Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Dreі Musketіre) — „Tri musketara“, roman od francuskog pisca Aleksandra Dime-Oca drastičan (gr.) — grub, snažan, strog, neposredan Đur (mađ.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Samilosti za čobanku koja se po ocu ne zove, koja ne zna čije je kosti, čijeg mleka, ni gde joj se očinski krovovi dime, za tvog kopljanika koji slavi pomajke sebarke krsno ime.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Od njegovih prevoda vrede pomena: drama Napoleonъ Bonaparta (1850) od Aleksandra Dime Oca i Istorija francuske revolucije (1863) od A.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Pred mlinom ravan, sunčani kutak, tragova bezbroj po njemu ima, tu pomeljari lulama dime i konjče glavom sanjivo klima.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Prošao sam kraj tih malih kućica, u kojima je bio mrak, i ognjišta, koja se gusto dime. Babe, strašno sasušene, izlazile su, i, sa očima što cure, zurile su u mene začuđeno.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
VISORAVAN U blagom decembru, u kravljem dahu, U brdima što se dime, U gornjim selima, u Starom Vlahu, Visoko iznad zime, Pod nebom skoro — tamo su naše Livade i ispaše.
U tihom decembru, u kravljem dahu, U brdima što se dime, U gornjim selima, u Starom Vlahu, Levo ili desno od zime, Pod nebom skoro — tamo su naše Livade i ispaše.
Pandurović, Sima - PESME
Izgažena trava, i sela se dime... Kad svemoćni pomor, u kome se kole, Satire i pali, i ruši i veša, Prođe ovom zemljom u Sudbine ime, — Mrtvo,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Gori, vatro, plamenom, Eto babe s kamenom! DIMU (da ne ide na decu): Tamo, dime, saka — dime, Tamo su ti vrata I šarena jajca, I strugača pogača — I buklija vina!
Gori, vatro, plamenom, Eto babe s kamenom! DIMU (da ne ide na decu): Tamo, dime, saka — dime, Tamo su ti vrata I šarena jajca, I strugača pogača — I buklija vina!
Ćosić, Dobrica - KORENI
„Neće. Šteta za detelinu.“ „Kiša će najkasnije do ponoći. Sigurno će kiša. Vidiš li, zapalila se zemlja. Rese se dime.“ „Zašto sve žene vole kišu?“ ,nasmejao se i prošao s naviljkom pored nje, ne gledajući je. „Pocrneće detelina...
Do pred zoru kole nesanica. Kad ustane, sve je rasporeno u jutru, bari opasanoj žabokrečinom. I odžaci što se dime suve su svinjske glave, i čavke u jasenovima — samo su kuknjava. Ljudi u selu natukli šubare na oči, pogureni.
Šakom poklapa levu dojku i blago je pritiska da čuje... Soba je šarena od sunca, venčići suvog smilja upalili se i dime, pod prozorom zaneseno zapeva petao.
Popa, Vasko - KORA
uđu Neka pregledaju neka pretraže Vodenica u senci rebara Zrelu prazninu melje Opušci jevtinih snova U pepeljari se dime Nisam više tu Privezan čamac njiše se Na crvenim talasima Par nedozrelih reči U oblačnom grlu visi Nisam više tu S
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Vatre puckaraju i dime se, a oko njih se ocrtavaju gomile vojnika i beli šatori. Unaokolo svud mrak, dubok, tajanstven mrak.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Dim se proredio i prizemlje se čistilo. Uljene svetiljke jasnije gore, manje dime i zaudaraju. Domalo vazduh je prozirniji i hladniji. Polegoše da se odmore, ako će i za malo vreme.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Čto jest meni tako znojem glavu milo? Ničto drugo nego mraz ljute ruske zime, Ot koje se ujutru svi domovi dime. Ljuta noću ciča tako zide steže, Da ih stoji tresak, sve ljutost'ju reže.
Derva ima, ali bukve, sirove i stare, Mnogo s’ dime dok uspire do plamena žare, Tako novi kalendari naše vreme pišu, — Prolivajte, oči moje, gorkih suza kišu.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
i 1854) i Grof Monte Kristo Alekandra Dime (1855). Zasnivanje i razvoj školstva u drugoj polovini 19. veka utiče i na srpsku kulturu i književnost.
Šantić, Aleksa - PESME
O, hodi, S tobom ću biti i dane i noći! I tamo, gdje se vodopadi dime, Ljubiću tebe svojim srcem zdravim. I tvoje slatko govoriti ime Nebu i suncu i gorama plavim! 1903.