Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I pade, pade kao kap. Sve opkoli njenu postelju, polivajući je suzama. Starica je žmurila i disala isprekidano... Ali svest je ne beše ostavila, to se poznade po prvom pogledu njenom kad oči otvori.
— O, Stvoritelju, koliko si dobar! Zar mi dosudi da umrem pod svojim krovom!... Pa zaćuta i zaklopi oči. Disala je teško i isprekidano. Svi stojahu oko nje, nemi kao grobovi...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
U srcu njezinom ne beše ni tolicno kol’ko jedna pčiodina glava mesta za milosrđe i praštanje. Disala je osvetom, i samo joj se nekako daleko činjaše taj željeni dan, dan pravedne i slatke osvete.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bila je lepa. Ona je, međutim, kad stiže do nekog jarka, gore, legla u travu i zadihano, teško, disala. Valjda umorna. Bila je zatvorila oči, a ruke iznad glave savila. Kad je Isakovič stiže, otvorila je oči, pa se smešila.
Ona u takvim trenucima skoro i nije disala, a nozdre su joj bile tanke, nepomične, skoro providne. Kad bi se hladila crnom lepezom, ličila bi toliko na njegovu
Slušajući, šta joj gospoža Montenuovo čita, ona je duboko disala, a kad je gospoža Montenuovo zapita, da li bi joj dozvolila da je jednom poljubi, pomisli da nije dobro čula, i da je s
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Rašida je disala kratko i brzo. Toma Crni je govorio da su cure zrele, zna se već za šta, kad dišu brzo i kratko, da je potrebno
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Nije više sanjao. Poj petlova i lavež pasa čuo je. Žena, koja mu je bila zaspala na ruci, disala mu je na grudi. I šum što izazva, proteglivši vrat, ču, jer tolika još tišina bila je pred kućom.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŠERBULIĆ: I ja kažem teško nama. SMRDIĆ: Rodoljubica, koja je tako silno za narodnošću disala; ah, srce mi se cepa! GAVRILOVIĆ: A vi, jeste li potpisali prošenije da nam ne treba vojvodina?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Seo je na njih, ne zna zašto, ništa nije pitao, ona je već sedela i disala isto onako glasno kao krava. Pa mu je otkopčala čakšire i gurala ruku među njegove butine, ukočene od straha.
Da je imao snage, on bi pobegao. Uzela mu je ruku, bez reči, samo je brže od krave disala, i činila njegovom rukom sve ono što je svojom činila među njegovim nogama.
Ona je u snu ponovo ravnomerno, tiho i piskavo disala. Nije ni lepa. Ima lepših žena od nje. Isteraće je, isteraće je...
Onda je legla, opružila se, voda joj došla do brade: teško i glasno je disala zagledana u nisku pepeljastih mehurića poređanih na površini vode uz ivicu korita.
Čuo je samo njeno sve teže i sve glasnije disanje. Sve do jesenas ona nije tako disala. Savest je i u snu muči. Bog je teškim snom kažnjava. Njemu neće da se smiluje.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ali već nakon nekoliko trenutaka njen strah preraste u sažaljenje. Ptica je jedva disala. Šta je mogla osim da joj previje krilo i nahrani je mrvicama hleba?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ali, eto, one sam noći sedeo uzalud: zemlja je ćutala, trava nije disala, tamnjan nije goreo; sve je bilo nemo, crno, nepomično, mrtvo.
U postelji, u peni iz čipaka, ležala je bolesna žena i disala brzo. Nad njom, sasvim mladom, lelujali su se laki oblaci zavesica od belog tila, a prema njoj, na zidu, visio je goblen
Petković, Vladislav Dis - PESME
I u toj grobinici mladosti i cveća Disala je ona još lepotom svojom U jesenjoj noći, u noći sa kojom Grlila je život svih mrtvih proleća.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ona priđe vratima i nasloni se leđima. Stajao sam prema njoj. Gledala me je grozničavim, molećivim pogledom... Disala je duboko, a prstima savijala kraj od svoje bluze. Onda gotovo nečujno progovori: — Ne sviđam vam se...
— Onda pokuša da me ujede za ruku. — Ali ja hoću života, slasti, slasti! — histerično vrisnu i zatrese glavom. Disala je brzo. Gledala me je izbezumljeno, ucakljenog oka.
Odmakao sam je blago od sebe i pogledao. Oči su joj bile vlažne, nozdrve raširene, a usta požudno otvorena. Disala je brzo i grcala. — Dokaz ljubavi?... Znate li šta to znači? — Dragiša... pročitala sam u pismu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
No vi ste onda srećni bili, A s vama srećan bejah ja. Plamen je lizô vaše lice, Disala naglo vaša grud, A vaše kose i vitice Mrsio lahor kao lud... I to je prošlo.