Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
pisala: »Iskreno rodoljubije, čisto blagonravije, bon ton, a i čistoća jezika u svakoj se vrsti dično pokazuje.« 1848. godina čini prekid ne samo u životu no i u književnom radu Bogoboja Atanackovića. Pre 1848.
Radičević, Branko - PESME
Al' najviše lepotice žale, O njemu zbore, pa divno ga fale. Ta sve je, vele, u njegaka dično, Sve u njeg' jedno uz drugo je slično: Uz vrat viteški ona kosa duga, Uz oko sjajno ona tija tuga.
On cigaru svoju pali, Ona gladi kose svoje, Još se drugo štošta seti Što u igri poremeti. 75. Onda uze čedo dično, Pa je kući on otprati, Te se onda, kâ obično, U kavanu malko svrati, Pa s margera na kelnera — Ode pravo da
81. Deset sati e to bije, On od odra svog ustade, Pa se brije, pa se mije, Pa s' u ruvo dično dade, I dovati cigaricu, Pa ajd' odma na kavicu. 82.
da sve vas obučem, Da nakitim jasnima zvezdama, Da obasjam sunčanim lučama, Kad uginem da mi privatite, Da mi ime dično održite — Duga bila, pa se izgubila, Zvezde sjale, pa mi i presjale A sunašce ono ogrejalo, I ono je sa neba mi
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ma da j’ Đuro život provô U nauke zbiljskom hramu, Al’ najlepši zračak Božji Ne dam zbrisat’ s života mu. Dično ime, Daničiću, I izvoru tvojem hvala! Slava te je u vis digla, Al’ je ljubav kumovala. »Starmali« 1883.
Davor zdravo, Dušanijo cela, (Dušaniji dušan će se naći) Koja slaviš i u srcu hraniš Dično ime Sarajlije Sime! O ZARUČENjU KNEGINjICE STANE Stižu glasi divna zvuka, Sipajući krugom bleske; Veselo se grudi
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Zaharija Orfelin MELODIJA K PROLEĆU Dično vreme nam prihodit, zima progonjava se, čto proleće već dohodit, ljeto približava se. Nebo čisto nam javlja se.
ptice pojut skazujući premjenu, među sobom ljubov slavut muško s ženskim prezjelnu; zec u gori poigrava, slavuj dično pocvrkava: O zlatoje proleće! Lastavice ran vostajut rani gosti budući, pred pendžeri glase dajut zoru svim skazujući.
serpskih, kud ga nam privede Iz Tresta ljubav topla k svojim, Kamen ga s natpisom krasnoprostim Pokriva dično: Serpske mu njegove Zdje kosti leže: rod je svoj ljubio. Dviže se um i serce dobrih, Svi blagodarnosti svete polni.
1937), za sada samo upozoravam na stih 468. u sledećoj strofi Bezimene Branka Radičevića (st. 464—9): Onda uze čedo dično, Pa je kući on otprati, Te se onda, ka obično, u kavanu malko svrati; Pa s margera na kelnera — Ode pravo da večera.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
/…“) i naglašavanje radosti i veselja koje svako pokazuje na svoj način („zec u gori poigrava/ slavuj dično pocrkava…“), sa refrenskim usklikom „O zlatoje proleće!“.
Zorana Opačić PESME MELODIJA K PROLEĆU ZAHARIJE ORFELIN Dično vreme nam prihodit, zima progonjava se, što proleće već dohodit, ljeto približava se. Nebo čisto nam javlja se.
ptice pojut skazujući promjenu, među sobom ljubav slavut muško s ženskim prezjelnu, zec u gori poigrava, slavuj dično pocvrkava: O zlatoje proleće! Lastavice ran' vostajut rani gosti budući, pred pendžeri glase dajut zoru svim skazujući.