Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
GLAVA: OPŠTE OSOBINE 16 DRUGA GLAVA: ŠUMADIJSKI VARIJETET 30 TREĆA GLAVA: ERSKI VARIJETET 38 ČETVRTA GLAVA: DINARSKA PLEMENA 43 PETA GLAVA: LIČKA GRUPA 53 ŠESTA GLAVA: BOSANSKI VARIJETET 58 SEDMA GLAVA: MUHAMEDANSKA GRUPA 61 OSMA
— Nacionalna svest i nacionalna zadaća. — Vojničke vrline. — Energični i impulsivni. — Dinarska tuga, istorijska tuga. — Mistična logika. — Intelektualne sposobnosti. — Varijeteti dinarskog tipa.
U isti red pojava dolazi i dinarska uzajamna pomoć koja postoji između inokosnih kuća i zadruga. Ona se pokazuje u svim prilikama u životu, naročito u
Osećajnost i simpatije — Izgleda da se duh koji živi u zadruzi i uopšte dinarska međusobna pomoć mogu objasniti emotivnim karakterom i vrlo živom sklonošću za simpatijom kod ovoga naroda.
gubi se sa većim iskustvom i sa odmaklim kulturnim razvitkom, kao što se već pokazuje u Srbiji u poslednje vreme. Dinarska tuga istorijska tuga. — Ovih osobina nema kod svega dinarskog stanovništva, ali se na njih često nailazi.
). Kolika je ta dinarska darovitost vidi se u poređenju sa Bugarima, koji nisu stvorili nijednu od rečenih velikih tvorevina i nisu dali onakve
Time i nizom psihičkih stupnjeva ove hercegovačke Ere prelaze neosetno u grupu dinarskih plemena. ČETVRTA GLAVA: DINARSKA PLEMENA Rasprostranjenje i starost. — Obrazovanje i razvitak plemena. — Organizacija i zanimanja.
Ova se plemena pominju u vremenu od XII do HV veka. Dinarska se plemena pominju naročito u spomenicima dubrovačkog i mletačkog arhiva u XIV i u početku XV veka. Po K.
Za vreme turske vladavine se u njihovom razvitku osećaju dva pojava. Jedan je što su dinarska plemena pojačana ili proširena mnogobrojnim uskocima, a drugi: što su se manja plemena utopila u veća.
Ova su tri plemena i pored stalnog iseljavanja neprestano jačala i uvećavala se, te su sad najveća dinarska plemena. Geografsko izolovanje ovih oblasti prouzrokovalo je i podvojenost plemena i formiranje osobina svojstvenih
Za vreme turske uprave dinarska su plemena bila najmoćnije oruđe nacionalne misli. U toku kratkih i privremenih periodâ mira glavno zanimanje
Lička hajdučka epopeja trajala je oko tri veka i ostavila je u njihovu mentalitetu jake tragove. To je bila ona dinarska hajdučija, u kojoj pored surovoga, osvetničkoga i plahovitoga, ima isto toliko i vlastelinskoga i duševnoga.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U Srbiji, gde je najviše rasprostranjena „ekscesivna tuča dece“, istovremeno je i najjača dinarska, ratnička tradicija, a empirijski podaci pokazuju da ukoliko je u jednoj kulturi snažniji borbeni duh, utoliko je i