Dučić, Jovan - PESME
A kad stari klavir dirne rukom lakom, Biće zvuci crni: činiće se svakom Kao da prah noći pada po salonu. ČEŽNjA Nebesa su prazna; nemo veče
I kao da leži iza brega tamo Bolno naslućena moja strašna tajna: Jer svaka stvar koju duša dirne samo, Kao ona sama, postaje beskrajna.
Hrabro, ne poznavši lovor ni izmirne! Čisto, i ne čuvši da ima čistota: Srce, kao sunce, da zlâti što dirne. I sjajno i slično samo svojoj meti, Kao ozareno sunčanim aprilom, Sve puteve sumnje tako da nadleti — Ne dirnuvši
blaga muzika ljubavi što ćuti, Ima mir molitve u dubini duha: Nikada se rečju laži ne pomuti, Nit se glas poročni dirne našeg sluha.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Poneko od bolje poznatijih se usudi pa dirne, na primer, pop-Spiru za to, pa će mu tek reći: — Ama zašto vam, gospodin-popo, ne stoji taj pojas na svome mestu?
Baš bog da prosti! Tako vam i treba, kad izbegavate nas, pa tražite paore! Ovo ovoliko sačustvovanje dirne frau Gabrielu i ona se izmiri sa frau Cvečkenmajerkom. — ’Aj’te, slatka!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Niko neće smeti više ni prstom da ih dirne kad budu pošli u Rosiju. Osim toga, taj Isakovič, sujetan jako, nosio je u svom srcu, kao neku žeravicu, i taj osećaj,
Doći će on i pojaviti se u Kijevu; ako treba, udesiće on i Višnjevskog, ako dirne u njihovu familiju, svi će oni opet biti zajedno, na zimu, kad se skupe na naselju, u Bahmutu.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Čak i oni koji izgledaju mirni i umereni postaju energični violentni, ako im se dirne u narodnost ili u veru. U ovoj su se sredini održali tragovi hajdučkog temperamenta, njegove plahovitosti i njegova
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
devojka iz okoline Sarajeva hoće li se udati za momka ili udovca: „Uoči Đurđevdana uzme devojka motovilo, pa njime dirne u ćumez, gdje kokoši leže.
Milićević, Vuk - Bespuće
On je tražio da je dirne kojom riječi, dok ga je ona samo čudno pogledala, puštajući ga da joj kaže sve što mu se svidi i bude po ćudi.
Radičević, Branko - PESME
Ti moje verno gvožđe drago, Golemo moje uvek blago! Kad tebe moja ruka dirne Prekrasni mene žar propirne. Sa tobom sve sam stekô, stekô — O još bi s tobom rado sekô!
Zaludu se vetrić trudi Da i malo porazladi, Jer kadgode lađan pirne, Sve to većma plamen bukne, U dušu ga većma dirne, Većma spomen kroz nju sukne. Tio vetrić, tio duje, Al' mu dušom poljuljuje.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A ovamo prema tuđincu, trećem, bili su kao jedna duša. Teško onome ko se usudi da ma koga od njih dirne, uvredi. Svi, kao jedan, tada bi dotrčali, napali na onoga. Takvi su oni, Aničina braća, bili.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
TRIFIĆ (nepovoljno): Sultana! SULTANA: Zašto nisam neka zla žena da pustim nokte i svakom, koji me god dirne, oči iskopam. TRIFIĆ: Ti si pravo dete! SULTANA: Ti si... ti si... poslednji čovek na svetu. SRETA: He, he!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ponekad staklo močvare mirne leptirić modar krilima dirne. U kasnu jesen kad magle spuste nad polja mrtvi val, iz dalji sive severa hladnog u goste dođe ždral.
Svakoga trena mjesec se gasi, oblačak čim ga dirne, a tata svijetli neprekidno u noćne sate mirne. Ponekad samo zaigra svjetlo kao na vodi čun: to, valjda, tati za
Do zvezda Žućin oriće lavež, Toša će biti za miše davež! Neće ni jedan jelo da dirne . . . (Slagaše ovo savesti mirne!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
gase — A sveži jutarnji dah prelêće doline mirne, I šum se razleže blag, kad svojim studenim krilom U gole grančice dirne... ZIMSKA IDILA Zima je pokrila snegom doline i polja ravna, I tavne, visoke gore.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
NOVE SENKE Moje su ruke nove senke, pobledele su mirne, ko umorna svirala posle terevenke kad ih mesečina dirne. One sve senče drago i nežno, i ljube sve što se gubi, u nebo mutno, beskrajno snežno, u sneg što sahranjiva, kad ljubi.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
ovo: „Bio sam jako začuđen kad sam video ribu dugačku 3—4 stope, po obliku potpuno sličnu jegulji, a koja onome ko je dirne rukom ili štapom, oduzme mogućost pokreta za vreme od četvrt časa.
Pandurović, Sima - PESME
nečujno prelete Tvojim umnim čelom, ili uzdah pirne Sa usana lednih — senka tamne sete Ovlada u meni i dušu mi dirne.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
kad nam priđe tada, Ispuniće strepnjom nekog mirnog jada Nas, i hladne vrte, i prirodu bonu; I kad stari klavir dirne rukom lakom, Biće zvuci crni; činiće se svakom Kao da prah noći pada po salonu. J.
gase A sveži jutarnji dah preleće doline mirne, I šum se razleže blag kad svojim studenim krilom U gole grančice dirne... V. Ilić CIV GRM Munjom opaljen grm na surom proplanku stoji, K'o crn i mračan div.
On ćuti dodir nekog tajnog krila - K'o struje sitne u vodi što spava Što, kada cveće svojim mahom dirne, Ostaje na njem izmaglica plava.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Nek živi tamo, ako ima šta jesti, samo neka nikoga ne dira. A dok on koga ne dirne, ne sme ni njega niko dirati. — Bogme, tamo mu u onoj hartiji stoji napisano, da će ga posle tri dana, ako se ne
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
vezu između Plimutske crkve i skromne Džimove ložionice, danas mi je dovoljna da shvatim zašto je Bičer bio u stanju da dirne u srce obične ljude.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Kad sam ja zadovoljna, šta vi imate tu? ŽIVKA: Pa već ti, znam ja tebe. Ko dirne njega, kao da te je u oko dirnuo. DARA: Pa jeste! XVIII PREĐAŠNjI, PERA PERA (na zadnja vrata): Izvinite, ja...
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
njega jednog tvrde pragove Pašina dvora čepam strašljivo, Uklanjajući prostu haljinu, Da mi krajičak kakve zakrpe Ne dirne, kako, mermer uglađen! O, deco, pa i vas molim! (Klanja se pred Turcima skoro do zemlje.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
mu ne mrda ranjen obraz, pa mi onom drugom polovinom usta prošušketa: — Ogrebali me Turci po obrazu, a ko mi u obraz dirne moramo se naplaćivati. Svi se nasmejaše ovoj igri reči. — Ama, bojim se biće ti rana opasna pa ćeš propasti.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Zuji pjesne glas presvjati Dirne l’ pjevčik u klavir, Mir se taki mora sjati, U soglas’ju leži mir; Mir da svagdi mi snujemo, Mir tam’, ovde bude s
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Bolesnik spremi kolačić, i ode pod kakav g., dirne ga tri puta, kaže svojoj bolesti da ide »u g.«, ostavi na g. kolačić »da ga tice (= diše?
Ilić, Vojislav J. - PESME
gase A sveži, jutarnji dah preleće doline mirne, I šum se razleže blag, kad svojim studenim krilom U gole grančice dirne... 1884.
Ja volim vaše vedro čelo I vaš srebrni, jasan glas, Kad detinjasto i veselo Sitnica kakva dirne vas. Ah, sećaću se celog veka Kao prijatnog, slatkog sna, Preko jaruga i jendeka Kad sam za vama trčô ja!
Obale su puste i poljane mirne, A studeni vetar leluja mi vlâs... Tužno šumi trska kad je krilom dirne, Šumi kao bolni, umirući glas. S krikom lete ždrali više moje glave, I gube se tiho u daljine plave.
Srebrni talasi Sumorno biju o obale mirne, I trska šumi i trepere glasi, Ponoćni lahor kad je krilom dirne; A čamac leti i talase reže, I jednolika pesma se razleže. 3.
Pokadšto zastruji vetrić u tami ponoći mirne, I laki proleti šušanj kad grana grančicu dirne, I brzo potone u noć. A ozgo u samoći Bezbrojne trepere zvezde kô bleda kandila noći.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sagne se majstor Kosta da skupi i k sebi trgne stazice, ali kako koju dirne, ona, kao trula, otpadne. Probudi se čovek, protrlja čelo, gutne malo vode, zaspi, i opet san.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Oba živa oderao brava, pa ih pusti u jelovo granje: grana dirne, stoji dreka jarca, ovan ćuti, ne pušta avaza. Tada reče Kotarac Jovane: „O Tadija, našoj četi glavo, zašto pusti