Jakšić, Đura - PROZA
Ti si gusenica na telu našem, otrovna para u vazduhu, sa koje narodi teško dišu, a slabiji umiru!... Kad sam se kući vratio, zastao sam moga dobroga oca — al’ ne više s onom crnom bradom.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Eno ga! Eno ga! — šanu Radoš družini. Svi se pritajiše, rekao bi i ne dišu, i staše se šapatom dogovarati kako će toj zverci kidisati. — Da ga uhvatimo! Živo da uhvatimo! — šanuše sloški.
« Zarožani samo grabe naviše. Vika i puške, rekao bi, sve za njima. Kad izbiše na Golo brdo, zastadoše. Svi jedva dišu koliko su se zaduvali. Radojka se pribila uz Strahinju, pa sva dršće, a ne ume ni reči da rekne.
Dučić, Jovan - PESME
Noć miriše tužno čempresovom smolom. Nebo pepeljasto. I kopno i voda Kô da noćas dišu nekim čudnim bolom, Tiha tuga veje sa dalekog svoda...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A one ga slušaju i ne dišu, i tek kad se spasenje ispripoveda, one dahnu, i mole ga da im više ne pripoveda tako strašne stvari, jer su, kažu, obe
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Tako se koškaju njih dve, koje iz šale koje poluozbiljno. Rastale su se prividno kao prijateljski, ali obe dišu za osvetom. Alka više neće Mici odlaziti. Svilokosić stoji među njima kao demon, ne da im se više približiti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bleda, sa uzvijenim usnama, koje se završavaju rumenilom i osmehom. Priviđale su mu se te nozdre koje jedva dišu A naročito te oči tamne, crne, mutne, kao neke zvezde iz crnog dima.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
pesme slave ljude „koji su odgajani bez kolevke na sestrinim rukama“, one koji spavajući pod drvetom „tako snažno dišu da se grane sa drveta nijaju“, one „koji laki kao jelen mogu stići i uteći“.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
To je dubokim snom spavao starina Kruškotres Kukuruzović, premoren od bježanja. — Oho, evo ih! Gle kako krupno dišu, sigurno od straha!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Rašida je disala kratko i brzo. Toma Crni je govorio da su cure zrele, zna se već za šta, kad dišu brzo i kratko, da je potrebno iskoristiti trenutak.
Onda je za trenutak zavladala tišina. Tako oštra i tako potpuna da sam čuo one oko mene kako dišu. — Ubio vam se sin, profesore! — vrisnula je jedna žena, a Stari je rekao da zna: taj se ubija svaki čas.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
No ostalima je bilo teško, i što više ostrag, to gore. Bičevi pucaju, viju se oko ušiju, konji teško dišu, sustaju, a onaj poslednji od vodene strane sve klizi i pada niz bajir, katkad ga lađa trgne natrag, pa se izvrne.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Za one koji čim počnu mirno da dišu, čim spaze da su se oblaci slegli, da miruju Turci i Ugri, postanu robovi stvari kojima su u borbi protivnik
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
je u daljini, među belim kelnerskim bluzama, kako izlazi iz polutame, vidi njenu svetlu kosu i zna: samo njih dve dišu istim ritmom, jedino njih dve među ovom svetinom, ovim ološem što zvecka viljuškama i ždere meso.
Čovek, žena i njihov bledunjavi dečak teško dišu i još teže savlađuju uspone. Stoje dugo neodlučni pred nabujalim potocima, plašeći se da zagaze i pređu na drugu
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Zato ćemo ovako učiniti: ispod aljine da se postave kokarde srpske, jer naša srca srpski dišu, a spolja metnućemo mrske kokarde madžarske, za znak kako su nas gnjavili! ŠERBULIĆ: Živio gospodin Lepršić!
LEPRŠIĆ: Samo, molim, razmislite u kakvom otnošeniju. Do srca nam leži kokarda narodna, jer naša srca dišu duhom narodnosti; a spolja vidi se kokarda madžarska, da se zna da jošt nije zatrt neprijatelj i da treba tući se.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ah, da znaš kako mi duša gori za tvojim dahom, kako grudi strasno dišu za tvojim nedrima?... Dođi u moju baštu, naberi cveće, nakiti se njime.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Oprostite, drugi bi pomislio da ste Nemac. DOKTOR: O, sve Švabe, koji nemačkim duhom dišu, treba udaljiti kao kugu, da ne truju bar mladež našu.
“ DOKTOR: O, da se oće proterati svi koji tuđim duhom dišu i misle! Vidićemo. ŠALjIVAC: Nato trifelj rekne: „A kakav si mi ti Srbin?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
A njihove ćerke zovu neke nesrećne momke u koje su zaljubljene pa onda ćute i dišu. Bog te mazo, samo ćute i dišu ili puštaju neku idiotsku ploču, ili procvrkuću: „Ovde Sunčica Krivošija!
A njihove ćerke zovu neke nesrećne momke u koje su zaljubljene pa onda ćute i dišu. Bog te mazo, samo ćute i dišu ili puštaju neku idiotsku ploču, ili procvrkuću: „Ovde Sunčica Krivošija!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Iz Budima u Santovo sentandrejsko svedem kolo. Izgrejao lastar s panja. Zagasito jezik diše, dišu Čanad i Batanja a romori Pomorišje. Prožmi, ružo Sentivana, nad Sirigom krst iz Deske!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
He-he... ne znate kako se to zgodno usvoji u zimskom polumraku... deca ne dišu, slušajući... da, da!... A maj, znate, treba ostaviti na ponavljanje i utvrđivanje težih stvari, koje se lako zaborave,
A sad... jesu li ovo njene ruke savijene oko njegova vrata?... Da li to njene grudi tako burno dišu na njegovim grudima ?... Je li se to zbilja već svršilo ?...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Najnovija umetnost, a osobito lirska poezija, pretpostavlja izvesne, nove, osetljivosti. Oni koji ne mogu da dišu izvan predratne, umetničke, atmosfere, prilaze joj uzalud.
Naprotiv, veliko je to da osećam da dišu oni koji za nama idu, i da će ih uvek biti, koji su gotovi da polože život, tako, na nekom ćošku.
Tako se putniku neka sumorna mesta u Češkoj javljaju iz prošlosti, u smehu i opadanju cvetova, sa voćaka što dišu. A neka ognjem opržena i nasmejana sela u Provansi, uvijena bedom, uzaludnošću i dosadom koja guši.
Sa uzaludnošću rođenja i uzaludnošću smrti. Nebesa, što u proleće dišu tako, da se šume povijaju, u jesen silaze sa brda, mrka i teška, kao neki ogromni medved, što se razveselio, pa igra.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
ZVEZDE Zvezde — na nebu bradavice Boluju ponekad od padavice. U avgustu, nebesa teško dišu Prepuna zvezda ko uzreo dud. Katkada — poneke od njih zbrišu, I idu nekud A ko zna kud... NOVEMBAR Novembar.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
sebe slušala je kako se svatovi kreću, premeštaju s noge na nogu, čekajući a ne smejući ni da kašlju, ni da slobodno dišu. „Njeni“ s jedne strane, poređani u stolove, a „njegovi“, svekrovi, s druge strane, zbijeni, i tamo čak do samoga ulaza.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Dugo su mu nešto govorili, tobože blago, ali je on vidio da mržnjom dišu... Najzad raskovaše ga i povedoše k nekim starim, babastim vojničkim starješinama.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Čovekov život) 305 — Što mi imamo, a bog ne ima? (Sebi ravna) 306 — Što rade svi ljudi zajedno? (Dišu) 307 — Što sve ljude jednake čini? (Smrt) 2 308 — Gde je vino najbolje?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Dunavu: izviruju čardaci turskih kuća i, tu blizu, krov Dositejeve Velike škole, izdignut nad raskrsnicom svetlosti, i dišu, nad padinom, već nedohvatne, magle Dunava. Sve je tako čisto u blagosti junskog vazduha, i oprano od svake slutnje.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Produži vlast, noći čarobna! Skoro će zora doći, Već dišu jutarnji lahori, I ja neću moći Pocrpsti bogatstvo slasti, Kojim su prepunjene Usne i grudi njene... M.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ Odjedanput postade mu sve jasno i razumljivo. „Ove ruševine nisu mrtve, one dišu! Osećam njihov besmrtni dah kako struji kroz ovaj vazduh i oživljava sadašnjicu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I ćutali su i činilo se da ne dišu da ne bi narušili tišinu. Ozdo, iz potpune tame, podizale se gore ka svetlosti mutne noćne magle, zgužvane u
odmičući sve dalje i dalje, gledao u poslednje kuće, zavideći svakom mravu i svakoj travki što tu uz nju ostaju da žive i dišu vazduh koji će i ona udisati.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
U tim dušama kao da nema plime i oseke: one ne dišu. Mrtvo more. Kod nje nije bilo zaborava, prepuštanja bez vremena, zapadanja u mrtvu bezdjelatnost.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Da razumem mrtve i poglede zvezda. I dubinu mraka, dok popci pevuše; I dok dišu šume i spavaju gnezda, Da osećam krila moje stare duše.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
prava kolonija,” i ta objava, kao i spisi koji su je pratili, upućeni narodu Ujedinjene Kraljevine i Britanske Amerike, dišu duhom uzvišenog idealizma. Isti Kongres, 1775.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
jer sam danas pred ovim sudom plakô ispred milijuna duša koje su se od silnog dobra i miline umrtvile, pa jedva dišu! (Svi ga gledaju zabezeknuto.) Zbogom, jazo! Zbogom, gospodini moji! Zbogom i ti, vuzle jedno vuzlasto!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
ga, proći magaze, proći svuda a da za to vreme svi u dućanu, i brat, i sluge, stoje nemi, ukočeni, čisto da ne dišu, da se čuje kako šušti njegovo džube i udaraju zrna na brojanicama. Posle će u crkvu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali pešake sustižemo sve češće, preopterećeni su isuviše. Izmučeni su, teško dišu i namršteno gledaju preda se. Suton se nekako najednom spusti.
Mnogi sede na gomili kamenja pokraj puta, naslonili glavu na ruke i teško dišu. Lica im obrasla u bradu, obrazi upali, a usta ispucala od zime i vetra. Nama u susret ide jedan Crnogorac sa puškom.
Šantić, Aleksa - PESME
sve se čini: Ti glasi u visini — Kô neki, Crni i meki, Pun behar raščupani — Rasipaju se u suton rani; Mirišu, Dišu, Šume, Jecaju, plaču, kô bona molitva duga, I upijaju se u me, U dušu svaki mi tone Kô jauk brata.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Tako i svi vetrovi, svaki sa svoje mu strane dušući zaustaljaju se i opet dišu! Tuštene po zemlji vode slivajući se jedne u druge, sve u more teku!