Obradović, Dositej - BASNE
Dođe kurjak i hoćaše ga izesti, a ovi mu počne govoriti da sad u njega ne dira jer je odveć mrtav; kaže mu da će sutra svadba biti u kući, da|će se on tako nahraniti da će odebljati: „Dođi”, reče mu
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” U ono veće niko ne dira. Živko sa momcima prenese svoj ̓arar i u jednu kuću metu. Ja mu reknem: „Molim te, buljubaša, da i ova dva za sveti
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Često se popne gore na doksat, vidi. Sreja još spava; njega ne dira, samo se tek iskašlja i često pogledi u gunjac Sreji pod glavom, onde gde je džep.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— reče doktor. — Ovdje! — reče pop i metnu ruku opet na srce. Doktor naredi da ga ostave na miru, da ga niko ne dira ni zanoveta, a vladici napolju reče: — Ne može ništa biti. Pukla mu je kičma! On ode, a vladika se vrati u sobu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Ta marim ja za pesmu — brani se gđa Sida — mogli ste šta ste hteli pevati. — Pevali smo mi i ovu — dira je pop Spira pa zapeva: O, nezlobna golubice, Nevina moja grlice!
— Ta idi, molim te! — ljuti se gđa Sida. — Pa tek ova! — dira je opet pop Spira, pa zapeva: Sjećaš li se onog sata, Kad si meni oko vrata Bjele ruke savila?
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
I to još noću sama?! A znaš — vuci, pa ajduci, seljaci... Ubiće te. — Ne, — brani se ona. — Niko me ne dira. A noću ja i ne spavam. Sedim tako i gledam ovamo, k vama, u grad...
Ali sad, kad se počela crkva i po drugi put da zida, diže, niko nije smeo da dira u nju. A i kao da behu došla neka naročita, teška, mutna vremena. Govorilo se: kako se to naročito noću osećalo.
Afrika
Ja nisam toliko sentimentalan da me i najmanja ljubaznost dira do suza, i moj život nije bio tako apstraktan da ja nisam imao apsolutno patetičnih dodira sa ljudima.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Zbogom, vi drugi moi srci! (Smeši se.) Oćim da vas zatvorim da vas niko ne dira (Zatvori sanduk.) E, sad da nosim na kir Dimu i da ištim obligacija. Oho! Ima više banku! (Opet izbroji.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ti Srbi, za koje su mu rekli da će se pre iseliti, i vratiti u Tursku, nego što će dozvoliti da im se u mrtvace dira, stajali su sad pokorno i veselo, eto, tu, ispred njega, i svrstavali se, prema naređenju svojih oficira.
Kad je video da ga niko ne dira, da ga niko ne ubija, Garsuli je iskočio iz kola i osvrnuo se da vidi, šta bi sa ostalima.
Oni su bili gotovi da ubiju onog ko u Mahalu dira, a oni, Isakoviči, igrali su ulogu profoza, Temišvara. Oseti se usamljen među njima, kao da nisu istog porekla.
Isakoviču, iako je molitve bio zaboravio, nije bilo pravo što mu franceskan dira u slavu, ali nije hteo da vređa te popove, koji su se klanjali ponizno, kad ih je povezao. Čudno! Čudno!
Napolju je duvao vetar, u mraku, a u paviljonu zvučale su zavese, kao da neko zaista dira, prstima, u neku harfu. Tek je pred zoru zaspao.
Teodosije - ŽITIJA
roditeljima i braći ovako: „Vašim milosrdnim pismom, zbog žalosti za mnom, dušu moju iz mene vadite, jer i mene to dira, i ja zbog toga bolujem.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Guštere u špiritusu, kutije s nabodenim leptirima i kolekcije buba, dozvoljavao sam joj da dira; prerastao sam to, ali je samo njeno prisustvo bilo kao mravi koji mi mile niz leđa.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ponekad se, međutim, kaže detetu ako učini neki prestup (na primer: sedi na pragu, mokri na putu, bije žabu, dira ptičja gnezda itd.), da će mu npr. „umreti majka“, da „više neće da raste“, „da se neće udati“ itd.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
ŽENA: Ti se srdiš nešto. MUŽ: E, srdim da! ŽENA (mazeći se): Tako si ružan kad si srdit! Nisi lep, znaš. (Dira ga prstom po obrazu.) MUŽ: Idi, molim te, od mene. ŽENA: Kaži mi šta je. MUŽ: Ništa.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Ali Srbin je kukavica. SMRDIĆ: I ja kažem. ŽUTILOV: Kad nas sama reč „mađaron“ ne dira u srce, onda teško narodnosti! 5. LEPRŠIĆ, PREĐAŠNjI ŽUTILOV: Evo i gospodina sekretara.
Milićević, Vuk - Bespuće
On se kadgod boji da korača glasnije da ne uznemiri nekoga što spava i koji može svaki čas da se probudi. Njega dira i vrijeđa u mozgu kad zaškripe, pod njegovom težinom, stare daske na podu; kad pomakne sa lupom stolicu; kad obori koju
Radičević, Branko - PESME
Vatite se kola toga, Od višnjeg je ono Boga: Rukom drži bratac brata, Blizu srca njega vata. Svirac svira, Srce dira, Ruka s' diže na posao, Da l' će kome biti žao? Noga lupa, diže pra, Naokolo svuda stra.
Eto jednom: pocrvene trava, Ostaviše pet hiljada glava, Što preteče, strugnu bez obzira — Al' ko reče da u Srba dira.
Aha, o dragi sine, ti si! Odma se, mili, znade či si. Umilna ćut mi dira grudi, Odavnašnje se onde budi. Široka tvoja snažna pleća, Za otečestvo kakva sreća!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Deca se odmah skupe oko njega i diraju ga. Žene, devojke i ludi, sve se to na nj smeši, zivka ga i dira. A on kod svakog zastane, daje mu cveća, kojim je uvek zakićen, jednako smejući se i gledajući milo, tiho i ponizno.
Svi ućute. Samo tetka, srećna, nasmejana, onako isto zasukana i ulepljena testom, ulazi. — A, lale — dira je njen brat čiča Toma — ovo ti je jelo zagorelo! — Tugo, tugo! — prepada se ona.
One ne mogu da čekaju. Duga im večera, a pre večere da uđu ovamo gde su svi stariji stid je. Čiča Mase odovud ih dira, smeje im se.
pogledao je onako skamenjenu od straha, i sa izrazom zajedanja, u kome je bilo i nekog gorkog saučešća, počeo da je dira, pecka, pokazujući na muža joj: — Skoro će doći... — Ko? — trgla se ona. — Ta on! Pobratim! Taj srećnik.
U kući, od nameštaja, posuđa, police nije smela da dira, namešta drukčije, moralo je da ostane onako, kako je ona zatekla, kako je bilo i pre namešteno, dok nije ona došla.
Sama ništa ne smeš — bila mu je to prva reč njoj. Ispočetka njoj je to bilo teško. Mislila je da zbog toga ne sme da dira, što je to tako namestila neka od njegovih prvih žena, pa sad iz ljubavi prema njoj, kao uspomenu, ne dâ da se to dira,
da dira, što je to tako namestila neka od njegovih prvih žena, pa sad iz ljubavi prema njoj, kao uspomenu, ne dâ da se to dira, kvari; ali je posle doznala da je takav bio i prema pređašnjim ženama. I kad vidi šta je, kako je sve to: muž, kuća...
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
David prorok u timpane svira Nek pop više u triod ne dira. | Pentikostar — knjiga prevesela, Poje Hrista spasitelja dela.
Kostić, Laza - PESME
na rukama dvema, nema je bula, al' u srcu strepi, poznaje ćudi svoga gospodara, kako se strašno onome sveti njega što dira, njega što vara! I evo paša ispuši lulu, po bradi se gladi, pogleda bulu: „Dobro mi došla, verna moja ljubo!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: O, Sofija, kao dobra žena, moraćeš plakati. Znaj, ja sam nesrećan. SOFIJA: Nesrećan, u čemu? MAKSIM: Dira li te u srce moja nesreća? SOFIJA: Smešno pitanje; valjda neću pevati kad je tebi zlo.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Dobro, čekate šta će dalje biti. Onda to sedne pored vas na ivicu kauča i počinje da vas, kao sasvim slučajno, dira iza uha. Najpre, to me golica — kažem — a onda, erogene zone mi se nalaze na sasvim drugom mestu!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
A trn, crn, zao, imenom Ćira, pun oštrih bodlja ko divlja ruža svakoga dira, sve ruku pruža, taj ne da, bogme, nikome mira.
Prasetu svakom skloni se s puta, njegova mama vrlo je ljuta. Ko sretne bika treba da gleda da ga nikad ne dira spreda. Kad konja vidiš, čuvaj se vraga, njemu ne treba naići straga.
„ Preksutra poštar ne dȃ mi mira, stigao dečak čak iz Sibira i uza nj pismo, u srce dira: „Najboljeg đaka sa reke Lene, šaljemo tebi, nema mu cene. Ah, naše tuge nesakrivene!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Obojica se zasmejaše, a i Vučko, koji stalno pljuje krv. — A ti zakukao kao da ti je otfikario glavu! — dira ga podnarednik Trailo. — Pa ovaj... podnaredniče, šta mu ga znam. Moglo je da bude, ali kad nije, opet fala!
— Karte poneste, a topove ostaviste — dira ga Milutin. — Šta ćeš, Učo, mora čovek da misli i na dušicu svoju. Dede podeli — pruži karte Aleksandru, i dok ovaj
— Ja mislim da je to zbog tebe. Čuva te Vrhovna komanda za seme — dira Vojin poručnika Luku. — Jakako, bato. Neće valjda da vodi računa još o tebi, koga svaki patak može da kljune u
— dobacuje kapetan Velja. — Eh, zort ih je složio. Znaju oni da će sutra mečka i pred njihovom kućom da zaigra! — dira ih poručnik Branko.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Polako... biće vremena da sve vidite i da se u svemu razočarate. — Ali za Boga, valj’da niko ne dira one koji se ne mešaju u politiku?
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
I on posla velikog anđela svoga Gavrila da Mu donese jednu grudvu zemlje. Zemlja se plačući molila anđelu da je ne dira. Anđeo se sažali i vrati se.
Tada Bog zapovedi Anđelu smrti da siđe na zemlju. I njemu se zemlja u suzama molila da je ne dira. — Ne plači, zemljo, i ne žalosti se! Ja ću ti ovaj prah vratiti!...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Bik Divonja leži uz vrljike i posmatra ludog Širgu; šta mu je, te dira junicu, kad vidi da joj nije do ašikovanja. Sivonja ga gleda i mrda levim uvom, a time mu kazuje, da se potpuno slaže sa
« — Ama 'ajte da pripevamo Anđu, kad ona nas 'voliko dira, veli Milica. — Davno sam ja, Milo, pripevana i opevana. — E, al' mi nećemo za Gaja.
— Pa, 'nako, znaš,... 'oću li poći... — A ti? — Ništa. — Zar nisi ništa kazala? — Jok. — Dira li se zorli? — More, ne znam ni sama. Ćuti, sutra ću ti pričati. — Ama kaži mi samo, jesi li mu obećala?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
I to su svi gosti s njim radili. Je li se neki putnik samo dva dana zadržao u selu, već je držao da ima prava da ga dira i tovari. Tako se s njim već uveliko šale i dva putnika koji su tu odseli od pre tri dana.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Zasićen takvom hranom, tunj noću nikako ne dira udicu i time se objašnjava potpun neuspeh noćnog udičarskog tunjolova u to vreme.
Rakić, Milan - PESME
suze zabrađenih žena, I bol izveštačen ravnodušnih ljudi, I mantije crne, čiraci, i čoja, Sve to tako grubo i surovo dira I gnusobom vređa osećanja moja Pred skromnom lepotom večitoga mira.
JEDNOJ POKOJNICI Oskudna priroda rodnoga ti kraja, Kržljava i bona, bez sunca i maja, Gde mrtvilo hladno kao avet dira, Nek dâ tvojoj duši blagotvornog mira. U poljima snežnim rođene ti grude, U hudome grobu pod ubogom jelom. Spavaj!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Marko i sam razdragan time, hoteći da je uplaši, poče da je dira i kao oturuje od Sofke. — Ja, šta ćeš ti, mori, ovde? Ajde tamo... — Nemoj, Marko!
Ali Sofka odbi. Ne samo da odbi, nego ocu poruči da je više nikad za to ne dira, da je ostavi na miru i da je njoj ovde „dobro, sasvim dobro“. XXXII Ali na tome ne ostade.
XXXII Ali na tome ne ostade. Tomča, kad vide da ga više niko ne dira, još manje smeju da mu poručuju i prete, dakle da više nije dete, nego veliki, odrastao, svoj čovek, poče opet da
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
običaji naroda imadu silu vere i zako-na i kako ko počne u nji[h]ove običaje dirati, čini Mu se da mu u veru i zakon dira; misli da mu se nepravda i sila čini, pak se protivi i buni. Mnogo ga je i mučno ga je složiti, kako si sam rekao.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Čudna sudbina — mišljaše on — da ga najviše dira ono što je rišćansko! Idući k dućanu, Šimeta mu ispriča da je djevojka jedinica u matere i prilično imućna.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
suze zabrađenih žena, I bol izveštačen ravnodušnih ljudi, I mantije crne, čiraci i čoja Sve to tako grubo i surovo dira, I gnusobom vređa osećanja moja, Pred skromnom lepotom večitoga mira! o, umreti tako!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Nisam više sposoban ni za kavo telesno uživanje, muzika, koju nisam, doduše, nikad razumevao, ali sam u njoj uživao, ne dira više moje srce, pa ni ostale lepe umetnosti; poezija me ostavlja hladnog, pa i same lepote prirode koju posmatram kroz
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
da vi govorite sjajno, da vi govorite osobito razumno, da me vaš divni govor podiže, uzbuđuje, hrabri, oduševljava i dira u najosetljiviji živac. Ali, jest ali? Zar to isto i meni nije prolazilo kroz glavu? Zar ja sve to ne znam?
Pa tako sve ide dalje i jezivo, baca se krišom pogled, govori neprirodnim glasom ili blago prekorava i sve nas teško dira: i fotografije po stolovima i plakate posmrtne u ramovima na zidu (a uvek je nekako polutamno u sobi), i mrtva tišina
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Dobijam dojam da je to kod tebe nesvjesno bježanje od nečega što ti je bliže i što te iz bližeg dira. Vidiš, ja sam u tome stvarniji. Ako se ne varam, ovdje sam ja slučajno više realista nego ti.
Toliko da budem siguran u svoje prisustvo. Ali krilom neka ne dira mene. Neka mene pusti po strani. * Zapazio sam: na ormaru je novi kalendar.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Neka ga, nek ide u goru, što se to koga tiče ? Nek živi tamo, ako ima šta jesti, samo neka nikoga ne dira. A dok on koga ne dirne, ne sme ni njega niko dirati.
Razveseli se i on, pa stade da dira Pantovca. U neko doba stiže Đurica. Beše veseo, kao retko kad. — Ha, zdravo da si, mio obratime!
šta ti ne radi... Onaj đavo Pera sve je podgovara da me dira. Kažu joj da nisam oženjen, a ona crče, sve oko mene... Tako... smejemo se...
Petković, Vladislav Dis - PESME
I nečujno da sve prođe k'o tičiji let Bez trzanja i misli; niti da me dira Hod prošlosti i sutona, osama i svet. Da sećanja pokrije jedan oblak mira, I budućnost moja cela da mi bude hlad Na
I uteših se što me i sad dira San i danima, gde ću jednom leći Sa njenim pismom k'o sa zemljom veče. 1914. NARAŠTAJ GROBOVA I SU3A Pođi mi zbogom,
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Međutim, čak i tako radikalni nadrealistički predvodnik Andre Breton izričito i stvarno ne dira u sintaksu kao u tradicionalnu francusku jezičku tekovinu. • I drugo pitanje proisteklo iz ovog priloga.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
razume se, ništa drugo nego prevođenje iz upravnoga u neupravni govor, pri čemu se u samu konstrukciju rečenice ne dira, odnosno - u suštini se ništa drugo ne menja.
Tako se u primeru koji razmatramo vidi da Stanković ne dira u rečenični sklop, jer se razlika svodi na promenu lica u zamenicama.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ja nisam toliko sentimentalan da me i najmanja ljubaznost dira do suza, i moj život nije bio tako apstraktan da ja nisam imao apsolutno patetičnih dodira sa ljudima.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Petnaestog septembra u šest i četrdeset i pet... — Ali uvek, u „četrdeset i pet“ — dira ga Mišić. — Ovde tako piše, molim... U to vreme, dakle, iziđu na položaj naših šest četa.
Vetar je duvao i nanosio nam sitnije kamenje u rovove... — O, brate, ti poče kao pesnik — dira ga Svetislav, nestrpljiv već da on nastavi svoje pričanje. — Hoću da objasnim ovim ljudima kako izgleda tamo.
Sada može sam i cigaretu ustima da prinese. Dira ga potporučnik Ratomir, koji još ide na štakama: — Ah, prođoše oni tvoji lepi dani, kad sestra Žer-men sedne na
— Znao sam ja da su to komordžije, ali se samo vežbam — pravda se. — Batali!... Progutao si — dira ga Sima. Tada je počeo da svira harmonikaš. A sunce osvaja. Platani opustili lišće, a laka jara podrhtava nad rekom.
Sada ne vidi dobro na jedno oko, a od potresa prsla mu i jedna bubna opna. Dira ga jednoga dana Luka: — Ti ćeš ovde da nas „malerišeš“. Kao da privlačiš granate, sunce ti detinje. Znam...
Inače, sada na bolovanju na leđima Ježa. — Glavu daje, al’ mamuze ne skida — dira ga Kosta. — Sedi na krevet i, pošto nemam viljuške, umači prstima.
Putovali smo tri dana. Ali meni je još prvoga dana pripala muka... — Seljak, nije navikao na automobil! — dira ga Luka. — Voleo bih da vidim tebe, bato. Auto pokriven ciradom, a sa zadnje strane otvoren.
Doći će valjda red i na to pitanje — kaže Vojin. — Ja to zbog tebe pitam. Vidim, nešto mnogo cupkaš nogom — dira ga Luka. — Bio sam umoran, te mi to i nije padalo na pamet... Posle podne, kad je voz krenuo, zaspao sam odmah.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pes ne dira mačku, maca mišu gladi, Iz serca im zvjerstvo ljuta zima vadi. Tako jedni i drugi i treći den prođe, Kogda sv'jet na
Nemam mesta, nemam stana, Hodim, brodim po svih strana: Sam sam, nit me kogod dira, Al' ja opet ne nahodim mira. Predmet svaki na me zjaje, Jedna strast me drugoj daje.
Preko bare belilo je Što mi igre vidilo je Sa detinjstva milim društvom; Dunav ono levom spira, Ostrova dva desnom dira Sa ugnutim k jugu pruštvom.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Sudac: Ama nije to tako! Moraš kazati po čem to znaš. David: E, kad 'oćeš da kažem, kazaću ti: dira u tuđu sirotinju, pa ja mislim da je baš za vašeg zemana rađen. Eto po čem znam! Sudac: Kako, kako? David: Sve polako.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Tako i ona. Sina, ako zatekne njih dve, još sa kapije, srećna, podetinjala, počne da dira: — A bre, mladoženjo, pa kamo materi što da pošlješ? A kamo i snaški? Eto, prija mi priča: hoće da umre od gladi.
Sramota je toliki pa da plačeš. Posle, materi mu poruči da »ne dira dete i neka mu uzme onu koju on želi«! I posle, i dalje ih je pomagao, oni kao i pre dolazili.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Isto tako dobiće čireve onaj ko dira orahe što su na Badnje veče bačeni u četiri ugla (Karadžić, 1, 1899, 213 id). Ako ih deca na Božić jedu, patiće od
potvrde, on sa grančicom u ruci blagosilja za plodnost, pa onda zabode grančicu više ognjišta u zid, i tu je niko ne dira dok sama ne padne (SEZ, 16, 143; 145, upor. i SEZ, 7, 277 id, i Schneeweiѕ, 10 id).
); kod Leskovca (u Svircu) »postoji jezero kod koga su dva velika hrasta«, koje »niko ne dira, niti im grane podseca« i koji se poštuju kao čuvari jezera (SEZ, 70, 1958, 568). O h.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Na Radi je još torba, nije je sprtio sa sebe dok je Marko u kući bio, jer u novac što je određen za gazdu neće da dira, a putem iz varoši odlučio je još iz čega poštogođ izbiti. — Što bijaše, Rade, u varoši kod gospodara?
Pa i sada u prirodi osluškuje njene glasove, razumije ih, a tužni zvuk što se prostorom razliježe dira ga do u dušu. I kao kroz veo niže mu se pred očima život, pun pustih osjećaja, koji se jednako bude i uspavljuju, pa,
Ilić, Vojislav J. - PESME
Al' kaž'te, bogovi silni, vi zaštitinici mira! Zašto me ova huka nemilo muči i dira? Zašto ovakav zanos, sa kojim mnogi se diči, Meni, najmanjem stvoru, na podlost i porok liči?
Al' taj mladi život, koji svakog snaži, Nemilo me dira i dušu dušu mi draži. 3. Šta se mene tiče Ladino veselje, ili čija radost ili čije želje?
Stanković, Borisav - TAŠANA
i nedorastao za tasta ovake i ovolike hadžijske kuće, pre bi me mrtvu gledao nego što bi dao da se u što pokojnikovo dira! A za hadžije: hadži-Ristu i druge?... Oni i onako nisu nikad ni voleli što me je pokojnik uzeo...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Reči zna napamet, glas mu mali, ali pun neke sete i ljubavi, i sa onom bojom koja tako dira ljude melanholične, stradalne.
Ljudi sa mnom teraju zbog toga sprdnju, a njega niko ne dira.” Polagano se navikoše i roditelji Srećkovi na tihu tragediju u koju se pretvorio skandal u njihovoj porodici.
palanka, vi znate, nikoga na svetu nije ostavila na miru, ogovara i kleveta od jutra do mraka, ali Julicu moju niko ne dira. Moju kuću, moje ukućane, i mene, drnda svet svaki dan, a Julicu štede. Nije to badava, moj gospodin doktore!
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
No ovaj slučaj ni najmanje Romana ne dira. On se jamačno nazvati mogao komet, to jest repata zvezda ondašnje, pređašnje i, ako smemo kazati, i buduće dece; jer je
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sanduci se usled gibanja neprestano nakreću i ljudi zaostaju da ih privežu. — A, nema, druže, više: „Drž desno!“ — dira ih jedan pešak, koji je ponosno zabacio pušku preko ramena.
— Ne, nego vas „golaće“ stražarno sprovodimo. A posle, da i mi pešaci vidimo kako je to biti u pozadini — dira ga komandant bataljona. — Vodiš li koliko ljudi? — Pa, onoliko koliko nas je, dosta je. — Hajd zdravo! — Zdravo!
— Ništa nam, pope, ne bi škodilo. Ti bi navukao epitrahilj, očitao molitvu, i šuma bi izrasla! — dira ga Luka. — Pre bih ja očitao molitvu da se tebi jed nom zaveže jezik. — A-ha... Kipislcauf, pope!
U nekih su šinjeli nagoreli na leđima, a kod Gruje ordonansa izgoreo ceo desni peš. Poručnik Luka dira ga. — Bre, Grujo, ličiš mi na pevca kome su isekli rep. — Vala, gospodin poručnik, umalo da izgorim noćas.
— ljuti se Luka. — Pobratime, zaboravio si da kažeš „kipislcauf“ — dira ga kapetan Dušan „rezervni advokat“. — Molim te, nemoj drugi put to da zaboraviš. — Nije, molim te...
Ne beše mi pravo što sad moram da gazim blato. Ali se ipak digoh. — Blago tebi! — dira me Dušan. — Vidi se, da te oni iz puka mnogo uvažavaju. Štab puka nalazio se na susednom bregu.
Ja ga umirujem kako ću mu kupiti čokolade, a onoga „matoroga“ prekoreh što dira ovo dete. Onda pođoh u pravcu vojničkih baraka, vučen nekom neodoljivom unutrašnjom potrebom da vidim.
— Hili! — ponavlja Živadin kao u zanosu. — Trepni malo i ujedi se za usnicu — dira ga Toplica — neka to vidi ženska. — Bojim se da ne budeš ljubomoran... — More, ljudi budite ozbiljni!
— Mercі, mercі — zahvaljuje ona. — Quand leѕ meѕѕіeurѕ ne ѕe ѕoucіent paѕ de vouѕ — dira nas potpukovnik Petar. — O jes, o jes! — odgovara Hili, ne razumevajući očigledno smisao njegovih reči.
— Šta uvijaš, „onako“, „ovako“. Kaži: pitao si za ženske! — dira ga Živadin. — Nemoj da me prekidaš. Ja pričam verno kako sam razgovarao sa čovekom...
— Jedino hinin... — Ili rat komarcima — dodaje Luka. — U tome slučaju ti da preuzmeš komandu — dira ga komandant. — A, ne. Moj Isajlo živeo je pored Morave, pa će bolje umeti — pravda se Luka. — Dobro, doktore.
— Nanovo. — Ama šta će mi, gospodin poručnik. Kažu da od ovu mandžu žene pobacuju. — Pa si se uplašio za sebe? — dira ga Luka. — Nego, gutaj to! Ordonansi se sakupili i smeju se Isajlu. A njemu krivo, pa se sav zacrveneo od ljutine.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Poznavaš li gu? — Ne poznavam gi, hadžijo... — Eh, kujundžija pa da ne poznava selski devojčiki! — dira ga Zamfir. — Neje ništo lošo... Teke... zborim si... za teb’ neće da valja!...
Dakle, mora!... Ali Zona neće; veli da Manulać nema ni formu za devera! — A kako je imao forme za mladoženju?! dira je Mane i dovodi je do plača. I Mane gleda kako je lepa i kad plače, i milo mu da je gleda kad plače.