Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Ko mi sprži travu: njen zeleni smiso? Ko mi splasnu vode pa stojim sred mulja I udišem vazduh koji sam već diso? Noć je tako duga, skoro s bojom groba, U njoj moja glava evo već se ljulja: Ja ukočen stojim s kamenom sred zgloba.