Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
I KRALj ĐAVOLSKI 66 U CARA TROJANA KOZJE UŠI 80 SEDAM VLAŠIĆA 82 ZLATORUNI OVAN 88 TRI ČUDA 93 ALA 94 MILOŠ i DIVONjA 97 NEMUŠTI JEZIK 101 ĐAVO I NjEGOV ŠEGRT 105 KRAVARIĆ MARKO 109 VEZENA MARAMA 119 DVANAEST MRVA 126 KO MANjE IŠTE VIŠE
Odmah zatim raziđoše se oblaci, a vinograd nikako više grad nije bio. Seljak se posle toga opet obogati. MILOŠ i DIVONjA Tako bio jedan čovjek pa imao sina Miloša, jednog vola Divonju i ženu.
Miloš je bio volujar, te je vazda Divonju čistio, hranio n timario. Jedanput čisti on vola, a plače i jauče. Divonja ga pogleda, pa ga zapita šta mu je i zašto plače.
Nato će Divonja njemu: — Ne boj se ništa, ali o ovome što ću ti kazati ne smiješ nikome ništa govoriti. Odvrni moj desni rog, tu ćeš
I tako moreš raditi kadgod budeš gladan. Miloš, kad to čuje, odmah uradi kako mu je Divonja rekao. I tako se Miloš hranio iz Divonjina roga neki osam dana.
Kad je Miloš otišao, dođe ona Divonji, pa kad mu htjede odvrnuti rog, mane Divonja glavom, te joj rogom raskroji trbuh tako da je jedva živa ostala.
Miloš odmah ode Divonji, i stane kod njega plakati, Divonja ga pita: — Šta ti je opet, Milošu, zašto plačeš? Sad mu Miloš reče šta je i kako je.
Sad mu Miloš reče šta je i kako je. Kad Divonja čuje šta su naumili s njim, reče Milošu: — Ne boj se ništa, već sjutra veži mi štranjgu oko rogova, a ti mi sjedi
sveže je Divonji oko rogova, izvede ga iz štale, sjede mu između rogova, prihvati se čvrsto za rogove, a moj ti Divonja ugodi preko polja, pa što brže može poteci.
Al' jest, ne vraća se ni Miloš ni Divonja. Otac kad je vidno da ovi zamakoše u šumu, vrati se kući jaučući, pa kad došao kući stade ženu tući vičući: — Ti si
Miloš i Divonja putujući kroz šumu dođu do jedne pećine i namisle da se tu stane. Miloš se i opet hranio iz Divonjina roga, a Divonja je
Miloš se i opet hranio iz Divonjina roga, a Divonja je išao svaki dan na pašu. I tako ti oni prožive tu mnogo vremena. Jednog dana reče Divonja Milošu: — Ostani ti kod
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Bik Divonja leži uz vrljike i posmatra ludog Širgu; šta mu je, te dira junicu, kad vidi da joj nije do ašikovanja. Sivonja ga gleda i
ostavio junicu, pa trči na potok da stigne pre Divonje, jer posle mora čekati dok se sve krave ne izrede i napiju koje Divonja revnosno čuva... Goveda zamakoše, a za njima i čoban, sa tojagom i nedopletenom kotaricom.