Obradović, Dositej - BASNE
Pak što mu biva? Za neko vreme prevoznese se i uzvisi kao kedar na divanu, no malo potom, dok samo mimoiđoh, al' eto ti ga nestade, nit mu mesta ni traga ostade.
da je ova nadežda dugoga života načalna pučina koja sultana zaslepljava i ne da mu u čuvstvo doći, nađe ga jednom na divanu među prvi poglavari i oficiri carstva, i reče mu: „Jošt jednu stvar što ti rečem, molim te da učiniš, pak ti zatim
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
jerbo mu znam volju, pisati našemu jelčiji, baronu Štirmeru, i po današnjem kuriru, i naložiti mu da on predstavi divanu i sultanu kako najbolje bude znao, da sultan zapovedi veziru prestati od onog svirepije nad Serbi, a i kad caru javimo,
emigranta usrdno preporuči, tako da on, kao što ga Bog uči, i kao što bolje uzmože, priliku gleda, onako stvar ovu divanu i sultanu predstaviti (turskom) da samo podozrenije ili kakvom zlu većem predupredi, budući da je stvar u sebi tako
Molimo da nam u takvom slučaju sonet dade. Na to nam on kaže: „Naš jelčija divanu turskom govorio, no ništa uspeo nije.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Frajla se morala na to nasmejati. Čika-Gavra sedeo je već na tom divanu, pa znao je kako valja sesti. — Ded sviraj, devojko! Sad frajla sedne kod klavira i počne svirati.
Ode Paulini da vidi šta radi. Paulina leži na divanu. — Šta ti je, Paulina? — Imala sam male krenfne. — Al’ sad ti je dobro? — Sad mi je lakše; samo što se krenkujem.
Sednu. Mica štrika, pa zapodene razgovor. Alka sedi na divanu i gleda u oči, u usta Mici, šta misli, šta će prosloviti. — Ala je taj Svilokosić čudan čovek!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Pored peći, na pirotskom divanu i sa mačkom u krilu što je prela, sedela je i vezla njegova žena. Uvređena što je on grubo odgurnuo onda, kad je
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Vraćao se posle tri. Ručao, čitao novine, odmarao se na starom divanu u trpezariji. Nikada niko nije saznao kuda je Joakim Marić odlazio i šta je radio za to vreme.
Milićević, Vuk - Bespuće
i sto od ručka neraspremljen; kad se na nju sasvim zaboravljalo; oca nije bilo kod kuće, mati, u jutarnjem ruhu sjedi na divanu uplakana i naslonjena na lakat; — onda bi Irena poslušno sjela u koji ćošak, osjećala nešto teško, i umarala se
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
POJAVA I SARKA, MIĆA SARKA (u muškom kućnom šlafroku, na nogama joj ogromne muške papuče; sedi na divanu i pušeći cigaretu razgleda jedan album). MIĆA (dolazi spolja, nosi jedan koferčić): Gle, pa vi ste već tu, prija-Sarka?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Nekoliko naslovača, naličnijeh divanu i nekoliko drvenijeh stolica bijaše naređeno svud u naokolo. Cijela soba disaše nekom vanrednom tišinom i zbiljom.
Doduše umio je pogađati najmanje želje gospodareve. Glavari sjeđahu svi naokolo; Vladika za zelenom trpezom na divanu, pred njim je ležalo nekoliko snopića artija. Tišina bijaše nastala. „Ne pamtim da nas se manje okupilo na ovaj god!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Da je njegova najprvo glava za dugo živa, a dobro mudra: U gospoda Boga umoljena, a u gospode udvorena: na divanu božijem štimana i pribrana: ko sretnoga i bogu miloga junaka.
Da bog da da budu među svojom braćom i tuđom krajinom vazda štimani, a u gospode ka divanu prizvani i pribrani, a od boga pomilovani i ponjegovani.
Nikome se ne molili, no svakome junački odgovorili, na divanu jezikom iz usta, dušmaninu oružjem iz ruka, oštrom sabljom, jakom miškom i dobrom zgodom, a sve s pomoću božjom!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Na prozorima bijahu najdeblje knjige, a pored njega na divanu ogrtači. Na njihove zamjerke kako mu je u sobi zagušljivo, on ih plašljivo pogleda, kao bojeći se da ne bi nenadno
Bakonja je stražio iza vrata prednje stričeve ćelije. Stric mu sjeđaše na divanu, strecajući od svakog koraka koji bi zatutnjio trijemom, jer se bojaše pohoda. — Ko je to prošâ? Koji su to prošli?
Kad htjedoše poći, probudiše Bakonju, koji bješe zaspao obučen na divanu u prednjoj sobi. Sad on uze da mu čita žitija, dokle ga nije uspavao.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
oh tako prijatan, drag miris što se širio na sve strane iz bisaga nemačkog sedla, na kome je bilo ugodno sedeti kao na divanu.
Hvala. A zašto nisi spavao? — Spavao sam. — Ne verujem ti, nisi se ni svlačio. — Spavao sam tako na divanu, s prekidima, i sanjao sam. — Sanjao? Šta? Koga si sanjao? On podiže oči kao da bi hteo da se seti.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
KRALjEVIĆ MARKO NIJE BIO NA KOSOVU 191 KAKO SE KRALjEVIĆ MARKO JUNAŠTVU NAUČIO 192 PROKLETA JERINA 193 PIJEVAC NA DIVANU 195 JARAC ŽIVODERAC 199 KAKO SE MEDVJED PREVARIO 201 MEDVJED I LISICA 202 LISICA SE OSVETILA VUKU 205 NEVJERA
OKLEN INGLESKOJ KRALjICI TOLIKE PARE Jedan car sjedio jednom sa svojijem sadrazanom na divanu, pa mu reče: — Ima li iko bolji i bogatiji od mene, kad ja svakom ko rekne kad prođe ispred mojijeh pendžera fise
— Istina je to, kraljice, — odgovori sadrazan — ali evo uzroka. Jednog dana sjeđah sa mojijem carem na divanu, pa mi on reče: „Ima li iko bolji od mene, kad ja svakom ko vikne fise bilila dadem dukat?
On im kaže šta je učinio i onda se raziđu svaki na svoju stranu. PIJEVAC NA DIVANU Bio djed i baba, pa baba imala kokoš, a djed pijevca; pa kokoš babi snijela nekoliko jaja, a djed vidio u babe jaja,
što bog dalje čini, a kuvar mu odgovori: — Čestiti care, ja danas nijesam ništa okusio, i nije pravo da gladujem na divanu tvome, nego se molim da se meni i ovome drugu mome donese jedna zdjela mlijeka, i svakome po jedan simit i po kašika,
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sve joj se na noge donosilo, sve u izobilju primicalo. Slabo je izlazila gospa-Fila. Sedi na divanu izvučenu usred velike sobe, one nad radnjom u prizemlju, sobe s balkonom; noge na divanu, na kolenima knjiga s mnogo
Sedi na divanu izvučenu usred velike sobe, one nad radnjom u prizemlju, sobe s balkonom; noge na divanu, na kolenima knjiga s mnogo slika; smakne knjigu na trbuh, razredi rebra i protegne se da domaši dečka da ga ćuši, ne
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Tako je, Živko! — oduševio bi se profesor i, beležeći mu peticu, dodao bi: Tvoje lice sv'jetlo na divanu, Tvoja sablja sjekla na megdanu! Ali to što je Živku bilo moguće nije nama ostalima.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
(Ženidba Maksima Crnojevića) Jô Kajica, moje čedo drago! Diko moja svagda na divanu! Sabljo britka svagda na majdanu! I kreposti među vojvodama! Suva zlata smederevski ključi!
“ Kralj, ga kune, car ga blagosilja: „Kume Marko, bog ti pomogao! Tvoje lice sv'jetlo na divanu! Tvoja sablja sjekla na mejdanu! Nada te se ne našlo junaka! Ime ti se svuda spominjalo, dok je sunca i dok je mjeseca!
“ Kralj ga kune, car ga blagosilja: „Kume Marko, bog ti pomogao! Tvoje lice sv'jetlo na divanu! Tvoja sablja sjekla na majdanu! Nada te se ne našlo junaka! Ime ti se svuda spominjalo, dok je sunca i dok je mjeseca!
Taman biše vina najvišega, i o svakom dobru besjeđehu, al' pošeta gospođa Milica, lako šeta po carskom divanu, — na njojzi je do devet ćemera, ispod grla do devet đerdana, a na glavi devet perišana, povrh toga kruna pozlaćena, a
Ti se vališ da si dobar junak, i vališ se caru na divanu da zastreliš orla krstatoga, krstaš' orla što vodi oblake“. Besedi mu Kraljeviću Marko: „Ja, Turčine, ja sam dobar
“ A kralj Đurađ zače besediti: „O Kajica, moje čedo drago, moj pernati od sunašca štite, diko moja svagda na divanu, sabljo britka svagda na mejdanu, a kreposti među vojvodama!
na noge lagale, pa Kajicu uzima na krilo, pa Kajicu i grli i ljubi: „Moj pernati od sunašca štite, diko moja svagda na divanu, britka sabljo svagda na mejdanu, a kreposti među vojvodama! Možeš li mi preboleti, sine, da te baba na lekare dade?
Kuka kralju kano kukavica: „Jô Kajica, moje čedo drago! Diko moja svagda na divanu! Sabljo britka svagda na mejdanu! I kreposti među vojvodama! Suva zlata smederevski ključi!
Od koplja ti gradili nosila, a od štita grobu poklopnice! Crn ti obraz na božem divanu kako ti je danas na megdanu sa vašijem vojvodom Milošem! Zašto blago dadoste drugome?