raziđu po vazduhu...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Poručuje zagorkinja vila: “Sna’o moja, Latinko djevojko! Meti dvore, da praha nejmade, Loži vatru, da dima nejmade, Nosi vodu, da trunja nejmade, Jer ja nejmam sina neg’ jednoga, Nemoj ludo izgubiti glavu.
Pošalji mi drvo šimširovo, Šimšir drvo dima ne imade, Pošalji mi pero paunovo, Mešću dvore, praha biti neće, Pošalji mi od zlata maštrafu, Kad donesem studene
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Čučeći na četvorougaonim sanducima za ribu, izgledaju kao ugljari, crni od dima petroleja, a ne kao neki heroji talasa i bura.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
HRISTOS U KRČMI U krčmi je puno dima od jeftina duvana, puno sramotnih reči i bezbožne psovke. Kroz maglu se vide crvena, pijana lica, zakrvavljene oči:
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
ćir Đorđe čačkaše zube velikim krivim jagodinskim nožem, Mića »Oficir« sukaše brke, a Sreta puštaše koturove gusta dima, kao već svaki čovek kad ima neku veliku muku i čitaše novine od poslednjih dana.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
KUPUŠNjACI KRAJ REKE Kad jesen, u brdima, Razvije barjak od dima, Pa po vasceli dan Drveta hvata san — Dođu mi, poput tajne I stare jeze neke, Iz daljine beskrajne Kupušnjaci kraj
Rakić, Milan - PESME
Memljivo svuda, svuda guši. Osećam neku čudnu zlobu I mrak u mojoj tužnoj duši. S krovova niskih oblak dima, Vlažan i gust, na zemlju pada.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Najsvetije nebesne hramove što je zemlja nebu podignula ja sam redom svaki polazio, nasrkâ se dima s žertvenikah. Penjâ sam se na sveštenu goru sa koje je strašno predskazanje svoje sudbe Jerusalim čuo.
dim na Božić, velikoga čuda! Kako će se svenarodnja žertva bez oblakah dima učiniti? ČUJE SE GRMLjAVA PUŠAKAH NIZ POLjE.
Pandurović, Sima - PESME
k’o majci, Jedinoj što za nas još utehe ima U današnjoj gruboj, bespoštednoj hajci Života, u borbi sred praha i dima.
što od svega prošlog u mome duhu ima, To je žalosna sreća da budem pust i drzak I sagorelih snóva da gledam pramen dima.
Kad sve podjednako malo smisla ima, Jer sve brzo prođe: i ljubav i nada; Očajanje, sreća — kao pramen dima; Život kao prazna, šumna kavalkada; — Zar ti nije često izgledalo, druže, Da je nedostojno plakati i kleti; I da
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Vrh ognjišta visaše mnogo ovčijeh i svinjećih butina i rebara. Potkrovlja nije bilo, no slameni krov, pocrnjeli od dima. Prema drugoj lastavici, viđaše se drveni preboj sa zatvorenim vratima; valjda je bila klijet za mlađe ženske i djecu.
ne ide, o kome se svašta pričalo — kako očima može ustrijeljiti i marvinče i čovjeka, kako niko mu nikada nije vidio dima iz dimnjaka no ga hrani đavo itd.
Čini mi se da je to bilo, da se dogodilo prije no što bi okom trenuo... Kad se osvijestih, oblak dima plivaše preda mnom, a on ležaše pred mojim nogama...“ „A da kako! Ko bi se mogao uzdržati, kad se tako u obraz takne!
Za njim svi se obrediše, pa napuniše čibuke i zadimiše da se golemi kotur dima, kao velika čalma, povijao oko glava im. „Pričajde što, pope Marko!“ reći će Petar Ceklinjanin. „A što?...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Pregaocu bog daje mahove. — Tko puno snuje, malo tkaje. — Ko se vrabaca boji, proso nek’ ne seje. — Ko se dima ne nadimi, taj se vatre ne nagreja. — Gvožđe se kuje dok je vruće. — Ko radi, ne boji se gladi.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Kad oko sebe lupaš pečatom kao buzdovanom, možeš da kupiš prijatelja za kilo dima! Kaži šta ćeš da popiješ! Brate rođeni, propo mi put pod nogama! Niko i ništa, a kakva je to bila karijera!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
| POČETAK GREČESKE KNjIGE Na[h]ođaše se u to doba u Čakovu neki starac Dima, Grk. Nikad doveka jutrenja, večernja i sve što se god u crkvi posluje ne bi moglo bez njega biti; mlogo bi puta čredni
Spavajući sanjalo mi se ne samo kao da grčki savršeno čitam i tanje i lepše nego starac Dima izgovaram, nego jošte kao da sam i u grčke [h]aljine i široke dimlije obučen; probudivši se, tolmačio sam moj san na
” To jest: „More, kaluđeru, da pođeš; tako mi bota, imaš šta gledati! — odgovori mi Dima Duka, jedan od prvi[h] starešina.
„Dobro“, | odgovori Dima Duka, „kad ste vi taki, i mi ćemo znati kako ćemo vas otpustiti kad od nas pođete.” U to isto vreme čuje se po svoj
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
O, da mi ga je počešati po leđima. Ljekar ispiri dugačak mlaz dima, pa im poče objašnjavati što je kaplja. — Da oće bog dati da se osvisti, te da ga pričestimo — veli Blitvar.
Daklen, Ive, u pamet se! Sićaj se one: „Ko se dima ne nadimi, taj se vatre ne nagrija!“ Trpi i budi pokoran još za nikoliko, pa će ti dobro biti.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Ispod: odlazi reka, sama, udovički, boje dima. NA MALOM TRGU Na malom trgu — nikog, čak ni trga. Ni senku čak da baci sinagoga.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Simit se puši belim, ljutim dimom. Tada bi se sećao belog dima duvana Turkinje u crnim šalvarama koja u jagodinskoj mehani sedi uvek u uglu levo od vrata, ispod slike — Rusi prelaze
Glava mu osta u bari rakije. Cigla sporo pije. U tišini smrdljivoj od rakije, dima i lampe, zadaha i povraćanja, Đorđe zastenja i glavom, težom od vrećice peska, klonu na sto, glavom punom dronjaka mutnih
Od Morave, iz kukuruza, pukot i vreva i klobuci dima kao da je svaki struk kukuruza Turčin što pućka na čibuk; srdito frkćući, đule tresnu u šiljato kole, trbusima
“ Ljudi su zanemelo slušali. Aćimove reči su tupo odjekivale u TIŠINI prljavoj od duvanskog dima i isparavanja snega što se topio na opancima i gunjevima.
I čelo im poraste. Kosa se izmiče ka temenu, čelo se produži. Sve je sumnjivo. Od drhtanja ruke mlaz dima se upredao i zavezivao. Pa i nos. Nije moja krv. Da se ubijem, nije moja krv.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Nije gledala ni u koga, ali je osećala, posle mnogo nedelja, Miloševo prisustvo a pramenje dima, što je raznosilo miris njegovog duvana, probijalo se kroz ćutanje.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
lice Lica divna, lica sjajna, Milostiva, žalostiva, Ponosita, setna, bajna; Pa se smeše bajna lica Iz okvira mutna dima, Drkće, strepi star Lem-Edim, Mutno mu je pred očima.
“ Pa uzdahnu star Lem-Edim Raspršta se igra dima Sunce sinu, sunce spazi Mrtva starca Lem-Edima. J. Jovanović Zmaj XXXV SELIM-BEG Nema take lule, Nema take bule U
Pod tankim velom plavkastoga dima U peći vatra plamti punim žarom, I sjajne pruge po ćilimu starom Veselo baca i treperi njima.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
k prestolu mu sv'jetlome mirovi iz mračnoga carstva iznicahu, ka u noći od strašnog požara kroz oblake od gustoga dima što rojima izbježaju iskre k svodu divnu neba plavetnoga, prezirući nesnosnu stihiju.
vode zauzeo, koja kipi s užasnom ljutošću, pružajući blijede plamove, smrtne strave i vida punane, s plamovima kola dima smradna, te miješa mrake sa bljednošću.
gadna okeana hiljadu se nadimlju volkanah, izrigaju s muklijem ječanjem nad povrhnost duboke pučine strašne vitle dima i plamena, o tučnom ih svodu razbijaju.
Kad volkani smradljivo dihanje u utrobu raspaljenu vrate, za njima se užasne propasti, pune dima i plama, otvore. Svi bregovi kipeće pučine brdima su čestim zasijati, no golijem, vida plačevnoga; iz njih biju
gadnom smjesom okeana, i opet je na mračnu pučinu okeana istoga mrskoga bljuju s jekom krupnom i užasnom u oblake dima i plamena.
Popa, Vasko - KORA
se ravnica Nezadrživa ravnica Razliveni događaji Rasute uvele reči Izravnana lica Ovde onde Poneka ruka od dima Uzdasi bez vesala Misli bez krila Beskućni pogledi Ovde onde Poneki cvet od magle Rasedlane senke Sve tiše
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— E sad, Stevane! Pa se slušaoci ispružaju i protežu, dok Stevan vuče, jedan za drugim, dva duboka dima iz cigarete od vlažnog duvana. — A napolju vetar besan, lud.
Tamo dole, dve lojane svećice drhtavim plamičcima osvetljavale su čađavi, tajanstveni sobičak pun dima od duvana. Na stolu okolo koga je sedelo desetak oficira, velike gomile novca premeštale su se od igrača do igrača
Činilo mi se, pored toga, kako se usred dima voštanih sveća, uz užas čudnih šumova, neke teške a nevidljive gvozdene poluge ravnomerno, i jedna za drugom, spuštaju
ono razgoljeno razvratno uživanje, orgije razgolićenih žena u muškim krilima, usred muzike, vrištanja, alkohola, dima od duvana i poljubaca, one raščupavljene kose, oni razbludni pokreti, onaj divlji plamen strasti u ludačkoj graji
A kavana se sve više puni, izmešao se miris i smrad od pokislog sukna, obojaka, rakije, dima i prašine, od kujne, od štale, od pokisle pseće kože.
Znam, valah, da ti je teško pričati, ali pričaj radi gospodina. Stari povuče mnogo dima iz svoje cigare, pa vrteći glavom i čineći ustima kao da srče čorbu, odgovori: — Po, po, po.
Mali beli oblaci koji podsećaju na guste oblačke duvanskog dima i koji se često pojavljuju nad glavama neprijateljskih strelaca, to su naši šrapneli, što lede krv u njihovom žilama, i
nakićen, ratnički izmučen, opaljen, ispijen i bronzan, pravi srpski poilu u šlemu, unutra u onu „Srpsku kujnu“, punu dima i zadaha od anasonlije, u kojoj se mogu dobiti sva prava srpska jela, đuveči i sarme, pa mu pune oči onih divljih
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Plafon je bio pocrnio od decenijskog duhanskog dima i od ljudskih isparivanja, i zato je ta prostorija bila nekako toplija, intimnija od ostalih.
Oblaci duhanskog dima skupljali su se i lebdjeli pod stropom, s plavičastim opalskim prelivima. Oduvijek mi je bilo drago to šimerično
Imao sam osjećaj da u taj svoj potproizvod, u te oblake dima, izdahnjuju najbolji dio sebe; svoje aspiracije, svoje uzdahe, samu svoju dušu. I bio sam zato u neku ruku zahvalan.
su te pobune i zanosi, protesti i indignacije umirali među zidovima te naše blagovaonice, pod kapom plavičastih oblaka dima — ukoliko nisu mogli da se pretoče u tekst jedne brzojavke, bilo pozdravne bilo protestne.
Pušili su i pušili, neumorno pretvarali kilograme škije u oblake dima, i kad bi tako namirili izvjestan broj — tad bi umrli.
pjene, da čas kasnije glatko klizne tankim kljunom u suton, povijajući po niskom jesenjem nebu svoju kudravu perjanicu dima.
Oh, zavaljenost u fotelji, vitice i koluti i prstenovi plavičastog dima koji se uvijaju, raspredaju, raščijavaju, i misao koja, sasvim slobodna od svake prisile, za njima pustopašicom luta.
Prešao je i posljednje čađave fabričice u predgrađu, ostavio za sobom smrad njihovog dima, njihove na katran mirisave tarabe, njihove rane sijalice što kroz žičane nagupce liju žutu svjetlost na gnjecavi suton.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
A Đurica stajaše nad njima sa puškom, iz koje još izlažaše po malo dima, gledaše ih začuđeno, ne mogući pojmiti šta to bi.
Grunu još jači udarac... vrata izleteše, obrtoše se i padoše... Grunuše puške na vrata, na prozore, soba puna dima... Vri, trešti, puši se... kao u paklu!...
Đurica obrte pušku na prozor, ali ga odjednom dohvatiše i stegoše dve snažne ruke... Samo ispade iz onoga dima neka prilika, pade na njega, steže ga i pritisnu celim telom... — Ovamo !...
Petković, Vladislav Dis - PESME
Osećam studen sa pospalog cveća, Veliki korak od te spore pratnje, Oblake dima nevidljivih sveća, Skupljene suze za nevine patnje.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Odjednom zastanu. Uočiše malo dalje pred sobom provalu svetlosti i dima što je sukljao iz jedne kuće tik do mora. Časom im se pred oči predstavi domaće ognjište s veselom vatrom.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Posle prvoga dima, koji je povukla, zakašlje se strahovito, tako da sviče celu kuću. Iz raznih vrata... sa raznih strana dojure DARA,
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
pokretom: „Bio je u stanju da čeka satima, ma pod kakvim izgovorom, da je vidi kako polazi da spava, umorna od dima i kave. Tada se ona ispravljala, stegnuta u pasu, visokih, pravih ramena, da izvadi dva krupna bisera iz ušiju.
Miljković, Branko - PESME
sa suncem u ruci Sve što leti uvećava prazninu To znači daleko od sebe voditi život pun opasnosti U vatri bez dima u pesmi bez reči Izgubiti znanje čast i snagu Tako ćemo bez gorčine lepše ljubiti zemlju I šumu koja se ne usuđuje
šuma Reci mi nešto što je more Ko zna šta je to što treba reći Bos i gorak potucaš se od reči do reči Vatra gorča od dima Pod čelom ti gori Ona će ti pribaviti mnoge počasti Ako ne sagoriš pre vremena Ali ako budeš hteo Da učiniš stvarnim
Krakov, Stanislav - KRILA
Pogledajte. Ali oni bar tužno muču. Na vijugastom putu koji se peo uz planinu, dizali se crveni kolutovi dima. Bezbrojni volovi vukli su šarene topove uz strašnu dreku gonilaca. — Topovi su zvona za pobune...
Garava manjerka lagano je vrila, i iz nje se dizala uvis para. Vojnici se primakli vatri. Oči su suzile od dima. Mršavi bataljonski pisar seo je na bakvicu sa vinom za oficire. — Naše jevanđelje jedno samo ubijanje dozvoljava...
Šume su poružnjale i postarile. Iz njih su izletale duge perjanice dima. Sekire su letele i lupale po kori. Grmljava je polomila senke, i one su ležale ranjene i iskidane.
Za njima se još vukla po zraku tanka zavesa od dima. Onda su gonioci pobedonosno kružili nad spasenim gradom, i plašili svojom hukom skrivene po podrumima Jevreje, koji
Kuršumi počeše sve brži, češći, a gore na vrhu kao naljućeni cvetali su u zraku jedan za drugim beli oblačci dima. Seva vatra u zraku i tutnji. Klobuča se dim sve brže. Oblaci su tuđi, smrtonosni. Gore neko kolebanje.
Padali su aeroplani kroz rumene oblake u plamenima nad Izoncom, i za njima su stajale u zraku duga prava povesma dima kao nad žrtvenicima pravednika.
aparat se zatrese kao smrtno pogođena tica, zanija, i polete pravo ka zemlji ostavljajući dugu zastavu plamena i crnog dima za sobom. Gore se smejali krstonosni aeroplani.
— Gram—gram, riknula je grozno granata i bacila zemlju i gust dim na njega. Parčad su zvonila po steni, a on sred dima sedeo je bled, nepovređen i držao revolver u rukama. Po bradi i kosi mu je bilo zemlje.
Duško je verovao da je to što oseća čežnja za borovima i smrekama iznad kojih izleću jezici dima, a ispod kojih uvek poneko pogine. Zaželeo je opojnosti kada se poguren juri u fijuku zrna. Hteo je pokreta.
Možda su zbog toga njegove oči bile pune suza. Dušku su oči suzile zbog dima. Svugde je visilo suvo meso, kojim je Mardžukić odmah ponudio gosta. U jednom kutu je bila gomila konzervi.
Kraj reke su bile kujne n stene su pocrnele od dima. Na drugoj obali su bila oborena stabla. Voda je hučala i penušala. To je bila vesela zimska pesma.
Nešto je zašuštalo brzo i kobno. Stresla se zemlja. Ogroman stub zemlje i dima izbio je uvis. Grozno su zapevala parčad. Na porušenom rovu zaljuljao se oficir i podigao nemoćno ruku.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Iz šume nad selom, gde se ne vidi više ništa do gusto zelenilo, iz tesnih kruna palmi diže se uzbudljiva perjanica dima, i treperavo razilazi u vazduhu.
Za vreme dana zagušni afrički vetar donosio mi je samo miris dima sa prostora koje urođenici spaljuju radi lova; sada, u noći, polja su mirisala na najnežniji miris ciklame, toliko silan
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
) Ha, dobro!... Eno ih!... Vidim ih još!... Pored onoga bora minuše, A malo dalje modre visove Koluti plavi dima šaraju; To je koliba... O, ho! Znam ti sad Jazbinu mračnu, vuče grabljivi!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Dim se u grdnim stubovima izvijao pod vedro nebo, tu se razilazio i kao magla pritiskao ceo predeo. Mestimice oblaci dima su tako gusti da su jasne sunčane zrake jedva probijale kroz njih.
No naskoro sve postade jasno. Iz Tešice počeše izbijati u vis crna klupčad gustoga dima — dakle naši odstupaju! I dok ih Turci gone plotunskom vatrom, Čerkezi već pale sela...
Dim! Viktor Igo veli o dimu na jednom mestu otprilike ovako: »Nema ništa prijatnije i ništa strašnije od dima. Ima mirnoga dima, i dima koji te dovodi u užas.
Viktor Igo veli o dimu na jednom mestu otprilike ovako: »Nema ništa prijatnije i ništa strašnije od dima. Ima mirnoga dima, i dima koji te dovodi u užas.
Ima mirnoga dima, i dima koji te dovodi u užas. Njegova boja, njegova gustina, to je — mir ili rat, ljubav ili mržnja, gostoljublje ili pogibija,
Ovaj odblesak spočetka se silom probijao kroz gustinu dima, posle je bivao cve jači i svetliji, dok naposletku nije izbio pod nebo, kao grdan plamen.
To je tu blizu, na 200 koraka pred šancem, ali od puščanog i topovskog dima, od prašine što su je digli konji, od brzoga trka ne mogaše se raspoznati kakva je to konjica.
Spaseni smo! Posle bojne huke nasta svečan mir, posle žarka dana tija, blaga noć; prorešetani, iznureni i od dima pocrneli bataljoni vraćali su se na svoja noćišta, po logorištu se zagoreše ognjevi, po bolnicama popališe fenjeri, bojno
Ona uvek ide kao avangarda pred glavnom turskom vojskom, a trag joj se poznaje po rekama dima koje za sobom ostavlja, jep usput sve pali. 3 avgusta stadoše se dimiti sela oko svetoga Aranđela i Pirkovca.
Od Rsavaca pa čak tamo do preko Morave dižu se kule i mlazevi puščanog i topovskog dima. Sunce na zarancima pozlatilo im vrhove, a laka večernja zamaglica već im zastire temelje.
Vršine im se jednako gube: pramičak po pramičak dima otkida se od sjajnih vrhova i polako plovi u daljni nedogled; a temelji im se jednako obnavljaju sve novim i novim
vrhova i polako plovi u daljni nedogled; a temelji im se jednako obnavljaju sve novim i novim klupčadima i smotuljcima dima što bez prestanka izbijaju iz pušaka i topova. — Šta je s onom baterijom?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Nikad zastanka... U daljini, iznad Čeganjskih planina, prema plavom horizontu videla se siva izmaglica od prašine i dima. Odatle su baš i dopirali pucnji. Povremeno se izvije u visinu taman stub dima, od neke razorne.
Odatle su baš i dopirali pucnji. Povremeno se izvije u visinu taman stub dima, od neke razorne. Po tome smo zaključili da je tamo situacija opasna. A i gde bi mogli da nas na drugo mesto upute.
Iako je nisam posmatrao, osećao sam njen prodirući pogled. Bilo mi je neugodno. Povukao sam dvatri dima iz cigarete, i onda sam se digao. — Vama je neprijatno? — zapita me. — O, ni najmanje...
Čitavo komađe odletalo je u visinu, žice su raznošene kao paučinasta mreža, i nad Dobrim Poljem izvi se oblak dima i prašine, kao da gore cisterne petroleuma.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
voljno kvasio Tvrdi ostatak carstva propalog; Tako mi onog sivog Lovćena, Sa kojega sam nekad kidisô U tavnu maglu dima puščanog; Tako mi boga, gospodaru, smem! Il’ misliš ne smem ni zapitati: Šta se to radi?... Kakvi savezi?...
Nije jedanput ljuta Krajina Blenula čudom u junačinu Što kopljem svojim besno prodire U gustu maglu dima puščanog. Al’ sad je star... (Jedan krajišnik ulazi i ćuti.) KNEZ ĐURĐE: Što ćutiš?... Govori šta je?...
Bojić, Milutin - PESME
Tuđ pogled kao sen preklizi njima, Žudi se raspu u kolute dima. Oči, ja u vas tonem prepun snova, Mir pružate mi, dokle iz daljine, Preko grobova, kroz svetost tišine, Kô poziv
Treba da se vene. XXIX Hodite opet, moje noći mile, Noći lutanja i vinskoga dima, Prezreo sam vas, kô boce od lima Kad njene ruke o vrat mi se svile. Tad drugo vino usne su mi pile Zenice njene.
Jakšić, Đura - PESME
stresa, Vihor diže urnebesa, Riče strašno, ječi, stenje, Lomi drvlje i kamenje; A sa krova zapaljena Puno gara, dima, žara Povijajući, sila njena Često sipa iz nedara A u nedro graničara. „Na bajonet!... Na noževe!...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Nepogoda je prošla brzo, vetar se potpuno utišao i gluva tišina je zamenila buku. Tanko pramenje dima na dogoretinama zvonare, krš polomljenog granja, šindre i odvaljenih ploča, rupe na krovovima, crne spodobe monaha koji
Spušta se sumrak. Čujem glasove monaha okupljenih, valjda, negde na sredini dvorišta. Prema mirisu dima koji dopire kroz badžu na zidu ćelije, znam da su naložili vatru pred crkvom i to me uopšte ne čudi.
Ilić, Vojislav J. - PESME
s obala, s kula iz bliza i daleka Šareni fenjeri svetle i rujne mašale s njima, A sa žrtvenih mesta dižu se stubovi dima. Na pesku obala morskih vojinstvo pije i jede, A Azok i mudre radže na humu travnome sede.
Odbrana zadrhta gradska, jer tavni oblaci dima Pokriše, u času, nebo i sunce ognjeno njima. Kô strašan, ogroman jezik, plamen se pod nebo diže, Ljuto se povija, pršti i
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
“ Prvi zraci jutarnjeg sunca prodreše u njegovu, sobu, začađenu od zejtinovog dima njegove svetiljke. Kepler otvori mahinalno prozor.
No pogledajte onamo! Vidite li onaj mali plavičasti prsten koji izgleda kao kolut svetlećeg dima? To je jedan naročiti kuriozitet vasionin, jedna planetarna maglina.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Nad razbojištem se razastrla magla od dima i prašine, kroz koju se video povremeni blesak naših topova. Iako potamneo kao zemlja, potpukovnik Petar se šalio da
S teškom mukom se pridigoh. Telo drhti, te se naslonih na zemljani zid. Gr-rru!... Mnogo dima. Nešto me guši. Puna su mi usta zemlje i neke sukrvice. Sad će... Gr-r-ru!... Naprežem misao. Znam, znam, sve još znam.
Jednima vetar poduhvati vatru i plamen zakovitla preko naših glava. A već od dima se nije moglo disati. Tek posle jedno dva časa uminu sneg.
U daljini gore neki magacini... Iz su sedne baterije sklanjaju brzo konje, da bi ih zaštitili od dima i vatre. A pešaci došli i traže barut nudeći bombe u zamenu...
sa snežnih planina i pustih krševa, posmatrali smo, zadivljeni, kuće, dimnjake, iz kojih su se istezali pramenovi dima. Kroz prozore kuća videli se kreveti i osećao dah domaćeg ognjišta.
Strahovita eksplozija se prolomi. Crni oblak dima pokulja, klupčajući se, a potom se razvuče u tamnu, neprozirnu crnu masu, koja obavi ceo jedan breg.
I onda što brže, što žešće. A i neprijateljska artiljerija zasipa drugu poljsku, da se ona gotovo i ne vidi od dima i prašine. I levo, i desno od nas, počinje da vri. Ama na jedan mah, čim smo se ugledali.
Šume su gorele, livade plamsale upaljene od razornih zrna i oblaci dima kovitlali su nad zažarenim razbojištem. Kroz dim i vatru jurišali su bataljoni, pukovi, osvajajući stopu po stopu
Eksplozije teških zrna grme, dižući čitave oblake dima i prašine i crni zastor potpuno nam zakloni vidik. Neki vojnici pogođeni parčadima granata, osuljavaju se niz grudobran
Municiju ne žalite. Grebeni iza kojih je bila neprijateljska artiljerija purnjali su od dima. Naš odlučan nastup verovatno ih je dražio. A morali su se braniti. Šrapneli su sve češće vitlali nad našim glavama.
Gađali su nas frontalno, a i sa boka. Naročito su se okomili na nesrećnu treću bateriju, koja se nije videla od dima.
Jedna teška granata udari na deset metara od osmatračnice i obavi nas oblak dima. Kamenje je treštalo i letelo preko naših glava. Od potresa vazduha stade mi dah. Pred očima mi je sve nekako zamagljeno.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ali, samo što dotače njegovo rame — starac se pretvori u pramen dima, a vatra u zemlju utonu, kao da je nije ni bilo. — Neka je i dim, zadržaću ga!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
pandurima, svatovima i sa svirkom odvode drumom, koji vodi ka Banji i pri čijem kraju i sama se Banja nazire puna dima, magle i pare banjske.
Šantić, Aleksa - PESME
Pod tankim velom plavkastoga dima U peći vatra plamti punim žarom, I sjajne pruge po ćilimu starom Veselo baca i treperi njima.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
I samo onaj ko je mator Kao penzionisani navigator Greje se uz radijator I to mi je neka kuća jaka Bez pramena dima iz odžaka BIO JEDNOM JEDAN VUK Bio jednom jedan vuk I bio je zbilja dobar Miran kao mrtvi muk Pitom kao neki sobar
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
aviona lovaca, a onda je daleko na horizontu jedan avion strelovito pojurio naniže ostavljajući za sobom rep gusta dima. — Tuku se naši i njemački avioni! — radosno su povikali dječaci istrčavajući na bair poviše druma.
na zaravan pred školom, dječaci spaziše kako iza bregova, tamo negdje nad Unom, rastu, klupčaju se i šire oblaci gusta dima. Izgledalo je kao da se sama zemlja provalila pa izbacuje i rita crno oblačje. — Gore naši rezervoari nafte i benzina!
— Ne da rezervoara Nijemcima u ruke! Već mu se činilo da je i sam tamo, pod moćnim tumbasima dima i ognja, i da se, uz tutanj i grmljavinu, nosi s Nijemcima zajedno s Nikoletinom, koji vitla i bije oko sebe svojim
Ko ne vidi mog dima, sigurno će spaziti njegov. — A šta ćemo ja i Žuja? — odjednom se iz prikrajka javi Nikolica. — Mi ćemo, valjda, ložiti
Tanko je mnogo, jedva se vidi. A ono sad? Pazi, pazi! Nad Lisinom poče da se diže jasno uočljiv taman stub dima i u visini uze da se razrasta u široku perjanicu. — Eno ga, Jovanče daje znak! Pali, Vanjka!
Nad ustreptalu šumu sunu garav tumbas dima, zemlje, pokidanih grana i lišća. Dječaci u pećini osjetiše kako se nad njima strese i zadrhta zemlja.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
O, ledena i opora vašega posla i sirove nature, ljuta dima i duboke provalije! Kako se ne setiste kadgod ko vam je dao to dobro što ste se imali?...
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
prolazio sokake, dvared se vraćao u dućan, ali se posla nije laćao, nego je samo pravio cigare, pušio, puštao kolute dima i zadovoljno gledao u njih.
naučija se!“ Vide li? Ne čuri mi se. Keif si nemam na drugu... Isti taj duvan, ama, neje ta ista mušljika! Tri-četiri dima, pa gu frlji’!... Mani milo što mu čorbadži-Zamfir navodi njegove reči. Zadubio se u opravku muštikle.