Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Kao što recimo dete - da napravimo jedno poređenje bez vrednosnih implikacija - u sliku koju crta „uračunava” dinamiku svojih očiju, svog položaja, pa i iskustvo koje ima sa nacrtanim predmetima, a onda gledalac (intuitivno) ili tumač
Dinamizaciju opažanja, vrlo jaku, Stanković je u ovom slučaju iskoristio kao uvod u čisto telesnu dinamiku, a ona se, opet, sliva u silan erotski naboj.
Jer se siže razvija, dinamiku mu daje tek Sofkin prelazak iz jedne porodice u drugu; sam taj prelazak stavlja u pokret suprotnosti, moguće
pripremanja psihološkog zapleta do preokreta situacije, sa krupnim posledicama koje iz toga slede i radnji daju napon i dinamiku, teško je za kompoziciju romana reći da je „nesimetrična”, „neharmonična”.
nedaleko jedna od druge, pa onda i na kočeve što se ređaju „sve dalje, istim pravcem, nedaleko jedan od drugoga”. Dinamiku posmatranja dva niza predmeta što se ravnomerno, ritmički smenjuju u prostoru, Isakovičevo oko prenosi, kao što vidimo,