Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Hoćete l’ da vam pomognem? — Ta okan’te se vi mene! Šta ste me zaokupili tu! — obrecnu se Jula na nj. — Pa zar ja divanim što zlo!? Velim: da vam malo pomognem. Ako ja k’o prvi komšija neću, a da ko će!?
Aj, šta veliš: je l’ dobro divanim?! — zadžakao Nića, pa sve ječi kuća, pa se smeje i ostavlja budžu i rog u budžak. — Aj, je l’ dobro divanim, tane mu
! — zadžakao Nića, pa sve ječi kuća, pa se smeje i ostavlja budžu i rog u budžak. — Aj, je l’ dobro divanim, tane mu gosino! Vina ti menikana dâj, da ča-Nića ogreje malo svoju beamtersku dušicu, kad je ovako pasja noć napolju.
Aj, šta veliš, ha ha ha, — dere se Nića da ga svi čuju, — je l’ dobro divanim!? Aj? — A zar još nisi večer’o, Nićo? — pita ga domaćin.
Ta drugo je vaš pavorski, a drugo naš beamterski nos! A zašto nas i plaćadu neg’ da ga svud zabodemo! Aj, je l’ dobro divanim!! Ta ne mogu da prođem sokakom od silna mirisa.
Pa neka mu se nađe u njegovoj beamterskoj torbi. Aj, šta veliš, — zalarmao Nića smejući se, — je l’ dobro divanim?! — I slanine donesi — naređuje domaćin — i malo suva jezika i jednu okrajku ’leba.
, aj? Di je tu asna? Aj, Rakila, je l’ dobro divanim aj?! — veli Nića, zadovoljan što se odužio Rakili za Kakaš-Verku i završuje i večeru i razgovor pri kom je pomalo
Niko! A paor ni toliko! — A jesi l’ bar majstor u tom poslu? — Ta, sad ja neću ništa da divanim preko sebe, nego, eto, pitajte druge ljude, i Džide i gospodu.
— Ta nemojte mi, gospodin-popo, soliti pamet, ta usoljen sam ja dobro, pa zato tako i divanim. Kera bio ako ne potrefim! Ta još moj pokojni bába (bog da mu dušu prosti!
« Ako niko nije, a ono ću ja da je preokrenem, pa od sad nek se kaže: »Trista, bez crkvenjaka ništa!« Aj, je l’ dobro divanim? što rek’o naš Nića bokter. Što jest, jest! Pravo su rekli naši stari: »Teško svome bez svoga!
Hahahaha! Aj, je l’ dobro divanim? Nego, daj-der tu čuturu ovamo. Ako sam beamter, baš sam beamter; i ako sam se najmio, nisam se, što kažu, pomamio.
— O, Rado! — Izvol’te, gospodin pôpo! — A zašto si se ućut’o? — A šta mogu i smem da divanim, kad me gospodin-popa ne pitadu! — Pa... onako... k’o mislim, zar ti se ne dosadi sve tako da celim putem ćutiš?...
Ilić, Vojislav J. - PESME
“ 1888. PRIJATELjU 1. Da sumorne misli i tugu odstranim, Hoću, dragi druže, s tobom da divanim. Zgoda mi se dala da te, putem ovim, Kao divlju zverku ili zeca lovim. Badava se moliš... sa pesmama svojim...