Jakšić, Đura - PROZA
Starci, žene, deca — iz takoga se društva sastojao naš tabor, koji se i na najmanji šum, kao jato divljih tica, dizao da prne. Jedno veče se izdaleka čula rika topova.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Žena ti mesila prašinu, kišino testo! Bežali od tebe tvoja kosa, tvoje meso! Zalud bradu iznad potopa dizao! Koliko ti mukama treba, toliko disao! z. Na svim ti putevima oklopnici osvanuli! Ujahali u tvoja žita!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ivan je u svojoj naivnosti pričao sve što je s Turčinom razgovarao, pa je — kao kad nekoga hvalimo — malo i preterao. Dizao je Turčina u deveto nebo. — Krasan čovek! Sladak čovek! Eto, Marinko! Ti znaš koliko smo mi na Marinka vikali.
U svojoj kući bio je u punom smislu reči domaćin. Tu je on dizao i obarao po svome nahođenju U kući mu je bio red kao u košnici.
Turci se spremahu za polazak... Nebo beše prošarano oblacima... Od Drine se dizao jedan poveći gust oblak. Vazduhom zavladala tišina...
— uzvikivao je Čupić. Dim se dizao oblačnom nebu, odakle je kiša sipila; i taman se on raziđe, pade noć. Starešine postaviše straže.
Dučić, Jovan - PESME
Noć je ovde međutim bivala sve ljubičastija; zvezde su zalazile; u daljini se dizao mirni i dugi šum, kao hujanje šume ili hujanje vode... Grob Spasiteljev ležao je pored njega, neopažen i miran, u tišini.
Iz velikih odvaljenih gruda i širokih brazda dizao se miris mlade i strasne Zemlje. Iz večernjeg svoda padala je sitna purpurna prašina i krvavila oranicu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Orestija, koji je vanredno pevao i kitio i dizao obrve pri pojanju čak i na teme, rado se primi toga, a Arkadija poleti k’o bez duše pop-Spirinoj kući, koja nije daleko
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Dêdo, i ove moje prepoj! I posle pošto pojede sam ono što je naprosio i nudio drugima, razdavao, poslednji bi se dizao i stenjući odlazio.
Ali, na iznenađenje okolnih dućandžija, gazda bi se tada obično dizao, dolazio do Cope i blago, kao ne smejući da ga uvredi, odobrovoljavao ga dajući mu novaca.
I isto onako nasmejan, blažen, stidljivo odbijao je piće što su mu ovi davali a svaki čas se dizao da ide, jer ovi počeli da ga diraju, peckaju za ženske i druge sramotne stvari. A jednako su ga nudili pićem.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Pa je pisao, po pravljao, cepao, dizao se, šetao po sobi amo-tamo čas lakše čas brže, skoro trčeći, opet sedao i ponova započinjao A pod sobe belio se od
Afrika
Najezda misionara, oficira, lovaca trgovaca, jevreja, na zemlju iz čijih se šuma dizao dim sa ognja antropofaga i pod čijim se prvim slojem zemlje već nalazilo zlato, a u savani slonovača; gde se klalo
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bio je nasmejan i činio se veseo. Vrh svojih raskošnih, venecijanskih, cipela i svoje dustabane dizao je sa zemlje kao sa čavala.
Nosio je kiku, srebrokosu. A na nos je stalno dizao naočali, kao da ih oblači i svlači. Nije propustio nikoga da prvo, kroz naočali, pogleda.
On je decu nosio, kao da su to medvedčići. Ćerčicu svoju dizao je rukama, kao što se dižu jaganjci, glavačke. U sobi, u kojoj je Đurđe stanovao, nije bilo goblena, niti su na
sa sitnom igrom konjskih nogu, i pratećim kirasirima, čije je oružje svetlucalo, u oblaku prašine, koju je Garsuli dizao kud god bi stizao. Garsuli je iz Temišvara otputovao na pojutarje Tijelova.
A kad bi Đurđe i zahrkao, Petar je umeo da mu spusti, na usta, perce kokota, koje bi hrk Đurđev dizao, pa zatim, sa visine, opet na usta spuštao. Dok se njihov smeh gušio.
Usta, u kojima je imao još samo nekoliko zuba, bila su otomboljena. Još uvek je, međutim, dizao ramena, svaki čas, i ispravljao se.
Toliko bi ti snovi bili živi, da bi se budio, kao da ga neko zove. Dizao je žižak, da te male ruke vidi. Čuo je, katkad, i detinji smeh, pa bi skočio, posrćući, a kad bi otvorio pendžere, ili
da ispruži noge, i počeo da pešači, još čudniji je bio šum lišća svelog, koje je, koračajući, pred svojim korakom, dizao.
Isakovič vide, u daljini, austrijski forpost granice, a u jednoj udoljini, seoce, sa drvenim kućama, iz kojih se dizao, kolutao, dim. Na travi, pred tim naseljem, paslo je mirno stado. Ovce su bile čupave i mrke.
Graja i vika bila je velika. Petar je jahao drsko i dizao se visoko, na preponama, sa sedla, tako, da se činilo da će se strmoglaviti.
Kad je sa Vitkovičem seo, dizao je, s vremena na vreme, ruku, pokazivao mu nešto u daljini. Zatim je opet ustajao i stajao, ćutke, zamišljeno.
Pre je svoju ženu dizao u nebesa i hvalio se njom, i pred stranim svetom, sad joj se više, ni kad su sami, ne udvara. Njoj se čini kao da je
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Nije se nikad mirio sa nepravednim i neistinitim političkim i društvenim stanjima. Težio je stalno za novim i boljim. Dizao je revolucije. Velike narodne tvorevine južnoga slovenstva vezane su za dinarski tip: crkva Sv.
Svaki je nosio svoj mučenički krst i izgladneo padao i dizao se, često da bi umro. Begunci su ostavljali imanja, kuće i zatrvene porodice.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Doći ćeš ti već na to! - zastao je i zviznuo kroza zube na način koji je i mrtvacima dizao kosu na glavi. - Bakutan je prevalio osamdeset i zlato mu nije neophodno. Hoćeš li da ga neko drugi digne!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
i bosiljka, koji je sinoć bila spremila, da bi mogla ujutru, kad se probudi, da ga poškropi, teturajući se, kao da je dizao i nosio prazno bure, on stiže do vrata i otrgnu ih.
Mračan, veliki sanduk njenih haljina dizao se crn sa tla, kao neki visoko zatrpan grob. U dimu turskog duvana, gospoža Dafina gledala je svetlost prozora, kao
U razvučenim, iskrivljenim, dvojnim redovima, dizao je prašinu kao stoka, obilazeći sela i baruštine, gazeći od jutra do mraka pesak, livade i blato.
vrhu jedne kuće, jednog ponedeonika, na krovu, ugledaše, kao živog, jednog kovača od gvožđa, koji je gvozdenim rukama dizao čekić i udarao po nakovnju.
jahali pred vojskom i sedao je u kola, što su ga kao lešinu vozila i tresla, za oblakom prašine, koju je za sobom dizao puk. Vozeći se za pukom, kao neki ogromni meh, pun vina, Vuk Isakovič je propuštao kraj kola svet, kao neki san.
Jasno su raspoznavali vojnike, u šančevima, na drugoj obali. Berenklau je katkad dizao dreku sa njima, tako da se Francuzima činilo kao da premeštaju logore, tim pre što su i vatre palili, vikali neobuzdano
sa visokog drvenog trema, spazi u daljini reku i Sunce, što beše upalilo trščake i daleke ritove, tako da se iz njih dizao gust i crn dim.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
kolao, ključao, puzio, preklinjao, voleo, cmizdrio, čekao, bogoradio, zaustavljao se, podizao i ponovo padao, i opet se dizao ispod onog uličnog časovnika koji se traži, a koji je ko zna kuda odnesen. IV Traži se nada.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Englesko biblijsko društvo preštampalo je Stojkovićev prevod 1834. u Lajpcigu. Karadžić, uvređen i oštećen, nije dizao ruke od svoga prevoda. 1824.
Milićević, Vuk - Bespuće
I ta sva graja još je više povećavala sparinu u kavani, punoj dima koji je pravio maglicu, dizao se prema stropu i gušio u grudima.
I kadgod je Gavre Đaković dizao oči, vidio je njega, vazda jednakog, s istim držanjem, istim preplašenim očima, ispod istog golemog zavežljaja.
Sremac, Stevan - PROZA
Prekinuću da vam pričam o tom vladaocu, koji nije pomagao u zemlji ni industriju ni dizao fabrike; koji je ugušivao opštinsku samoupravu i pritešnjavao seljački najmnogobrojniji stalež, zabranjujući mu da se
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I to samo prvog dana Mita bi s njima seo za sofru. Posle, on bi dizao sofru, kupio mrve, polivao oca, majku. „E, sad, idi!“ dopustila bi mu mati. A otac ga i ne gleda.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
„Ta nisam ni ja toliki zvekan!“ — dreknu bolesnik uz pokret nagao — „To sam ti samo babe lagao, pare dizao gde sam stizao!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
U podnožju je tekla reka. Teren se sa one strane dizao. Nad rekom je bila gusta magla. Na celom prostoru ni traga od neprijatelja.
Sveštenik je dizao ruke nebu. Vojnici prikloniše glave tiho šapćući molitvu. — So svjatima u pokoj. Hriste duši rab tvojih...
Bila je to neka kota 278. Pred nama su bili ćuvici, neke provalije, a levo se dizao visoki masiv Dren. Dan oblačan. Smrče se ranije. Tada se vratiše kare, koje su išle za popunu municije.
Pričala mi je mati da je otac presvisnuo. Otkako je počeo rat po cele noći nije spavao. Onako star i izmučen dizao se nekoliko puta prekonoć i posmatrao kroz prozor vojsku kako odlazi. Bio je zamišljen, i krišom je uzdisao.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Izgubio sam strah od smrti. Veze za okolinu. Kao u nekoj ludoj halucinaciji, dizao sam se u te bezmerne, jutarnje magle, da ispružim ruku i pomilujem daleki Ural, mora indijska, kud je otišla rumen i sa
Ovaj mrak je bio sav vazduh, padao je, kao prah, na zidove, dizao se, kao prah, sa zemlje i gušio. Kuće su izgubile oblik i ljuljale se, ulice su bile duboke i prugaste kao oranica.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Međutim iz varoši sve je više i više nestajao onaj žagor. U osvetljenom vazduhu iznad glavne čaršije, pazara, samo se dizao i lelujao oblačak od prašine.
Sutra, još u crnu zoru, čim bi se istreznio, odmah se dizao i odlazio natrag, u han, selo. Sofka, kad bi se, ubijena i izlomljena, jedva digla i izišla posle toga u kuću, ušla u
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Adolf je često hvatao Janka za ruke, čas ga gledao molećijem pogledom, čas opet dizao glas i rukama mahao, kao da hoće da ga uvjeri, čas se srdio, dižući se sa stolice. Dugo je to trajalo.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ko gođ ti za sofru sjedio i blagovao, svaki se sitan i dovoljan dizao govoreći „Ko nas je častio, bog mu samosedmo nasporio i da bog prosti ko nas gosti“, dabogda!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Knez je svuda lijepo priman bio, te se svak čuđaše njegovoj neobičnoj snazi, kad bi kao iz šale dizao badnjeve sa kljukom. A Krkota zaglušivaše svakoga pričajući o raznim osobinama Jerkovićeva soja.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Zar da dozvoli da jedan policijski zlikovac, mundirdžija, saslušava njega koji je ovoj zemlji zakone i ustave krojio i dizao bune protiv kneževa i vlada? Nije trebalo da dođe nevezanih ruku. Prerovci su zbog toga gunđali kad je izlazio iz apsa.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Trčao je, i trčao Ferfelin, padao, dizao se, opet trčao pružajući ruke ka zlatnoj ptici, a onda je, najednom, iščezao kao da je u zemlju utonuo.
uz nju se moglo ići samo puzeći. »Pa dobro!« Princ stisnu usne. »Puziću!« Ko zna koliko je puta padao, koliko se puta dizao? Ali, pred suton, ranjenih ruku i kolena, on stiže na sam vrh Snežne gore koji je s oblacima drugovao.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Iz oba odžaka kuće dizao se lak, beličast dim u vis i pokazivao da su sve sobe kuće dobro zagrejane i da u njenoj kujni gori dobra vatra.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Za mojim prolaskom dizao se šapat ogovaranja. Znam da se pričalo da su oca, nasred oceana, mornari ubili i bacili u more zato što je prema njima
Pa onda opet dizao violinu, i iznova istezao vrat, trzao ramenom, štrecao okom, šmrcao nosom, uzbacivao glavom, oprobavao podbratkom.
Posao nam nije zadavao brige: vodili su ga stari namještenici, i sve je teklo kao i ranije. Iza vile dizao se red tmastih čempresa. U noćima južine prekidao sam čitanje: s rukama pod glavom, slušao sam njihov jedri šumor.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Taj oblak, razom brdina, pomalo se dizao i pretio što skorijom kišom. U noći duhnu mrtvo jugo. Omećavilo je, i u osvitku nije smrzlo.
—Spavaj! —Ne mogu, odgovara on, i odmah nastavlja: —A gore, kod nas, kod onih starih krstova, — bog zna ko ih je dizao! — po visovima, čovjeku nešto dođe, i u misli sjeća se boga...A uokolo jednako nešto žamori i miriše...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
obuhvata što je od nje daleko i visoko, nad samom varoši: „U osvetljenom vazduhu iznad glavne čaršije, pazara, samo se dizao i lelujao oblačak od prašine”.
i zagušuje je: „Otežale glave, ona tek sad primeti da je u odaji skoro mrak”; „Mračan, veliki sanduk njenih haljina dizao se crn sa tla, kao neki visoko zatrpan grob”; „Otvorivši širom oči, ona tek sad vide da se nije za vremena spasla iz
Krakov, Stanislav - KRILA
Svetlost je otkrivala smešano odelo. Sa postelje se dizao zadah znoja. Bilo je zaparno. Na prljavom zidu visila je bluza oficirska. Plava brada se kostrešila.
S druge strane reke, koja se u klancu povijala, povrh crvene stene, kao borovo drvo, dizao se dim uvis. Mešao se sa maglom. Iz magle su se ukazivali šiljati planinski vrhovi, pa su opet nestajali. — Tiše, tiše.
Grci su joj dve kokoši iz puške pobili. U zoru se sa dvospratne kuće ponosito uvis dim dizao. Kuća je bila blatom olepljena i kriva. Ipak se videlo da oficir tu stanuje. Bio je u niskoj sobi na gornjem boju.
Odjednom se krov dvospratne kuće izdiže u crvenom oblaku prašine, pa se sve sruši uz tresak. Dugo se još crveni dim dizao iznad ruševina. Polomljene grede štrčale su kao izbijena rebra. Dva zaduvana vojnika dovode zarobljenika.
Srušene kolibe uzdizale su se kraj puta. Na nezaleđenom potoku vodenica nije torokala, ali se iz nje dim dizao. U dolini su bile smeštene komore i svuda se dimilo od vojničkih vatri. Život je počinjao.
Život je počinjao. Dva vojnika nosili su na ramenu ubijenu srnu. Topao dah dizao se uvis iznad njinih oznojenih glava.
Kuvari su lupali manjerkama, i kazanima. Dim se lagano dizao sa ognjišta. Klisura je bila duboka te se dimovi nisu odozgo sa tuđih rovova mogli da vide. — Bono i cisto...
Petrović, Rastko - AFRIKA
Najezda misionara, oficira, lovaca trgovaca, jevreja, na zemlju iz čijih se šuma dizao dim sa ognja antropofaga i pod čijim se prvim slojem zemlje već nalazilo zlato, a u savani slonovača; gde se klalo
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Sve što je moglo na njima goreti izgorelo je do temelja; duvarovi pali jedan na drugi i poklopili se, a ispod njih se još dizao dim dogoreloga požara.
Nad logorom se dizao žubor od hiljade ljudskih glasova, a sva ova šarena gomila, sa nejednakom odećom, sa šarenim seljačkim torbama, belim
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Povrh njega napravili su gužvu od krpa, da liči na glavu, a odozgo stavili šlem. Jedan je polako dizao motku, i šlem se pomaljao izvan rova. Okolo šlema prštala je zemlja od kuršuma iz bugarskih rovova. — Šta radite?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Tako je, brate, tako... I blentavi je Krstan i dalje nešto mumlao. pretresao, a oko njeg' se dizao i lomio grozan i jeziv jauk i lelek.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
dućan (mada je njega ona ista još prvoga probudila i uputila u dućan), Mladen već zna da je to za njega, i odmah bi se dizao.
I da je samo uveri kako je espap ako ne veći a ono nikako manji, sa snagom velikom za njegove godine, on bi lako dizao, gurao naslagane daske, grumenje, samo da se vidi kako iza toga još ima.
Muž joj, instinktivno dizao bi se i stojeći ga dočekivao. — Kako? — nasmejano, srećno pitao bi ih on. I šaleći se, okretao bi se mužu joj,
Onaj, i ne sačekav da mu sluškinja kaže, odmah bi se dizao, klanjao, nazivao laku noć i odlazio. U označeni dan on bi došao u dućan.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Otac se zagledao u dugu, debelu knjižurinu i s nje zadugo nije dizao glave. Ljudi su stajali kao ukopani i netrenimiie gledali u nj i u knjigu. — Dajte i meni malo muke!
Ivo pogleda u drven križ što se je još nekako dizao između visoke prožutjele trave: „Zna li ona moju tugu?” I pusta, beznadna čežnja natiskuje mu se uz to pikanje do u
Ilić, Vojislav J. - PESME
Ja te ljubim, oh Tamaro! Budi moja jednu noć.“ Opet žagor razvi krila, I santura zvoni s njim, I svečano sa nargila Dizao se hladni dim. A kad sutra na visini Milozračni sinu dan, Hladnoj reci, u dubini, Ležao je mladi kan.
1892. USAMLjENI GROBOVI 1. Pesničkoj priči proteklo je doba, Romani danas „uživaju pravo“; I ja je ne bih dizao iz groba, Da sedu prošlost ne poštujem zdravo. Sad što mu drago. Ja baš slabo marim Hoće l' je kogod čitati il' neće...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Za nju to nije bilo ništa novo; njen muž je češće dizao glas i uvlačio sve članove porodice u odgovornost zbog njegovih briga.
Tek bi je premerila od glave do pete pogledom koji je malu dizao s mesta. Tražila je od svoje ćerčice razne usluge, pa čak i da propira njene haljine.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
te da im se pohvalim novim cipelama, već bih seo pred kućna vrata, na ulici, i ko god bi od prolaznika naišao, ja bih dizao nogu i očajno vriskao: „Ja imam nove pipe!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Kapetan Dušan bunio se jednoga dana: — Molim te, ostavi... Onaj moj Milisav celoga rata dizao lafet od dvesta kila, pa sad treba da mlatra rukama. — Kipislcauf!... Sad smo gimnastičko društvo — veli Luka.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Koji je još mrav leteo? A, ipak! Krilati Belko sve brže se dizao u visinu. Kako su malene sada bile krošnje drveća, još manji i beznačajniji mravinjak!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Koliko se puta otac noću dizao, išao s pandurima. A tamo, kažu, sada čovek ne sme ni da priđe. Pesma, oro, puške! Pa i krv često legne.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Domišljati Lijan i sam je krao voće, ljubenice i krastavce, a onda je po selu dizao dreku i „tražio“lopove. — Ehe, dok samo ulovim onoga dječaka koji je obrao popove kruške, noge ću mu prebiti!
! — razdragano povika Mačak, iako je znao da ga drug, onako udaljen, neće čuti. Dim je sve više rastao u visinu i dizao se nad Golim brdom kao moćan crn stub, koji nadaleko i naširoko javlja ljudima da se selu primiče strašna opasnost.
Jovanče lagano podiže glavu i virnu u onome pravcu kud se izgubio bombarder. Iznad zaravni na kojoj je bila škola dizao se ogroman mrk oblak prašine. — Tukao je našu školu! — promuca on suvih usta.
Po čitavu noć čulo se iz kolibe njegovo glasno hrkanje kao da diše kakav stari zmaj. Rano ujutru dizao se i kroz šumski sumrak tapao prema izlasku iz Gaja. — Idem napolje da vidim je li svanulo.