Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Kad se prenu Miloš Vojinović, te sagleda caru oči čarne, kulaš ide s konjma carevijem; on pokupi dizgene kulašu, pa išćera njega iz svatova, udara ga oštrom bakračlijom: po tri koplja uprijeko skače, po četiri nebu u
odmah na um pade će su s' jedan drugom zavjerili: đe se jedan u nevolji nađe, da mu drugi u pomoći bude; pak poteže dizgene Šarinu, samur-kalpak na čelo namače, te sastavi samur i obrve, a poteže sablju okovanu, na Bogdana pogleda popreko.
vranca opruži, te u zlatne vrže bakarlije, a iz ruku tamburu odbaci, pa desnicom za mač privatio, a ljevakom vrancu za dizgene, pa govori Novaković-Gruju: „Bliže k mene, Novaković-Grujo!
široku, nađe Todor Šarac-Mahmut-agu i kod njega starac-Merdan-agu: drže duge preko krila diljke, drže dobre konje za dizgene, kod svakoga po tridest Turaka; njima Todor dobro jutro viče, oni njemu bolje prifatili; mimo njih je Todor prohodio i
na drumu široku, nađe Todor od Avale Porču i kod njega Topal-Kamatara: drže duge preko krila diljke, drže dobre konje za dizgene, kod svakoga trideset Turaka; njima Todor dobro jutro viče, oni njemu ljevše prifatili; i mimo njih Todor prohodio i
na drumu široku, nađe Todor sa Kladuše Muja, s njim poredo Gojena Alila: oba drže preko krila diljke, drže dobre konje za dizgene, kod svakoga po tridest Turaka; njima Todor dobro jutro viče, oni njemu ljevše prifatili; i mimo njih Todor prohodio i
široku, nađe Todor Kovačević-Rama, s njim poredo od St’jene dizdara: drže duge preko krila diljke, drže dobre konje za dizgene, kod svakoga po tridest Turaka; njima Todor dobro jutro viče, oni su mu boga prifatili; i mimo njih Todor prohodio i
Bojičić-Aliju i kod njega Tanković-Osmana, štono jeste curi mušterija: oba drže preko krila diljke, drže dobre konje za dizgene, kod svakoga po tridest Turaka; njima Todor dobro jutro viče, oba su mu boga prifatili; i mimo njih Todor prohodio i
otoku ide, nađe Todor na drumu široku, nađe Todor Ličkog Mustaj-bega, s njim poredo Tala od Orašca: drže konje dobre za dizgene, beg Mustaj-beg preko krila diljku, Tale drži drenovu batinu u kojoj je hiljada klinaca; njima Todor dobro jutro
“ Kad to začu od Kotara Janko, on pokupi dizgene kulašu, a ud’ri ta čizmom i mamuzom, ode kulaš poljem podigravat. Janko skide koplje sa ramena, upusti ga u prsi
na sredinu; u to doba Ćorović Osmane, no se skoči Perović Radule, te on vata Ćorović-Osmana: jednom rukom konja za dizgene, drugom rukom Turčina za prsi, obali ga u travu zelenu. Ostalo mu priskočilo društvo, te Osmana živa uvatiše.