Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U snegu, varoš i njena okolina, ličili su mu na Belgrad, na njegov mili Varadin, a duž obale Dnjepra, na Crnu Baru. Kijev je bio mesto, koje, i nepoznato, dočekuje, kao poznato.
Drugi njegov, nezaboravni, doživljaj bio je sneg. Sneg svuda, sneg beskrajan, na Kijevu, u daljini, duž Dnjepra, sneg. A veje i veje, kao da nikad više neće prestati. Sa njim nastaje velika tišina.
Bio je to, kažu, dvorac, nedaleko Pečerske lavre, a iznad Podolja. Sa njegove terase moglo se dogledati daleko, preko Dnjepra, u ravan, iza ostrva Turkhanov. Vidik je bio ogroman, odatle. Pred dvorcem je bilo veštačko, francesko, jezero.
bliže, doviknu mu da dobro otvori oči i da se osvrne i pogleda, dole, predgrađe Podolja, pa reku, pa i ravan preko Dnjepra.
Pavle je vodio grupe konjanika čak iza topovskih šupa, gde se egzercirište spuštalo, blago, nizbrdo, prema dolini Dnjepra.
Podne je bilo davno prošlo i Sunce je počelo da silazi na ravan Dnjepra. XXIV RAJEVKA JE BILA PUNA BAGRENjA I ZUJANjA PČELA Pred Uskrs, na dan ulaska Gospodina Isusa Hrista u Jerusalim, 28.
Srećom, i to je brzo, tog dana, prošlo, i dete je, nadojeno, zaspalo. Sunce se rađalo, iza Dnjepra, kad je Isakovič prešao Dnjepar, na levu obalu.
Svu ovu dolinu duž reke Dnjepra, kažu, držali su neki Višnjevecki – kao vladari – pre sto godina. Višnjevski sad priča da su to njegovi preci.
uz Vitkoviča, prisustvovao i nekolikom teatru napada trupa, u čitavim oblacima puščanog dima, na Ingulu, na pritokama Dnjepra, Glubočici i Ljubedu. Kostjurin je na tim rečicama vežbao sudare, na pontonima, i juriše na nož.
Tako je čestnjejši Isakovič, mesto da otputuje u Sankt-Petersburg, prelazio, skelom, na drugu obalu Dnjepra, iza ostrva Turkhanov, gde je ta polukompanija grenadira vežbala, tu pucnjavu. Ubojnim mecima.
Sunce je zalazilo iznad Dnjepra, tako, da se činilo da će noć ostati osvetljena. Kao što to biva sa varošima, koje su na vodi, i brdu, Kijev je imao, u
Dok su obilazili bolesne i gladne, u Podolju, pa su bili, dvaput nedeljno, često, i u kolima, i po kućama, i duž Dnjepra, sasvim blizu jedno drugome, i sami, Isakovič ne samo da nju nije ni pipnuo, nego je bio čak hladniji, nego u Tokaju.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1751. i 1752. veliki broj Srba, sa svojim sveštenicima i oficirima, otišao je u južnu Rusiju na obale Dnjepra, i tamo osnovao cele kolonije, »Novu Serbiju« i »Slavenoserbiju«.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
BLAGOJE: Ko kaže, kažu novine, čitaj sama! Volga, bokte, to ti je pola Rusije! GINA: Zbog Dnjepra se nisi treznio nedelju dana! Ko da imaš vodenicu na Dnjepru! BLAGOJE: Sit sam ja tvoga zvocanja, i to odavno!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Bilo je, bogme, i težih krađa: Deda Vuin, onaj što je imao kosu kao plast slame, I stanovao u gustom šipragu pored Dnjepra, Jedne mračne noći, potpomognut od tame, Ukrao je Radgunu najdebljega vepra. Šta to čuh?