Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ona za sofrom sedi desno od đede, i u kući se ništa važnije ne dešava dok ona ne da svoj glas, ili bar dok je đeda ne zapita. Ona potpuno razume svoj položaj i ne zloupotrebljava ga. Npr.
Ona potpuno razume svoj položaj i ne zloupotrebljava ga. Npr. đeda zapita: — Šta veliš, snaho, za Maričićev zabran? Da uzmemo? — Kako ti narediš, brâto, ti si muška glava!
Njih troje se pogdešto hotimično sklone da se deca provesele i ljudi serbez napuše duhana. Đeda je bio... bio... kao ću vam kazati? Znate; star čovek — gotovo dete!
Poče naposletku tražiti da se drukčije i bolje odeva. Arsen, siromah, kaže joj: da đeda i Radojka kupuju svu robu i da on ne sme ni pomenuti đedi da njojzi samo kupi nov srmali-jelek; ali ona odgovori da za
Od detinjstva naučio samo slušati. Ni drva on ne ume prodati dok mu kod kuće ne kažu: koliko da ište i pošto da dâ. Đeda, kad Arsen uđe kod njega, seđaše sam u sobi. Kako ništa drugo ne može raditi — on komi grah.
Kako ništa drugo ne može raditi — on komi grah. Arsen skide kapu i priđe ruci. Đeda se nešto namrštio. Ne diže glave, ne dade mu ruke, samo suhoparno promrmlja: — Ži' bio! — Đedo, molim ti se, ja..
— Đedo, molim ti se, ja.. nije vajde... obraz pod noge! Đeda ga namršteno pogleda. — Ja, — nastavi Arsen — nije vajde... nemoj što da se ljutiš!
obraz pod noge! Đeda ga namršteno pogleda. — Ja, — nastavi Arsen — nije vajde... nemoj što da se ljutiš! Đeda sasvim izdiže glavu, srdito oturi od sebe saćuricu s grahom i na bezuba usta ljutito istrese: — Znam ja to sve!
onom... Malko ućuta. — Onom... jednom.. Zar ti da mi rasturiš kuću? Arsen, tunjez, skameni se kad ču da đeda sve zna. Glas ga izdade: — Molim ti se, đedo, ja ne znam šta ću! Oprosti mi! On pođe ruci.
Glas ga izdade: — Molim ti se, đedo, ja ne znam šta ću! Oprosti mi! On pođe ruci. Đeda trže ruku: — Odlazi, nemoj mi poganiti rýkê! Zar si ti muško?
— reče Arsen. — A... ti... nju... onako... je li ona tebi baš mrska? Arsen se zbuni. Hteo bi oćutati, al' đeda savim uporno gleda pravce u oči. — Namćor je! — Znam, znam! Ama ja pitam: mariš li ti za nju? Arsen opet ćuti.
— Namćor je! — Znam, znam! Ama ja pitam: mariš li ti za nju? Arsen opet ćuti. Hteo bi da izbegne odgovor, al' i đeda sasvim uporno gleda u oči i ćuti. — Mora biti — reče Arsen — da je Burmaz zdravo mazio! Znaš, jedinica mu je.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Kao da je panj ostavio, a ne đeda, moj druže Dušane. — Mlado ludo, dragi Edo. Dozvaće se to pameti dok malo protabana po svijetu.
— Kupali smo paripa, druže komandiru. — Dobro, dobro, znam ja to kupanje. Deder sad vidite je l nešto stiglo za đeda Vasu. Dječaci se jagme ko će prije do pisma. Milorad je stigao prvi i radosno objavljuje: — Evo ga!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ako je verovati Mići i Sreti, ta mu je puška ostala od đeda koji je vojevao na Ljubiću, i njome ubio onoga Ćaja-pašu. I ona se sad, kao antika, čuva u Mićinoj kući, a ona u muzeumu
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
OBRAD Ada što je nego maštanije! Ja sam čuo od jednoga đeda, u Boku su jedni dohodili iz Talije, ili otkud drugo, na naš pazar isti izlazili, pa viknuli cijelu
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
oca i kese brez novca, male tave, poprdljive maje, stare babe koja se svađa džabe i onoga Pere, koji se s njima dere i đeda koji te zlo gleda i misli, boji se velikijeh protisli.
(Đeram) 68 — Dva se brata pobiše, trećega život rodiše? (Kremen i ognjilo) 69 — Dva se đeda kroz plotove za bijele brade vuku? (Grebeni za grebenanje vune) 70 — Dve se vladike vuku za kike?
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Baš ni oni Hafis, što je u Stambolu knjigu učio, ne bi ljepše tumačit umio. TREĆI TURČIN: Da mi je đeda živ, a ti da si pedeset godina mlađa, bih te za njega prosio, samo da mu razjasniš sanove...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Imô sam sina. Snažno mlado i vitko momče kô jela. Nije bio nimalo na me nalik. Bacio se bio na đeda, moga oca, što je u pošljednjoj buni u Crnim Potocima poginô.