Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Bi još dugo spavao da se Julka nad njim ne razrakoli: »Ej, Simo, Simice! Ustaj, more, diži se!« On se samo okrene na drugu stranu, progunđa: »Ne diraj se!« pa zašiče opet. Zva ona, zva, aja, neće da ustane!
Jer čim se Živan prihvati kakvog krupnijeg posla, onda — diži ruke! Onda ti on ne zna šta radi ni šta govori; onda obično učini ma kakvu ludoriju.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
”, ja opet zaspah. Bogzna dokle bih ja spavao, da nečuh njene reči: — Hej ti, lenštino! diži se! Osetim i ruku maminu kako me češka po kosi. Odmah se dignem. Kaka je bila mama!
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Prođoše pokraj njihovog stola i ne pogledavši ga. —Hajde, mala, diži se! Vreme je... —Vreme za šta? — prošaputa Nina bledim usnama. —Videćeš! Krvnik i njegova žrtva.
Nina mu dade napojnicu, prezirući se kao nikada u životu. — Diži se! — prosikta momak. A možda je ovo samo stravičan san iz koga će se probuditi u čistoj postelji i isplaziti jezik
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Sad mi nije do drugoga nego do moje brige. Da mi je da se devojka otisne, kanda bi se rodila. OTAC: Samo je ti diži navisoko, pa ćeš dobro. MATI: Zaboga, ti znaš da je devojka pod felerom, pa se mora malo više oko nje.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Hajde, kamarate moj, diži se da se prohodamo po selu. Nije me trebalo dvaput zvati, za skitnju sam bio uvijek spreman.
— čudi se stražar i prilazi rampi. — Daj, bolan, da te još jednom zagrlim. Zar ja svoga kuma ... — Pa daj onda diži tu rampu. — Kume, bez legitimacije niko ne može proći, takvo je naređenje. Evo, da ti pokažem.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Nemam nameru da vepra čekam u koritu! Nije mene moj pokojni otac nekom vepru za večeru spremo! Diži se odatle, pa d idemo!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad malo posustane, i vreća mu se niz leđa ponisko obesi, onda pobratim iz vreće poviče: — Diži, pobratime, ujedoše me psi! Kad ovaj to čuje, a on baci vreću na zemlju.
Ćosa đipi, dohvati sekiru, pa u onu kladu tant, tant, pa u onom strahu brže diži babu i ženu i decu, pa napolje, zapreče vrata, kuću zapale, volove upregnu, pa sa stvarima krenu u vodenicu, i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Možda nam je ovo poslednja bezbrižna noć... Ko zna? Posle ponoći čulo se kratko: „Ustaj!... Diži se!“ Svici na horizontu, tamo prema Savi, bili su sve češći. Vojnici za momenat zastanu, pogledaju na tu stranu...
NA PADINAMA CERA Bilo je to šestoga avgusta, oko ponoći, kada se kroz bivak pronese glas: „Diži se!“ „Ustaj odmah!
Oko deset časova začu se odnekud ispred sela žagor i glasovi dopreše i do nas: „Diži se, ustaj.“ Bunovni ljudi tovare svoju, spremu.
Rakić, Milan - PESME
Neka, žudno sreće, čovečanstvo prene U čekanju strasnom. Budi prava mati, Diži, stvaraj, ruši, ko da nema mene, I daj sreću koju ja ne mogoh dati'', — Ja bih tužna srca i pognuta čela Rek̓o bolnu
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Kakav uskok?“ upitaše brastvenici začuđeni. „Evo ga, mi ga i smetosmo s uma! Diži se, bratko, diži. Hodi, sjedi da piješ!“ reče Ivana ljubazno, povukavši ga za kabanicu. „Ta to je soldat!
“ „Kakav uskok?“ upitaše brastvenici začuđeni. „Evo ga, mi ga i smetosmo s uma! Diži se, bratko, diži. Hodi, sjedi da piješ!“ reče Ivana ljubazno, povukavši ga za kabanicu. „Ta to je soldat!
„Ivo!“ zovnu starac. „Čujem Gospodaru!“ ozva se krupni neki glas iz obližnje sobe. „Diži se, razdanilo se već, reci Stevanu neka zvoni na jutrenju!“ „Odmah, Gospodaru!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad malo posustane, i vreća mu se niz leđa ponisko obesi, onda pobratim iz vreće poviče: „Diži, pobratime, ujedoše me psi!” Kad ovaj to čuje, a on baci vreću na zemlju.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Pokisnućemo kao miševi! Što lije! Počelo i niz leđa da mi curi! Diži tu korpu, majku mu, nije ti drvena! I požuri!
TANASKO: Samo se džabe potresate i secate! Oćemo li kretati, ili nećemo? MANOJLO: Ajde, diži se! Ustaj, kad govorim! Idemo! PROSJAK: A kuda idemo?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
ne može da ih stigne, i baš kad hoćahu da zađu za njeki rumeni oblak, razbudi Bakonju treska u sobi i stričev glas: — Diži se, magarčino! Jesi li se u Zvrljevu navikâ da spavaš do ovo doba, magare od magareta!
Zaista Bukar hrkaše kako ne bi dvojica da sastave zajedno. — Zovnite ga! — reče Lis. Govedar ga gurnu nogom. — Diži se! — Je li ja? — pita Bukar. — Ti, magarčino, a da ko je drugi u tvojoj koži? Zovu te dijaci!
Fra-Brni ne osta drugo, no da legne i on. U sumračak probudi se Naćvar nješto voljniji. — Diži se, Ive!... Ustani, moje dite, i donesi vode! — reče blago. Bakonja, jako začuđen, pođe.
Ćosić, Dobrica - KORENI
“ viknuo je Lazar. Svi pogledaše u njega i huknuše. Vasilije prebaci maramu preko ramena, ustade, priđe Lazaru: „Diži se!“ — „Beži!“ povikaše ostali. Samo što je Lazar ispravio kolena, začuše se dva praska, i svi mu videše čađave obraze.
A ti, Đorđe, zovi Tolu, koljite stoku za vesele. — Nekoliko suza sakri se u bradu; on mladićki skoči iz sedla. — diži se, Đorđe, danas se ne sedi! — dodade i požuri u svoju sobu.
Narod jurnu u stranke. Seljaci nanjušili mrs, jer od svih kasa, državna je najdublja. dođeš li na vlast, diži! Biće nešto i za seljački svet. Brže od knjaževa, poče vlast da se menja. Ljudi ni ovamo, ni onamo. A negde se mora.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Svi spavaju — usudio se neko da odgovori. — Lažeš! Svi ste bili budni i sve ste čuli. Ustaj, diži se, stani u stroj, u potiljak, brzo!!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ho-ho-ho... — produži pisar. — Čiča, ti deliš — obrte se apotekar Vuju, kad doneše karte. — Diži, sinovče, pa da vidimo kako knjiga veli. Apotekar nađe osmicu pik i podeli...
Živa mi deca!... Braćo moja!... — Diži to! — viknu Pantovac. On podiže novčanik i opet ga pruži unapred. Đurica za sve to vreme gledaše, u čudu i strahu,
Ostavi to! — viknu Đurica gnevno. U tom istrčaše obe žene iz kuće i, kukajući iz glasa, padoše kraj Đorđa. — Diži se ti, ili ćemo sad dete da koljemo — viknu Đurica, drmnuvši za ramena Đorđevu ženu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad malo posustane, a vreća mu se niz leđa ponisko obesi, onda pobratim iz vreće poviče: — Diži, pobratime, ujedoše me psi! Kad ovaj to čuje, a on baci vreću na zemlju.
Krakov, Stanislav - KRILA
Drugi dečko sa masnom keceljom gledao je uplašeno u malog poručnika Luku, i njegove žute oči pitale su: — A pare? – Diži se! Oznojena tela dizala se leno, i zabacivala gunđajući na umorna pleća sav teret ranaca i spreme.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Komandant mi beše poslao smenu, te se vratim u bivak. Ali taman što sam stigao, kad povikaše: — Diži šatore! — Ja, bogati, sto puta presekla me je ta komanda — veli Mišić. — To „Diži šatore!
— Ja, bogati, sto puta presekla me je ta komanda — veli Mišić. — To „Diži šatore!“ — podseća me kao kad bi neko usred noći lupio na prozor i viknuo: „Gori kuća!
Dolij motoru benzina, i teraj dalje. Mi smo primili po hleb, i šta ima tu dalje da razmišljamo. Diži šatore, pušku na leđa, pa hajd uzbrdo. Težak je bio ovaj put. A uza sve napore još je i noć.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Na narodne slave poprištu Diži ime i čest, delima, roda milog. I na tvome će stajati grobu potomaka noga, Grob nek’ ti zaslužnom spomenik sjajan
Sklonište je ovde ciglo za me — Siva maglo, ti ne padaj na me! Već se diži nebu u visine, Pusti sunce nek’ mi jednom sine!
Duša žudi mira koji čara, Želi da se s nebom razgovara, Za tobom će kad je teret mine — Pa se diži nebu u visine! Nikanor Grujić MOJ GROB Biće pa će proći sve to kano san, I suđeni jednom osvanuće dan.
Nastasijević, Momčilo - PESME
(Hor:) Jehova, dođi nam, Jehova, dođi nam. Jer Jehova beše moj štit I ruka njegova moj vođ. Diži se, Jehova, razgnaj zle u beg. Jehova, dođi nam, Jehova. Slavni Bože, dođi nam sad.